Едом

Едом или Идумеја (хеб. אֱדוֹם, модерни: Edom, тиберијски: ʼĔḏôm, "црвено", акад. Удуми; сир. ܐܕܘܡ; грч. Ἰδουμαία; лат. Idumæa или Idumea) је краљевство које се у гвозденом добу, односно 1. миленијуму п. н. е. налазило на подручју данашњег јужног Јордана.[1] Подручје краљевства је карактеристично по црвенкастом камењу, по коме је вероватно добило име.

Kingdoms around Israel 830 map sr
Блиски исток око 830. п. н. е.

Едом у хебрејској Билбији

Према Књизи постања Едомци потичу од Исава који је познат и као Едом (Књига постања 25, 30).

Извори

  1. ^ Bienkowski 2001, стр. 219.

Литература

Спољашње везе

9. далматинска дивизија НОВЈ

9. далматинска дивизија НОВЈ формирана је 13. фебруара 1943. године у Имотском наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита. У њен састав су ушле Трећа, Четврта и Пета далматинска бригада.

Ади Мулахалиловић

Ади Мулахалиловић (2. новембар 1967, је композитор и продуцент, рођен у Сарајеву, Босна и Херцеговина).

Од 1986. Ади је компоновао и производио музику за позориште, кратке филмове, њу ејџ музику и забавну музику за певаче и групе у земљама бивше Југославије и Скандинавији: Хари Мата Харија, Јасну Госпић, Еда Мулахалиловића, Даворина Поповића, Тифу, Неру, Лауру Воутилаинен, Истоа Хилтунена, Јанеа Хурмеа, Јохану Сикинен, Петрија Салминена, Мику Похјонена, Тонија Монтану итд.

За Песму Евровизије 1994. у Даблину, Ади је компоновао ресму „Остани крај мене“ у сарадњи са братом Едом, која је представљала Босну и Херцеговину.

Ади Мулахалиловић је члан ГРАМЕКС-А и ТЕОСТО-А (друштво ауторског права финских композитора).

Бела Абзуг

Бела Савитски Абзуг (енгл. Bella Savitsky Abzug, Њујорк, САД, 24. јул 1920 — Њујорк, САД, 31. март 1998) је била америчка политичарка, чланица конгреса, адвокат и истакнута активисткиња америчког феминистичког покрета. Заједно са Бети Фридан и Глоријом Штајнем основала је Национални женски политички кокус (енгл. National Women's Political Caucus). Између 1971. и 1977. године била је чланица Представничког дома САД. За време кампање за представнички дом, током 1970, користила је познати слоган „Овој жени је место у дому - представничком дому“. Џералд Форд ју је именовао за председницу националне комисије која је имала задатак да надзире Међународну женску годину и да организује Националну женску конференцију. За време председника Џимија Картера била је председница комисије за жене.

Једна је од првих чланова конгреса која је подржала геј права. Заједно са Едом Кохом, који је касније постао градоначелник Њујорка, предложила је први федерални закон о геј правима, познат као Закон о једнакости из 1974. (енгл. Equality Act of 1974).

Борис Калин

Борис Калин (Солкан код Горице, 24. јун 1905. — Љубљана, 22. мај 1975.) је био југословенски и словеначки вајар.

Верџил Грисом

Верџил Ајван Грисом (енгл. Virgil Ivan Grissom), познатији као Гас Грисом (енгл. Gus Grissom; Мичел, 3. април 1926 — Кејп Канаверал, 27. јануар 1967), био је један од оригиналних седам астронаута пројекта Меркјури из 1959. године и тест пилот у Америчком ратном ваздухопловству. Поред Грисома, Меркјури Седам чинили су и Волтер Шира, Алан Шепард (први Американац у свемиру), Доналд Слејтон, Скот Карпентер, Гордон Купер и Џон Глен. Био је други Американац који је полетео у свемир, и први члан астронаутске групе који је летео у свемир два пута, а једном је био и резервни командант. Постхумно је одликован Конгресном свемирском медаљом части. Провео је пет сати у свемиру.

Господство Трансјордан

Вазална држава Трансјордан (француски: преко Јордана), формално Господство Трансјордан, била је територија крсташке државе Јерусалимске краљевине источно од реке Јордан. У старом веку, обухватала је територија библијских држава Едом и Моав. То је била релативно пустињска, слабо насељена територија са недефинисаним границама, али у близини важних трговачких и ходочасничких путева.

Походе на ове територије започео је краљ Балдуин I већ 1100. године, али је контрола успостављена тек изградњом замка Монтреал 1115. године. Управа је 1118. године поверена Роману од Ле Пеја. Држава је била у вазалном односу према Јерусалимској краљевини све до доласка Ренеа од Шатијона који је почео исказивати све већу самовољу према крсташким вођама. Државу је освојио Саладин 1187. године, а титулу „господар Трансјордана“ су користили неки европски феудалци све до 14. века.

Жељко Бебек

Желимир „Жељко“ Бебек (Бугојно, 16. децембар 1945) је југословенски рок музичар, најпознатији као први певач Бијелог дугмета.

Бебек је рођен у Бугојну. Рано је показао интерес за музику, забављајући мајчине госте тако што је певао песме које је чуо на радију. Такође је експериментисао са усном хармоником, али ју је оставио у трећем разреду основне школе, пошто је желео да свира гитару и пева. Његов учитељ се, међутим, није сложио с тим, тако да је Жељко уместо тога почео свирати мандолину. Убрзо је постао најбољи мандолиниста у школи, па му је дозвољено да свира гитару.

Са шеснаест година први пут је засвирао у бенду, у забавном клубу „Ехо 61“ Друге гимназије, где је упознао Корнелија Ковача, Зорана и Фадила Реџића. Када се групе распала, Бебек је наставио да свира са браћом Реџић све до Фадиловог преласка у Индексе. У то време Едо Богељић га позива у групу Кодекс. Био је певач и ритам-гитариста Кодекса 1960их. Око 1969. је упознао Горана Бреговића и почео да пева са њима. 1969. године свирају у дубровачком бару „Сплендид“, где их је уочио Италијан Ренато Пацифико и понудио им да свирају у његовом клубу у Напуљу. Група је прешла у Италију и имала више него успешну каријеру све док Милић Вукашиновић није ступио у групу, доневши са собом нови музички утицај и група је почела да занемарује Жељка, пошто им више није био потребан певач. Бебек је напустио групу 1970, вратио се у Сарајево и поново основао Нове Кодексе са Едом Богељићем (који је напустио Кодексе пар месеци пошто су отишли у Италију). Група је имала мало успеха али је Жељко убрзо морао да служи војску.

Након периода непријатељства, 1972. (након Бебековог повратка из војске) Бреговић је позвао Бебека да пева са његовом новом групом Јутро, које се убрзо трансформисало у Бијело дугме.

Бебек је наставио каријеру као певач и повремени бас-гитариста Бијелог дугмета од 1974. до 1984. Године 1978. је снимио соло албум „Скоро да смо исти“ са бубњаром Ђиђијем Јанкелићем, гитаристом Едом Богаљићем и клавијатуристом Невеном Поцрњићем. Албум није имао велики успех. 1984, мало пре напуштања Бијелог дугмета, Бебек је снимио свој други соло албум, „Мене тјера неки враг“. Групу је званично напустио 23. априла 1984. године. Својим ауторским албумом из 1985. „Жељко Бебек и Армија Б“ покушао је да се врати на музичку сцену, али без великог успеха.

Његова соло каријера није била нарочито успешна. Снимио је само мање хитове, попут „Шта је мени ово требало“, „Дабогда те вода однијела“, „Како дошло, тако прошло“, „Кучка невјерна“, „Синоћ сам пола кафане попио“ (за коју је текст написао Бора Ђорђевић), „Ил' ме жени, ил' тамбуру купи“.

Када су избили ратови у бившој Југославији, Бебек се преселио у Загреб, где је наставио да живи и ради. Издавачке куће у којима је снимао обухватају „Тејпед пикчерс“ и „Кроација рекордс“.

Учествовао је у сва три опроштајна концерта Бијелог дугмета 2005.

Крак де Монтреал

Крак де Монтреал (француски: Krak de Montréal), такође познат и као замак Шубак је била једна од најјачих крсташких тврђава у Светој земљи. Налазила се у близини данашњег града Шубак у Јордану.

Краљевство Израел (Самарија)

Краљевство Израел (хеб. מַמְלֶכֶת יִשְׂרָאֵל, модерни: Mamlekhet Yisra'el, тиберијски: Mamléḵeṯ Yiśrāʼēl) је било, према Библији, једна од држава наследица старијег Уједињеног краљевства (које се такође често назива Краљевство Израел). Верује се да је постојало од 930их п. н. е. све до 720их п. н. е., када га је покорило Асирско краљевство. Најважнији градови краљевства било су Сихем, Терса и Шомрон (Самарија). Историчари често називају ову државу Северним краљевством или Краљевством Самарија да га разликују од јужног Краљевства Јудеје.

Књига бројева

Књига Бројева (на хебрејском се назива Bammidbar – «У пустињи») је четврта књига Светог писма Старог завета и четврта књига Петокњижја. Назива се још и Четврта књига Мојсијева, пошто је традиција приписивала ауторство Мојсију. Ова књига говори о путовању по пустињи након примања Закона на гори Синају, и о ратовима које су Израиљци водили освајајући подручја у Трансјорданији. Поред описа ових догађаја у овој књизи се налазе и одредбе и прописи који допуњавају синајско законодавство.

Палестина (регион)

За друга значења, погледајте Палестина (вишезначна одредница).

Палестина (историјски Ханан и Terra Sancta/Света Земља, арап. فلسطين‎‎ Filasṭīn, Falasṭīn, Filisṭīn, грчки. Παλαιστίνη) лежи на југоисточној обали Средоземног мора, Палестина се налази у срцу Средњег истока између западне Азије и северне Африке и Синајског полуострва код тачке сусрета ова два континента.За хришћанство, ислам и јудаизам овај регион има изузетан историјски и религијски значај, а посебно Јерусалим - Ал-Кудс (главни град историјске Палестине). У рату 1948 након расељавања стотина хиљада Палестинаца из њихове домовине, Палестина је подељена на јеврејску државу Израел и арапски део Западну обалу која је постала део Јордана и Појас Газе који је био под контролом Египта. Након шестодневног рата 1967. ове две арапске области су дошле под контролу Израела, а две деценије касније 1988. на окупираној Западној обали и Појасу Газе проглашена је држава Палестина. Услед те окупације дошло је до немирне ситуације на целом Блиском истоку која је резултирала већим бројем ратова, немира и побуна. Становништво у границама региона Палестине се процењује на око 11.900.000 људи. Велики део популације (46%) историјске Палестине су Арапи (муслимани, хришћани и Јевреји), а други део (49%) су јеврејски имигранти и њихови потомци, као и други народи.

После Првог светског рата, пада Османског царства које је контролисало Палестину, Севрског споразума, конференције у Сан Рему и Сајкс-Пикотовог споразума, нацртане су границе Британског мандата над Палестином, па се граница уздужно протеже од севера ка југу око четири степена, и протеже се између географских ширина 29.30 и 33.15 северно, и између географских ширина 34.15 дужине и 35.40 источно. На површини од 26.990 km², укључивао је Галилејско језеро и половину Мртвог мора. На западу се граничио са обалом Средоземног мора дужине 224 km, на истоку са Сиријом и Јорданом, на северу са Либаном и на југу Египтом и Акапским заливом. Палестина је правоугаоног облика, њена дужина је 430 km од севера ка југу, а њена ширина на северу се креће између 51-70 km, у средини 72-95 km код Јерусалима, а на југу њена дужина је до 117 km код Рафе и Кан Јуниса до Мртвог мора. Овај регион има веома разноврсну земљу, географски се дели у четири регије (од запада према истоку) приобалне равнице, брда, планине (Галилеја, Наблус, Јерусалим, Хеброн) и долине (долина Јордан). На крајњем југу налази се пустиња по имену Негев. Између планина Наблус и планина Галилеја налази се ливада Ибн Амер која сече планину Кармел. Која се севернозападно продужује од планина Наблус, приобалне равнице. Надморска висина се креће од 417 m испод нивоа мора у Мртвом мору (то је најнижа тачка на површини земље у свету) до 1.204 m изнад нивоа мора на врху планине Мерон.

Палестина Салутарис

Палестина Салутарис (лат. Palaestina Salutaris), или Палестина Терција (лат. Palaestina Tertia), је била византијска провинција која је захватала подручја од Негева (или Едом), Синај (осим северозападне обале) и југозападни Трансјордан, јужно од Мртвог мора. Провинција је била део Дијецезе Исток, и била је одвојена од Арабије Патреје у 6. веку и проширена и постојала је све до муслиманских освајања у 7. веку.

Саргон II

Саргон II је био краљ Асирије, који је владао од 722 до 705. п. н. е. Постао је 710. п. н. е. и краљ Вавилона. Кипар, Фригија, Израел, Сирија су били тада у поседу Асирије. Није јасно да ли је био узурпатор, или је био син Тиглат-Пилесера III. У записима он се представља као нови човек и ретко спомиње своје претходнике. Ипак узео је име Шару-кину или прави краљ, према Саргону од Акада, који је основао прво семитско царство, тј Акадско царство, читавих 16 векова пре Саргона II.

Сеир

Сеир (хебр. שֵׂעִיר) је планински терен у Палестини између Црвеног и Мртвог мора, на југо-источној периферији Моаба (Пон. 2:8). .Више пута је спомињан у Библији. Њени тадашњи становници су били Хорити, који су тамо живели пре појаве Семита. Народ Израиља, на челу са Мојсијем, по повратку из Египатског ропства у обећану земљу, задржао се на планини Сеир (Пон. 2:1).

Име "Сеир" на хебрејском значи - "прерасли" и вероватно проистиче од имена поглавица Хорита, који је су ту живели од давнина (Постање 36:20).

Постоји и други Сеир - брдо у близини Хеброна, које је било у време Јудеје (15:10), близу модерног града Са'ир у западној обали Палестине.

Трансјордан (регион)

Трансјордан или Трансјорданија, Источна обала, Трансјорданска висораван (енгл. Transjordan, East Bank, хебр. עבר הירדן‎) је регион источно од реке Јордан који се већим делом данас налази у оквиру државе Јордан.

Френки

Френки (изворно Frenkie), рођен као Аднан Хамидовић (Бијељина, 31. мај 1982), босанскохерцеговачки је репер и аутор хип хоп текстова.

Хари Варешановић

Хајрудин Хари Варешановић (Сарајево, 16. јануар 1961) босанскохерцеговачки је музичар и вођа састава Хари Мата Хари.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.