Егејско море

Егејско море (грч. Αιγαίο Πέλαγος [Aigaío Pélagos], тур. Ege Denizi; архаично: Бело море, Јегејско море) је део Средоземног мора, а лежи између Грчке и Турске.[1] Преко Босфора, Мраморног мора и Дарданела је повезано с Црним морем. Сматра се колевком две велике античке културе, Микенске и грчке. Касније су тим морем владали Персијанци, Римљани, Византинци, Ђеновљани и Млечани, као и Османлије. Данас Егејско море деле Грчка (већи део) и Турска (мањи део).[1]

Добило је име по Егеју (грч. Αιγεύς), митском краљу Атине.

Острва у Егејском мору се могу поделити на седам архипелага:

Егејско море
Satellite image of Greece
Сателитски снимак Егејског мора
ЛокацијаСредоземно море
Земље басена Грчка
 Турска
Настанакмиоцен до плиоцена
Макс. дужина~610 km
Макс. ширина~300 km
Површина~214.000 km2
Макс. дубина~1.000 m

Етимологија

Архаичан назив за ово море у српском, македонском и бугарском је Бело море. Према легенди, морнари и трговци који су током средњег века пловили овим морем, назвали су га тако због његове мирноће и пријатељских услова пловидбе, за разлику од, тада опасног, Црног мора.

Референце

  1. 1,0 1,1 „Егејско море”. Енциклопедија. Приступљено 21. 1. 2019.

Спољашње везе

Азовско море

Азовско море је најплиће море на свету, повезано Керчким мореузом са Црним морем на југу. На северу је окружено Украјином, а на западу, југу и истоку Русијом.

Популарно веровање је да је име мора дошло од имена половацког кнеза по имену Азум или Асуф, који је погинуо бранећи град у овој области 1067. Већина научника извод ме од града Азова или Азака, што на турском значи „низак“, што се односи на његов положај.

Према још једној непотврђеној теорији име мора је дошло од значења назива првог слова (букве) старословенског језика "Аз". Слово "Аз" је прво слово у старословенској азбуци и има значење првога. Наставак "ов" по природи означава припадност, као и данас. Посматрајући континентални део насеобине словенског живља ово је било "Прво" море после кога би се ређала остала мора: Црно море, Мраморно море, Егејско море, Средоземно море итд.

Азовско море по тој логици означава одредницу првог мора која је најближе копну а са копна се креће у пловидбу.

Дакле по овој теорији топографски термин је Словенског назива а не Турског а Турци су населили Малу Азију нешто касније него што је име мора већ егзистирало.

Море је дугачко 340 km и широко 135 km. Главне реке које се уливају су Дон и Кубањ, које обезбеђују да вода мора има нижи салинитет, а такође уносе велике количине муља. На западу лежи 100 km дуга Арабатска превлака и врло слани Сивашки залив.

Азовско море је најплиће море на свету са просечном дубином од 13 m и највећом дубином од 15,3 m. На местима са великим наносима муља, просечна дубина је мања од 1 метра. Преовлађујућа морска струја је у смеру супротном од казаљке на сату. Салинитет иде од 1 до 15 промила (у поређењу са океанских 30-40 промила) у завиности од места и годишњег доба.Плиткост и мали салинитет чине море погодним за замрзавање. Формирање морског леда се може привремено десити било где у периоду од децембра до половине марта. У садашњим климатским условима, море се не замрзава цело, иако се море током 18. и 19 века и све до краја 1970их било редовно замрзавало сваке године до почетка фебруара.

Архипелаг

Архипелаг, познат и као ланац острва, група острва или острвље, ланац је, група или збирка острва, или понекад море са малим бројем расутих острва.

Реч архипелаг је настао од грчких речи ἄρχι- – arkhi- („главно”, „водеће”) и πέλαγος – pélagos („море”) или од италијанске речи arcipelago. У италијанском, можда по традицији антике, Archipelago (од средњовековне грчке речи ἀρχιπέλαγος и латинске речи archipelagus) је био назив за Егејско море, а касније се употреба пребацила и на Егејска острва (од када је море вредно пажње због великог броја острва).

Атика

За чланак везан за архитектуру види Атика (архитектура)Атика (грч. Αττική) је историјски регион Грчке који обухвата и Атину, њен садашњи главни град. Овај регион је смештен на полуострву Атика, који улази у Егејско море. Данас ту постоји модерна периферија Грчке, такође названа Атика, која означава шири појам пошто укључује и неколико острва, као и део Пелопонеза.

Историја Атике је од античких времена уско повезана са Атином, једним од најзначајнијих градова античког света.

Баликесир (вилајет)

Баликесир вилајет (тур. Balikesir ili), је вилајет у западној Турској, који излази и на Мраморно и на Егејско море. На западу се граничи са вилајетом Чанакале, на југозападу се граничи са вилајетом Измир, на југу са вилајетом Маниса, на југоистоку са вилајетом Китахија и на истоку са вилајетом Бурса. Седиште области је град Баликесир. Већи део вилајета се налази у Мраморној регији, док се мањи део вилајета налази у Егејској регији.

У овом вилајету се налази планина Каз даги. Вилајет Баликесир је познат по производњи маслина и као туристичка дестинација. У њој се налазе бројна налазишта каолинита и боракса.

Бело море

Бело море (рус. Бе́лое мо́ре; крл. Vienanmeri) унутрашње је море на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Део је акваторије Северног леденог океана са којим је повезано преко Баренцовог мора са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката Мурманске и Архангељске области и Републике Карелије.Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука Архангељск. У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. Беломорско-балтичким каналом повезано је са Балтичким морем.

Бело море је једно од тек 4 светска мора које је име добило по боји (преостала 3 су Црно, Жуто и Црвено море). Бело море је уједно и архаичан назив за Егејско море на југу Европе.

Вардар

Вардар (мкд. Вардар, грч. Αξιός [Aksiós — Аксиос] или Βαρδάρης [Vardáris — Вардарис]) је највећа река која протиче кроз Северну Македонију и једна од већих на Балкану. Дужина реке износи 388 km, а њен слив покрива површину од приближно 20.500 km².

Река Вардар извире у Врутоку, неколико km северно од Гостивара у Северној Македонији, пролази кроз Скопље, Грчку и улива се у Егејско море близу Солуна.

Река пролази кроз Тиквешку котлину где се у њу уливају највеће притоке, Црна река са десне и Брегалница са леве стране.

Иван Јастребов је записао да (свакако у горњем току) Вардар дели Полог на Доњи и Горњи. Гори Полог је на његовој десној страни, а Доњи са Тетовом - уз реку Маздача код Врапчишта. Македонији припада око 80% речног тока Вардара (301 km), а остатак Грчкој.

Галипоље

Галипоље (тур. Gelibolu Yarımadası, грч. Καλλίπολις, Χερσόνησoς Θράκια) је полуострво у турској Тракији, у европском делу Турске. Западно је Егејско море, док је на истоку мореуз Дарданели. Полуострво је дуго око 90 km (правац југозапад - североисток). Ширина му је до 20 km. Највиша тачка је на 420 метара.

Сама реч Галипоље потиче из грчког језика где Καλλίπολις значи „лепи град“.

Дарданели

Дарданели (грч. Δαρδανελλια, Дарданелија; тур. Çanakkale Boğazı, Мореуз Чанакале; у старини зван и Хелеспонт) је веома уски морски пролаз у северозападној Турској, који повезује Егејско море са Мраморним. Мореуз је дуг 61 km, а широк свега 1,2 до 6 km, с просечном дубином од 55 m (максимална дубина је 81 m). Вода тече у оба правца дуж овог морског пролаза: од Мраморног према Егејском мору путем површинске струје, а у супротном правцу путем подводне, дубинске струје.

Попут Босфора на северу, Дарданели раздвајају Европу од Азије, док између ова два мореуза лежи Мраморно море. Назив Дарданели потиче од Дарданија, старогрчког митолошког лика, који је основао град Дарданију.

Егејска острва

Егејска острва (грч. Νησιά Αιγαίου; тур. Ege Adaları) су острвска скупина у Егејском мору, којој се на западу и сјеверу налази копно које припада Грчкој, а на истоку Турској; острво Крит ограничава море на југу, а Родос, Карпатос и Касос на југоистоку. Старогрчки назив за Егејско море, Архипелаг (грч. ἀρχιπέλαγος) је касније примјењен на острва и сада се користи као назив за групу острва.

Огромна већина Егејских острва припада Грчкој, и подјењена су између девет периферија. Једина већа острва која припадају Турској су Имброс и Тенедос, која се налазе у сјевероисточном дијелу мора. Под туским суверенитетом су разна мања острва која се налазе дуж туске обале.

Већина острва се налази под утицајем Средоземне климе, што значи да су љета веома топла, а зиме хладне.

Егејско море (тема)

Егејско море (грчки: θεμα του Αιγαιου Πελαγους) је била византијска тема у северном делу Егејског мора основана средином 9. века. Једна је од три "поморске теме" (грчки: θεματα ναυτικα) Византијског царства. Углавном је служила за обезбеђивање византијског бродовља и морнарице.

Критско море

Критско море (грч. Κρητικό Πέλαγος) јесте регионално море унутар Егејског мора, сјеверно од острва Крит, и јужно од Киклада. Море се протеже од грчког града Китера на западу до додеканеских острва Карпатос и Касос на истоку. Гранична мора су Јонско море на западу и Средоземно море које га окружује с југа. Трајектом је повезано са грчким лучким градом Пирејом као и са јужним острвима у Егејском мору и острвима Додеканеза. Просјечна дубина мора је око 1000 м.

Лепенац

Лепенац је река која извире на јужним обронцима Шар планине. Тече кроз Сиринићку Жупу, протиче кроз Штрпце и југоисточним ободом Косовске котлине уз северну страну Шаре до Качаника. Одатле се река окреће ка југу и кроз Качаничку клисуру између Скопске Црне Горе и Шаре улази у Северну Македонију код Ђенерал Јанковића и недалеко од Ђорче Петрова код Скопља се улива у Вардар. Највећа притока Лепенца је река Неродимка, односно њен јужни крај, пошто она код Урошевца прави бифуркацију односно дели се на два крака. Један (северни) крак отиче у Ситницу, затим у Ибар и на крају у Црно море, док други крак одлази ка југу и код Качаника се улива у Лепенац, затим у Вардар и на крају у Егејско море.

Марица (река)

Марица (буг. Марица, грч. Έβρος [Évros — Еврос], тур. Meriç [Мерич]) је најдужа река у унутрашњости Балканског полуострва.

Марица је дуга 525 km (од тога у Бугарској 322 km). Извире из Маричиног језера у планини Рила у Бугарској. Тече кроз Бугарску између Родопа и Старе планине (Балкан). Гранична је река између Бугарске и Грчке (16 km), те између Грчке и Турске (185 km).

Улива се у Грчкој у Егејско море. Поречје обухвата 54.000 km².

На реци се налазе велики бугарски градови: Пазарџик, Пловдив, Димитровград, Марица, Свиленград, турски град: Једрене (код ушћа Тунџе у Марицу) и грчки градови Дидимотихон и Суфлион.

Главне притоке су Стрјама, Арда, Тунџа и Ергене. На бугарском делу тока изграђено је неколико великих хидроцентрала и брана (наводњавање). Марица је пловна од ушћа Тунџе до Егејског мора.

Долином Марице пролази део важне железничке и путне саобраћајнице Софија—Истанбул.

Грчко име за Марицу јесте Еврос, што је једнако назив тамошње области (префектура) Еврос.

На овој реци се одиграла и чувена Маричка битка, 1371, у којој су потучене српске снаге браће Мрњавчевића од стране Турака.

Долином ове реке се може осетити велики утицај Средоземља, тј. клима је средоземна, посебно у околини града Пловдива.

Мореуз

Мореуз (исто као и канал, теснац, пролаз и врата) је географски појам којим се означава ужи део мора или океана између две копнене масе. Многи мореузи имају велики економски значај, јер кроз њих пролазе значајни поморски путеви. Зато су у прошлости вођени ратови за контролу мореуза. Бројни вештачки мореузи (канали) су прокопани да би се повезале две водене масе и поморски путеви скратили.

Најпознатији вештачки канали су: Суецки канал који повезује Црвено и Средоземно море, Панамски канал који повезује Тихи океан и Карипско море, Коринтски канал који повезује Егејско море са Коринтским заливом и Јонским морем, Килски канал који повезује Северно и Балтичко море.

Најпознатији светски мореузи су: Гибралтар који повезује Средоземно море са Атлантским морем, Босфор и Дарданели који повезују Егејско и Црно Море, Доверски теснац који повезује Атлантик са Северним морем, Малајски који повезује Индијски океан са Јужним кинеским морем, Берингов мореуз који повезује Северни океан са Тихим океаном. Други познати мореузи су: Отрантска врата, Скагерак, Категат, Палков мореуз, Корејски пролаз, Ормуски мореуз, Хадсонов пролаз, Магеланов пролаз, Мозамбијски пролаз, Флоридски пролаз.

У следећој табели дат је преглед важнијих мореуза са неким њиховим карактеристкама. Мореузи су поређани по азбучном реду.

Периферија Атика

Периферија Атика (грч. Περιφέρεια Αττικής - Перифериа Атикис) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена у средишњем делу државе и обухвата део истоименог полуострва, део Пелопонеза и Саронска острва. Управно седиште периферије је Атина, главни град Грчке. Периферија је у ствари подручје тзв. „Велике Атине“.

Саронски залив

Саронски залив или Егински залив (грч. Σαρωνικός κόλπος, Saronikós kólpos) је залив у средишњој Грчкој. Део је Егејског мора, тачније његовог западног дела. Залив се пружа између западне обале полуострва Атике и источне обале Пелопонеза. На југу се залив отвара ка отвореном мору, док се у северном делу завршава земљоузом код Коринта, данас прокопаног Коринтским каналом.

Солунски залив

Солунски залив или Термајски залив (грч. Θερμαϊκός Κόλπος, Thermaikos kólpos) је залив у северној Грчкој, у историјској покрајини Егејска Македонија. Део је Егејског мора, тачније његовог северног дела. Залив се пружа између западне обале полуоства Халкидикија и источне обале копна Грчке (област Пијерија). На југу се залив отвара ка отвореном мору, док се у северном делу завршава ушћем Вардара и Солунским пољем. На врху залива налази се град Солун.

Струма

Струма или Стримон (буг. Струма, грч. Στρυμόνας, Стримонас) је једна од најзначајних река Балкана. Река Струма протиче кроз Бугарску и Грчку, а њен слив обухвата и делове Србије (Босилеградски крај) и Македоније. Укупна дужина реке је 415 km, а површина слива је 10.800 km².

Извор Струме је на планини Витоша у западној Бугарској. У почетном делу Струма тече ка западу, а затим ка југу и тај смер углавном задржава до ушћа у Егејско море. Највећи део тока је у бугарској покрајини Пиринска Македонија (290 km). Доњи део тока је у грчкој покрајини Егејска Македонија. На реци се налазе градови: Перник, Благоевград, Сандански (Бугарска), Сер (Грчка).

Река Струма има 42 значајне притоке. Најважније су Рилска река, Драговиштица, Благоевградска Бистрица, Коњска река, Санданска Бистрица, Струмица и Агитис. На реци постоје Кресненска клисура и Рупелска клисура.

Горњи ток долине Струме у околини Перника је познат по великим угљенокопима. Доњи ток је пољопривредно подручје, нарочито у области Сера.

Халкидики

Халкидики (грч. Χαλκιδική [Chalkidikí]) или Халкидик, је полуострво у Егејском мору, у саставу Грчке, покрајина Егејска Македонија. Полуострво се налази јужно од Солуна, чије је гравитационо подручје. Управном поделом од већег дела полуострва је створена истоимена префектура Халкидики.

Светска мора и океани
Северни ледени океан
Атлантски океан
Индијски океан
Тихи океан
Јужни океан
Копнена „мора”

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.