Европске игре

Европске игре (енгл. European Games) су скуп међународних спортских такмичења у различитим дисциплинама. Игре су одржане под покровитељством Европског олимпијског комитета. Прве игре су се одржале 2015. у главном граду Азербејџана Бакуу, а планирано је да се одржавају на сваких четири године.

Покретање игара је потврђено на сатанку у Риму, 8. децембра 2012. године. Планирано је да се такмичари такмиче у 19 различитих спортова.[1]

Европске игре су континентално такмичење које су основане по узору на Азијске игре, Панамеричке игре, Афричке игре и Пацифичке игре. Од 2015. године сваки ће континент имати игре у складу са олимпијском традицијом.

European Games logo
Амблем Европских игара

Домаћини европских игра

Редни број Година Град домаћин Држава Отворио/ла Почетак Крај Државе Такмичари Спортови Догађај Најбољи пласман Извор
I 2015. Азербејџан Баку Азербејџан Председник Илхам Алијев 12. јун 28. јун 50 5.898 20 253  Русија [2]
II 2019. Белорусија Минск Белорусија Председник Александар Лукашенко 21. јун 30. јун 50 4.082 15 200  Русија [3]
III 2023. Пољска Краков Пољска

Спортови

Намера је да на Европским играма могу бити укључени и спортови који не спадају у oлимпијске. Карате је први такав спорт који је уврштен у програм игара.

Земље освајача медаља

 Ранг  Држава Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
1  Русија 79 40 45 164
2  Азербејџан 21 15 20 56
3  Уједињено Краљевство 18 10 19 47
4  Немачка 16 17 33 66
5  Француска 12 13 18 43
6  Италија 10 26 11 47
7  Белорусија 10 11 22 43
8  Украјина 8 14 24 46
9  Холандија 8 12 9 29
10  Шпанија 8 11 11 30
11  Мађарска 8 4 8 20
12  Србија 8 4 3 15
13  Швајцарска 7 4 4 15
14  Турска 6 4 19 29
15  Белгија 4 4 3 11
16  Данска 4 3 5 12
17  Аустрија 3 6 4 13
18  Румунија 3 5 4 12
19  Португалија 3 4 3 10
20  Пољска 2 8 10 20
21  Грузија 2 6 8 16
22  Израел 2 4 6 12
23  Литванија 2 1 4 7
24  Ирска 2 1 3 6
25  Хрватска 1 4 6 11
26  Бугарска 1 4 5 10
27  Грчка 1 4 4 9
28  Словачка 1 3 3 7
 Шведска 1 3 3 7
30  Словенија 1 1 3 5
31  Летонија 1 0 1 2
32  Чешка 0 2 5 7
33  Естонија 0 1 2 3
 Молдавија 0 1 2 3
35  Сан Марино 0 1 1 2
36  Јерменија 0 1 0 1
 Кипар 0 1 0 1
39  Северна Македонија 0 0 2 2
 Норвешка 0 0 2 2
41  Финска 0 0 1 1
 Косово 0 0 1 1
 Црна Гора 0 0 1 1
Укупно 253 253 338 844

Албанија, Андора, Босна и Херцеговина, Исланд, Лихтенштајн, Луксембург, Малта и Монако нису освајали медаље.

Види још

Референце

  1. ^ „EOC LAUNCHES EUROPEAN GAMES”. 8. 12. 2012. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2012. Приступљено 13. 06. 2014.
  2. ^ „European Games is given the go ahead for Baku in 2015”. rte.ie. 8. 12. 2012. Приступљено 8. 12. 2012.
  3. ^ Minsk 2019 European Games на званичном сајту

Спољашње везе

Јована Стевановић

Јована Стевановић (Београд, 30. јун 1992) српска је одбојкашица која игра на позицији средњег блокера.

Љуиза Гега

Љуиза Гега (алб. Luiza Gega; Дибер 5. новембар 1988) је албанска атлетичарка специјализована за трчање на средње стазе (800 м, 1.500 м, 3.000 м, 5.000 м, 3.000 м препреке). У свакој од ових дисциплина Гега ја првакиња и национална рекордерка Албаније. Живи у Драчу. Дипломац је Универзитета за спорт у Тирани.

Бојана Живковић

Бојана Живковић (Београд, 29. март 1988) је српска одбојкашица која игра на позицији техничара. За репрезентацију Србије дебитовала је 2009. Играла је на Олимпијским играма у Лондону, Светском првенству у Италији, на Европским првенствима 2013. и 2015. Игра за швајцарски Волеро Цирих.

Велики успех са репрезентацијом је остварила на Олимпијади у Рију кад је освојена сребрна медаља. На Европском првенству 2017. одржаном у Азербејџану и Грузији са репрезентацијом Србије освојила је златну медаљу.

Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.

Бранкица Михајловић

Бранкица Михајловић (Брчко, 13. април 1991) је српска одбојкашица која игра на позицији примача сервиса.

Виктор Сањејев

Виктор Данилович Сањејев (рус. Виктор Данилович Санеев; Сухуми, 3. октобар 1945) је бивши совјетски атлетичар, светски рекордер и троструки олимпијски победник у троскоку.

Сањејев је владао овом дисциплином током 15-так година као ретко који атлетичар у историји. У том периоду три пута је обарао светски рекорд, и освојио три златне и једну сребрну медаљу на Олимпијским играма. Био је и два пута еврпски првак на отвореном и шест пута у дворании. Ти резултати га сврставају међу најбоље троскокаше.

Сањејев је заслужни мајстор спорта СССР од 1968. године.

Европске игре 2015.

Европске игре 2015. (енгл. 2015 European Games, азер. 2015 Avropa Oyunları) су прво издање Европских игара. Одржане су у главном граду Азербејџана, Бакуу.

Европске игре 2019.

Европске игре 2019. (енгл. 2019 European Games, блр. Еўрапейскія гульні 2019) су друго издање Европских игара. Одржане су у главном граду Белорусије, Минску. На такмичењу учествује 4000 спортиста из 50 држава.

Европске игре у дворани 1969.

Четврте Европске игре у дворани 1969. биле су последње атлетско такмичење овог типа, које су од 1970. постале 1. Европско првенство у атлетици у дворани. Игре су одржане у Београду 8. и 9. марта у Хали 1 Београдског сајма.

На Играма су учествовале 23 репрезентације, које су се такмичиле у 23 дисциплине (14 мушких и 9 женских).

Најуспешнији такмичар на играма била је Ирена Шевињска из Пољске са 2 златне и 1 бронзаном медаљом, а код мушкараца такође Пољаци Јан Балаховски и Анджеј Баденски са по 2 златне медаље. У екипнпј конкуренцији најбољи су били представници Источне Немачке са са 11 медаља (7 златних, 1 сребрна и 3 бронзане). Исти број медаља освојилаи су и такмичари Совјетског Савеза али другачјег сјаја (4 златне, 4 сребрне и 3 бронзане).

На првенству је оборено 5 светских рекорда у дворани.

Европски олимпијски комитети

Европски олимпијски комитет (ЕОК) је организација са седиштем у Риму (Италија). Његово европско чланство се састоји од 50 Националних олимпијских комитета.

Европско првенство у атлетици у дворани

Прво Европско првенство у атлетици у дворани одржано је у Бечу 1970. године. Европски комитет ИААФ од 1966. до 1969. организовао је 4 европска такмичења у атлетици под називом Европске игре у дворани. Та такмичења претеча су Европских првенстава у дворани. На свим Европским првенствима истовремено се одржавају такмичења и у мушкој и у женској конкуренцији. Такмичење се до 1990. године одржавало сваке године, када се прешло на двогодишњу организацију. У следећим табелама дат је преглед одржавања Европских игара у дворани и Европских првенстава у атлетици.

Женска ватерполо репрезентација Србије

Женска ватерполо репрезентација Србије представља Србију на међународним женским ватерполо такмичењима. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.

Такмичи се под овим именом од 2006. године, раније је била део репрезентације СФР Југославије до 1991, а затим СР Југославије до 2003. и Србије и Црне Горе до раздвајања Србије и Црне Горе 2006. Играло се под разним именима:

1945–1991. СФР Југославија

1992–2003. СР Југославија

2003–2006. Србија и Црна Гора

2006– Србија

Женска одбојкашка репрезентација Србије

Женска одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоцем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

Од 2006 СрбијаОд стране Олимпијског комитета Србије проглашавана је за најбољу женску екипу године у периоду од 2006. до 2011. године.

Србија се према важећој ранг листи ФИВБ налази на првом месту.

Милена Рашић

Милена Рашић (рођена 25. октобра 1990. у Приштини, СФРЈ) је српска одбојкашица и репрезентативка.

Мина Поповић

Мина Поповић (Краљево, 16. септембар 1994) је српска одбојкашица која игра на позицији средњег блокера. Члан је италијанског клуба Волеј Бергамо.

Са кадетском репрезентацијом осовјила је бронзане медаље на Европском и Светском првенству 2011. Са јуниорском репрезентацијом дошла је до сребра на Европском првенству 2012. На сва три такмичења проглашена је за најбољег блокера. Са сениорском репрезентацијом освојила је бронзану медаљу на Европским играма 2015, затим сребро на Светском купу и бронзу на Европском првенству исте године.

Одбојка на Европским играма 2015.

Одбојкашки турнири на Европским играма 2015. године одржан је од 13. до 28. јуна 2015. године. По 12 репрезентација је учествовало на мушком и женском турниру у одбојци у затвореном простору, док ће по 32 пара учествовати у одбојци на пјеску и у мушкој и женској конкуренцији. Одбојкашке утакмице су одигране у Кристалној дворани у Бакуу. Укупан број одбојкаша је 464.

Одбојкашка репрезентација Србије

Одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

2006— СрбијаЈугословенски олимпијски комитет је прогласио одбојкашку репрезентацију за најбољу мушку екипу 2000. године, када је постала олимпијски победник у Сиднеју. Олимпијски комитет Србије им је доделио исту награду 2010. и 2013. године.

Рекорди европских првенстава у атлетици у дворани

Прво Европско првенство у атлетици у дворани одржано је у Бечу 1970. године. Европски комитет ИААФ од 1966. до 1969. организовао је 4 европска такмичења у атлетици под називом "Европске игре у дворани“. Та такмичења се не рачунају у европска првенства. На свим европским првенствима истовремено се одржавају такмичења у обе конкуренције. Такмичење се до 1990. године одржавало сваке године, од када се прешло на двогодишње одржавање.

На првенствима могу учествовати само спортисти који представљају једну од атлетских организација чланица Европске Атлетске Асоцијације ЕАА. Најбољи резултати постигнути у појединим дисциплинама првенства, воде се као рекорди европских првенстава у атлетици у дворани, а верификује их ЕАА.

Закључно са Првенством 2015. у Прагу рекорди првенстава се воде у 26 атлетских дисциплина (23 мушке и 23 женске).

Спортисти Уједињеног Краљевства држе највећи број рекорда на првенству 4, следи Пољска са 3 рекорда. У појединачној конкуренцији сви рекордери имају по један постављен рекорд. Најстарији рекорд стар 37 година држи у бацању кугле за жене

Чехословакиња Хелена Фибингерова са првенства у Сан Себастијану 1977. године.

У следећој табели даје се списак свих важећих рекорда европских првенстава у дворани, закључно са Европским првенством 2017. у Београду.

Силвија Поповић

Силвија Поповић (Никшић, 15. март 1986.) је српска одбојкашица која игра на позицији либера. Каријеру је започела у Луци Бар, а након тога је прешла у београдски Поштар. Три године је играла у Рабити из Бакуа са којом је стигла до финала Лиге шампиона и освојила Светско клупско првенство. Тренутно игра за Волеро из Цириха. Са Волером је 2015. освојила 3. место на Светском клупском првенству и проглашена је за најбољег либера турнира.

Силвија Поповић је 2005. била део јуниорске репрезентације Србије и Црне Горе која је освојила Сребрну медаљу на Светском првенству. Тада је била проглашена за најбољег либера. За сениорску репрезентацију Србије дебитовала је 2009. године. Са репрезентацијом је до сада освојила злато и бронзу на Еропским првенствима, сребро у Светском купу, бронзу на Светском Гран Прију, злато у Европској лиги.

Велики успех са репрезентацијом је остварила на Олимпијади у Рију кад је освојена сребрна медаља. Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.

Тијана Малешевић

Тијана Малешевић (Ужице, 18. март 1991) је српска одбојкашица која игра на позицији примача сервиса. За сениорску репрезентацију дебитовала је 2011. када је исте године освојила три медаље, злато на Европском првенству и у Европској лиги и бронзу на Гран прију. Пре тога играла је и за јуниорску репрезентацију са којом је освојила сребро на Европском првенству 2007.

Велики успех са репрезентацијом је остварила на Олимпијади у Рију кад је освојена сребрна медаља.Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.

Европске игре
Западна Европа
Централна Европа
Јужна Европа
Северна Европа
Источна Европа
Африка
Америке
Азија
Европа
Океанија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.