Евроазијски Авари

Евроазијски Авари могу бити:

  • Авари, Панонски Авари, Карпатски Авари — народ који је владао средњом Европом између 6. и 9. века
  • Кавкаски Авари — народ у руској републици Дагестан

Види још

Авари

Авари или Обри (познати и као панонски или карпатски Авари), су туркијски народ који је владао средњом Европом између 6. и 9. века.

Авари (вишезначна одредница)

Авари могу бити:

Авари, Панонски Авари, Карпатски Авари — народ који је владао средњом Европом између 6. и 9. века

Кавкаски Авари — народ у руској републици Дагестан

Авари (Толкин)

Аварски каганат

Аварски каганат је назив за државу која је постојала у средњој Европи између 6. и 9. века. Основали су је Авари, народ туркијског порекла, који се доселио на те просторе 567. године из источне Европе. Према неким изворима, Каганат је био аварско-словенска држава, јер су у њој, поред Авара, знатан део становништва чинили и Словени, у статусу покореног становништва и војних савезника Авара. Каганат су уништили Франци 796. године, након чега је његова територија подељена између Франачке државе и Бугарског царства.

Прво посланство на двор у Цариград Авари су послали 557/558. године тражећи од Византије новац за борбу против њених непријатеља. Тада су живели у суседству Алана. Као последица овог договора са Византијом, Авари су покорили Оногузе, Кутригуре,Утригуре, Зале, Хуне и Сабире који су живели у црноморским (понтским) степама у периоду од 558-560. године. Друго аварско посланство је стигло у Цариград 562. године и тражило је поред новца и земљу за насељавање, већ држећи под својом влашћу Малу Скитију, данашњу Добруџу. Цариград је им понудио простор Доње Паноније али су то Авари одбили. Ново посланство Авара дошло је у Цариград 565. године нудећи војне услуге Византији у замену за подршку у борби против Западних Турака. У то време падају први продори Авара у Панонску низију, и то против Гепида 567. године. Изасланици Лангобарда тражили су савез против са Аварима против Гепида, који су тада држали Доњу Панонију и Дакију. Авари запоседају Панонску низију 568. године уништавајући Гепиде, док су Лангобарди отишли за Италију.

Бајан

Бајан је био аварски каган из 6. века. Аварска војска је под његовим вођством опседала и освојила Сирмијум (Сремска Митровица) 582. године. Бајан је имао два сина, чија имена нису забележена. Најпре га је наследио старији син, за кога Теодор Синкел пише да је покорио „суседна племена“, а затим млађи који је опседао Цариград (626. године) уз помоћ словенских одреда опскрбљених моноксилима (словенски чамци) који су били неопходни за битку на мору.

Прво помињање у историјским изворима (о њему пише Менандар) потиче из око 568. године. Накод освајања Сирмијума се из историјских извора губи Бајаново име. О Аварима пише и Теофилакт Симоката, који аварског вођу означава само као кагана, без личног имена.

У месту Тепе (код Дебрецина у Мађарској) је откривена богата сахрана са сребрним посудама на којима су монограми цара Јустинијана или Јустина II. На основу богатства гробних прилога и датовања, постоји могућност да је овде сахрањен управо каган Бајан.

Бута-ул

Бута-ул ("син Буте“, у неким изворима и Бутаул) је, према једном од тумачења натписа са аварског блага нађеног у северном Банату, био велики жупан, аварски достојанственик, владар Баната и Бачке у 8. веку.

Бујла

Бујла или Буила је лично име из натписа са златне чиније која је део аварског блага нађеног у северном Банату 1799. године између насеља Наково и Велики Семиклуш. Према једном од тумачења овог натписа, Бујла је био аварски достојанственик са словенском владарском титулом жупана. Натпис у оригиналу гласи: ΒΟΥΗΛΑ · ΖΟΑΠΑΝ · ΤΕΣΗ · ΔΥΓΕΤΟΙΓΗ · ΒΟΥΤΑΟΥΛ · ΖΩΑΠΑΝ · ΤΑΓΡΟΓΗ · ΗΤΖΙΓΗ · ΤΑΙΣΗ. Према једној интерпретацији овог натписа, у њему се помињу два жупана, Бујла и Бута-ул, који су владали подручјем Баната и Тисе. На основу једног од мишљења, Бујла је био жупан доње Тисе.

Бујлин натпис

Бујлин натпис је реченица урезана на дно златне чиније, која је део аварског блага нађеног у северном Банату 1799. године између насеља Наково и Велики Семиклуш. Састављен је од девет речи и 56 слова. Користи грчки алфабет, иако није написана на грчком језику. Данас се налази у Бечу у Историјском музеју. Чинија је округла, има 12 цм у пречнику, тешка је 212 грама, и има једну дршку која је вероватно служила да се закачи за појас. Натпис се налази на дну чиније са спољне стране циркуларног украсног елемента. На месту где натпис почиње и завршава, налази се крст. Натпис гласи: ΒΟΥΗΛΑ·ΖΟΑΠΑΝ·ΤΕΣΗ·ΔΥΓΕΤΟΙΓΗ·ΒΟΥΤΑΟΥΛ·ΖΩΑΠΑΝ·ΤΑΓΡΟΓΗ·ΗΤΖΙΓΗ·ΤΑΙΣΗ.У научним круговима преовладава мишљење да се ради о турском језику. Постоји више предложених превода, али ниједан није дефинитивно усвојен. Сви преводи углавном говоре да је чинију или пехар направио жупан Бујла, а да јој је други жупан, Бута-ул, направио дршку, тако да се може окачити за појас. Један превод помиње да је тиме Бута-ул претворио чинију у пехар за пијење.

Византијско-аварски ратови

Византијско-аварски ратови вођени су у другој половини 6. и првој половини 7. века између Византијског царства са једне и Аварског каганата са друге стране.

Војводство Аустрија

Војводство Аустрија (нем. Herzogtum Österreich) је била држава Светог римског царства која је постојала у периоду од 1156. до 1453. године. Настала је издвајањем из Војводства Баварска.

Карантанија

Кнежевина Карантанија је најсевернија јужнословенска држава настала у источним Алпима у VI веку сматра се претечом данашње словеначке државе. Престоница кнежевине био је Крнски град на Госпосветском пољу, на коме се и дан данас налази камени престо.

Маркомани

Маркомани су били германско племе, вероватно у сродству са Свевима. Име су добили вероватно по једном римском пребегу, Марку, који је у време Друзових ратова пребегао међу Германе и ту окупио и ујединио нека племена. По другој теорији, име Маркомана је сложеница и значи људи који живе на граници. Друга етимолигија је вероватнија.

Надвојводство Аустрија

Надвојводство Аустрија (нем. Erzherzogtum Österreich) је била једна од најзначајнијих држава Светог римског царства и језгро хабзбуршких династичких земаља. Са престоницом у Бечу, аустријски надвојвода је владао територијом која отприлике одговара данашњим аустријским државама Горња и Доња Аустрија.

Норик

Норик (лат. NORICVM) је била територија илирског племена Норикум у источним Алпима и долинама река Дунав и Драва.

Норик су у другом веку пре нове ере заузели мањински Келти. Римљани су ову територију звали „Краљевина Норик“ (REGNVM NORICVM). Заузели су је 16. године п. н. е. Цар Август је намеравао да ова област буде зависна држава царства, али су каснији цареви укључили краљевину Норик у царство да би ојачали одбрану од Германа. Њоме је управљао царски прокуратор. Норик је био посебно значајан по производњи челика за римску војску. За време цара Диоклецијана (245-313) Норик је подељен у провинције Норик Рипенсис (Noricum Ripense) на северу и Норик Медитеранеум (Noricum Mediterranum) на југу. Обе су биле у Панонској дијецези, заједно са Далмацијом и Панонијом. Норик је био међу последњим провинцијама које је царство контролисало у време пада цара Ромула Августула 476.

Норик приближно одговара територији данашњих аустријских провинција: Штајерске, Корушке, Салцбурга, Горње и Доње Аустрије, Беча, као и деловима Баварске и источне Словеније. На северу га је ограничавала река Дунав, на западу Реција, на истоку Панонија и на југоистоку Далмација.

Опсада Цариграда (626)

Авари су од 31. јула до 8. августа 626. године предводили словенска племена у нападу на Константинопољ. Истовремено, у договору са Аварима, са азијске стране до Босфора је била дошла војска персијског краља. Аварска коњица је била немоћна пред зидинама византијске престонице, а словенски бордови су били поражени од Византинаца. После пораза Словена и њихових бродова, дошло је до сукоба између Авара и Словена. Затим је уследио и сукоб међу самим Аварима. Аварски племенски савез се распао, а Словени су наставили самостално да упадају на Балканско полуострво.

Реција

Реција (лат. Raetia) била је римска провинција која се налазила на подручју централне и источне Швајцарске, Форалберга и Тирола у Аустрији и јужне Баварске у Немачкој. Најзначајњи град је био Августа Винделикорум (Augusta Vindelikorum), данашњи Аугсбург.

Савезничка окупација Аустрије

Савезничка окупација Аустрије је трајала од 1945. до 1955. године. Аустрија је била дио Трећег рајха, као саставни дио њемачке државе. Савезничке силе су се 1943. године сложиле, потписивањем Московске декларације, да ће је сматрати првом нацистичком жртвом и да ће је након Другог свјетског рата третирати као слободну и независну државу.

Одмах након рата, Аустрија је, као и Њемачка, подијељена на четири окупационе зоне и заједнички окупиране од стране Сједињених Држава, Совјетског Савеза, Уједињеног Краљевства и Француске. Беч је, као и Берлин, слично подијељен, али је средишњим округом управљао Савезнички контролни савјет.

Иако је Њемачка 1949. године подијељена на Источну и Западну Њемачку, Аустрија је остала под окупацијом Совјетског Савеза до 1955; њен статус је постао контроверзна тема током Хладног рата све до отопљења односа познатих као Хрушчово отопљавање. Након давања гаранције о трајној неутралности, Аустрији је призната пуна независност 12. маја 1955. године, а посљедње окупационе трупе су напустиле земљу 25. октобра исте године.

Франачко-аварски ратови

Франачко-аварски ратови вођени су 791. и 795. године у оквиру франачке експанзије и завршени су уништењем аварске државе.

Хабзбуршка монархија

Хабзбуршка монархија (њем. Habsburgermonarchie), некад и Аустријска монархија (њем. Österreichische Monarchie) или Дунавска монархија (њем. Donaumonarchie), незваничан је назив који користе историчари за земље и покрајине којим је владао млади аустријски огранак династије Хабзбург до 1780. године, а затим њен насљедник династија Хабзбург-Лорен све до 1918. Монархија је била сложена држава састављена од територија унутар и изван Светог римског царства, уједињена само под једним монархом. Династички главни град је био Беч, осим од 1583. до 1611. године, када је био премјештен у Праг. Од 1804. до 1867. Хабзбуршка монархија је била формално уједињена као Аустријско царство, а од 1867. до 1918. као Аустроугарска монархија.

Глава аустријске гране династије Хабзбург је често био изабрани Свети римски цар све до распада царства 1806. године; од 1415. до распада царства 1806. само Карло VII није био хабзбуршки владар Аустрије. Два ентитета никада нису била погранична, Хабзбрушка монархија је покривала многе земље изван Светог римског царства, а већином Царства су владале друге династије. Хабзбуршка монархија обично није укључивала све територије којим су владали Хабзбурзи. Старија грана династије је владала Шпанијом до 1700, али се обично није укључивала у дефиницију „Хабзбуршке монархије” након владавине Карло V, који је подијелио династију између аустријских и шпанских грана након своје абдикације 1556. године.

Цислајтанија

Цислајтанија (нем. Cisleithanien, на немачком — на другој страни Лајте) је био неслужбени назив аустријске половине Aустроугарске.

Граница између Aустрије и Maђарске била је на речици Лајти. Стога је након увођења дуализма 1867. за аустријску половину Aустроугарске, који је иначе формално названа нем. Die im Reichsrat vertretenen Кönigreiche und Länder или Aустријске земљe (нем. Österreichische Länder).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.