Ева Рас

Ева Рас (Суботица, 1. јануар 1941.) је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица, сликарка, књижевница и драматуршкиња.

Ева Рас
Пуно имеЕва Марија Балаш Стевић
Датум рођења1. јануар 1941.(78 год.)
Место рођењаСуботица
 Краљевина Југославија
СупружникРадомир Стевић Рас
Активни период1963—данас
Занимањеглумица
сликарка
књижевница
IMDb веза

Биографија

Рођена је у Суботици 1. јануара 1941. као Ева Марија Балаш Вагнер, од мајке Марије Балаш и оца Роберта Вагнера, мађарских Јевреја.

По завршетку гимназије долази у Београд са жељом да упише сликарство, али не успева у томе и одлучује да да се опроба на пријемном за глуму, који је упешно и положила. Дипломирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1963. године, у класи Мате Милошевића.

У својим тридесетим годинама, опробава се и као књижевница па 1972. године издаје своју прву књигу "Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши". Након тога уписује драматургију на Факултету драмских уметности, коју успешно и завршава.

Са мужем Радомиром Стевићем Расом, сликаром и графичарем, 1964. је основала Театар националне драме, где су се изводила дела искључиво домаћих писаца.

Између осталих, играла је и у филмовима Душана Макавејева, Александра Саше Петровића, Живка Николића, Емира Кустурице, Ђорђа Кадијевића, Срђана Драгојевића.., као и у ТВ-серијама Синише Павића.

Са филмом Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ (1967) постигла је светску славу и једна је од првих глумица са ових простора која се скинула на филму.[1] По многим филмским критичарима и теоретичарима, најбољу улогу је остварила играјући Гоцу у филму Александра Саше Петровића „Биће скоро пропаст света“ (1968). Играла је у великом броју мађарских филмова, које су режирали: Ливија Ђармати, Јанош Роза и Ференц Кардош.

Написала је бројне романе, збирке приповетки и песме, новинске репортаже у недељнику "Чик", колумне у листу "Политика", организовала сликарске изложбе. Говори енглески и мађарски језик.

Добитница је многих значајних награда у земљи и иностранству[2], како за глуму тако и за књижевност. :

Била је учесница треће сезоне ријалити програма Фарма 2010. године.[3] Португалски редитељ André Gil Mata снимио је филм "Како сам се заљубио у Еву Рас", на основу њене каријере.

Улоге

Филмографија глумице Еве Рас
Год. Назив Улога
1960.-те
1963. Земљаци
1964. Шут Небатја
1965. Човек није тица
1965. Der Schatz der Azteken Девојка
1966. Адам и Ева 66
1967. Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ Изабела, телефонисткиња
1968. Има љубави, нема љубави
1968. Биће скоро пропаст света Гоца
1968. Парничари
1969. ТВ Буквар Микина жена Изабела
1970.-те
1970. Љубав на сеоски начин Цимерка Розика
1970. Жарки
1971. Betìa ovvero in amore per ogni gaudenza ci vuole sofferenza Тамија
1972. Мајстор и Маргарита Возач трамваја
1973. Кужиш стари мој Марина
1973. Álljon meg a menet! Иренке
1974. Autó Лили Фазекаш
1974. Álmodó ifjúság
1976. Бабино унуче (ТВ серија) Ева
1977. Ékezet Аранка
1977. Бештије Жена са беретком
1977. Gruppenbild mit Dame Рахел
1978. Отац или самоћа
1979. Minden szerdán
1979. Трофеј Маргита Ковач
1980.-те
1980. Стан
1980. Кружна путовања
1981. Касно, натпоручниче!
1982. Залазак сунца Тереза
1983. Mennyei seregek
1985. Отац на службеном путу Илонка Петровић
1986. Лепота порока Жоржова жена
1986. Сиви дом Тетка Бојка
1987. Увек спремне жене Медицинска сестра
1988. За сада без доброг наслова
1988. Шпијун на штиклама Чистачица
1987-1988. Вук Караџић Госпођа Краус
1987-1988. Бољи живот Лепосава Цигановић
1988. Пут на југ Госпођа Мендел
1989. Искушавање ђавола Крстовићка
1989. Другарица министарка
1990.-те
1990. Граница Рози
1990. Чудна ноћ
1990. Хајде да се волимо 3
1990. Бољи живот 2 Лепосава Цигановић
1991. Холивуд или пропаст
1992. Играч на жици — Радомир Стевић Рас Лично
1992. Ми нисмо анђели Баба Сера
1992. Театар у Срба
1992. Велика фрка Покерашица
1993. Византијско плаво Зорица
1993. Горила се купа у подне
1994. Највише на свету целом Мошина жена
1994. Дневник увреда 1993. Жена из самопослуге
1993-1994. Срећни људи Смиљка Миљковић
1994. Вуковар, једна прича Жена
1994. Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1994)
1995. Ориђинали
1995. Наслеђе Жена са лутком
1995-1996. Срећни људи 2 Смиљка Миљковић
1997. Горе Доле Богата госпођа
1999-2001. Породично благо Ержебет „Бета“ Стаменковић
2000.-те
2000. Сенке успомена Болничарка на пријемном
2000. А сад адио Ержебет „Бета“ Стаменковић
2002. Породично благо 2 Ержебет „Бета“ Стаменковић
2002. Држава мртвих Избеглица из Сплита
2003. Bolygótüz
2004. Јесен стиже, дуњо моја Госпођа Марта
2006. Друго стање
2006. Синовци Наставница
2006. Шејтанов ратник Станкова мајка
2005-2006. Стижу долари 2 Симка Стаменковић
2008. Сељаци Пети
2008-2009. Горки плодови Старица
2009. Хитна помоћ
2009. Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија) госпођа Марта
2010.-те
2010. Бела лађа 3 Танкосавина мајка
2010. Ма није он такав Госпођа Изабела Гароди
2011. Парада чистачица
2011. Мост на Ибру Михаела Казеле
2012. Најлепша је земља моја
2013. Звездара (ТВ серија) Мица
2017. Мамурлуци (ТВ серија)
2018. Петак 13. Гојкова баба

Књижевност

Као писац, дебитовала је 1972. са књигом Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши. Шест година касније издаје једноглави роман „Сива жена“ (1978). Објављивала је романе, збирке приповедака и поезију.

Списак књига:

  • Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши (1972)
  • Сива жена (1978)
  • У дивна давна времена
  • Кад ми мама купи паре
  • Причајте нам о Малармеу
  • ... Петла на пањ... (пун назив: Положила сам главу петла на пањ, стала ногом на крило и замахнула секиром, затим копрцајуће тело одбацила далеко од себе а крваву главу хитнула преко плота против урока[4])
  • Кућа на продају
  • Рођени мртви
  • Са врха месечеве планине гледала сам свој округли гроб
  • Born dead
  • Са Евом у рај
  • Сребрна постеља
  • У арени
  • Cock on the block
  • Bed of Silver
  • Дивљи јагањци (Београд, Народна књига 2007)
  • Девојка коју нису научили да каже не (2009)
  • Тито без холивудизовања (ЗОГРАФ, НИШ 2010)
  • Vad báranyok (Budapest, Timp kiadó 2011)
  • Бадерисани Екрем и Ева (Evro-Giunti 2011)
  • Србијо, љубави моја (Jugart 2016)

Сликарство

Сликарством се бави од средине осамдесетих година 20. века. Од техника користи пастел, акрилик и комбиноване технике. Излагала је на групним и самосталним изложбама. Често учествује у сликарским колонијама. Сврставају је у сликаре наивне и маргиналне уметности.

Списак Датотека:

  1. Монахиња Јефимија
  2. Елохим у Книћу
  3. Месечева планина на Мадагаскару
  4. Пастел
  5. Светлости севера
  6. Другога дана
  7. Ана Карењина
  8. Сан се не снио
  9. Св. Ђорђе на плавом коњу
  10. Овим шором, хеј, овим шором
  11. Божија светлост

Књижевне награде

Добитница је неколико књижевних награда:

  • Женско перо“ (2001)
  • Кочићева књига“ (2003)
  • „Златни хит либер“ (2003)
  • „Самсунгова награда“ (2003)
  • „The Man Booker International People's Prize - 2005“
  • Успон године (Нови Сад 2005)
  • „Златан прстен“ 2007 Скопље
  • „Награда Бејахада 2007“ Опатија
  • „Пламен страсти“ награда Горког листа, Београд 2010
  • Международна награда „Мелнишки вечери на поезията“, България 2012
  • Награда „Данило Киш“ за рукопис романа „Галактичка Јеврејка“ на 62. наградном конкурсу СЈОС (Савез јеврејских општина Србије) 2018

Четири књиге су јој преведене на енглески језик.[5], а једна на мађарски.

Глумачке награде

Референце

  1. ^ П. Волк, Историја југословенског филма, Београд, 1986.
  2. ^ Multilingual Archive, Приступљено 2. 4. 2013.
  3. ^ Ева Рас напустила Фарму („Вечерње новости“, 26. децембар 2010)
  4. ^ Preporuka - "...Petla na panj...", Eva Ras, "Narodna knjiga" Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 11, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 2. 4. 2013.
  5. ^ Ева Рас на www.worldlingo.com (преводилац књига Тимоти Џон Бајфорд)

Види још

Спољашње везе

36. Филмски сусрети у Нишу

36. Филмски сусрети одржани су од 25. августа до 29. августа 2001. године.

Фестивал је отворио Драган Николић.

Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ

Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ је српски филм снимљен 1967. године у режији Душана Макавејева. Сврстава се у категорију филмова црног таласа. Обилује метафорама и асоцијацијама на друштво које је само наизглед здраво, због чега је био у немилости тадашње власти. Стекао је велику популарност у Србији и свету. Остала је чувена сцена са нагом Евом Рас и црном мачком.

Поред Еве Рас у филму играју: Слободан Алигрудић, Ружица Сокић и Миодраг Андрић — Љуба Мољац.

Адам и Ева 66

„Адам и Ева 66” је југословенски кратки филм из 1966. године. Режирао га је Милош Радивојевић који је написао и сценарио.

Бештије

Бештије је југословенски филм из 1977. године. Режирао га је Живко Николић, који је учествовао и у писању сценарија са Душаном Ковачевићем.

Биће скоро пропаст света

Биће скоро пропаст света је југословенски филм из 1968. године. Режирао га је Александар Петровић, који је написао и сценарио. Припада остварењима црног таласа.

Велика фрка

Велика фрка је српски филм из 1992. године, који је режирао Милан Јелић, а сценарио су написали Властимир и Љубомир Радовановић.

Горила се купа у подне

Горила се купа у подне је српски филм снимљен 1993. године који је режирао Душан Макавејев који је и писао сценарио.

Залазак сунца (филм)

„Залазак сунца“ је југословенски филм снимљен 1982. године у режији Кароља Вичека који заједно са Евом Рас адаптирао сценарио према мотивима романа „Мој брат Јоаб“ од Нандора Гиона.

Кога чекаш куме

„Кога чекаш куме“ је југословенски филм из 1976. године. Режирао га је Дејан Караклајић, а сценарио је писала Ева Рас.

Кужиш стари мој

„Кужиш стари мој“ је југословенски филм из 1973. године. Режирао га је Ванча Кљаковић, а сценарио су писали Ванча Кљаковић и Звонимир Мајдак.

Наслеђе

Наслеђе је југословенски филм из 1995. године. Режирао га је Милан Барловац, а сценарио је написао Слободан Стојићевић.

Ориђинали

„Ориђинали ” је југословенска телевизијска серија снимљена 1995. године у продукцији РТВ Црне Горе.

Отац или самоћа

„Отац или самоћа” је југословенски ТВ филм из 1978. године. Режирао га је Карољ Вицек а сценарио је написао Мирко Ковач.

Отац на службеном путу

Отац на службеном путу је југословенски филм из 1985. године режисера Емира Кустурице. Главне улоге тумаче дечак Морено де Бартоли, Мики Манојловић, Мирјана Карановић, Мустафа Надаревић и Мира Фурлан.

Филм је био номинован за Оскара.

Плавокосе особе

Плавокосе особе су особе чија се светла боја косе креће од тамноплаве која је на сунцу или светлозлатне, и од златне до платинасте. Особе плаве косе најчешће имају истовремено и светле плаве или зелене очи и светао тен, што је последица веома ниског присуства тамног пигмента меланина, који коси, очима и кожи даје смећкасту боју. Овакав тип људи се најчешће описује као нордијски. Жене које имају природну плаву косу су природне плавуше.

У Eвропи, највише плавокосих људи има у Скандинавији, нарочито у Шведској и у Русији и Украјини, али знатан број плавокосих или плавих људи има у западној Европи као и у Енглеској и Холандији, те у Немачкој. Плавокосих особа има широм света; у Америци и Аустралији, чији су преци европски досељеници. У Бразилу, људи који су плавокоси су немачког или холандског порекла. У Африци, која је позната као „црни континент”, плавих људи има једино у јужној Африци, чији су преци холандски и енглески досељеници из Европе. У Србији плавокосих особа нема пуно.

Познате природне плавуше су Клаудија Шифер, Марлен Дитрих, Грејс Кели, Анита Екберг, Шерон Стоун, Викторија Силвстет, Каролина Куркова, Ева Херцигова, Кендис Свонепул, и друге. Међу српским глумицама које су плавокосе, посебно се издвајају Милена Дравић, Аница Добра, Ана Софреновић, Ана Сакић, Љубинка Кларић, Ева Рас, Бранка Катић, Јелена Гавриловић, Тамара Алексић и друге.

Театар у Срба

Театар у Срба је југословенска и српска телевизијска серија. Серију је режирао Петар Теслић, а сценарио су написали Драгана Бошковић, Добривоје Илић, Рашко В. Јовановић, Зоран Јовановић, Божидар Ковачек, Васо Милинчевић, Душан Рњак и Слободан Стојановић . Снимана је и премијерно приказивана од 1991. до 1995. године на Телевизији Београд, а снимљена је једна сезона са 10 епизода.

Трофеј

Трофеј је југословенски филм из 1979. године у режији Кароља Вичека, који је писао и сценарио са Веренцом Деаком. Филм је добио награду Златна арена.

Човек није тица

„Човек није тица“ је југословенски филм из 1965. године. Режирао га је Душан Макавејев, који је написао и сценарио. Припада остварењима црног таласа.

Шејтанов ратник

Шејтанов ратник је тинејџерска хорор-комедија. Филм Шејтанов ратник је прво остварење младог режисера Стевана Филиповића и продуцентске куће Хипнополис. Продуцент филма је Бранислав Јевић.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.