Ебер

Ебер (хебр. עֵבֶר, арап. هود) или Хебер, је библијска личност, чукунунук Нојев, праунук Семов и отац Пелег и Јоктанов [1]. Био је предак Аврамов, који се сматра оцем Јевреја и Арапа.

По јеврејској традицији, Ебер, праунук Семов, одбио је помоћи при градњи Вавилонске куле, па се његов језик није измешао након њеног пада. Он и породица су очували исконски људски језик. Након тога се језик називао Хебрејски односно Јеврејски од Ебер, Хебер, или како га неки називају Еденски или Адамски језик.)

Име „Ебер“ заједно с изразом Хапиру истраживачи Библије сматрају кореном речи "јеврејски", а „ебер“ се најчешће тумачи као „бок“ или „онострано“, али исто тако и као преко, супротна страна или прелаз.

У неким преводима Новог завета, наводи се као Хебер ([Лука 3:35] „“... син Серуг, син Реу, син Пелег, син Хебер, син Шелах...)“. Међутим, не би га требало мешати с Хебером из Старог завета, унуком Ашериовим (Књига постања 46:17) Синови Ашерови: Јимна и Јишва и Јишви и Бериа и њихова сестра Сера. И синови Беријини: Хебер и Малкиел).

Верује се да је Ебер оснивач града Хеброн и да је име добио по њему.

Према традицији, Ебер је умро у 464-тој години живота, када је Јаков имао 20 година. Јеврејски календар смешта тај датум у 1817. п. н. е..

Eber
Ебер на кованици

Види још

  • Худ, пророк у исламу

Извори

  1. ^ Biblija - 1 Mojsijeva, glava 11 [Web Dizajn demo]
Јаков

Јакоб (хебр. יַעֲקֹב Yaʿăqōḇ), Јаков (грч. Ἰακώβ) или Јакуб (арап. يَعْقُوب‎ Yaʿqūb), познат и као Израел или Израиљ (хебр. יִשְׂרָאֵל Yiśrāʾēl - „истрајан у Богу“) је био трећи патријарх јеврејског народа, са којим је Бог начинио завет, и легендарни предак дванаест племена Израела, која су названа по њему.

Као пророк се поштује у јудаизму, хришћанству, исламу и другим абрахамским религијама.

Јеремија (пророк)

Свети пророк Јеремија (хебрејски: יִרְמְיָהוּ, односно Yirməyāhū најчешће погрешно спеловано као Yirmiyahu) је хришћански светитељ и старозаветни пророк.

Јоил (пророк)

Пророк Јоил (хебр. יואל) је био пророк древног Израела, други од дванаест мањих пророка и аутор Књиге пророка Јоила.

Он се помиње по имену само једном у књигама Старог завета (Јоил 1:1). Име Јоил на јеврејском значи „онај коме је Господ Бог“.

Време његовог живота је непознато, може бити да је живео између 9. в. п. н. е. и 5. в. п. н. е., у зависности од датирања старозаветне књиге. Живео је у Јудеји и, судећи по значај у његовом пророчанству, био је сасвим везан за старозаветни храм.

У православном календару, Пророк Јоил празнује се 19. октобра.

Авакум (пророк)

Авакум (хебр. חֲבַקּוּק) је један од дванаесторе јеврејских малих пророка.

Арон

У јеврејској традицији Мојсијев брат. Први пут је споменут у приповести о Мојсијевом виђењу на брду Хорив (Из 4, 14) када га је Јахве назначио за Мојсијевог помоћника. Јахве је након тога назначио њега и његове наследнике свештеницима (Из 28 и 29; Бр 8 и 18) упркос његовом учешћу у прављењу златног телета (Изл. 32, 1-6). Сила његовог свештеничког посредовања је наглашена у причи о заустављању заразе (Бр 17, 1 - 8). Ароново свештенство, чији је главни задатак био приношење жртава прихватљивих Богу, дао му је јединствени положај. Он је био глава својих синова и Левита. Он сам је приносио тамјан у Светињи над Светињама и посредовао између Бога и људи. И, он је попут краља био помазан и крунисан диадемом и тиаром (Изл. 28).

У хришћанској теологији он је прототип Христа. Овако схваћен, Арон је, у посланици Јеврејима у којој је наглашена надмоћност голготске жртве над жртвовањем животиња које је вршило ароновско свештенство био замењен Христом.

Ебертовци

Ебертовци (франц. Hébertistes) су били политичка партија у Француској у време Француске револуције. Назив су добиле по оснивачу и вођи, Жаку Еберу.

Присталице Ебера и Париска Комуна наставили су делатност бесних. Њихов положај у Француској био је крајем 1793. године веома јак. Јачање утицаја ебертоваца праћено је јачањем антихришћанског покрета у народнима масама, а пре свега покрета против католичке цркве. Тај покрет започео је још 1792. године када је највећи број католичког свештенства одбио да преда заклетву. Тај непријатељски став према цркви помогао је ебертовцима да развију широку атеистичку и антихришћанску агитацију. По њима крајњи циљ револуције није био само политичка, већ и друштвена једнакост.

Под утицајем ебертоваца Конвент је укинуо стари хришћански и увео нови револуционарни календар (5. октобра 1793. године). Почетком 1794. године покушали су да изврше државни удар. Одбијање Париске комуне да им се придружи довело је до неуспеха удара.

Партију ебероваца уништио је Комитет јавног спаса 4. жерминала 2. године републике (24. марта 1794. године), након прилажења Париске комуне Комитету, он је наредио погубљење свих важнијих ебероваца. Погубљења су трајала два дана. Одмах након уништења ебероваца, Комитет јавног спаса укинуо је и Париску комуну.

Жак Ебер

Жак Ебер (франц. Jacques-René Hébert; 15. новембар 1757—24. март 1794.) је био француски новинар, оснивач партије Ебертоваца у периоду Француске револуције. Погубљен је на гиљотини као жртва јакобинског терора.

Жорж Дантон

Жорж Жак Дантон (франц. Georges Danton; Арси сир Об, 26. октобар 1759 — Париз, 5. април 1794) је био француски политичар, револуционар и министар правде 1792. године.

Био је борац против расизма и поборник Француске револуције заједно са Робеспјером, Маром и Лујем од Орлеана. Револуција је успела и срушена је монархија. Луј XVI је ухапшен 1792. а годину дана касније је погубљен на гиљотини. После погубљења краља, јакобинци су доживели пропаст. Многи од њих су проглашени кривим, а међу њима је био и Дантон. Сазнао је да га је Робеспјер издао и осудио на смрт. Дантон је погубљен на тргу Конкорд заједно са осталима. Три месеца касније, сам Робеспјер који је за многе наредио смртну казну гиљотином, погубљен је такође на тој справи.

Жорж Ебер

Жорж Ебер (франц. Georges Hébert; Париз, 27. април 1875 — Tourgéville, 2. август 1957) је био пионир физичког васпитања у Француској војсци који је развио систем физичког васпитања и тренирања познат као "la méthode naturelle" ("Природан Метод"), који комбинује и обучава широк спектар физичких капацитета уз обучавање храбрости и морала.

Захарија

Захарија (хебр. זְכַרְיָה) је хебрејски пророк из Старог завета.

Заједно с пророком Агејем побуђивао кнеза Зоровавеља да обнови храм јерусалимски. Прорекао свечани улазак Христов у Јерусалим на магарету, младету магаричину; (Зах 9, 9) и Јудино издајство за тридесет сребрника: и измјерише ми плату, тридесет сребрника; (Зах 11, 12) и бежање апостола од Христа у време Његовог страдања: удариће пастира, и овце ће се разбјећи. (Зах 13, 7) Пророк Захарија назива се Срповицем, зато што је у визији видео срп што силази с неба да покоси неправеднике, нарочито лопове и хулитеље имена Божјег. Умро је последње године царовања Дарија Хистаспа, око 520. године пре Христа.

Српска православна црква слави га 8. фебруара по црквеном, а 21. фебруара по грегоријанском календару.

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима

Илија (пророк)

Илија или Елаја (хебр. אליהו [Eliyahu]) је био израелски пророк из 9. века п. н. е. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.

Исак

Исак (хебр. יִצְחָק – „смејаће се“) је био један од тројице јеврејских патријарха у Старом завету. Према Библији Исаков отац је био Аврам а мајка Сара. Исак се 70 пута помиње у Првој књизи Мојсијевој и још 33 пута у другим библијским књигама. Такође се помиње у Курану као исламски пророк.

Бог је заповедио Авраму да жртвује свог сина како би испитао његову послушност. Кад је видео да ће послушати заповест, спречио је жртвовање и потом благословио Аврама. Исак је био ожењен Ребеком, са којом је имао два сина, Исава и Јакова. Вероватно су живели у околини Биршебе. Касније у животу је Исак скоро потпуно ослепео, а умро је са 180 година.

Култ Разума

Култ Разума (франц. Culte de la Raison) је био култ успостављен у Француској током периода Француске револуције као замена за католичку религију.

Монтањари

Монтањари (франц. Montagnards) су били припадници Монтање (франц. La Montagne, планина), политичке групе током Француске револуције. Названи су тако јер су седели на највишим клупама у Скупштини. Монтањари су били најрадикалнија група француских револуционара и супротстављали су се жирондинцима. Термин "Монтања" је у употребу ушао 1793. године. Врхунац су монтањари достигли током јакобинске диктатуре. Њихов најзначајнији представник је Максимилијан Робеспјер.

Паркур

Паркур (франц. Parkour) је вештина кретања чији је циљ прећи са једног места на друго у што краћем временском року, прелазећи разне препреке користећи вештине свог тела. Препреке могу бити разне, од камења па до високих зидова и капија. Може се тренирати и у руралним и у урбаним срединама. Људи који се баве паркуром називају се трасери.Велику популарност паркур је стекао након приказивања филмова Јамакаши и Казино Ројал. Такође, велику улогу у промоцији паркура имала је видео-игра Prince of Persia.

Пророци у исламу

Пророци (такође и посланици или пејгембери, арапски: نبي ) су према исламу, одабрани појединци, који су људима доносили Божије савјете и упутства о исправном животу. Сви посланици су уједно били и вјеровјесници. Разлика између посланика и вјеровјесника је у томе што је посланицима дошла објава и примили су наређење од Бога да је пренесу људима, за разлику од вјеровјесника којима је само дата објава без обавезе преношења. Према исламском схватању, први посланик је био уједно и први човјек на Земљи и звао се Адем (Адам).

Сунитски ислам строго забрањује приказивање лица Божјих посланика. Шиити немају ту забрану.

Сара

Сара (хебр. ‏שָׂרָה‏‎‎ – Сара; арап. سارا‎ или سارة – Сара) је била Аврамова жена и полусестра и Исакова мајка, описана у Библији и Курану. Њено првобитно име је било Сарај. По Књизи постања, Бог је промјенио њено име у Сара као дио споразума када је Хагара родила Аврамовог првог сина, Измаела.

Хебрејско име Сара означава жену високог положаја и може се превести као принцеза или племкиња.

Фелек (син Еверов)

Фелек је био библијска личност, прадјед Нахоров (који је дјед Авраму), чукундјед Тарин (отац Аврамов) и наврндјед Аврамов. Отац му је био Ебер.

У 30. години је добио сина Рагава. Послије тога је живио још 209 година и умро у 239. години.

Финеас

Финеас (хебр. פינחס) је био јеврејски пророк и првосвештеник, унук пророка Арона и син пророка Елеазара (Друга Мојсијева 6:25), остао је упамћен по својој ревности у борби против јереси, идолопоклонства и неморала (Књига бројева 25:1-9).

Помиње се у књизи Исуса Навина, када племена Рубен и Гад, заједно са пола племена Манасова, освајају земље преко реке Јордан, и тамо граде велики храм, а остатак Јевреја то прихвата као сепаратизам и стварање новог религиозног центра, Финеас је послан да то истражи. (Јосија 22:9-34).

Православна црква прославља пророка Фенеаса 2. септембра по јулијанском календару.

Библијски пророци
Пророци у петокњижју
Пророци у времену судија
и уједињеног краљевства
Пророци писари
Други пророци

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.