Дунавска бановина

Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.

Дунавска бановина

Danube banovina (sr)

Границе Дунавске бановине 1931.
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља  Краљевина Југославија (1929-1941)
Србија (1941)
Главни град Нови Сад (1929—1941)
Смедерево (1941)
Становништво 2.387.495 (1931)
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки (1929—1941)
српски и немачки (1941)
Религија православље, католицизам, протестантизам
Валута Југословенски динар (1929—1941)
Српски динар и Немачка рајх марка (1941)
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Владар Дака Поповић
Оснивање 1929.
Престанак 1941.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Банат, Бачка и Барања (Краљевина СХС) Аутономна Покрајина Војводина (ДФ Југославија) Flag of Serbia (1947–1992).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Бачка област (Краљевина СХС) Федеративна Држава Србија (ДФ Југославија) Flag of Serbia (1947–1992).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Београдска област (Краљевина СХС) Федеративна Држава Хрватска (ДФ Југославија) Flag of Croatia (1947–1990).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Подунавска област (Краљевина СХС) Бановина Хрватска (Краљевина Југославија) Civil Flag of Banovina of Croatia.svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Пожаревачка област (Краљевина СХС) Вуковска жупа (Независна Држава Хрватска) Flag of Independent State of Croatia.svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Сремска област (Краљевина СХС) Бачко-бодрошка жупанија (Краљевина Мађарска) Flag of Hungary (1915-1918, 1919-1946).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Шумадијска област (Краљевина СХС) Барањска жупанија (Краљевина Мађарска) Flag of Hungary (1915-1918, 1919-1946).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Дринска бановина (Краљевина СХС) Банат (Србија) Flag of the Government of National Salvation (occupied Yugoslavia).svg
Портал:Историја
Kingdom of Yugoslavia (1929-1939)-sr
Бановине Краљевине Југославије
Izvršno veće
Зграда Дунавске Бановине (данас зграда Покрајинске владе Војводине) у Новом Саду
Serbia1941 banovine sr
Бановине у границама Србије под немачком окупацијом 1941. године

Територија и границе

Обухватала је ВојводинуБанат, Бачку и Барању и већи део Срема, затим целу Шумадију, Пожаревачку Мораву и Стиг. Од великих градова ван Војводине у овој бановини били су Крагујевац, Пожаревац и Смедерево. Првобитно су Шид и Сремска Митровица били укључени у Дринску бановину, али су после енергичних протеста тих срезова припојени Дунавској бановини, јер чине саставни део Војводине.

Београд је са Панчевом и Земуном чинио подручје Управе града Београда. Зато је главни град Дунавске бановине био Нови Сад, а не Београд. Седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.

Када је 26. августа 1939. године дошло до споразума Цветковић-Мачек и стварања Бановине Хрватске, у њу се укључене Савска и Приморска бановина, али и Шидски и Илочки срез који су одвојени од Дунавске бановине. 1941. године, после Априлског рата, распада Краљевине Југославије и укључења Бачке и Барање у окупациону зону Мађарске, а Срема у тзв. Независну Државу Хрватску, крња Дунавска бановина (Банат и Шумадија) је само формално постојала као управна јединица Недићеве Србије, а њено управно седиште се налазило у Смедереву. Власт у бановини је била у рукама немачке окупационе управе и квислиншких органа власти. Крајем 1941. године, бановина се укида а њена територија се дели на нове административне јединице — округе.

Dunavskabanovina

Карта Дунавске бановине (1937).

Danube banovina1941 (sr)

Границе Дунавске бановине 1941.

Управа

На челу бановине се налазио бан који је био представник краљевске власти у бановини. Постављао га је и разрешавао краљ. Самоуправна тела су била: Бановинско веће и Бановински одбор.

Политика

Формирање бановина није задовољило оне политичке снаге које су тражиле не административну регионализацију, већ стварање федералних јединица од тзв. историјских покрајина у које је спадала и Војводина. Али повезивање Војводине са Шумадијом наилазило је и на повољан пријем, поготово међу Војвођанима у Београду (Вељко Петровић, Станоје Станојевић и др.). Сматрало се да српски живаљ не би имао апсолутну већину да је бановину чинила само територија Војводине.

Демографија

У време формирања површина Дунавске бановине била је 31.479 km2 са 2.387.495 становника. Било је 56,9% Срба и Хрвата, 18,2% Мађара и 16,3% Немаца, као и известан проценат Словака, Румуна, Русина, Рома и др. Православно становништво је чинило 54,9% од укупног броја становника, римокатоличко 35,3%, а евангелиста је било 7,9%.

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
1.393.269
римокатоличка
774.691
евангелистичке
167.871
остале хришћанске
29.660
исламска
2.660
без конфесије
18.961
УКУПНО
2.387.295
Vojvodina languages1931-sr

Говорни језици у северном делу Дунавске бановине 1931. године

Vojvodina-Language-1931

Говорни језици у северном делу Дунавске бановине 1931. године

Градови

Највећи градови у бановини били су:

Банови Дунавске бановине

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
Daka Popović.jpg 1. Дака Поповић
(1886—1967)
1929 до 16. јануара
1930
Radoslav Dunić.jpg 2. Радослав Дуњић
(1871—1948)
именован 16. јануара
1930
1930
Svetomir Matić.jpg 3. Светомир Матић
(1870—1931)
1930 1931
Milan Nikolić (ban).jpg 4. Милан Николић
(1877—1943)
1931 1933
Dobrica-Matkovic.jpg 5. Добрица Матковић
(1887—1973)
1933 1935
Милојко Васовић.jpg 6. Милојко Васовић 1935 1935
Светислав Пауновић.jpg 7. Светислав Пауновић 1935 1936
Svetislav Rajić.jpg 8. Светислав Рајић
(1889—1941)
1936 1939
Jovan Radivojević.jpg 9. Јован Радивојевић
(1883—1946)
1939 1940
Branko Kijurina.jpg 10. Бранко Кијурина
(1891-1962)
1940 1941
Milorad Vlaškalin.jpg 11. Милорад Влашкалин
(1890—1984)
1941 1941

Види још

Референце

  1. ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 5. 5. 2013.

Литература

Спољашње везе

Банат у Другом светском рату

Банат је у току Другог светског рата (од 1941. до 1944. године) био аутономни политички ентитет у саставу Србије под немачком окупацијом. Ентитет је успостављен после окупације и поделе Краљевине Југославије од стране сила Осовине. Иако је званично био у саставу Србије, Банат је имао аутономију и власт у њему је била у рукама локалне немачке мањине. Обласни цивилни комесар био је Јозеф-Сеп Лап. После пораза Сила Осовине 1944. године и завршетка немачке окупације Србије ова област се опоравила и највећи део територије Баната је припојен аутономној покрајини Војводини у саставу нове социјалистичке Србије и СФРЈ.

Бановина (вишезначна одредница)

Појам Бановина (који не би требало мешати са појмом Банат) може имати следећа значења:

било која управна област под влашћу бана

Банија

Босанска бановина (12-14. век)

Усорска бановина (13-14. век)

Мачванска бановина (13-15. век)

Београдска бановина (15. век)

Кучевска бановина (13. век)

Браничевска бановина (13. век)

Сребреничка бановина (15. век)

Јајачка бановина (15-16. век)

Северинска бановина (13-16. век)

Лугошка и карансебешка бановина (16-17. век)

Бановине Краљевине Југославије:

Дравска бановина (1929-1941, Љубљана)

Савска бановина (1929-1939, Загреб)

Врбаска бановина (1929-1941, Бања Лука)

Приморска бановина (1929-1939, Сплит)

Дринска бановина (1929-1941, Сарајево)

Зетска бановина (1929-1941, Цетиње)

Дунавска бановина (1929-1941, Нови Сад)

Моравска бановина (1929-1941, Ниш)

Вардарска бановина (1929-1941, Скопље)

Хрватска бановина (1939-1941, Загреб)

Бановина Хрватска

Бановина Хрватска је била територијална јединица унутар Краљевине Југославије од 1939. до 1941. године.

Бановине Краљевине Југославије

Бановине су од 1929. године биле управне јединице Краљевине Југославије. Претходна подела је била на области.

Целокупна територија Краљевине Југославије била је подељена на девет бановина. Београд, заједно са Панчевом и Земуном, као главни град није припадао ниједној бановини (представљао је посебну управну јединицу под називом Управа града Београда, а овлашћења управника главног града била су упоредива са онима које су имали банови у остатку земље).

Дравска бановина (Љубљана)

Савска бановина (Загреб)

Врбаска бановина (Бања Лука)

Приморска бановина (Сплит)

Дринска бановина (Сарајево)

Зетска бановина (Цетиње)

Дунавска бановина (Нови Сад)

Моравска бановина (Ниш)

Вардарска бановина (Скопље)Године 1939, као резултат споразума Цветковић-Мачек, спајањем Савске и Приморске бановине (у целости) и делова Дунавске, Врбаске, Дринске и Зетске бановине настаје Бановина Хрватска.

Барања

Барања је географски регион, подељен између Хрватске и Мађарске. У Мађарској је овај регион административно организован као Барањска жупанија (главни град: Печуј), док је у Хрватској укључен у Осјечко-барањску жупанију (главни град: Осијек). На истоку јој је граница Дунав, а на југозападу Драва. Северна и западна граница Барање одређена је административном границом Барањске жупаније у Мађарској. Историјски центар Барање је град Печуј, који је сада у Мађарској.

Највеће насеље и центар дела Барање у Хрватској је градић Бели Манастир.

Бачка област

Бачка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Нови Сад.

Београдска област

Београдска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је био Београд.

Босутска култура

Босутска култура је термин који се односи на културу Старијег гвозденог доба, на простору данашње Србије, која је тако названа по археолошком налазишту на Босуту. Босутска културна група издвојена је као посебна појава на територији Војводине и западне Србије. Босутској култури је била сродна Басараби култура. Према једном мишљењу, носиоци Босутске културе су били Трибали, а према другом мишљењу Дако-Гети.

Бујла

Бујла или Буила је лично име из натписа са златне чиније која је део аварског блага нађеног у северном Банату 1799. године између насеља Наково и Велики Семиклуш. Према једном од тумачења овог натписа, Бујла је био аварски достојанственик са словенском владарском титулом жупана. Натпис у оригиналу гласи: ΒΟΥΗΛΑ · ΖΟΑΠΑΝ · ΤΕΣΗ · ΔΥΓΕΤΟΙΓΗ · ΒΟΥΤΑΟΥΛ · ΖΩΑΠΑΝ · ΤΑΓΡΟΓΗ · ΗΤΖΙΓΗ · ΤΑΙΣΗ. Према једној интерпретацији овог натписа, у њему се помињу два жупана, Бујла и Бута-ул, који су владали подручјем Баната и Тисе. На основу једног од мишљења, Бујла је био жупан доње Тисе.

Ватинска култура

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатлијства под утицајем истих.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Подунавска област

Подунавска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је било Смедерево.

Подунавље

Подунавље је назив за подручја уз Дунав лоцирана у Србији и Хрватској.

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији.

Салан

Салан (у неким изворима и Залан) је био бугарски војвода, који је владао на територији данашње Војводине у деветом веку. Салан је владао подручјем између Дунава и Тисе (данашња Бачка), а резиденција му се налазила у граду Тителу.

Сермон

Сермон је био владар Срема у 11. веку, вазал бугарског цара Самуила.

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина (скраћено САП Војводина) је била једна од две социјалистичке аутономне покрајине у саставу Социјалистичке Републике Србије, једне од република СФРЈ. Формирање њених установа је започело 1944. године, да би њен политички статус у оквиру Србије и Југославије био регулисан 1945. године. Првобитно званично име покрајине је било Аутономна Покрајина Војводина, а оно је преименовано у „Социјалистичку Аутономну Покрајину“ Уставом из 1963. године, када су нове називе добиле и југословенске републике. 1990-тих година је назив поново промењен у Аутономна Покрајина Војводина.

САП Војводина је припадала најразвијенијим крајевима СФРЈ. Главни град САП Војводине био је Нови Сад.

Конститутивни народ су били Срби, а Уставом из 1974. године конститутивну једнакост су добиле и народности: Мађари, Словаци, Румуни и Русини.

Сремска област

Сремска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Вуковар.

Шумадијска област

Шумадијска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је био Крагујевац.

од 1929.
од 1939.
Предложене
1941.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.