Дубница (Врање)

Дубница је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 819 становника (према попису из 1991. било је 860 становника). Налази се пет километара југозападно од Врања и највеће је село у Врањској котлини. По усменој традицији, Дубница је добила име по дубовима-дубицама (храст). У турским пописним књигама из 16. века, је позната као Домница. Ово село је збијеног типа, на левој и десној обали Дубничке реке, која је настала спајањем Свето-илијског потока (извире под врхом Св. Илија) и Манастирског старог сеоског потока, познатог као „Рекиче“.

Овде се налази основна школа.

Дубница
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.819
Географске карактеристике
Координате42°31′33″ СГШ; 21°50′30″ ИГД / 42.525833° СГШ; 21.841666° ИГДКоординате: 42°31′33″ СГШ; 21°50′30″ ИГД / 42.525833° СГШ; 21.841666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина458 м
Дубница на мапи Србије
Дубница
Дубница
Дубница на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Демографија

У насељу Дубница живи 640 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,8 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 210 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Историја

Нема тачних сазнања када је Дубница основана. Археолошким истраживањима пронађени су материјални остаци из римског периода и српског средњевековља. Први писани подаци потичу из доба кнеза Лазара. У својој повељи, из 1381. године, кнез Лазар Дубницу поклања манастиру Раваници. У књигама Дубровчанина Михаила Лукаревића из 1436-1441. године се, такође помиње Дубница, као и браћа Мартин и Брајко Хиндић из Дубнице.

На основу писаних и сакралних доказа, Дубница се може сматрати једним од најстаријих насеља на овом простору. У почетку насеље је било смештено у вишим деловима са манастиром Светог Петра и црквама Богородице и Светог Илије у централном делу. По старости манастира Св. Петра се може приближно одредити старост села. Наиме, Св. Петар се спомиње у Ћустендилском дефтеру из 1576-1577. године. Ово првобитно насеље је данас познато као Стара Дубница. Први помен Старе Дубнице потиче из катастарских пописа током 1519. године.

Као и сва насеља тог доба, ни Дубница није одолела тешким епидемијама болести куге (чуме), колере. Била је захваћена и двема сеобама Срба под Чарнојевићима (1690. и 1740. године). Упркос томе она је опстала и дан-данас живи.

Крајем 18. и 19. века Дубницу насељава српско становништво из Пчиње, Пољанице, Македоније и са Косова. Тада је, највероватније дошло до асимилације староседелаца, јер постоји континуитет у насељавању али нема старих родова. Родови који се сматрају оснивачима Дубнице су: Коларци, Јовинци, Спасинци, Ђокинци, Живковци, Митровци и Веђанци, а доселили су се на овом простору крајем 18. и почетком 19. века. Током овог периода земљиште данашње Дубнице је припадало Османлијама. По њиховом одласку настаје продаја овог земљишта које откупљују родови оснивачи. Због удаљености овог земљишта, али и социјалних потреба, становништво се спушта километар ниже од старе и формира нову, данашњу Дубницу.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.162
1953. 1.168
1961. 1.162
1971. 1.075
1981. 903
1991. 860 852
2002. 819 827
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
812 99,14 %
Роми
  
4 0,48 %
непознато
  
2 0,24 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Извори

  • Трајковић, Василије. 2007 Дубница II, Народни универзитет, Врање

Спољашње везе

Градске општине
Насељена места
Знамења, тврђаве и музеји
Верски објекти
Култура
Образовање

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.