Дубаи

Дубаи (арап. دبي [Dubay] /dʊ.ˈbɑj/) највећи је и најгушће насељени град у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ).[1] Он је лоциран на југоисточној обали Персијског залива и престоница је емирата Дубаи, једног од седам емирата од којих је земља сачињена. Абу Даби и Дубаи су једина два емерата која имају моћ ветоа у погледу критичних ствари од националног значаја у Федералном врховном савету земље.[2][3] Град Дубаи је лоциран на северној обали емирата и центар је метрополитанске области Дубаи-Шарџа-Аџман. Дубаи ће бити домаћин светског сајма Expo 2020.[4]

Дубаи је постао глобални град и пословни центар Средњег истока.[5] Он је исто тако један од главних транспортних центара за путнике и терет. До 1960-тих, дубајска економија је била базирана на приходима од трговине и, у мањој мери, нафтним истраживачким концесијама, али нафта није била откривена до 1966. Нафтни приход је први пут почео да притиче 1969. године.[6] Дубајски нафтни приход је помогао у убрзавању раног развоја града, али су његове нафтне резерве ограничене и нивои продукције су ниски: тако да у данашње време мање од 5% емиратових прихода потиче од нафте.[7]

Емиратов модел западњачког стила пословања стимулише његову економију. Главни извори прихода су туризам, авијација, некретнине, и финансијске услуге.[8][9][10] Дубаи је недавно био именован најбољом дестинацијом за муслиманске путнике према агенцији Salam Standard.[11] Дубаи је недавно привукао светску пажњу због мноштва великих иновативних грађевинских пројеката и спортских догађаја. Град је попримио иконски статус због његових небодера и високих зграда, а посебно због највише зграде на свету, Бурџ Калифа. Дубаи је био критикован због кршења људских права у погледу градске предоминантно јужноазијске и филипинске радне снаге.[12] Дубајско тржиште некретнинама је доживело значајно погоршање током 2008–09 након финансијске кризе из 2007–08,[13] али се емиратова економија повратила у стање раста.[14]

Године 2012, Дубаи је био 22. најскупљи град на свету и најскупљи град на Средњем истоку.[15][16] Године 2014, дубајске хотелске собе су биле рангиране на другом месту у свету по скупоћи, након Женеве.[17] Дубаи је био рангиран као једно од најбољих места за живот на Средњем истоку од стране глобалне консултантске фирме из САД Mercer.[18]

Дубаи
арап. دبيّ
Dubai seen from USS Anzio (CG 68)
Колаж градских знаменитости Дубаија
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Уједињени Арапски Емирати
ЕмиратДубаи
Основан9. јун 1833.
Становништво
Становништво
 — 2.632.000
 — густина639,77 ст./km2
Агломерација3.250.764
Географске карактеристике
Координате25°15′51″ СГШ; 55°17′24″ ИГД / 25.264167° СГШ; 55.29° ИГДКоординате: 25°15′51″ СГШ; 55°17′24″ ИГД / 25.264167° СГШ; 55.29° ИГД
Површина4.114 km2
Дубаи на мапи УАЕ
Дубаи
Дубаи
Дубаи на мапи УАЕ
Остали подаци
ГрадоначелникМухамед ибн Рашид ел Мактум
Веб-сајт
dubai.ae

Етимологија

Многе теорије су биле предложене о пореклу речи „дубаи”. Једна теорија сугерише да је реч кориштена за описивање „пијаце” (souq).[19] Једна арапска пословица гласи „Daba Dubai” (арап. دبا دبي), што значи „Они су дошли са пуно новца”.[20] Према Феделу Хандхалу, научнику који се бави историјом и културом УАЕ, могуће је да је реч „дубаи” проистекла изречи daba (арап. دبا) (прошло време од yadub (арап. يدب), што значи „пузати”), што се односи на спори проток Дубајског потака у копно. Песник и научних Ахмад Мохамад Обајд наводи исту реч, али са алтернативним значењем „бебе цврчка” (арап. جراد) због изобиља скакаваца у овом подручју пре насељавања.[21] Становник града је Дубајац.[22]

Географија

Положај

Dubai map city
Мапа Дубаија

Дубаи се налази у Уједињеним Арапским емиратима и смештен је на обали Персијског залива. Надморска висина му је 16 m. Емират Дубаи се граничи са емиратима: Абу Даби на југу, Шарџом на североистоку и султанатом Оман на југоистоку. Хата, мала енклава овог емирата је окрушена са три стране султанатом Оман и емиратима Аџман и Рас ел Хајма. Персијски залив чини западну обалу емирата. Дубаи зазузима површину од 4.114 km² што представља значајно повећање земљишта у односу на почетних 3.880 km². Разлика у површини добијена је захваљујући отимању земљишта од мора и вађењу песка са морског дна.

Дубаи лежи у Арабијској пустињи, али му се топографски изглед драстично разликује од саме пустиње по томе што је предео око Дубаија прошаран пешчаним пустињским пределима, док у осталим деловима, а нарочито на јужним, преовладава пешчана пустиња. Песак, који се углавонм састоји од здробљених шкољки и корала, је ситан, чист и бео. Источно од града, сољу прекривено обалско подручје, познато и као сабкха, представља пут до дина како на северу тако и на југу. У смеру истока налазе се више дине које због гвозденог оксида у себи имају црвену боју.

Равна пешчана пустиња води на запад до планине Хаџар, која се пружа дуж границе Дубаија са Оманом и Хатом. Ланац Западни Хаџар је неплодан, нераван и порушен предео, чији планински врхови достижу висини на појединим местима и до 1.300 метара.

Dubai 2010
Поглед на Дубаи из Џумеире

Дубаи нема природну реку или оазе, али има природан затон, назван река Дубаи, који је временом прошириван и продубљиван тако да сад представља сигуран пловни пут и за велике бродове који њиме плове. Дубаи такође има и неколико клисура и извора воде који настају у планинама Западног Хаџара. Огромно море и пешчане дине прекривају већи део јужног Дубаија и воде у пустињу познату као Празана четвртина.

City of Dubai at Night, United Arab Emirates
Поглед на Дубаи ноћу

Сеизмички Дубаи је у веома стабилној зони, недалека сеизмичка линија која је удаљена 200 km од Уједињених Арапских Емирата готово да и нема утицаја на сеизмичка дешавања у Дубаију. Стручњаци такође предвиђају да не постоји опасност од настанка цунамија јер вода Персијског залива није довољно дубока за настајање цунамија.

Воде Дубаиа су дом за преко 300 врста риба, укључујући тропске рибе, затим медузе, корале, делфине, китове и ајкуле. Различите врсте корњача такође могу бити пронађене у региону, укључујући и Hawksbill и зелену корњачу која се налази на листи заштићених животињских врста. Дрвеће расте у преријама унутар планина Западног Хаџара. Неколико самониклих палминих дрвореда као и залив Дубаи пружају се кроз град у правцу североисток-југозапад. Источни део чини локалите познат као Деира и налази се уз бок емирата Шарца, и град Ал Aweer на југу. Дубаи међународни аеродром смјештен је на југу Деира, док је аеродром Палм Деира смјештен северно од Деире на обали Персијског залива.

Највећа концентрација земљишта и грађевина је западно од Дубаи затона, на приобалном подручју познатом као Џумерах. Порт Рашид, Џебел Али, Бурџ ел Араб, и Палм Џамеирах, тематске и слободне трговинске и остале зоне, као што је Business Bay су такође смештене овде.

Клима

Дубаи има топлу пустињску климу. Лета у Дубаију су екстремно топла, ветровита, и влажна, са високим просеком на око 41 °C (106 °F) и ноћним нижим температурама од око 30 °C (86 °F) у најтоплијем месецу, августу. Већина дана је сунчана током целе године. Зиме су топле са просечном високом температуром од 24 °C (75 °F) и ноћним ниским температурама од 14 °C (57 °F) у јануару, најхладнијем месецу. Падавине су концентрисане између јануара и марта. Од краја априла до почетка новембра тек једном месечно пада киша (вишегодишњи просек). Преципитација се, међутим, повећала у задње две декаде, при чему акумулација кише досеже 94,3 mm (3,71 in) годишње.[23] Дубајска лета су исто тако позната по умерено високом нивоу влажности, што их може учинити неудобним за многе.[24] Услед влажности ваздуха од око 60%, субјективни осећај топлоте је знатно мањи него нпр. у Европи. Највиша забележена температура у УАЕ је 52,1 °C (126 °F), која је измерена јула 2002.[25]

Климатски подаци за Дубаи
Показатељ \ Месец Јан. Феб. Мар. Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Год.
Просечна температура мора °C (°F) 23,4
(74,2)
21,9
(71,4)
23,2
(73,8)
25,5
(77,9)
28,8
(8,8)
31,6
(88,8)
32,7
(90,9)
33,5
(92,3)
33,1
(91,5)
31,3
(88,4)
28,6
(83,4)
25,4
(77,8)
28,3
(76,6)
Просек UV индекс 6 8 10 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11 8 6 5 9,1
Извор #1: seatemperature.org[29]
Извор #2: Метереолошки атлас[30]

Историја

Al Fahidi Fort
Тврђава ал Фахиди, изграђена 1799. године, је најстарија постојећа зграда у Дубаију

У прошлости, овај град, као уосталом и већи део овог дела света, живео је од риболова и лова на шкољке. Ситуација се драстично променила проналаском нафте, а цела ова регија је веома богата нафтом. Од када су 1971. године Дубаи и осталих шест емирата оформили Уједињене Арапске Емирате, ова држава је у врху светских произвођача. То је дало могућности и овом граду као и целом емирату да брзо напредује. Знајући да резерве нафте неће трајати вечно Рашид ибн Саед ел Мактум, емир (шеик) Дубаија од 1958—1990, је имао идеју како да Дубаи учини богатим и после нестанка нафтних резерви. Почео је са детаљним плановима за развој највећег светског туристичког места. Огроман новац добијан од нафте каналисао је у наглу изградњу овог града. Велики број Индијаца и Пакистанаца је дошао у овај град, да раде као физички радници на огромним грађевинским радовима. Број становника од 1968. до 1975. повећао се 4 пута.

У почетку су грађевине биле нешто скромније да би 1990-их година почели да се граде објекти који би могли да се назову светским чудима. Један од таквих је хотел Ал Араб, који је званично највећи и највиши хотел на свету, и уједно једини хотел са 7 звездица. Направљен је у облику једра на рибарском бродићу по жељи самог емира. Улазни хол је највећи на свету, виши од саме Ајфелове куле. Међутим након његовог завршетка почеле су да се граде још нестварније творевине: полуостврва у облику палме и острва која заједно праве изглед целе земаљске површине. Једно вештачки направљено острво на том архипелагу кошта преко 30 милиона долара. Цео град има велики број луксузних тржних центара, а један од њих је толико велики да су у њему сместили скијашку стазу.

Привреда

Данас је Дубаи град престижа за велики број туриста из врхова светске елите. Иако је град настао на производњи нафте, она сада учествује са само 4% у укупном националном дохотку који износи преко 45 милијарди долара.

Саобраћај

Међународна сарадња

Дубаи има 33 градова побрадима. Већина уговора обратимљењу је склопљена после 2002. године.[31][32]

Референце

  1. ^ „United Arab Emirates: metropolitan areas”. World-gazetteer.com. Архивирано из оригинала на датум 25. 8. 2009. Приступљено 31. 7. 2009.
  2. ^ The Government and Politics of the Middle East and North Africa. D Long, B Reich. pp. 157
  3. ^ „Federal Supreme Council”. uaecabinet.ae (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2017. Приступљено 25. 8. 2017.
  4. ^ „Where is Dubai and Dubai city?”. Thatsdubai.com. 14. 6. 2007. Архивирано из оригинала на датум 15. 02. 2013. Приступљено 12. 3. 2013.
  5. ^ „The 2008 Global Cities Index”. Foreign Policy. 15. 10. 2008. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2010. Приступљено 20. 4. 2010.
  6. ^ Sampler & Eigner (2008). Sand to Silicon. UAE: Motivate. стр. 11. ISBN 9781860632549.
  7. ^ DiPaola, Anthony (28. 09. 2010). „Dubai gets 2% GDP from oil”. Bloomberg. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014.
  8. ^ Oil share dips in Dubai GDP Archived 2013-09-26 at the Wayback Machine AMEInfo (9 June 2007) Retrieved on 15 October 2007.
  9. ^ Dubai economy set to treble by 2015 Archived 2014-11-03 at the Wayback Machine ArabianBusiness.com (3 February 2007) Retrieved on 15 October 2007.
  10. ^ „Dubai diversifies out of oil”. AMEInfo. 7. 9. 2005. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2008. Приступљено 12. 8. 2008.
  11. ^ Cornock, Oliver. „Dubai must tap booming halal travel industry – Khaleej Times”. www.khaleejtimes.com. Приступљено 16. 12. 2016.
  12. ^ Davis, Mike (2006). „Fear and money in Dubai”. New Left Review. New Left Review. II (41): 47—68. Архивирано из оригинала на датум 20. 02. 2016.
  13. ^ „Job losses hasten property decline in Dubai but medium-long term outlook upbeat”. Propertywire.com. 3. 12. 2008. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2009. Приступљено 14. 7. 2009.
  14. ^ „Mohammad Bin Rashid approves Dubai's budget for 2015”. gulfnews.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 05. 2015. Приступљено 25. 05. 2015.
  15. ^ Barnard, Lucy (6. 3. 2013). „Cost of living in Dubai rising rapidly – The National”. Thenational.ae. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2013. Приступљено 12. 3. 2013.
  16. ^ „Oslo, Zürich and Tokyo are most expensive cities”. Thepeninsulaqatar.com. 14. 9. 2012. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2015. Приступљено 12. 3. 2013.
  17. ^ „Dubai second-most expensive city to stay in, report says”. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014. Приступљено 30. 9. 2014.
  18. ^ Duncan, Gillian (8. 3. 2013). „Abu Dhabi and Dubai are best places to live in the Middle East, survey says – The National”. Thenational.ae. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2013. Приступљено 12. 3. 2013.
  19. ^ Alkaabi, Alyazya (2011). مسميات مناطق دبي قديماً [Old names areas of Dubai]. Al Jundi (на језику: Arabic). Ministry of Defense. 444: 76.
  20. ^ „Old Dubai”. Архивирано из оригинала на датум 3. 2. 2014. Приступљено 24. 1. 2014.
  21. ^ „How Did Dubai, Abu Dhabi and other Cities Get Their Names? Experts Reveal All”. UAE Interact. 30. 3. 2007. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2014. Приступљено 24. 1. 2014.
  22. ^ Tahir, Mohammad A., et al. "Distribution of HLA-DQA1 alleles in Arab and Pakistani individuals from Dubai, United Arab Emirates." Forensic science international 85.3 (1997): 219–223.
  23. ^ „Climate in Dubai across the year. Dubai Meteorological office”. Dubaiairport.com. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2010. Приступљено 20. 4. 2013.
  24. ^ „Temperature and Humidity in Dubai”. Godubai.com. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2012. Приступљено 20. 4. 2013.
  25. ^ „UAE weather: Temperature soars to near record level”. thenational.ae. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2016. Приступљено 18. 5. 2014.
  26. ^ „Climate (Average Temperatures:1977–2015;Precipitation:1967-2009)”. Dubai Meteorological Office. Архивирано из оригинала на датум 4. 10. 2013. Приступљено 20. 12. 2008.
  27. ^ „Dubai, Emirates”. Climatebase.ru. Приступљено 10. 2. 2013.
  28. ^ „Climate Normals for Dubai”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 10. 2. 2013.
  29. ^ „Monthly Dubai water temperature chart”. Seatemperatures.org. Приступљено 20. 1. 2014.
  30. ^ „Dubai, United Arab Emirates - Climate data”. Weather Atlas. Приступљено 8. 3. 2017.
  31. ^ „Dubai’s sister cities”. dubaicityguide.
  32. ^ „Twinning Cities Agreements”. UAE Official Website.
  33. ^ UAEinteract.com. „Twinning agreement brings a taste of Spain to Dubai UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2013. Приступљено 14. 7. 2009.
  34. ^ „Dynamic Busan - City Government - Sister Cities - Dubai”. English.busan.go.kr. Приступљено 14. 7. 2009.
  35. ^ UAEinteract.com. „Dubai, Detroit ink sister-city accord UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 08. 2009. Приступљено 14. 7. 2009.
  36. ^ UAEinteract.com. „Dubai, Granada discuss cooperation UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2013. Приступљено 14. 7. 2009.
  37. ^ UAEinteract.com. „Los Angeles cultural body takes Dubai as sister city UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2013. Приступљено 14. 7. 2009.
  38. ^ UAEinteract.com. „Dubai partners with the U.S. city of Phoenix UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2013. Приступљено 14. 7. 2009.

Литература

  • Syed Ali. Dubai: Gilded Cage (Yale University Press; 2010) 240 pages. Focuses on the Arab emirate's treatment of foreign workers.
  • Heiko Schmid: Economy of Fascination: Dubai and Chicago as Themed Urban Landscapes, Berlin, Stuttgart. 2009. ISBN 978-3-443-37014-5.
  • John M. Smith: Dubai The Maktoum Story, Norderstedt. 2007. ISBN 978-3-8334-4660-3.

Спољашње везе

18. јул

18. јул (18.7.) је 199. дан године по грегоријанском календару (200. у преступној години). До краја године има још 166 дана.

АТП 500

АТП 500 је серија тениских турнира за мушкарце. Раније је била позната као Гран при супер серија и АТП међународна златна серија. То је трећерангирана серија АТП турнира, након четири гренд слем турнира и девет турнира АТП мастерс 1000 серије. Одговара обичним премијер турнирима за жене. Ова серија укључује 13 турнира. Број 500 означава да победник турнира осваја 500 поена за АТП листу. Турнири имају различит жреб; у појединачној конкуренцији може учествовати 32, 48 или 56 тенисера а у паровима 16 или 24. Најбољи тенисери су обавезни да играју четири турнира АТП 500 серије у сезони, укључујући и један турнир након Отвореног првенства САД.

АФК азијски куп 2019.

АФК азијски куп 2019. (арап. كأس آسيا 2019‎; енгл. 2019 AFC Asian Cup) је било седамнаесто по реду фудбалско такмичење за титулу континенталног првака Азије у организацији Азијске фудбалске федерације. Домаћин турнира су по други пут били Уједињени Арапски Емирати, односно градови Абу Даби, Дубаи, Шарџа и Ел Аин, а турнир се одржавао од 5. јануара до 1. фебруара 2019. године. Катар је освојио прву титулу првака Азије савладавши у финалу Јапан резултатом 3:1.

На такмичењу су по први пут учествовале 24 екипе подељене у 6 група са по 4 тима. Директан пласман на првенство остварила је само екипа домаћина УАЕ, док су преостала 23 учесника одређена кроз квалификације. Бранилац титуле, Аустралија, елимисана је у четвртфиналу, а дебитанти су били Киргистан, Филипини и Јемен.

Аеродром Дубаи

Међународни аеродром Дубаи (IATA: DXB, ICAO: OMDB) (арап. مطار دبي الدولي‎) је међународни аеродром у Дубаију, највећем граду Уједињених Арапских Емирата. То је тренутно трећи светски аеродром по промету путника и шести по промету робе. Такође, то је убедљиво најпрометнији аеродром на Блиском истоку.

Кроз аеродром је 2018. године прошло преко 89 путника.

На аеродрому је седиште авио-компаније „Емирати”, као и нискотарифне авио-компаније „Флајдубаи”.

Дубаи (емират)

Емират Дубаи (арап. إمارة دبي‎) је један од седам емирата у федерацији Уједињени Арапски Емирати на југоистоку Персијског залива, назван по његовој престолници Дубају.Емират Дубаи се налази на Арапском полуострву на обали Персијског залива, а има површину од 3.885 km². У емирату живи око 2,2 милиона људи, чиме је престигао емират Абу Даби те је сада најмногољуднији емират у УАЕ. Емир Дубаја, шејх Мухамед ибн Рашид ел Мактум је потпредседник и премер УАЕ (поглавар државе је емир Абу Дабија). Доминантни центар емирата, његов главни и највећи град је Дубаи. Емират се простире од њега до дубоко у унутрашњост државе између Абу Дабија на југозападу и Сарјах на североистоку. Ексклава емирата Дубаи, Хата, налази се у планинском ланцу Хаџар на граници са Оманом. Највећи део емирата сачињава пустиња.

Главни град емирата Дубаи је истоимени град Дубаи, те понекад може доћи до забуне при кориштењу тог појма. Пошто готово 85% становништва емирата живи у главном граду, у њему се одвија готово цели привредни, социјални, културни и политички живот овог емирата. Сам град, а донекле и емират, познат је по својим многобројним спектакуларним грађевинским пројектима попут високих небодера, трговачких центара, умјетно направљених острва и паркова за забаву.

Изглед емирата се разликује од највећег емирата Абу Дабија између осталог и по томе што се поред путева и ауто-путева у Дубају не налазе засађене палме и грмови. Стога су путни правци много шири, а грађевине много више од оних у другим емиратима.

Емирејтс

Емирејтс (арап. طيران الإمارات ‎Ṭayarān Al-Imārāt, енгл. Emirates) је највећа авио-компанија Уједињених Арапских Емирата, са седиштем у Дубаију. Компанија лети редовно са преко 1.990 летова недељно, до 101 дестинације у 61 земљи у Европи, Северној Америци, Блиском истоку, Африци, Азији и Океанији. Карго летове компанија лети под називом Емирејтс СкајКарго. Хаб карго летова је такође на Аеродрому Дубаи.

Године 2009, више од 60% летова Аеродрома Дубаи су авио-компаније Емирејтс. До 2010, очекује се да ће тај број бити 70%. Профит редовних линија Емирејтса брзо расте. До 2011, Емирејтс очекује да има 14.000 члана посаде. У фискалној години 2006/07, 17,5 милиона путника летело је Емирејтсом, а превезено је и 1,2 милиона t терета.

Од 1. Јуна 2017. Емирејтс обавља 7 летова недељно ка Загребу, једином граду из бивше Југославије ка коме та авио компанија саобраћа. У скоријем периоду, Емирејтс планира увођење летова ка више градова у државама бивше Југославије, фаворити су Београд и Љубљана.

LLC партнер компанија Флај Дубај (FlyDubai) већ има летове ка Београду, Cарајеву и Подгорици.

Жо

Жо (20. март 1987) бразилски је фудбалер.

Катарски ријал

Катарски ријал (арапски: ريال قطري) је званична валута у Катару. Скраћеница за ријал је или QR или درهم а међународни код QAR. Ријал издаје Централна банка Катара. У 2009. години дефлација је износила -4,9%. Један ријал се састоји од 100 дирхама.

Пре динара коришћен је индијски рупи и заливски рупи. Када је драстично опала вредност рупија, и везаних валута, Катар је са другим државама 1966. пустио у оптицај сопствену валуту. Пре тога је кратко користио саудијски ријал као и катарски и дубајски ријал. Након 1973. када Дубаи приступа УАЕ, Катар наставља да самостално издаје катарски ријал. Данас је катарски ријал везан за амерички долар.

Постоје новчанице у износима 1, 5, 10, 50, 100 и 500 ријала и кованице 1, 5, 10, 25 и 50 ријала.

Маратон

Маратон је трка на 42.195 м (26 миља и 385 јарди).

Име „маратон“ долази од легенде о Филипидесу, грчком војнику, који је, према легенди, трчао од града Маратона до Атине да јави да су Персијанци поражени у Маратонској бици, а одмах потом издахнуо. Не постоје докази да се такав догађај стварно одиграо: према грчком историчару из 5. века пре наше ере, Херодоту, Филипидес је у ствари трчао од Атине до Спарте. Легенду да је трчао од Маратона до Атине записали каснији аутори, и она се појављује у Плутарховој књизи О Слави Атине у првом веку нове ере. Међународни олимпијски комитет процењује раздаљину од Маратонског бојишта до Атине на 34,5 km.

Михаил Јужни

Михаил Михајлович Јужни (рус. Михаи́л Миха́йлович Ю́жный) је бивши руски тенисер. Његови највећи успеси на Гренд слем турнирима су полуфинала Отвореног првенства САД 2006. и 2010.

Никола Кифер

Никола Кифер (нем. Nicolas Kiefer; рођен 5. јула 1977. у Холцминдену, Доња Саксонија, Западна Немачка) је бивши немачки тенисер.

Премијер турнири WTA

Премијер турнири су нова категорија тениских турнира Женске тениске асоцијације. Турнири замјењују турнире I и II категорије, али и смањују број турнира на 20 (са 26 турнира I и II категорије). Турнири III и IV категорије су замијењени Међународним турнирима.

Премијер турнири се дијеле на:

Четири „Обавезна Премијер“ турнира, са минималним финансијским обавезама 4.828.050 долара : Индијан Велс, Мајами, Мадрид и Пекинг. Победнице ових турнира добијају 1.000 ВТА поена.

Пет „Премијер 5“ турнира, са минималним финансијским обавезама 2.168.400 долара: Доха, Рим, Синсинати, Торонто/Монтреал и Вухан. Победнице ових турнира добијају 900 ВТА поена.

Дванаест „Премијер“ турнира, са наградним фондом од 600.000-1.000.000 долара: Бризбејн, Сиднеј, Санкт Петербург, Дубаи, Чарлстон, Штутгарт, Бирмингем, Истборн, Станфорд, Њу Хејвен, Токио, Москва. Победницама ових турнира припада 470 ВТА поена.

Рајан Локти

Рајан Стивен Локти (енгл. Ryan Steven Lochte, Канандејгва, Њујорк, 3. август 1984) је пливач из Сједињених Америчких Држава. Освајач је шест олимпијских медаља, власник неколико светских рекорда, а 2010. и 2011. је проглашен за најбољег америчког и светског пливача, а добитник је и награде ФИНЕ.

Након забране ношења пливачких одела на тркама, Локти је први успео да обори светски рекорд у малим, а затим и у великим базенима. Био је најуспешнији пливач Светском првенству 2011. у Шангају освојивши пет златних и једну бронзану медаљу.

Светска лига у ватерполу 2014.

Светска лига у ватерполу 2014. у мушкој конкуренцији је тринаесто издање најмлађег ватерполо такмичења под окриљем Светске пливачке федерације. Завршни турнир биће одигран у главном граду Уједињених Арапских Емирата Дубаиу од 16. до 21. јуна 2014.

Злато са прошле светске лиге брани Србија која до сада има седам освојених златних медаља.

Пoбеда у регуларном времену - 3 бода

Пoбеда након пенала - 2 бода

Пораз након пенала - 1 бод

Пораз у регуларном времену - 0 бодова

Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — маратон за мушкарце

Маратонска трка у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2013. у Москви одржана је 17. августа на стадиону Лужники и улицама Москве.

Титулу светског првака из Тегуа 2011. није бранио Кенијац Абел Кируи.

Тениско првенство Дубаија

Тениско првенство Дубаија је турнир који се сваке године игра у Дубаију. Игра се на отвореним теренима, на тврдој подлози. На турниру учествују и мушкарци и жене. Турнир се игра под покровитељством шеика Мохамеда ибн Рашида ел Мактума, премијера и потпредсједника Уједињених Арапских Емирата и владара Дубаија.Пет година су турниром у појединачној конкуренцији доминирали Роџер Федерер и Жистин Енан. У периоду од 2003. до 2007. године обоје су освојили четири титуле. 2008. нису доспјели до финала, тријумфовали су Енди Родик и Елена Дементјева.

Турнир је од 2009. дио АТП 500 серије турнира за мушкарце, док је турнир за жене мењао статус између Премијер 5 (2009–11, 2015, 2017, 2019) и Премијер 700 категорије (2012–14, 2016, 2018).

Уједињени Арапски Емирати

Уједињени Арапски Емирати (скраћено УАЕ; арап. دولة الإمارات العربية المتحدة‎ [Dawlat al-ʾImārāt al-ʿArabīyyah al-Muttaḥidah]; понекад кратко Емирати) су нафтом богата блискоисточна држава која заузима територију југоисточног дела Арабијског полуострва уз Персијски залив у региону југозападне Азије. Граничи се са Оманом и Саудијском Арабијом. Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. Споразум је на снагу ступио у децембру 1971, а у фебруару 1972. се федерацији прикључио и емират Рас ел Хајма.

Фабио Канаваро

Фабио Канаваро (итал. Fabio Cannavaro; рођен 13. септембра 1973. у Напуљу, Кампанија, Италија) је бивши италијански фудбалер који је играо на позицији штопера. Био је капитен је фудбалске репрезентације Италије.

Фелисијано Лопез

Фелисијано Лопез Дијаз-Гера (шп. Feliciano López Diaz-Guerra; рођен 20. септембра 1981.) је шпански тенисер. Рођен је у Толеду, а сада живи у шпанској престоници Мадриду.

2005. је постао први шпански тенисер који је стигао до четвртфинала Вимблдона још од 1972., када је Мануел Орантес доспео до полуфинала. Ово је Лопезов највећи успех на гренд слем турнирима до сада, који је поновио на Вимблдону 2008. Његови спонзори су Wilson Sporting Goods и Joma. 2009. је играо најдужи меч до тада у историји Отвореног првенства Аустралије, који је изгубио је од Жила Милера.

Клима Дубаија
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 31,8
(89,2)
37,5
(99,5)
41,3
(106,3)
43,5
(110,3)
47,0
(116,6)
48,5
(119,3)
52,1
(125,8)
51,3
(124,3)
45,1
(113,2)
42,4
(108,3)
41
(106)
35
(95)
52,1
(125,8)
Максимум, °C (°F) 25,4
(77,7)
24,8
(76,6)
29,1
(84,4)
35,7
(96,3)
39,4
(102,9)
41,7
(107,1)
44,3
(111,7)
43,6
(110,5)
41,3
(106,3)
37,9
(100,2)
30,7
(87,3)
27,8
(82)
33,4
(92,1)
Просек, °C (°F) 21,1
(70)
20,6
(69,1)
24,8
(76,6)
30,1
(86,2)
33,4
(92,1)
35,8
(96,4)
38,7
(101,7)
38,5
(101,3)
35,2
(95,4)
32,6
(90,7)
25,4
(77,7)
23,4
(74,1)
29,97
(85,94)
Минимум, °C (°F) 16,5
(61,7)
16,6
(61,9)
20,4
(68,7)
24,4
(75,9)
27,4
(81,3)
30
(86)
33,1
(91,6)
33,3
(91,9)
29
(84)
27,2
(81)
20,0
(68)
19
(66)
22,5
(72,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) 6,1
(43)
6,9
(44,4)
9,0
(48,2)
13,4
(56,1)
15,1
(59,2)
18,2
(64,8)
20,4
(68,7)
23,1
(73,6)
16,5
(61,7)
15,0
(59)
11,8
(53,2)
8,2
(46,8)
6,1
(43)
Количина падавина, mm (in) 18,8
(0,74)
25,0
(0,984)
22,1
(0,87)
7,2
(0,283)
0,4
(0,016)
0,0
(0)
0
(0)
0,0
(0)
0,0
(0)
1,1
(0,043)
2,7
(0,106)
16,2
(0,638)
93,5
(3,68)
Дани са падавинама 2 4,7 4 2,6 0,3 0,0 0 0,5 0,1 0,2 1,3 3,8 19,5
Релативна влажност, % 65 65 63 55 53 58 56 57 60 60 61 64 59,8
Сунчани сати — месечни просек 254,2 229,6 254,2 294,0 344,1 342,0 322,4 316,2 309,0 303,8 285,0 254,2 3.508,7
Сунчано време — месечни проценти 75 75 68 75 85 81 74 78 86 82 86 75 78,3
Извор #1: Дубајски метеоролошки завод[26]
Извор #2: climatebase.ru (екстреми, сунчаност),[27] NOAA (влажност, 1974–1991)[28]

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.