Друга крагујевачка гимназија

Друга крагујевачка гимназија је гимназија основана 1990. године у Крагујевцу. Налази се у крагујевачком насељу Бубањ у склопу Универзитског кампуса. Највећи број одељења школе похађа гимназијски програм опшег типа (од тога једно спортско) уз једно одељење друштвено-језичког смера и специјализовано одељење Филолошке гимназије.

Друга крагујевачка гимназија
Druga gimnazija Kragujevac Veroljub Atanasijevic 2000
Зграда Друге крагујевачке гимназије
Типдржавна
ЛокацијаЂура Пуцара Старог 2
Крагујевац
ДржаваРепублика Србија
Веб-сајтhttp://www.drugagimnazija.weebly.com/

Историја

Друга мушка гимназија у Крагујевцу је први пут основана 23. септембра 1911. године, издвајањем 5 одељења из Прве гимназије, и радила је до почетка Првог светског рата 1915. године. После I светског рата Друга гимназија наставила рад 1918. године и радила до 1928. године када је укинута. Услед повећаног прилива ученика, школске 1937/38. године поново је основана II мушка гимназија и радила је до 1943. године. После II светског рата Друга гимназија је више пута оснивана, реформисана и укидана: 1945. године се поново формира под именом Друга мушка реална гимназија и ради до 1959. године, када се одлуком Министарства спаја са Првом гимназијом; и коначно је 1977. године, увођењем усмереног образовања, укинута као и све друге гимназије. При томе се при сваком оснивању и укидању мењала зграда школе (зграда Аћима Прокића, зграда доктора Маршићана, зграда бивше Грађанске школе...).

Оснивањем, школске 1990/91. године (основана решењем СО Крагујевац бр.08-022-3 од 19. јуна 1990. године), Друга крагујевачка гимназија са 4 одељења првог разреда привремени смештај налази у згради Економске школе. Школске 1991/92. године Друга гимназија са 6 одељења првог разреда и 4 одељења другог разреда и даље користи простор Економске школе. Школске 1992/93. године, са 4 одељења трећег разреда и по 6 одељења првог и другог разреда, Друга гимназија долази у школски објекат Прве крагујевачке гимназије. Већ следеће године због повећаног броја одељења почиње да се користи и део помоћног објекта ОШ “Мома Станојловић”. (II разред). Школске 1994/95 настава се изводи у Првој крагујевачкој гимназији и у бданишта Пчелица (са 8 учионица) и у оваквим условима је настав одржавана све до изградње нове зграде 2000. године. У међувремену су се користиле и просторије Политехничке школе где су били информатички кабинети.

Изградња нове зграде Гимназије

20. октобра 1995. године почели су радови на изградњи нове школске зграде, коју је пројектовао познати крагујевачки архитекта др Верољуб Атанасијевић.

Нови савремени објекат Друге крагујевачке гимназије је завршен 31. августа 2000. године. Спортска хала Друге Гимназије завршена је у јесен 2009. године.

Површина зграде је 6.400 m² од чега су 23 учионице, 2 вежбаонице, свечана сала, библиотека, читаоница, медијатека и стоматолошка ординација у централном делу зграде док се у кабинетском делу налазе 3 специјализоване учионице за стране језике и 6 кабинета- 2 за информатику, 1 за биологију, 1 за физику, 1 за хемију и 1 за географију. У централном делу зграде се налази пространи хол који се користи за најразновсније друштвено-културне догађаје. Спортска хала има површину 2.100 m² са око 800 места за седење и стрељаном у подземном делу хале.

Гимназија данас

Број ученика од оснивања гимназије 1990. године је непрекидно растао. Прве школске године је уписано 4 одељења првог разреда, већ следеће школске године почиње са уписом 6 одељења првог разреда да би школске 1996/1997. године повећан број на 7 одељења првог разреда. Коначно, изградњом нове зграде, школске 2000/01. почиње упис 8 одељења првог разреда (при чему је исте године због великог броја ученика формирано још једно одељење другог разреда од постојећих). Од школске 1999/2000. године Друга крагујевачка гимназија уписује ученике и у издвојеном одељењу у Рачи у Техничкој школи „Други шумадијски одред“. Школске 2002/03. године школа уписује и одељење за обдарене ученике Филолошке гимназије (специјализовано одељење). Следеће школске године поред одељења Филолошке гимназије и одељења општег типа школа уписује и одељење друштвено-језичког смера. Школске 2008/09. године је формирано и спортско одељење општег типа. Гимназија садржи и једно одељење природно-математичког смера.

Druga Gimnazija Kragujevac - Veroljub Atanasijevic Arhitect 1997, panorama
Друга крагујевачка гимназија
Gimnazija „Patrijarh Pavle”

Gimnazija „Patrijarh Pavle”, nekadašnja Petnaesta beogradska gimnazija, počela je sa radom 1991. godine.

Верољуб Атанасијевић

Верољуб Атанасијевић је био српски архитекта и истакнути аутор у области здравствене архитектуре.

Верољуб М. Атанасијевић, рођен је 8. јануара 1940. године у Крагујевцу, од оца, Младена професора, филолога и плодног преводиоца са латинског и мајке Десанке, домаћице. Основну школу и гимназију завршио је у Крагујевцу. Дипломирао је 1962. године на Архитектонском факултету Универзитета у Беораду у Атељеу професора Станка Клиске. Факултет је завршио за 3.5 године, за шта је добио награду факултета. Стручни испит положио је 1965. године, те је стекао сва овлашћења за извођење и пројектовања свих врста објеката.

Магистрирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Беораду 1981 са тезом „Планирање развоја ванболничке службе Града Крагујевца до 2000. године“. Докторирао је, под менторским вођством Академика архитекте Ивана Антића, на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1986. са дисертацијом „Интензивна нега болесника као део опште прогресивне неге у савременим болницама са аспекта пројектовања“. По дипломирању, 1962. Године запослио се у Заводу за урбанизам у Крагујевцу, где је радио на просторним плановима, детаљним урбанистичким пројектима, на ревизији ГУП Града Крагујевца. Од 1964. године, креће пројектански период његовог живота који је трајао до 2001. године. Био је запослен у Предузећу за пројектовање „Крагујевац“ и Застава Инжењеринг. У својој плодној каријери, прошао је развојни пут од Пројектанта до Генералног директора.

Награђен је Дипломом града Крагујевца за допринос у изградњи Града 1971.

Гимназија 20. октобар (Бачка Паланка)

Гимназија „20. октобар“ је прва и једина Гимназија у Бачкој Паланци.

Гимназија Крушевац

Гимназија Крушевац је четворогодишња средња школа која се налази у Крушевцу и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Гимназија Лесковац

Лесковачка гимназија је основана 1879. године као Нижа реална гимназија, тако је она једна од најстаријих школа те врсте у овом делу Србије.

Гимназија Младеновац

Гимназија Младеновац је гимназија у Младеновцу, једна од две средње школе у том граду. Основана је 1950. године.

Настава се одвија у две смене. У склопу ваннаставних активности организован је рад секција: драмска, информатичка, ликовна, новинарска, психолошка, рецитаторска, спортска, филозофска и шаховска секција, а активан је и школски хор.

Гимназија Пирот

Гимназија Пирот је општеобразовна установа, која својим ученицима пружа четворогодишње образовање, и једина је гимназија у Пироту. Основана је 1879. године. Сада је то модерна школа, чији се ученици могу школовати у три образовна профила (смера). Школа је, такође, изузетно активна у међународној сарадњи са другим школама сличног типа.

Гимназија Свети Сава (Београд)

Гимназија Свети Сава је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Ресавској улици бр.58,(бивша Генерал Жданова), на општини Савски венац.

Гимназија Светозар Марковић (Сурдулица)

Сурдуличка гимназија је основана 1921. године, као Грађанска школа. Наредне године, на Видовдан, постављен је камен-темељац за изградњу будуће гимназије. Свечано отварање гимназије било је 24. августа 1924. године. Свечаном отварању су присуствовали патријарх српски Димитрије и краљ Александар I Карађорђевић са супругом, краљицом Маријом. Школа је угашена 1959. године, из политичких разлога, а обновљена 1990. године, под именом „Светозар Марковић“.

Гимназија Стеван Пузић

Гимназија „Стеван Пузић" је гимназија у Руми. Једна је од пет гимназија на подручју Сремског округа.

Гимназија у Куршумлији

Гимназија у Куршумлији је основана 1962. године, а њен први назив био је Радован Јовановић - Сеља. Године 1968. дошло је до спајања Гимназије и Економске школе у Центар за средње образовање, који је радио до 1990. године. Поделом Центра, гимназија је 1991. формирана наново под старим именом. Од 1994. носи једноставан назив Гимназија.Гимназија у Куршумлији уписује два смера: друштвено-језички и природно-математички, са по 60 ученика.

Гимназија у Обреновцу

Гимназија у Обреновцу је средња школа, налази се у Обреновцу.

Гимназија „Вук Караџић“ Трстеник

Гимназија „Вук Караџић“ је четворогодишња средња школа која се налази у Трстенику и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Школа у садашњем облику постоји од 1990. године, а формирана је након укидања усмереног образовања у тадашњој Југославији, трансформацијом образовног центра „Прва Петолетка“.

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници је средњошколска установа, гимназијског типа у општини Бабушница.

Десета београдска гимназија

Десета гимназија „Михајло Пупин“ у Београду је гимназија општег смера која се налази на Новом Београду у улици Антифашистичке борбе 1а (бивша улица Пролетерске солидарности) у блоку 21.

Пожаревачка гимназија

Пожаревачка гимназија је гимназија у Пожаревцу основана 24. септембра 1862. године указом књаза Михаила Обреновића.

Седма београдска гимназија

Седма београдска гимназија је гимназија која се налази на општини Звездара у насељу Миријево. Смештена је у објекту некадашње основне школе „Вукица Митровић“.

Има 746 ученика распоређених 25 одељења друштевно-језичког и природно-математичког смера. Фунцкију директора гимназије врши професор географије Мирослав Маркићевић.

Четрнаеста београдска гимназија

Четрнаеста београдска гимназија је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Хаџи Продановој 5, на општини Врачар.

Гимназије у Србији

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.