Друга битка код Ел Аламејна

Друга битка код Ел Аламејна је значајна прекретница у бици за Африку током Другог светског рата. Одвијала се од 23. октобра до 3. новембра 1942. Након прве битке код Ел Аламејна раније исте године, Бернард Монтгомери је преузео команду над 8. британском армијом од Клода Окинлека. Неки историчари сматрају, да је ова битка, уз битку за Стаљинград донијела прекретницу току рата и значајно допринијела поразу Трећег рајха.

Друга битка код Ел Аламејна
Део Другог светског рата
Montgomery watches his tanks move up

Бернард Монтгомери
Време:23. октобар - 3. новембар 1942.
Место:Ел Аламејн, Египат
Резултат: Победа Савезника
Сукобљене стране
 Уједињено Краљевство
Комонвелт
 Немачка
 Италија
Команданти и вође
Уједињено Краљевство Бернард Монтгомери Трећи рајх Георг Штуме
Трећи рајх Ервин Ромел
Јачина
250.000 војника
1.030 тенкова
900 топова
530 авиона
90.000 војника
500 тенкова
500 топова
350 авиона
Жртве и губици
25.000 мртвих и рањених 13.000
46.000 рањених или заробљених

Стање

До јула 1942. немачки Афрички корпус је под командом генерала Ервина Ромела продро до Египта и тиме угрозио британске путеве снабдевања до иза Суецког канала. Сад је Ромел видео прилику за напад, без обзира што је и сам био угрожен врло развученом цртом властитог снабдевања.[1] 30. августа је почела битка код Алам Халфе, која није успела, па се очекивао противудар Монтгомеријеве 8. армије. Немци су се укопали у пустињски песак и припремили одбрану.

Након дугих шест недеља опоравка, Британска 8. армија је била спремна за напад. 200.000 британских војника и 1.000 тенкова борило се против 100.000 војника и 500 тенкова Афричког корпуса.

Савезнички план

Операцијом лаке ноге је Монтгомери намеравао пробити два пролаза кроз минска поља постављена од стране сила Осовине како би на сјеверу могао проћи с властитим тенковима. Тако је требало да буду уклоњени немачки тенкови, а други пролаз на југу је требало да веже остатак немачких снага да притекну у помоћ деловима војске на северу.

Монтгомери је очекивао борбе од око 12 дана, која би се одвијала у три дела - упад у противничке снаге - борба изблиза - и, завршна победа над непријатељем.

Савезници су током месец дана прије битке извели низ маневара заваравања како немачко водство не би наслутило време и правац напада. Те су операције добиле кодно име Операција Бертрам. Ради заваравања су отпочели с градњом нафтовода, а на џипове су монтирали маске тенкова. С друге стране, тенкове који су били окупљени на сјеверу су замаскирали у транспортне камионе. Забуна код Немаца је била потпуна, јер су очекивали напад на југу и то знатно касније.

Немци су се налазили дуж двају црта које су Савезници прозвали Оксалиц линија и Пајерсон линија, а између њих је било положено 2,5 милиона противтенковских мина, тзв. вражји врт.

Битка

Битка је почела 23. октобра у 21:30 снажном артиљеријском ватром. У почетку је циљ артиљеријске припреме била прва, Оксалиц-линија с минама у њеној околини како би што брже стигли до следеће, Пајерсон-линије. Кад је почео напад, пролаз кроз минско поље није био сасвим очишћен.

Alamein
Кретање снага

Током прве ноћи, на северу су успели прокрчити пролаз само до близине Пајерсон-линије. Даље на југу је напредовање било веће, но и они су заустављени кад су стигли до брдског гребена Митеируа.

Дана 24. октобра је умро генерал сила Осовине Георг Штуме од инфаркта, а он је замењивао Ромела који је у то време био у болници у Аустрији. Након раздобља пометње у којем није било правог заповедника, Вилхелм Ритер фон Тома је преузео главну команду над снагама сила Осовине. Адолф Хитлер је заповедио Ромелу да остане у домовини на опоравку. Након што се ситуација у северној Африци даље комплицирала, Ромел је замољен да се врати на бојиште, ако мисли да може. Ромел се одмах вратио у Африку и стигао 25. октобра.

Након неуспеха поновљеног напада Савезника на брдском гребену Митеируа, цели напад је прекинут. Монтгомери је пребацио цијело тежиште битке на север дуж обале гдје је 9. аустралска дивизија отпочела поново један од ноћних напада како би одвратили пажњу Немаца с подручја где се планирао главни напад. Први напад у ноћи од 25. на 26. октобар је био успешан. С друге стране, противнапад који је Ервин Ромел одмах отпочео, је пропао. До тог су тренутка Савезници изгубили 6.200, а силе Осовине 2.500 људи.

Међутим, Ромел је располагао још само са 370 исправних тенкова, док су Британци имали још 900. Било је пуно мањих напада, огорчене одбране тзв. истурених положаја, а 29. октобра Ромелова црта још није била пробијена.

Монтгомери, још увек уверен у победу, припремио је своје снаге за главни напад. Низом мањих напада и акција Британаца, број Ромелових тенкова је пао на 102.

Други вал напада Савезника се одвијао уздуж обале с циљем заузимања Рахман жељезничке пруге и висоравни Тел ел Акакир. Напад 2. новозеландске дивизије почео је 2. новембра 1942., а следећег дана Ромел је имао још само 35 употребљивих тенкова. Снажно напредовање Савезника присилило је Ромела на повлачење. Истог дана Ромел је добио од Хитлера телеграм са захтевом да се „бори до последњег човека“ како би спречио пораз. Но, притисак Савезника је био толико јак, да се Ромел у ноћи од 3. на 4. новембра морао потпуно повући. 6. новембра Немци почињу бег на запад; 30.000 њемачких и италијанских војника се предало и заробљено је.

El Alamein 1942 - British infantry
Јуриш Британаца

Дана 10. новембра је Черчил у свом говору тој бици посветио сљедеће ријечи: "Ово сад још није крај, то није још ни почетак краја, али је можда крај почетка".

Искрцавање Савезника за време операције Бакља у Мароку касније у новембру, осигурало им је потпуну победу над силама Осовине у Северној Африци.

Ратно призориште данас

Проналаском нафте 1966. и њеним црпљењем од 1968. Ел Аламејн је доживео значајан привредни узлет. Британско војно гробље са 7.500 гробова као и немачки и италијански споменици погинулима у Другом светском рату и данас привлаче бројне туристе у Ел Аламејн.

Референце

  1. ^ Reynolds 2001, стр. 258.

Литература

4. новембар

4. новембар (4.11.) је 308. дан године по грегоријанском календару (309. у преступној години). До краја године има још 57 дана.

Бернард Монтгомери

Први виконт Монтгомери од Ел Аламејна, Сер Бернард Ло Монтгомери (енгл. Bernard Law Montgomery; Лондон, 17. новембар 1887 — Алтон, 24. март 1976) је био британски фелдмаршал, и један од руководилаца савезничких акција у Другом светском рату. Велики победник код Ел Аламејна, општепознат под надимком Монти.

Битка за Стаљинград

Стаљинградска битка (рус. Сталинградская битва, нем. Schlacht von Stalingrad) је била главна прекретница у Другом светском рату, и сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Трајала је од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године.Битку су обележили бруталност и небрига за цивилне жртве са обе стране. Битка се састојала из немачке опсаде руског града Стаљинграда (данашњи Волгоград), битке унутар града, и совјетске контраофанзиве у којој су коначно биле заробљене и уништене немачке и остале снаге Сила Осовине око града. Укупни губици у људству се процењују на између 1,5 и 2 милиона.

Силе Осовине су изгубиле око четвртине укупног људства на источном фронту и до краја рата нису се опоравиле. То је био њихов први велики пораз у овом рату. За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време битке, победа код Стаљинграда је значила почетак ослобођења Совјетског Савеза, и пут ка коначној победи над нацистичком Немачком, 1945. године.Док у односу на завршетак битке нема недоумица (Паулус 2. фебруара 1943. потписује акт о предаји преосталих снага Вермахта снагама Црвене армије), у односу на њен почетак међу историчарима владају несугласице коју операцију Вермахта треба сматрати почетком ове битке. Тако се у изворима налазе наводи о њеном почетку од јуна па све до септембра 1942. године.

Такође, несугласице постоје и у односу на број жртава те битке: процене се крећу од 700.000 па све до 2 милиона погинулих војника и цивила.

Битка код Алам ел Халфе

Битка код Алам ел Халфе (30. августа-5. септембра 1942.), јужно од Ел Аламејна у Египту, десила се током пустињске кампање у Другом светском рату. Ромелов покушај да поново опколи Осму армију оклопним јединицама успешно је одбијен; била је то последња велика Ромелова офанзива на северноафричком фронту, и прва победа британског генерала Монтгомерија.

Георг Штуме

Георг Штуме (нем. Georg Stumme; Халберштат, 29. јул 1886. — Ел Аламејн, Египат, 24. октобар 1942) је био немачки генерал из периода Другог светског рата.

Ел Аламејн

Ел Аламејн (арапски: العلمين) је град на северу Египта, на обали Средоземног мора. Удаљен је 106 km западно од Александрије и 240 km сјеверозападно од Каира.

Данас је најпознатији као транспортна лука за нафту.

Ервин Ромел

Ервин Ромел (нем. Erwin Johannes Eugen Rommel; Хајденхајм, 15. новембар 1891 — Блауштајн, 14. октобар 1944) је био немачки генерал и командант Немачког афричког корпуса за време Другог светског рата. Познат је и под надимком Пустињска лисица (Wüstenfuchs). Ромел се често спомиње не само због изузетне војничке вештине, него и због витештва према супарницима, будући да је био један од немачких заповедника који су одбили послушати Врховну заповест. Такође се претпоставља да је учествовао у завери да се убије Адолф Хитлер, због чега је пре краја рата био присиљен на самоубиство.

Западнопустињска кампања

Рат у пустињи (1940-1943) (енгл. Western Desert Campaign) био је главно ратиште северноафричког фронта, у пустињама Либије и Египта. Рат је почео у септембру 1940. италијанском инвазијом Египта; операција Компас, британска петодневна офанзива у децембру 1940. довела је до уништења италијанске 10. армије. Бенито Мусолини затражио је помоћ од Адолфа Хитлера, који је одговорио упућивањем малог немачког одреда у Триполи (11. јануара 1941.) по Директиви 22. Немачки Афрички корпус под генералом Ервином Ромелом био је формално под италијанском командом, али је италијанска зависност од Трећег рајха учинила Немачку доминантним партнером.

У пролеће 1941. снаге Осовине под Ромеловом командом потисле су Британце назад у Египат, изузев луке Тобрука који је остао под опсадом све док није ослобођен у операцији Крсташ. Снаге осовине су до краја године потиснуте на полазне положаје. У 1942. снаге Осовине поново су потисле Британце и заузеле Тобрук након битке код Газале, али нису постигле одлучујућу победу. У последњем продору Осовине у Египат, Британци су се повукли до Ел Аламејна, где је у Другој бици код Ел Аламејна британска Осма армија потукла снаге Осовине. Оне су потиснуте из Либије у Тунис, где су потучене током кампање у Тунису (1943).

За Хитлера Источни фронт против Совјетског Савеза био је далеко важнији од Рата у пустињи, који је био диверзија споредног значаја. Силе Осовине никад нису имале довољно снага, нити начина да их допреме, да победе Британце. Британци су пропустили више прилика да окончају рат када су преусмерили снаге у Грчку и Левант 1941. и на Далеки исток 1942.

Заробљенички логор у Националном парку Рајдинг маунтин

Заробљенички логор у Националном парку Рајдинг маунтин данас археолошки локалитет, током Другог светског рата био је један од 40 ратних логора на простору Канаде, намењен за смештај Немачких војника заробљених у Северној Африци. Од октобра 1943. до октобра 1945. године, логор је био „дом” за 440−450 немачких ратних заробљеника, ангажованих на разним радним пројектима у Манитоби.

Логор се налазио на малом пропланаку на северо-источној обали језера Вајтватер (на 300 km северозападно од Винипега), на коме се данас могу јасно видети археолошки остатаци; темеља барака, расутих гомила цигала, и зарђалих комада метала (који се последњих година истражују).

Маретска линија

Маретска линија је систем утврђења које су прво подигли Французи, између Првог и Другог свјетског рата, у јужном Тунису. Требало је да служи заштити од италијанског напада из Либије, а добила је име по оази Марет у склопу линија одбране.

Налазила се у сувом кориту (вади) ријеке Зигзауа, између масива Матмата и Средоземног мора.

Немачка 21. оклопна дивизија

Немачка 21. оклопна дивизија је била немачка оклопна дивизија која је била запажена по својој улози у Северно-афричкој кампањи 1941—1943. године током Другог светског рата.

Немачки афрички корпус

Немачки афрички корпус (нем. Deutsches Afrikakorps, скраћено DAK) је био немачки штаб корпуса који је за време Другог светског рата командовао немачким оклопним дивзијама у Либији и Египту током кампање у северној Африци. Како се састав немачких јединица у Северној Африци врло мало мењао, назив Афрички корпус се у редовном говору често користио и за јединице које су биле под његовом командом.

Оклопна армија Африка

Оклопна армија „Африка“ (нем. Panzerarmee Afrika) представља војну формацију немачког Вермахта током Другог светског рата.

Током лета 1941. године, како се немачко војно ангажовање у северној Африци повећавало, јавила се потреба да постојећи Немачки афрички корпус прерасте у сложенију и већу војну формацију. Тако је Немачки афрички корпус, заједно са италијанским јединицама под немачком командом прерастао у оклопну групу, армију и на крају групу армија:

Оклопна група „Африка“, (Panzergruppe Afrika) од августа 1941. до јануара 1942.

Оклопна армија „Африка“, (Panzerarmee Afrika) од јануара 1942. до октобра 1942.

Немачко-италијанска оклопна армија, (Deutsch-Italienische Panzerarmee) од октобра 1942. до фебруара 1943.

Група армија „Африка“, (Heeresgruppe Afrika) од фебруара 1943. до маја 1943.

Постаја Снејп

Одбрана постаје Снејп(26-27. октобра 1942.) у Египту десила се у Другој бици код Ел Аламејна, током пустињске кампање у Другом светском рату. Након пробоја прве линије снага Осовине код Ел Аламејна у Операцији Лако Стопало (23-25. октобра 1942.), један батаљон британске пешадије (из 1. оклопне дивизије) укопао се на 900 м од друге линије Осовине и издржао противнапад 15. Панцер дивизије, уништивши више од 30 немачких и италијанских тенкова.

Прва битка код Ел Аламејна

Прва битка код Ел Аламејна је вођена месец дана (1 — 31. јула 1942) између њемачко-италијанског Афричког корпуса под командом генерала Ервина Ромела и Британске 8. армије којом је командовао генерал Клод Окинлек.

Свет у рату

Свет у рату (енгл. The World at War) је британска документарна серија о Другом светском рату. Серија је премијерно емитована 1973-74. У време првог приказивања била је најскупља британска серија свих времена са трошковима од 900.000 фунти (данас одговарара суми од око 15 милиона долара). Творац и продуцент серије јесте Џереми Ајзакс, а наратор глумац Лоренс Оливије.

Свет у рату сматра се једном од најбољих документарних серија чија је тема Други светски рат и представља драгуљ британске телевизијске историје. Серија је од свог настанка хваљена због свежег приказа војне историје с једне и живог приказа трагедија, славних и срамних дела војника, морнара, пилота, жртава и обичних људи у вихору великог светског сукоба с друге стране.

Учесници
Хронологија
Гледишта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.