Друга београдска гимназија

Друга београдска гимназија основана је указом Намесништва, а у име малолетног кнеза Милана Обреновића , 11. августа 1870. године под називом Палилулска полугимназија[1][2]. Први директор гимназије био је Димитрије Нешић.

Друга београдска гимназија
1 Druga beogradska gimnazija Zeleni venac
Зграда гимназије на Зеленом венцу
Типдржавна
ЛокацијаКаменичка 2
11000 Београд
Београд
Држава Србија
Веб-сајтfiloloska.edu.rs

Промена имена

Ucenici Druge muske
Ученици и једна ученица са разредним старешином, 1895

Актом од 7. новембра 1875. одлучено је да се школа назове Друга нижа гимназија београдска.

Школске 1887/88 отворен је шести разред и решењем од 9. септембра 1887. добила је име Друга београдска гимназија.

Године 1889, одржани су први „испити зрелости“ са ученицима који су завршили седми разред. Осми разред је уведен две године касније.

Године 1898, припојена су овој школи сва одељења укинуте Реалке и исте године је поново мењано име у Гимназија Вука Стефановића Караџића.

Име Друга београдска гимназија је враћено 1904. године а после отварања женске гимназије, 1909., школа је добила име Друга мушка гимназија.

Тек 1955. школа је постала мешовита, тј. гимназију су почеле да похађају и ученице, и вратила се на старо име Друга београдска гимназија.

Решењем Народног одбора општине Стари град бр 674/1 од 28. децембра 1959. гимназија добија име - Гимназија "Иво Лола Рибар"

Сеобе

Druga gimnazija
Зграда гимназије у Македонској
Izvestaj II beogradska
Годишњи извештај друге београдске гимназије

Школа је заједно са именом мењала и локације на којима се налазила.

Од 1897. године налазила се у Булевару краља Александра, а између Влајковићеве и плаца на коме се налази Скупштина, поред Панђелине зграде. Године 1910, пресељена је у веома лепу новоподигнуту зграду у Македонској улици, где је остала до 1941. године. Зграда је тада готово потпуно срушена за време априлског бомбардовања, а школа пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој.

После Другог светског рата школа је пола године радила у просторијама Прве женске гимназије код Ташмајдана, а затим у Трећој мушкој у Његошевој.

Зграда у Македонској је делимично обновљена и гимназија се вратила у своју кућу септембра 1947. године, али је срушена 1960. године и на њеном месту је подигнут солитер „Политике“. То је поново довело до серије сеоба гимназије.

Једно време се налазила у згради Пете београдске гимназије на Ташмајдану (1961—1964), потом у згради средње електротехничке школе „Никола Тесла“ у улици народног фронта (1964—1965), да би се на крају преселила у садашњу зграду на Зеленом венцу.[3]

== Промена делатности ==

Pandjelina zgrada
Панђелина зграда - Зграда Друге мушке гимназије 1897-1910

Од 1977. године, постаје средња школа у којој су се образовали кадрови друштвеног усмерења преводилачке и музејско-архивске струке[1].

Осамдесетих година имала је два назива: Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Иво Лола Рибар" и Језичка школа „Друга београдска гимназија Иво Лола Рибар" нова су имена[1].

Grb Druge beogradske
Грб гимназије који се носио на школским „кецељама - око 1968"

Филолошка гимназија

Године 1988. Просветни Савет СР Србије и ГСИЗ усмереног образовања Београда одлучују да оснују Филолошку гимназију. Друга београдска гимназија је одабрана као експериментална школа[1]. Експеримент је требало да траје осам година, међутим, 1991. школа добија назив Филолошка гимназија, када је и број језика са уобичајена четири (енглески, немачки, француски, руски) проширен додавањем шпанског, италијанског, кинеског и јапанског[1].

Школа од националног значаја

Ова школа је, од стране Владе републике Србије, 10. маја 2007. проглашена за школу од посебног националног значаја, поред Математичке, Прве крагујевачке гимназије и Гимназије у Карловцима[2].[4]

Професори и ученици Друге београдске гимназије [5]

Научници свјетског гласа - ученици Друге београдске гимназије

Професори - академици

Четрдесет три наставника Друге београдске гимназије су постали чланови Српске академије наука и уметности или Српског ученог друштва. Међу њима су били

Ученици — академици

Ученици гимназије који су постали чланови Српске академије наука и уметности и чланови Југословенске академије знаности и уметности:

Остали познати директори и професори

Остали познати ученици

Другу београдску гимназију су похађали и:

Галерија

2 Druga beogradska gimnazija Zeleni venac

Главни улаз

3 Druga beogradska gimnazija Zeleni venac

Поглед према Каменичкој улици

4 Druga beogradska gimnazija Zeleni venac

Фискултурна сала

5 Druga beogradska gimnazija Zeleni venac

Двориште и ученички улаз

7 Druga beogradska gimnazija Zeleni venac

Кабинет за хемију

8 Druga beogradska gimnazija Zeleni venac

Плато на улазу

9 Druga beogradska gimnazija Zeleni venac

Поглед низ Каменичку улицу

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Званичан сајт Филолошке гимназије
  2. 2,0 2,1 „Актуелности”. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2007. Приступљено 22. 5. 2007.
  3. ^ Извештаји о раду школе, Друга београдска гимназија „Иво Лола Рибар“, Београд, 1963
  4. ^ Званичан сајт Републике Србије
  5. ^ Годишњи извештаји II београдске гимназије
  6. 6,0 6,1 Група аутора, Сто година Друге београдске гимназије 1870-1970, Одбор за прославу стогодишњице постојање и рада гимназије, Београд, 1970. г.
  7. ^ РТС :: Сурдулички мученици проглашени свецима
  8. ^ Виртуална библиотека Математичког факултета: „Коста Стојановић живот и дело“, др Радмило Пешић, приступ 4. април 2013
  9. ^ * Филолошка гимназија Београд: „Знаменити професори и ђаци“, приступ 3. април 2013
11. август

11. август (11.08.) је 223. дан у години по грегоријанском календару (224. у преступној години). До краја године има још 142 дана.

Gimnazija „Patrijarh Pavle”

Gimnazija „Patrijarh Pavle”, nekadašnja Petnaesta beogradska gimnazija, počela je sa radom 1991. godine.

Гимназија 20. октобар (Бачка Паланка)

Гимназија „20. октобар“ је прва и једина Гимназија у Бачкој Паланци.

Гимназија Крушевац

Гимназија Крушевац је четворогодишња средња школа која се налази у Крушевцу и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Гимназија Лесковац

Лесковачка гимназија је основана 1879. године као Нижа реална гимназија, тако је она једна од најстаријих школа те врсте у овом делу Србије.

Гимназија Младеновац

Гимназија Младеновац је гимназија у Младеновцу, једна од две средње школе у том граду. Основана је 1950. године.

Настава се одвија у две смене. У склопу ваннаставних активности организован је рад секција: драмска, информатичка, ликовна, новинарска, психолошка, рецитаторска, спортска, филозофска и шаховска секција, а активан је и школски хор.

Гимназија Свети Сава (Београд)

Гимназија Свети Сава је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Ресавској улици бр.58,(бивша Генерал Жданова), на општини Савски венац.

Гимназија Светозар Марковић (Сурдулица)

Сурдуличка гимназија је основана 1921. године, као Грађанска школа. Наредне године, на Видовдан, постављен је камен-темељац за изградњу будуће гимназије. Свечано отварање гимназије било је 24. августа 1924. године. Свечаном отварању су присуствовали патријарх српски Димитрије и краљ Александар I Карађорђевић са супругом, краљицом Маријом. Школа је угашена 1959. године, из политичких разлога, а обновљена 1990. године, под именом „Светозар Марковић“.

Гимназија Стеван Пузић

Гимназија „Стеван Пузић" је гимназија у Руми. Једна је од пет гимназија на подручју Сремског округа.

Гимназија у Куршумлији

Гимназија у Куршумлији је основана 1962. године, а њен први назив био је Радован Јовановић - Сеља. Године 1968. дошло је до спајања Гимназије и Економске школе у Центар за средње образовање, који је радио до 1990. године. Поделом Центра, гимназија је 1991. формирана наново под старим именом. Од 1994. носи једноставан назив Гимназија.Гимназија у Куршумлији уписује два смера: друштвено-језички и природно-математички, са по 60 ученика.

Гимназија у Обреновцу

Гимназија у Обреновцу је средња школа, налази се у Обреновцу.

Гимназија „Вук Караџић“ Трстеник

Гимназија „Вук Караџић“ је четворогодишња средња школа која се налази у Трстенику и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Школа у садашњем облику постоји од 1990. године, а формирана је након укидања усмереног образовања у тадашњој Југославији, трансформацијом образовног центра „Прва Петолетка“.

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници је средњошколска установа, гимназијског типа у општини Бабушница.

Десета београдска гимназија

Десета гимназија „Михајло Пупин“ у Београду је гимназија општег смера која се налази на Новом Београду у улици Антифашистичке борбе 1а (бивша улица Пролетерске солидарности) у блоку 21.

Живојин Јуришић

Живојин Јуришић (Црна Бара, 11. јул 1863 — Београд, 9. децембар 1921) био је ботаничар, професор гимназије и Велике школе.

Пожаревачка гимназија

Пожаревачка гимназија је гимназија у Пожаревцу основана 24. септембра 1862. године указом књаза Михаила Обреновића.

Седма београдска гимназија

Седма београдска гимназија је гимназија која се налази на општини Звездара у насељу Миријево. Смештена је у објекту некадашње основне школе „Вукица Митровић“.

Има 746 ученика распоређених 25 одељења друштевно-језичког и природно-математичког смера. Фунцкију директора гимназије врши професор географије Мирослав Маркићевић.

Трећа београдска гимназија

Трећа београдска гимназија је од оснивања 1891. године па све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, a једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, a од 1963. Осма београдска гимназија. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се бронзана плоча са угравираним натписом.

Гимназије у Србији
Школе од посебног националног значаја у Србији

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.