Дрински корпус Војске Републике Српске

Дрински корпус Војске Републике Српске је био један од седам корпуса Војске Републике Српске. Први командант корпуса до јула 1995. године је био генерал-мајор Миленко Живановић, а други командант је био генерал-потпуковник Радислав Крстић. Дрински корпус Војске Републике Српске је основан одлуком Главног штаба (Генералштаба) ВРС 1992. године. Дрински корпус је у зависности од промјена у бројности војних снага, имао у просеку 18.000 бораца.

Дрински корпус
Постојање
Место оснивања:
Власеница
Формацијакорпус
Јачина18.000 [1]
по формацији: 21.464[2]
просечно: 18.000 [1]
ДеоВојске Републике Српске
Ангажовање
Команданти
КомандантМиленко Живановић
Командант 2Радислав Крстић

Организација ДК ВРС

Дрински корпус Војске Републике Српске је у свом сталном саставу имао десетак бригада. Бригаде су биле распоређене у 13 географских области у зони одговорности Дринског корпуса.

Бригаде ДК ВРС

Прва бирчанска лака пјешадијска бригада

Дан Прве бирчанске лаке пјешадијске бригаде се обиљежава 19. маја у Спомен-соби у Шековићима, када се одаје почаст за 352 погинула српска борца.[3]

Преглед попуњености Дринског корпуса за јули 1995.[4]
Ознака Јединица Седиште Заповедник Официри Подоф. Војници Укупно
Команда Власеница Радислав Крстић 34 11 121 166
5. бвп Власеница Ратко Вујовић 6 10 47 63
5. бв Власеница Миленко Јевђевић 2 22 32 56
5. инжб Власеница Миленко Аврамовић 9 14 111 134
5. мап Власеница Драгољуб Боровина 13 27 186 226
1. плпбр Рогатица Рајко Кушић 39 124 1.196 1.359
5. плпбр Вишеград Радомир Фуртула 50 135 1.481 1.666
Бирчанска лака пешадијска бригада.jpg
1. бпбр Шековићи Светозар Андрић 76 207 2.577 2.860
Zvornička brigada.png
1. зпбр Зворник Винко Пандуревић 68 265 4.679 5.012
2. romanijska brigada.jpg
2. ромтбр Соколац Тривић Мирко 88 134 1.904 2.126
Bratunačka brigada.png
1. брлпбр Братунац Видоје Благојевић 35 76 2.108 2.219
Грб Милићке бригаде ВРС.jpg
1. млпбр Милићи Миломир Настић 37 89 1.412 1.538
1. влпбр Власеница Миле Косорић 22 81 890 993
спб ”Скелани” Скелани Бодан Радетић 4 19 403 426
5. СнЧ Власеница Милорад Беговић 14 7 62 83
Укупно 497 1.221 17.209 18.927

Друге јединице ДК

Јединице ДК ВРС

  • Специјална (српска добровољачка) бригада „Гарда Пантери“ (од 2. маја 1992. до 4. септембра 1992. се звала Национална гарда Српске аутономне области (САО) Семберија и Мајевица)
  • Специјална јединица „Мандо“
  • Вукови са Дрине
  • Чета Малешић
  • Чета Каракај
  • Чета Шетићи
  • Дирвезантско извиђачки вод Зоље
  • Извиђачка чета Несаломиви
  • 3.батаљон Пилица-Локањ
  • Извиђачко дирвезантски вод Јасеница
  • Грчка добровољачка гарда

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Bulatović 2010.
  2. ^ Пандуревић 2012, стр. 223.
  3. 3,0 3,1 „Шековићи-Сјећање на 352 погинула борца”. РТРС. 19. 5. 2011.
  4. ^ Доказ бр. 1D00642 на суђењу IT-05-88:Popovic et al у Хашком трибуналу: „Komanda Drinskog korpusa, mesečno brojno stanje, Str.pov.br 05/1-255”. icr.icty.org. 28. 07. 1995. Приступљено 22. 4. 2019.

Литература

  • Пандуревић, Винко (2012). Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције: политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995. Београд: ИГАМ. ISBN 978-86-83927-69-2.
  • Bulatović, Ljiljana (2010). Raport Komandantu. Beograd: Udruženje pisaca Poeta. ISBN 978-86-86863-32-4.

Спољашње везе

2. романијска моторизована бригада

Друга романијска моторизована бригада је била моторизована јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Према прелиминарним процјенама, бригада је у свом саставу имала преко 7.000 бораца. Зона одговорности бригаде је у одређеним периодима Одбрамбено-отаџбинског рата била једна од најдужих линија. Бригада је покривала територију од села Кривајевићи на Нишићкој висоравни у општини Илијаш, до мјеста Скелани, на самој граници са тадашњом Савезном Републиком Југославијом, све до формирања других подрињских бригада, које су растеретиле саму борбену одговорност ове јединице.

Видоје Благојевић

Видоје Благојевић (Општина Братунац, 22. јун 1950) је пензионисани пуковник Војске Републике Српске и хашки осуђеник за масакр у Сребреници.

Грчка добровољачка гарда

Грчка добровољачка гарда (грч. Ελληνική Εθελοντική Φρουρά) представљала је највећу и најбоље организовану војну јединицу коју су чинили добровољци из Грчке, а који су се током рата у Босни и Херцеговини борили на српској страни. Седиште гарде налазило се у Власеници, на истоку Републике Српске, а сама гарда је деловала у оквирима Дринског корпуса Војске Републике Српске.

Грчка добровољачка гарда је уживала велику подршку војног руководства Републике Српске, а посебно генерала Ратка Младића на чију наводну иницијативу је, након ослобађања Сребренице у којој су учествовали и припадници ове гарде, у том граду извешена и грчка застава на рушевинама православне цркве.Први одред грчких добровољаца који је чинило око тридесетак војника стигао је у источну Босну током 1993. године, да би до марта 1995. број добровољаца осетно порастао. Већину добровољаца чинили су припадници радикалних ултрадесних организација, посебно чланови Златне зоре (грч. Λαϊκός Σύνδεσμος – Χρυσή Αυγή).Иако су бошњачке власти у неколико наврата директно оптуживале припаднике Грчког добровољачког одреда за злочине почиње у Сребреници током 1995. године, а поједини припадници одреда су чак и били на информативном разговору у Министарству унутрашњих послова Грчке, никада није доказано деловање припадника ове гарде у масовним злочинима над Бошњацима на том подручју. У септембру 1995. четири припаднига Гарде су због исказаног херојства у борбама награђени орденом Белог орла.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.