Дрина

Река Дрина (346 km[1]) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 m). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине.

Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.

Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 m).

Најлепши и најдужи (24 km) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 m на месту званом Тијесно до 200 m код Перућца и Зворника.

Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча (400 m), Горажде (345 m), Вишеград (300 m), Бајина Башта (260 m), Зворник (140 m) и Лозница.

Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.

Дрина
Reka Drina, Perućac-Višegrad 116
Кањон Дрине
Опште информације
Дужина329 km
Басен19,570 km2
Пр. проток125 (Ушће Ћехотине)-370 (Ушће у Саву) ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
Изворспајање Таре и Пиве
В. извора470 m
УшћеСава
Географске карактеристике
Држава/е Босна и Херцеговина
 Србија
НасељаФоча, Горажде, Вишеград, Бајина Башта, Зворник, Лозница
ПритокеСутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача, Јања, Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.
Drina Sat
Сателитски снимак Дрине

Географија

Podrinje
Општине кроз које протиче ријека Дрина у Босни и Херцеговини.

Дрина са рекама које је стварају Таром и Пивом настаје у области високог карста у централним Динаридима. Припада црноморском сливу. Реке изворнице теку у правцу северозапада низ тектонску структуру високог карста. Јака ерозија у кречњачким масивима произвела је готово непроходне дубоке и уске кањоне. Стога у горњем току реке не постоји много насеља. Тек су изградњом пруге Београд-Бар саобраћајно повезана насеља из долине Пиве и Таре. На месту где се састају Пива и Тара код Шћепан Поља/Хума настаје Дрина као типична долинска река, са бројним променама у правцу. Пример је данас потопљена клисура Дрине између планина Зловрх (врх Зловрх, 1526 м) и Звијезда (Велики Столац, 1673 м).

Кањон Дрине. Средњи ток реке.

Геологија

Слив Дрине, који се простире на готово 20.000 km², има једноставну геолошку структуру. У горњем току доминирају доломитне стене из периода средње и горње креде, кречњаци, као и кластични седименти. Слив Сутјеске изграђен је од формација из периода скитског тријаса. Средњи ток између Фоче и Горажда састоји се из кластичних седимената, Филита, кречњака и шкриљаца из палеозоика. Доњи ток је сачињен од неогених седимената. Алувијални наноси граде долину реке, нарочито у доњем току, док су наноси шљунка бројни целом дужином реке.

Хидрологија

Водни режим реке Дрина припада типичним режимима типа снег-киша, са примарним врхунцем водостаја у априлу и секундарним у децембру. Већи део тока протиче кроз планине, док је цео горњи ток у високим планинама Динарида, што доводи до тога да јаке падавине и топљење снега доводе до великих протока.[2] Речни пад, на дужини отприлике 500 km, износи 2000 метара (извор је на приближно 2000 метара надморске висине, ушће на 80-ак метара). Осим Таре и Пиве, река Лим је најзначајнија притока. Укупна површина слива износи 19.926 km² (од тога на слив Лима отпада 5963 km², 1853 km² на слив Таре и 1602 km² на слив Пиве).

Са средњим протоком 395 m³/s[3] на ушћу Дрина је водом најбогатија притока Саве.

Дрина је пре изградње брана била позната по повремено екстремно високом водостају. Дана 27. марта 1896. јаке падавине, комбиноване са снегом који се топи, подигле су проток воде у средњем току до 9500 m³/s (упореди: просечан проток Дунава код Београда износи 5600 m³/s). Вода је однела више насеља. Тадашњи максимални ниво водостаја 16 метара реткост је у свету, осим у тропским крајевима. Тада је, на пример, био потпуно потопљен Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду.

Ток

Од спајања Таре и Пиве до ушћа ток Дрине дуг је 346 km. Значајни градови на Дрини су: Фоча, Горажде, Вишеград и Зворник у Босни, као и Бајина Башта и Лозница у Србији. Висока концентрација раствореног кречњака доводи до тога да воде Дрине имају карактеристичну зелену боју.

Посебно у доњем току Дрина ствара бројне меандре који протичу кроз теснаце и долине, због чега се Дрина сматра једном од најлепших река Балкана.

Ток Дрине може се оделити у четири природне целине: реке изворнице (Тара и Пива), горњи, средњи и доњи ток.

Пива и Тара

И Пива и Тара су реке у северозападној Црној Гори. Тара је дуга 141 km и извире на отприлике 2000 метара надморске висине испод планине Комови, која је део Проклетија. Пива је дуга 91 km. Обе реке су типичне реке подручја карста, са мало притока, које су ерозијом начиниле кањоне у високим планинама Црне Горе.

Горњи део тока Таре и Лима пролази кроз пределе Дурмитора у Црној Гори, који је део зоне високог карста. У овом кречњачком подручју реке су усекле дубоке кланце. Са 3502 km² слива, овај део тока Дрине покрива 17,6% укупног слива.

Горњи ток

Дно Дрине покривено камењем и шљунком у близини Шћепан Поља. Горњи ток реке.
Дно Дрине у близини Фоче прекривено камењем и шљунком. Горњи ток реке.
Дно Дрине покривено шљунком недалеко од Брода на Дрини у Босни и Херцеговини. Горњи ток реке.

Река носи име Дрина од места где се спајају Пива и Тара код Шћепан Поља на црногорско-босанскохерцеговачкој граници. Горњи ток Дрине дуг је 92 km и простире се до Вишеграда. Изнад Вишеграда у Дрину се улива водом богата река Лим. Са површином слива 10.425 km² горњи ток Дрине обухвата 52,3% укупног слива.

Средњи ток

Средњи део тока Дрине дуг је 163 km. Обухвата кањон Дрине дубок до 1000 метара између планина Таре и Звијезде, где је данас акумулационо језеро ХЕ Бајина Башта. На потезу од Вишеграда до Зворника река често мења правац. Површина слива у средњем току износи 3866 km², што је 19,4% укупног слива.

Шљунак на дну Дрине под водом у близини Перућца у Србији. Средњи ток реке.
Планински зидови кањона Дрине под водом. Средњи ток реке.

Доњи ток

После Зворника почиње доњи ток, дуг 91 km, са свим карактеристикама равничарских река (меандри, мртваје, природне бране, промене корита). Слив доњег тока покрива површину 2133 km² (само 10,7% укупног слива).

Ушће Дрине у Саву налази се низводно од места Сремска Рача.

Притоке

Најважнија притока Дрине је Лим, који је њена десна притока. Он извире на Проклетијама из долине некадашњих плеистоценских глечера Ропојани и Грбаја. У горњем току протиче кроз Плавско језеро. Због карстног терена у горњем току Дрине, а посебно Пиве и Таре, мање реке постоје само периодично. Примери су речице Сушица на Дурмитору и Комарница. Типична су и снажна врела, на пример, данас поплављено Пивско око са 23 m³/s.

Укупну водну масу Дрина чине доприноси река: Лим 113 m³/s (28,6%), Тара 77 m³/s (19,5%), Пива 73 m³/s (18,7%), Ћехотина 22 m³/s (5,6%) Дрињача 21 m³/s, Прача 21 m³/s (свака по 5,3%), као и Сутјеска 13 m³/s, Јадар 10 m³/s и Рзав 8 m³/s. Једна од притока је и Трешњица.

Хидроелектране

На Дрини су изграђене три хидроелектране (ХЕ): Вишеград, Бајина Башта и Зворник.

ХЕ "Вишеград" званично је пуштена у погон 26. новембра 1989, када је прорадио први агрегат. Инсталисана су три агрегата укупне снаге 315 MW. Корисна запремина акумулације износи 101 милион m³

ХЕ "Бајина Башта" у Перућцу јесте највећи објекат саграђен на Дрини. Река је преграђена браном високом 90 и дугачком 460 метара. Пуштена је у рад 22. новембра 1966. Инсталисана су четири агрегата укупне снаге 365 MW. Корисна запремина акумулације износи 340 милиона m³.

ХЕ "Бајина Башта" годишње произведе приближно 1500 GWh.

ХЕ "Зворник" пуштена је у рад 26. јула 1955. Инсталисана су четири вертикална агрегата укупне снаге 92 MW. Корисна запремина акумулације износи 89 милиона m³.

ХЕ "Зворник" годишње у просеку производи приближно 500 GWh.

Мостови

Дрина је премошћена на доста места. Од свих мостова најпознатији је стари мост у Вишеграду, задужбина Мехмед паше Соколовића, изграђен 1571. године. Мост је у роману На Дрини ћуприја описао нобеловац Иво Андрић.

Новији мостови на Дрини су:

  • Павловића ћуприја — мост изграђен 1992. године који спаја Семберију и Мачву;
  • мост у центру Фоче, изграђен 2002. на месту ранијег моста који је срушен у бомбардовању НАТО-ових снага 1995;
  • Љубовијски мост, који спаја српску општину Љубовија са општином Братунац у Босни и Херцеговини;
  • Зворнички мост — између Великог и Малог Зворника, саграђен пре Другог светског рата;
  • Шепак — новији мост, саграђен неколико километара низводно од Зворничког.

Занимљивости

  • Дрина је после смрти цара Теодосија 395. године била граница између Западног и Источног римског царства. Мит о Дрини као хиљадугодишњој граници источне и западне цивилизације настао је у 20. веку као идеја хрватског политичара Милана Шуфлаја, која се сматра идеолошком претечом усташког покрета.
  • У стара времена имала је име Дринос, а народ јој је дао име Зеленика или Зеленка, по боји воде.[4]
  • Дуж Дрине, границе Аустроугарске и Србије, 1914. и 1915. вођене су велике ратне операције.
  • 27. марта 1896. водостај Дрине порастао је за 14 m и она је поплавила мост у Вишеграду.
  • Крајем 19. века реком су крстарили аустроугарски пароброди и долазили до Зворника.
  • Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима "Ко ће криву да исправи Дрину" или "исправљати криве Дрине". Народна изрека односи се на бескористан посао.
  • Дужина тока Дрине кроз Србију износи 220 km.
  • На Дрини се интензивно одвијало сплаварење. Први сплавови, "дашчаре" и "гредаре", кренули су из Дервенте и Перућца 1856. године. Сплавовима се одвлачила дрвена грађа, низводно, за продају са обронака Таре и Звијезде.[4] Сплаварење се одржало све до изградње ХЕ "Бајина Башта".[4] Као успомена на традицију, на Дрини се сваке године одржавају спортско-туристичке манифестације: Дринска регата (од 1994), Зворничка регата (од 2003), Братуначка регата (од 2007)[5]
  • У турско време, за време аустроугарске и у периоду између два светска рата за транспорт робе Дрином, све до ушћа у Саву, користиле су се и дрвене лађе: "буринке" и "звоникуше", носивости до 13 тона.[6]
  • Данас се одржава Крстарење реком Дрином у организацији туристичких агенција из Бајине Баште и Вишеграда, између ова два града, на релацији Перућачко језеро—Андрићград у Вишеграду.

Крстарење реком Дрином

Крстарење реком Дрином је туристичка атракција коју организују туристичке агенције из Бајине Баште[7][8] и Вишеграда[9], на релацији Перућац—Вишеград—Перућац, у дужини пловног пута од 54km, у једном правцу.

Поласци се организују са пристаништа на Перућачком језеру, после чега се улази у кањон реке Дрине, из којег се излази непосредно пред Вишеградом. Због стрмих литица кањона водени ток је једини пут којим се може разгледати падине планине Звијезде на простору од ушћа реке Жепе до Невељског потока, где је у појединим деловима кањон дубок и до хиљаду метара.

У оквиру крстарења могуће је, поред осталог, видети капелу у Старом Броду, подигнуту на месту страдања мештана у пролеће 1942. године, некрополу стећака из 13. века и еко камп „Стари Брод”.

Пристаје се на пристаништу у Андрићграду, у Вишеграду, где се после посете граду, враћа назад у Перућац.

Reka Drina, Perućac-Višegrad 044
Reka Drina, Perućac-Višegrad 070
Reka Drina, Perućac-Višegrad 080
Reka Drina, Perućac-Višegrad 138
Reka Drina, Perućac-Višegrad 172
Reka Drina, Perućac-Višegrad 203
Reka Drina, Višegrad-Perućac 030
Reka Drina, Višegrad-Perućac 105
Reka Drina, Perućac-Višegrad 03
Reka Drina, Višegrad-Perućac 047
Reka Drina, Perućac-Višegrad 14

Галерија

Visegradski-most10

Мост на Дрини у Вишеграду

Reka Drina, Perućac-Višegrad 139

Кањон Дрине

Perucac reservoir

Поглед на Перућац с Таре

Sava Drina Confluence

Ушће Дрине у Саву

Drina koja spaja 1

Поглед на Дрину са Таре

Drina, spomenik na obali Drine
Vidikovac Zbir 256

Зворничко језеро са видиковца Збир

Vidikovac Zbir 261

Зворничко језеро са видиковца Збир

Види још

Референце

  1. ^ Мала школска енциклопедија. ISBN 978-86-331-2950-3. стр. 88.
  2. ^ Enciklopedija Jugoslavije. drugo izdanje, tom 3, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb 1986.
  3. ^ Милош Благојевић: Дрина. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (2005). стр. 205.
  4. 4,0 4,1 4,2 ТО РС: „Ријека Дрина“ Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 2, 2013) (на језику: енглески), приступ 20.4.2013
  5. ^ Глас Српске: Одржана прва братуначка регата под називом „Дрински слалом“, 6. 8. 2007, 20. 4. 2013.
  6. ^ ТИЗ: „Буринке и Зворникуше“ Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 21, 2015) (на језику: енглески), приступ 20. 4. 2013
  7. ^ „Brod Grizzly”. Taratours. Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2017. Приступљено 5. 12. 2017.
  8. ^ „Plovidba brodom Perućac – Višegrad – Perućac”. Šarmtours. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2016. Приступљено 5. 12. 2017.
  9. ^ „Krstarenje Drinom”. Brod Sonja. Приступљено 5. 12. 2017.

Литература

  • Републике Српска - Јавна установа „Воде Српске“: „Слив Дрине“, приступ 20. 4. 2013. (на језику: српски)
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

11. херцеговачка пјешадијска бригада

11. херцеговачка пешадијска бригада била је једна од бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Бригада је званично основана 19. августа 1994. Јединица је настала обједињавањем дотадашњих војних снага на простору општине Фоче: Тактичке групе ”Фоча” (касније Тактича група ”Дрина”), 1. фочанске бригаде (касније 11. херцеговачке лаке пешадијске бригаде) и 2. фочанске бригаде (касније 12. херцеговачке лаке пешадијске бригаде). Бригада је држала фронт дугачак 28,7 км и бранила тло величине 1.280 км2. Најжешће борбе је водила у правцу Горажда под контролом Армије Републике Босне и Херцеговине и на превоју Рогој односно планини Трескавици. Од августа 1994. до краја рата, погинуло је 85 бораца. Свеукупно је током рата погинуло 358 бораца из Фоче.

Андрићград

Андрићград или Каменград је град, културни центар и врста етно-села, који се налази на локацији Ушће на самом ушћу ријека Дрина и Рзав у Вишеграду чији је идејни творац режисер Емир Кустурица. За посјетиоце је отворен 5. јула 2012.Град је изграђен од камена и у њему се налази педесетак објеката. У граду постоји градско позориште, модерни биоскоп, градска управа, академија лијепих умјетности, зграда Андрићеве гимназије, ријечна марина и пристаниште, хотели, тргови, црква, стари хан, дућани и спомен кућа Иве Андрића. У оквиру академије лепих уметности која ће постојати у Каменграду, радиће Факултет за режију. Очекује се и да Србија, а можда и неке друге земље, отворе своје конзулате и почасне конзулате у Андрићевом граду. 28. јуна 2013. године отворен је Андрићев институт.Овде је 2016. основана међународна Академија уметности за школовање глумаца, редитеља и сродних занимања.Цркву посвећену Светом цару Лазару и Косовским мученицима, на Видовдан 28. јуна 2014. године освештао је Патријарх српски Иринеј.

Дрина (Вишеград)

Дрина је насељено мјесто у општини Вишеград, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 45 становника.

Западно-моравска зона у фудбалу

Западно-моравска зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су Златиборска окружна лига и Моравичка окружна лига .

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка.

Зона Дрина у фудбалу

Зона Дрина је била једна од зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења био је Српска лига Запад, а нижи су биле три окружне лиге - Мачванска, Колубарска и Златиборска.

Лига је формирана 2009. године. Угашена је 2018. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије заједно са Зоном Дунав и Зоном Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка.

Већина клубова учесника Зоне Дрина у сезони 2017/18. прешла је у Колубарско-мачванску зону.

Кањон

Кањон је речна долина чија дубина премашује половину распона (распон је растојање између врхова страна). То су веома дубоки делови речних долина, који могу бити усечени и више стотина метара а чије је долинско дно сведено на ширину речног тока. Нагиб страна кањона у целини достиже 60° а има кањона и са потпуно вертикалним странама. Кањони се јављају у областима које су изложене младим тектонским покретима издизања. За њихово усецање потребно је постојање дебелих стеновитих маса, снажног речног тока и великих падова на уздужном речном профилу. Углавном су формирани у планинским областима, пресецају платое или планинске пределе. Најкарактеристичнији су за кречњачке и базалтне терене. Највећи и најпознатији кањон на свету је Велики кањон Колорада, у САД који је усечен у пешчарима. Дубок је до 2000 m a пружа се на дужини од 446 km. У свом најужем делу широк је 120 m. Други највећи кањон на свету је Кањон Усак у Турској са дужином од 45 km и највећом ширином од 500 m.

У нашем региону али и у Европи, најдубљи је Кањон реке Таре на деоници код Обзира у Црној Гори. Ту његова дубина износи 1300 m. Дубоке кањоне у региону усецају и Морача (кањон Платије, дубок до 900 m), река Пива (кањон испод Пивске планине, дубок 1100 m), Дрина (испод Звијезде, дубок 1000 m) итд. Познати кањони у Србији су кањони Градца, Ђетиње, Ресаве итд.

Колубарско-мачванска зона у фудбалу

Колубарско-мачванска зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су окружне лиге — Колубарска окружна лига и Мачванска окружна лига.

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Дрина у сезони 2017/18. прешла је у Колубарско-мачванску зону.

Операција Дрина

Операција Дрина је кодни назив за операцију Војске Републике Српске у зиму 1993. године чији је циљ био сламање Другог копруса АРБиХ. Дрина 93 је обухватала низ мањих операција на оловском, тешањском, теочанском и бихаћком правцу.

Општина Љубовија

Општина Љубовија је општина у западној Србији, која обухвата крај Азбуковицу и има површину од 356 km2. Према попису из 2011. општина Љубовија има 14.469 становника, а 1961. године имала је 25.000 житеља. Знатан део одселио се у Мачву, али и у Срем, подручје Ваљева, Новог Сада, Београда и других градова. Највеће место је Љубовија које је њено средиште, са око 5.000 становника, а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнча и Врхпоље.

Општина Осечина

Општина Осечина је општина у Колубарском округу на западу Србије. По подацима из 2004. Општина заузима површину од 319 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 21100 ha, а на шумску 9151 ha). Општина захвата више од 300 km2 слива реке Јадар, која кроз општину пролази у дужини преко 20 km.По подацима из 2011. године у општини је живело 12536 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,1‰, а број запослених у општини износи 1826 људи. У општини се налази 14 основних и 1 средња школа.

Подриње (регија)

Подриње, меридијански издужена регија око ријеке Дрине, са српским и босанским дијелом.

Подунавско-шумадијска зона у фудбалу

Подунавско-шумадијска зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су окружне лиге - Браничевска, Подунавска и Шумадијска.

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Дунав у сезони 2017/18. прешла је у Подунавско-шумадијску зону.

Прва лига Републике Српске у фудбалу

Прва лига Републике Српске је један од два другостепена нивоа фудбалског такмичења у Босни и Херцеговини и први ранг такмичења у Републици Српској. Такмичење се одржава у организацији Фудбалског савеза Републике Српске. Победник овог такмичења се од сезоне 2002/03. пласира у Премијер лигу Босне и Херцеговине.

Сава

Сава је ријека у средњој и југоисточној Европи, десна притока Дунава. Тече кроз Словенију, Хрватску, дуж сјеверне границе Босне и Херцеговине и кроз Србију, уљевајући се у Дунав у Београду. Средњи дио тока је природна граница између Хрватске и Босне и Херцеговине. Сава чини сјеверну границу Балканског полуострва и јужни обод Панонске низије.

Сава је дуга 990 км, укључујући и 45 км дугу ријеку Саву Долинку, која извире у Зелници у Словенији. Највећа је притока Дунава по запремини воде и друга, послије Тисе, у смислу сливног подручја (97.712 км2) и дужине. Сава одводи значајан дио вода са подручја Динарских Алпа, кроз главне притоке Дрину, Босну, Купу, Уну, Врбас, Лоњу, Колубару, Босут и Крку. Сава је једна од најдужих ријека у Европи и једна од малобројних европских ријека те дужине које се не уливају непосредно у море.

Процјењује се да у басену Саве живи око 8.176.000 становника, а ријека спаја и три главна града — Љубљану, Загреб и Београд. Сава је пловна за веће бродове од ушћа Крупе у Сиску, што отприлике чини ​2⁄3 њене дужине пловним.

Српска лига Запад 2017/18.

Српска лига Запад у сезони 2017/18. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 18 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су зоне — Зона Дрина, Зона Дунав и Зона Морава.

Због доказаног учешћа у намештању утакмице 24. кола Српске лиге Запад одиграног 29. априла у претходној сезони, клубови Смедерево 1924 и Михајловац су избачени из лиге у Подунавску окружну лигу, два лигашка нивоа ниже. Њихова места су попунили другопласирана екипа Зоне Дрина Јединство Уб и трећепласирана екипа зоне Дунав Шумадија из Аранђеловца.Након жалбе одлучено је да се Смедерево и следеће сезоне такмичи у Српској лиги, док је одлука да Михајловац буде избачен у Подунавску окружну лигу остала на снази. Тако је Српска лига Запад требало да има 17 клубова. На Конференцији клубова Српске лиге „Запад” која је одржана 8. августа на Златибору, oдлучено је да се лига прошири на 18 клубова, а нови члан је екипа Младог Радника из Пожаревца. Од идуће сезоне број клубова биће поново 16, па ће на крају овог првенства испасти минимум четири клуба.

ФК Дрина Зворник

Фудбалски клуб Дрина је фудбалски клуб из Зворника, Република Српска, БиХ, и члан је Првe лиге Републике Српске.

ФК Дрина ХЕ

ФК Дрина ХЕ је фудбалски клуб из Вишеградa, у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Клуб се такмичи у Друга лига Републике Српске - група "Исток". Основан је 1924. године под именом ФК Дрина.

ФК Лозница

ФК Лозница је српски фудбалски клуб из града Лознице и такмичи се у Српској лиги Запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Боје клуба су зелена и бела. Основан је 1919. године.

Највећи лигашки успеси Лознице у 21. веку су освајање Зоне Дунав (четврти ранг, 2007/08), Зоне Дрина (четврти ранг, 2012/13) и Српске лиге Запад (трећи ранг, 2014/15), друго место у Зони Дрина (2010/11), те треће место у Зони Дрина (2009/10).

Лозница своје утакмице игра као домаћин на стадиону Лагатор са капацитетом од око 5.000 места, од којих је око 350 седећих.

Лозница је у сезони 2015/16 постигла свој највећи успех од остамостаљења Србије, пласиравши се у Прву Лигу Србије и главни жреб Лав Купа, и тако после Новог Пазара, у текућој сезони постала други рангирани клуб у целој Западној Србији.

Чуда градитељства
Чуда природе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.