Државни путеви IА реда

Државни путеви IА реда (ауто-путеви) имају укупну дужину од 963 km, од којих је 181 km неизграђено.[1] Према Генералном мастер плану саобраћаја у Србији[2] предвиђено је да сви путеви IА реда буду изграђени у профилу ауто-пута. Такође, предвиђено је и да поједине деонице путева IБ реда у Србији буду надограђене у профил брзог пута. Укупна дужина ауто-путева и брзих путева након изградње свих предвиђених путних праваца била би нешто више од 2.710 km.

Ауто-путеве одликује сигнализација са зеленом подлогом и белим словима, опште ограничење брзине 130 km/h и постојање зауставне траке. За разлику од ауто-путева, брзе путеве одликује сигнализација са плавом подлогом и белим словима, опште ограничење 100 km/h и непостојање зауставне траке.

Map of motorways in Serbia

Историјат

Некада се користила мрежа из времена бивше СФРЈ. Ово је разлог што су неки од путева имали јако малу дужину или им је правац био неповезан са данашњим простором државе. На пример, бивши Државни пут I реда М14.1 дуг је свега 2,2 km (наставак пута у БиХ), док некадашњи Државни пут I реда М18.1 прелази границу Србије и Хрватске на два места на међусобној раздаљини од свега пар километара (у тзв. „Илочком џепу“). До пре пар година дати путеви су се називали магистралним путевима.

Листа ауто-путева

У Србији тренутно постоји пет оваквих путних праваца обележених ознакама од А1 до А5.

Ауто-пут А1

Ауто-пут А1 спаја највеће градове у Србији правцем север-југ. Његова траса је ГП Хоргош - Суботица - Нови Сад - Београд - Ниш - ГП Прешево и има дужину од 584 km. Од његове целокупне дужине, 513 km је изграђено у профилу ауто-пута и то на делу од ГП Хоргош до Грделице код Лесковца, од Полома код Владичиног Хана до ГП Прешево. Овај путни правац је део Коридора 10. Целокупан ауто-пут је завршен у мају 2019. [3].

Ауто-пут А2

Koridor 11, deonica Ljig-Preljina
Коридор 11 деоница Љиг-Прељина

Ауто-пут А2 је планирани ауто-пут који ће се пружати од Београда до границе са Црном Гором. Тренутно је завршена деоница Обреновац-Прељина у дужини од 103 km пута кроз тежак терен, изграђено је 66 мостова и четири најлепша тунела у Србији, урађено корићење река, постављено 7,5 km ограде за буку... [1] [2] [4]. Укупна дужина ауто-пута у изградњи је 17,6 km. A ауто-пут би требало да буде изграђен до краја 2019. године, на делу од Београда до Прељине (Чачак).

Ауто-пут А3

Ауто-пут А3 пружа се трасом ГП Батровци - Београд. Укупна дужина ауто-пута је око 96 km и он је изграђен целом својом дужином. Ауто-пут представља део Коридора 10.

Ауто-пут А4

Ауто-пут А4 спаја Ниш са ГП Градина и биће дуг 109 km. Од тога је већ изграђено 16,5 km ауто-пута око Ниша и 2 km у зони ГП Градина. Све преостале деонице су у изградњи и цео ауто-пут би требало да буде готов до краја 2017. године[3]. Овај путни правац је такође део Коридора 10.

Ауто-пут А5

Ауто-пут А5 има следећу трасу: Укрштање са ауто-путем А2 код Прељине - Краљево - Крушевац - укрштање са Ауто-путем А1 код Појата. Ниједна деоница овог пута није изграђена, а овај планирани ауто-пут би требало да има укупну дужину од 110 km. За овај ауто-пут, потписан је предуговор о изградњи [5].

Табеларни преглед

Ауто-пут Почетак Поред Крај Укупна дужина Изграђено % У изградњи Напомена
Motorway-A1-Hex-Green.svg Хоргош BAB-Grenze.svg Мађарска Суботица, Нови Сад, Београд, Ниш, Лесковац, Врање Прешево BAB-Grenze.svg Северна Македонија 592 km 592 km 100% - Полупрофил изграђен на деоницама мост „Остружница” — тунел „Стражевица”.
Motorway-A2-Hex-Green.svg Београд
Motorway-A1-Hex-Green.svg
Обреновац, Чачак, Пожега, Ариље, Ивањица, Сјеница Бољаре BAB-Grenze.svg
Црна Гора
265 km 103 km 38% 47 km (+8 km у плану) Завршене је деоница Обреновац - Чачак (која се састоји из 4 поддеонице)

У изградњи су деонице Сурчин - Обреновац, Чачак - Пожега и потписан је уговор о изградњи деонице Сурчин - Нови Београд

Motorway-A3-Hex-Green.svg Батровци BAB-Grenze.svg
Хрватска
Сремска Митровица, Рума Београд
Motorway-A1-Hex-Green.svg
95 km 95 km 100% -
Motorway-A4-Hex-Green.svg Ниш
Motorway-A1-Hex-Green.svg
Бела Паланка, Пирот, Димитровград Градина BAB-Grenze.svg
Бугарска
107 km 96 km 90% 11km У изградњи деоница Банцарево — Црвена Река.
Motorway-A5-Hex-Green.svg Појате
Motorway-A1-Hex-Green.svg
Ћићевац, Крушевац, Трстеник, Врњачка Бања, Краљево Прељина
Motorway-A2-Hex-Green.svg
110 km 0 km 0% 0km

Листа брзих путева

Предвиђено је да се поједине деонице следећих државних путева Ib реда надограде у профил брзог пута или, пак, буду замењене новим трасама у профилу брзог пута.

10

На овом путу је изграђен брзи пут на деоници Београд - Панчево у дужини од 7,7 km.

21

Предвиђено је да део овог пута од Новог Сада до Шапца буде изграђен у профилу брзог пута. Дужина брзог пута биће око 60 km. Потписан је предуговор за део од Руме до Новог Сада [5].

24

Предвиђено је да део овог пута од Баточине до Крагујевца, у дужини од 25 km, надоградњом постојећег пута постане брзи пут. До сада је изграђено 15 km брзог пута. Планирани рок завршетка преостале деонице је до краја 2017.

26

Део овог пута од Шапца до Лознице у дужини од око 50 km би требало да постане брзи пут.

36

Предвиђено је да паралелно са трасом државног пута број 36 од Параћина до Зајечара и границе са Бугарском буде изграђен брзи пут који ће бити вођен новом трасом. Постоји могућност и да нови пут буде изграђен у профилу ауто-пута. Његова дужина биће 95 km.

33 - 34

Предвиђено је да се на овим путевима уради брзи пут са три коловозне траке у оба смера и да тај пут буде најбржи у Србији са ограничењем 100 km/h. Тај пут класе Ib је државни пут Београд-Пожаревац-Голубац. Дужина брзог пута биће око 100 km. Овај брзи пут имаће великог значаја за Браничевски округ. Овај брзи пут биће сличан ауто-путу само што ће бити друга подлога асфалта да не би било неравнина. Данас је саграђе- но око 79 km.

35

На овом путу је изграђен брзи пут "обилазница око Пожаревца" дужине 51 km. Овај брзи пут је допринео граду Пожаревцу да буде центар друмског саобраћаја у Србији и Балкану и да буде међу најразвијенијим местима друмских саобраћаја у Свету и да буде највећа и централна раскрсница у Европи.

Историја

The corridor E70 near Sremska Mitrovica
Ауто-пут Е70 близу Сремске Митровице

Ауто-путеви на простору Балкана су почели да се граде у време Југославије. С обзиром на растућу потражњу (транзитни положај Југославије), капацитет друмске мреже са 2×1ом-траком није био довољан. План је тражио повећање капацитета друмске проходности и почела је изградња друмске мреже са најмање 2×2-трака ауто-пута, односно са развијањем потенцијалних магистрала. Важну улогу у овоме је играо прозападни утицај са којим је Београд увек радо чувао свој интегритет и тиме спречавао јачање утицаја осталих комунистичких и социјалистичких земаља источног блока[6].

Југославија је са овим плановима кренула још у седамдесетим годинама 20. века. Југословенска влада је затражила зајам од ММФ-а који је и добила. Западу је овај југословенски пројекат одговарао из стратешко-политичких разлога, па је тиме уједно било и олакшано добијање зајма. Ауто-путеви су углавном грађени на деловима некадашњег ауто-пута Братство-јединство.

Северно-јужна рута ауто-пута је јачала са слабљењем социјализма, тако да је већ током осамдесетих изграђен део ауто-пута БеоградНови СадБачка Топола. Овај планирани ауто-пут је првобитно у ствари био само полу-ауто-пут са 1×2 саобраћајне траке и 1×1 зауставном траком, укупно са 3 траке за два смера.

Почетком деведесетих завршен је део овог пута на релацији Бачка ТополаСуботицаХоргош, али пут се није спојио са остаком пута даље на север на Мађарској граници, који је већ био спреман на релацији РескеСегединКечкеметБудимпештаЂер–Хеђешхалом. Овим спајањем би се отворио коридор који би спајао луке Солуна и Истанбула, (Босфора) са средњом и западном Европом.

По првобитном плану Србија је до 1998. године требало да има 420 km ауто-путева и 220 km полу-ауто-путева. Рат у Југославији и НАТО бомбардовање су били главни узрочници да се ови циљеви не остваре.

Током двехиљадитих почето је са радовима на војвођанској деоници Бачка ТополаХоргош ауто-пута, део пута у делу БеоградНови Сад је проширен на 2×2+1 траку и почело је са изградњом београдске заобилазнице која би имала дужину од 38 km.

У 2016. години, Србија има 741,46 km путева који се рачунају у ову категорију.

Деонице ауто-путева и брзих путева у изградњи

Напомена: Овде су убројане и деонице за које је само потписан уговор или предуговор за извођење радова.

  • Појате - Крушевац - Краљево - Прељина 110 km (МОРАВСКИ КОРИДОР)[7]
  • тунел Банцарево - Црвена Река 11,5 km (ИСТОЧНИ КРАК КОРИДОРА 10)
  • Обилазница око Суботице "Y-крак" (део који се тренутно гради) 22 km
  • Баточина - Крагујевац 5 km
  • Остружница - Бубањ Поток 19,5 km (ДЕО ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА)
  • Сурчин - Обреновац 17 km
  • Прељина - Пожега 30 km
  • Кузмин - Сремска Рача 17 km
  • Укупно: 232 km

Деонице ауто-путева и брзих путева планиране да се граде

  • Пожега - Ужице - Граница Републике Српске (ГП Котроман) 60 km
  • Пожега - Сјеница - Граница Црне Горе (ГП Бољаре) 107 km
  • Нови Београд - Сурчин (петља на Београдској обилазници) 8 km
  • Београд - Зрењанин 58 km
  • Нови Сад - Зрењанин 41 km
  • Нови Сад - Рума 37 km (са тунелом кроз Фрушку Гору)
  • Рума - Шабац 38 km
  • Шабац - Лозница 50 km
  • Ниш - Плочник - Мердаре 77 km
  • Крагујевац - Мрчајевци - Веза са Моравским коридором 40 km
  • Бубањ Поток - Панчево 31 km (ДЕО ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА)
  • Београд - Вршац- Граница Румуније (ГП Ватин) 97 km
  • Пожаревац - Неготин - Граница Бугарске (ГП Мокрање) 140 km
  • Параћин - Зајечар - Граница Бугарске (ГП Вршка Чука) 82 km
  • Укупно: 858 km

Види још

Референце

  1. ^ ЈП „Путеви Србије” — Референтни систем
  2. ^ „Генерални мастер план саобраћаја у Србији”. Архивирано из оригинала на датум 5. 8. 2013. Приступљено 4. 6. 2013.
  3. 3,0 3,1 Нема нових градилишта на Коридору 10 : Економија : ПОЛИТИКА
  4. ^ Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11
  5. 5,0 5,1 Predugovor o izgradnji auto-puta Novi Sad-Ruma i Pojate-Preljina - Radio-televizija Vojvodine
  6. ^ Преведено са Википедије на мађарском језику
  7. ^ Дугалић, Мирољуб (10. 8. 2019). „Селе Мораву због моравског коридора”. Политика. Приступљено 13. 8. 2019.

Спољашње везе

Auto-put Bratstvo i jedinstvo

Auto-put Bratstvo i jedinstvo bio je glavna jugoslovenska putna saobraćajnica koja je povezivala, četiri od šest, republika i jednu pokrajinu bivše Jugoslavije. Prostirao se od Jesenica preko Ljubljane, Novog Mesta, Zagreba, Slavonskog Broda, Sremske Mitrovice, Beograda, Niša, Skoplja do makedonsko-grčke granice.

Obilaznica Beograd

Obilaznica oko Beograda je planirani auto-put državni put prvog A reda A1 oko Beograda koji bi trebalo da omogući izmeštanje tranzitnog saobraćaja iz prestonice Srbije. Obilaznica je trenutno u izgradnji, a njena ukupna dužina bi trebalo da bude oko 69 km. Obilaznica bi po završetku radova trebalo da ima:

četiri saobraćajne trake širine po 3,75 m

dve zaustavne trake širine 2,5 m

razdelni pojas 4 mIzgradnja obilaznice se finansira iz Nacionalnog investicionog plana, Gradskog budžeta i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.

Ауто-пут А1

Државни пут првог А реда А1 је државни пут првог А реда у Србији. Дугачак је 584 km и представља најважнији саобраћајни правац кроз Србију. Почиње код граничног прелаза Хоргош са Мађарском, пролази поред Суботице, Бачке Тополе, Врбаса, Новог Сада, Инђије, Београда, Смедерева, Крагујевца, Јагодине, Ћуприје, Параћина, Ниша, Лесковца, Врања и Бујановца, а завршава се код граничног прелаза Прешево са Северном Македонијом. Повезује 5 од 6 највећих градова Србије. Представља део европског пута Е75 и паневропског коридора X (до Београда крак Xb, а од Београда главни правац коридора X). На већем делу је изграђен пун профил ауто-пута, док се полупрофил налази на деоници Остружница — тунел Стражевица, а изградња је планирана на деоници Стражевица – Бубањ Поток.

Ауто-пут пролази разноликим теренима: од војвођанске равнице, преко Поморавља, бројних котлина и брдовитог терена јужно од Београда до Грделичке клисуре и изразито планинсог краја. Изграђеним делом ауто-пута управља и одржава га ЈП „Путеви Србије“, а ауто-пут гради ЈП „Коридори Србије“.

Ауто-пут А2

Ауто-пут „Милош Велики” је државни пут првог А реда у Србији у изградњи. Дати пут је један од најважнијих у држави, пошто повезује Београд са југом и западом државе, посебно Западним Поморављем. Ауто-пут А2 ће бити део европских путева Е763 (Београд-Чачак) и Е761 (Чачак-Бољаре).

Саобраћај намењен овом путу се тренутно одвија магистралним путевима 22 и 23, а од новембра 2016. и првом завршеном деоницом ауто-пута А2, од Дића (Љиг) до Прељине (Чачак), а од августа 2019. деоницом од Обреновца до Љига.

Ауто-пут А3

Државни пут првог А реда А3 је државни пут првог А реда у северној Србији. Пут у највећем делу на подручју Војводине, а сасвим малим на подручју Града Београда. Пут се пружа кроз Срем. Државни пут првог А реда А3 је део међународног ауто-пута Београд-Загреб

Постојећи пут А3 је целом дужином ауто-пут са две саобраћајне и једном зауставном траком у сваком смеру.

Ауто-пут А4

Државни пут првог А реда А4 је државни пут првог А реда у изградњи, у источном делу Србије, који повезује Ниш и нишавски крај са Бугарском. Пут у целости на подручју централне Србије. Дугачак је 106 километара. Почиње на петљи "Трупале" са аутопутем А1 близу Ниша, затим пролази северно од Ниша, заобилази Сићевачку клисуру и улази у долину Нишаве близу места Црвена Река. Потом пролази поред Беле Паланке, Пирота и Димитровграда, а завршава се на граничном прелазу "Градина" са Бугарском. Представља део европског пута Е80 и паневропског путног коридора Х (тј. крак Хс). На највећем делу је изграђен модеран аутопут, у изградњи су још 14,3 километара овог аутопута, док је деоница Просек-Банцарево дужине 9,2 километара изграђена, али није у употреби.

Аутопут има по две коловозне траке, у свакој по две возне и зауставну (осим у тунелима где нема зауставне), док је на успонима изграђена и трака за спора возила. Аутопут углавном пролази брдско-планинским тереном осим у котлинама крај Ниша и Пирота. Аутопут гради ЈП "Коридори Србије", а одржава га ЈП "Путеви Србије".

Ауто-пут А5

Државни пут првог А реда А5, често називан и Моравски коридор, планирани је аутопут у централној Србији, који се простире правцем запад-исток. Пут у целости на подручју Средишње Србије, у оквиру области Поморавља. Пут А5 је део Европског пута Е761. До изградње аутопута, као главни правац, користи се Државни пут IБ реда 23. Овај аутопут повезује два најзначајнија пута у Србији — аутопутеве А1 и А2. Почиње на петљи Појате на аутопуту А1, а потом пролази поред Ћићевца. Код Сталаћа прелази Јужну Мораву, а затим и Западну Мораву, и тиме улази и долину Западне Мораве. Пролази поред свих већих градова ове регије — Крушевца, Трстеника, Врњачке Бање и Краљева, а завршава се на петљи Прељина на аутопуту А2 близу Чачка. Овај аутопут пролази и поред многих туристичких дестинација као што су познате бање и манастири.

Државни пут 15

Државни пут 15 је државни пут IБ реда у северној Србији.

Државни пут 232

Државни пут IIА реда 232 је регионални пут у јужној Србији. Пут повезује Грделичку клисуру код Предејана са Црном Травом.

Државни пут 324

Државни пут IIБ реда 324 је државни пут у западном делу Србије, у Поцерини.

Државни пут 435

Државни пут IIБ реда 435 је локални пут у јужној Србији који повезује Пољаницу са Косовским Поморављем. Деоница Трстена—Вељеглава није изграђена.

Државни пут 438

Државни пут IIБ реда 438 је локални пут у јужној Србији који повезује Власотинце са Грделицом.

Државни пут 439

Државни пут IIБ реда 439 је локални пут у јужној Србији који повезује долину Власине са Стрезимировцима.

Државни пут 46

Пут 46 је државни пут IБ реда у средишњој Србији, у оквиру Шумадије. Повезује област Груже са западним Поморављем. Постојећи пут је у целости магистрални пут са две саобраћајне траке.

Државни пут 47

Пут 47 је државни пут IБ реда у средишњој Србији, у граду Београду. Повезује центар града са државним путевима 10 и 13. Пут прелази Дунав преко Панчевачког моста.

Државни путеви I реда

Државни путеви I реда саобраћајно повезују територију државе са мрежом европских путева, територију државе са територијом суседних држава, целокупну територију државе, и привредно значајна насеља. Подељени су у две подкатегорије:

Државни путеви IА реда

Државни путеви IБ реда

Путна мрежа у Србији

Путни или друмски саобраћај чини окосницу саобраћаја у Републици Србији. Најважније чвориште је главни град Београд, после кога следе Нови Сад и Ниш. Путну мрежу у републици чине јавни и некатегорисани путеви.

P highway.svg Ауто-путеви Европе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.