Држава Словенаца, Хрвата и Срба

Држава Словенаца, Хрвата и Срба (кратко Држава СХС), била је краткотрајна држава која је настала након распада Аустроугарске на крају Првог светског рата, и сачињавали су је делови монархије у којима су јужнословенски народи чинили већинско становништво. Ова држава трајала је мало више од месец дана (од 29. октобра до 1. децембра 1918) и уграђена је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. У току њеног краткотрајног постојања на међународном пољу, Државу СХС званично је признала једино Краљевина Србија.[1]

Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Država Slovencev, Hrvatov in Srbov
Država Slovenaca, Hrvata i Srba
Застава
Застава
Грб Државе Словенаца, Хрвата и Срба
Грб
Држава Словенаца, Хрвата и Срба

Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балканско полуострво
Главни град Загреб
Друштво
Службени језик словеначки, хрватски, српски
Религија католицизам, православље и ислам
Политика
Облик државе Република
 — Председник Антон Корошец
Историја
Постојање  
 — Оснивање 29. октобра 1918.
 — Укидање 1. децембра 1918.
Географске и друге карактеристике
Валута de facto Аустроугарска круна
Земље претходнице и наследнице
Државе Словенаца, Хрвата и Срба
Претходнице: Наследнице:
Civil ensign of Austria-Hungary (1869-1918).svg Аустроугарска Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg

Историја

Ова држава је основана након одлуке хрватског Сабора да прекине све државно-правне везе с Аустријом и Угарском, а први јој је орган био Народно вијеће СХС, основано у Загребу 29. октобра 1918. године, на челу са словенским политичарем Антоном Корошцем. Његови потпредседници били су Светозар Прибићевић и др Анте Павелић -Старији (зубар из Загреба, којег не треба мешати с каснијим вођом усташког покрета).

Држава се номинално састојала од делова бивше Аустроугарске у којима су већину сачињавали Словенци, Хрвати и Срби. То су биле следеће територије:

Народно вијеће је планирало у нову државу укључити и подручје Војводине (Бачку, Банат и Барању) — али су се тамошњи српски политичари прикључили Српском народном одбору у Новом Саду и прогласили прикључење Српске Војводине Краљевини Србији, а 24. новембра 1918. је скупштина у Руми прогласила прикључење Срема, до тада формално у саставу Славоније, Србији.

Проблеми

У међувремену се испоставило како Народно вијеће нема ресурсе успоставити ефикасну власт на подручјима под својом номиналном контролом. По селима су харале банде зеленог кадра, а по градовима беснеле демонстрације и разни покушаји бољшевичке револуције.

Много озбиљнију опасност по нову државу је представљала чињеница да није међународно призната, што су покушале искористити неке суседне државе како би се територијално прошириле на њену штету. У томе је највише успеха имала Краљевина Италија, која је након потапања бојног брода Вирибус Унитис (само два дана након примопредаје флоте Народном вијећу СХС — 31. октобра 1918) и практичке неутрализације бивше аустроугарске флоте у Пули, искористила слабост нове државе и без већег отпора окупирала Истру, Ријеку, Трст, Словенско приморје и велике делове Далмације — територије које су јој имале припасти по лондонском уговору као награда за ступање у рат на страни Антанте.

Истовремено су избили оружани сукоби с аустријским трупама које су настојале преузети власт у Марибору и другим деловима Словеније, док су мађарске снаге слично покушале учинити у Прекомурју и Међимурју.

Народно вијеће је врло брзо схватило да једину алтернативу комадању земље и анархији представља њено што брже уједињење са Србијом, која је из рата изашла као победник на страни Антанте. У складу с тим је у Београд послана делегација која је спровела формално уједињење Државе СХС и Краљевине Србије у нову државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. године.

Види још

Референце

  1. ^ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа.

Литература

Stevan Švabić

Stevan Švabić (Božurnja, 1. novembar 1865 — Beograd, 21. januar 1935) je bio potpukovnik Srpske kraljevske vojske u Prvom svetskom ratu. Imao je velike zasluge u borbi Slovenaca za novonastalu državu SHS, koja je nastala raspadom Austrougarske nakon Prvog svetskog rata.

Јанко Вуковић-Подкапелски

Јанко Вуковић-Подкапелски (Језеране, 27. септембар 1871 — Пула, 1. новембар 1918) је био хрватски морнарички официр у аустроугарској морнарици и касније краткотрајно контраадмирал у морнарици Државе Словенаца, Хрвата и Срба.

Војну поморску академију завршио је у Ријеци, а као кадет на броду Фажана опловио је готово сва мора. Године 1915. унапређен је у капетана бојног брода и именован заповедником брода Бабенберга те крстарице Адмирал Шпаун. Након слома Аустроугарске, Народно веће Државе СХС га је унапредило у чин контраадмирала и поставило за заповедника флоте. Погинуо је у Пули када су италијански диверзанти потопили адмиралски брод СМС Вирибус Унитис, којег није желио напустити.

Југословенска круна

Југословенска круна је била краткотрајна валута, коришћена прво у Држави Словенаца, Хрвата и Срба, а затим и после уједињења те државе са Краљевином Србијом у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, до 1920.

Аустријско приморје

Аустријско приморје (њем. Österreichisches Küstenland, ита. Litorale Austriaco, сло. Avstrijsko primorje) или Küstenland (Litorale, Primorska), Крунска земља (Kronland) унутар Аустријског царства (касније Аустроугарске) од 1849. до 1918.

Бановина Славонија

Бановина Славонија (лат. Banatus Sclavoniae) је назив за покрајину средњовековне Угарске. Настала је почетком 13. века у склопу административног преуређења угарских жупанија између реке Драве и планине Гвозда.. Главни управни органи су били славонски бан и Славонски сабор. Временом је издигнута на степан круновине, у рангу краљевине (лат. Regnum Sclavoniae), тако да су угарски краљеви од краја 15. века у свој проширени владарски наслов унели и титулу краља Славоније (лат. Rex Sclavoniae).

Бихаћки санџак

Бихаћки санџак је био османска административна јединица (санџак) другог нивоа која је постојала на простору од извора Уне и Сане до Купе. Настао је као дио Босанског пашалука крајем 16. вијека. Више пута је укидан и поново осниван. Први пут је укинут средином, а обновљен крајем 17. вијека. Поново је укинут 1711. године, а посљедњи пут је основан као дио Босанског вилајета 1867. године.

Сједиште је било у Бихаћу и Петрињи.

Босна и Херцеговина (1918—1924)

Покрајина Босна и Херцеговина била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.

Војводина Штајерска

Војводина Штајерска или Војводство Штајерско је назив за једну од земаља у саставу Светог римског царства и Хабзбуршке монархије. Постојала је од 1180. до 1918. године, а заузимала је југоисточни део данашње Аустрије и источни део данашње Словеније. Управно седиште јој се налазило у граду Грацу. Становништво су чинили претежно Немци и Словенци. Ово војводство је постојало до 1918. године, када се његова територија дели између Аустрије и Државе Словенаца, Хрвата и Срба, која потом улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).

Далмација (1918—1924)

Покрајина Далмација била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године. Словенија и Далмација су административно биле подијељене само на срезове (котаре), осим судске подјеле која је одговарала окрузима и жупанијама у другим покрајинама.

Демократска Федеративна Југославија

Демократска Федеративна Југославија (скраћено ДФ Југославија или ДФЈ) је држава која је истовремено представљала последњи период Краљевине Југославије и први период социјалистичке Југославије (касније познате као Федеративна Народна Република Југославија и Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Њоме је владала Привремена влада Демократске Федеративне Југославије, са трочланим намесништвом.

Држава (новине)

Држава је лист који је излазио једном седмично у периоду од 24. новембра 1918. године, за вријеме постојања Државе Словенаца, Хрвата и Срба, до зиме 1920. Од тада је лист излазио нередовно, обично за вријеме избора, све до краја избора 1927.

Народна воља (новине)

Народна воља је лист који је излазио у периоду од 6. новембра 1918. године до 8. децембра 1918. године за вријеме постојања Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Народна воља је први бањалучки лист који је излазио након ослобођења и краја аустроугаске окупације. Новине су штампане у највећем и главном граду Босанске Крајине, Бања Луци.

Народно вијеће Босне и Херцеговине

Народно вијеће Босне и Херцеговине је представљало политичко представништво Срба, Хрвата и Муслимана из Босне и Херцеговине, након формирања Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Након оснивања Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба, у који су ушли у представници три народа из Босне и Херцеговине, основано је и Народно вијеће за регију Босне и Херцеговине.

Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба

Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба је представљало политичко представништво оних Словенаца, Хрвата и Срба који су живели у Аустроугарској. Створено је октобра 1918. године у Загребу.

САО Романија

САО Романија-Бирач (Српска аутономна област Романија-Бирач) је била аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992., када је постала део Републике Српске Администрација САО Романије, касније САО Романије-Бирач се налазила на Палама.

САО Семберија

САО Семберија (Српска аутономна област Семберија) или САО Североисточна Босна је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991-1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град ове области била је Бијељина. САО Семберија је била позната и под називом САО Семберија и Мајевица, или САО североисточна Босна

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

САО Херцеговина

САО Херцеговина (Српска аутономна област Херцеговина) је била српска аутономна област настала у СР БиХ, СФРЈ. 1991. године Проглашена је одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине. Касније је укључена у Републику Српску. САО Херцеговина се налазила у области Херцеговине, тачније у њеном источном делу. Такође се називала и САО Источна Херцеговина, или САО Стара Херцеговина.[1]

На челу САО Источне Херцеговине и идејни вођа је био козачки атаман Божидар Вучуревић, градоначелник Требиња.

САО Херцеговина је формирана од заједница општина познатије као Заједница општина Источне Херцеговине, која је формирана 27. маја, 1991. САО Херцеговина је проглашена одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине 12. септембра 1991. године. Обухватала је предео Херцеговине, односно Источне Херцеговине са већинским српским становништвом. Главни град је био Требиње.

Сарајевска област

Сарајевска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1923. до 1929. године. Административни центар области је био град Сарајево.

Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.