Држава

Држава је организација која има монопол власти у одређеној друштвеној заједници, поставља се као сила изнад друштва ради заштите поретка.[1] Држава као организација у класном друштву заступа првенствено интересе владајуће класе, али својим деловањем обавезна је да штити интересе осталих делова друштва. Државе могу и не морају да буду суверене. На пример, федералне државе су чланице федерације, и могу да имају само парцијални суверенитет, али су ипак државе.[1] Неке државе су потчињене спољашњем суверенитету или хегемонији, при чему ултиматни суверенитет лежи у другој држави.[2] Државе које имају суверенитет су познате као суверене државе.

Појам државе се може дефинисати по међународној и унутрашњој улози. На међународном нивоу држава је суверено тело. Суверенитет чине дефинисане и међународно признате границе и потпуна власт државе на тој територији (као и становништво које стално насељава територију државе). Када територија не испуњава те основне услове она постаје неуспела држава. Пример неуспеле државе је Сомалија, где не постоји власт која има суверентитет над територијом окруженом границама.

Две најзаступљеније теорије на нашим просторима о унутрашњој улози државе су:

  1. Држава је апарат за принуду. По овој теорији држава постоји да би осигурала да свако испуни своје законске обавезе, као што су исплата дугова, поштовање приватне својине итд.
  2. Држава испуњава принципе друштвеног уговора. Друштвени уговор је подразумевани уговор између сваког појединца и државе. Отац овог израза је Жан Жак Русо. Друштвени уговор се заснива на томе да држава треба да заштити природна права сваке особе. Природна права су право на живот, право на слободу и право на имовину. У замену за ту заштиту, свака особа мора да испуњава одређене дужности према држави, као што је плаћање пореза. Оваква идеја улоге државе у друштвеном уговору је прихваћена у свим западним демократијама.

Атрибути државе су територија - географско пространство, становништво - људи настањени на територији који имају држављанство и државна власт - највиша и суверена. Термин „држава” се исто тако може односити на секуларне гране власти унутар државе,[3] често као начин наглашавања разлике од цркви и цивилних институција. Особе које говоре амерички енглески често користе термине држава и влада као синониме,[a] при чему се обе речи односе на организовану политичку групу која врши власт над датом територијом.[4]

Многим људским друштвима су владале државе током миленијума, док су друга била бездржавна друштва. Током времена мноштво различитих форми је развијено, користећи разне врсте оправдања за своје постојање (као што је божанско право краљева, теорија друштвеног уговора, etc.). У 21. веку, модерна национална држава је предоминантна форма државе којој су људи подложни.

Дефиниција

Не постоји академски консензус по питању најподесније дефиниције државе.[5] Термин „држава” се односи на сет раличитих, али међусобно повезаних и често преклапајућих, теорија о датом опсегу политичких феномена.[6] На чин дефинисања термина се може гледати као на део идеолошког сукоба, пошто различите дефиниције доводе до различитих теорија државних функција, и као резултат валидацију различитих политичких стратегија.[7] Према Џефрију и Пејнтеру, „ако дефинишемо суштину државе на једном месту или ери, неминовно ћемо уочити да у неком другом времену или простору нешто што је такође схваћано као држава има различите есенцијалне карактеристике”.[8]

Најчешће кориштена дефиниција је дефинисија Макса Вебера,[9][10][11][12][13] којом се описује држава као мандаторна политичка организација са централизованом владом која одржава монопол легитимне употребе силе унутар одређене територије.[14][15] Опште категорије државних институција обухватају административну бурократију, правне системе, и војне или религиозне организације.[16]

Још једна широко прихваћена дефиниција државе је дата на Монтевидејској конвенцији о Правима и дужностима државе из 1933. године. По овој дефиницији држава је простор који поседује следеће: перманентху популацију, дефинисану територију и владу који је способна да одржава ефективну контролу над кореспондирајућом територијом и да спроводи међународне односе са другим државама.[17]

Према Оксфордском енглеском речнику, држава је „а. организована политичка заједница под једном владом; комонвелт; нација. б. таква заједница која чини део федералне републике, на пример. САД”.[1]

Оно што уноси забуну у проблем дефинисања термина је да се појмови „држава” и „влада” често синонимно користе у свакодневној конверзацији, па чак и у неким академским предавањима. Према једној дефиниционој схеми, државе су нефизичке особе у смислу међународног права, док су владе организације које сачињавају људи.[18] Однос између владе и њене државе има својство представништва и овлашћене агенције.[19]

Међународно право

Међународно право не садржи дефиницију државе. Покушаји чињени у том правцу, у оквиру Уједињених нација остали су безуспешни, због супротних идеолошких ставова и приступа овом питању.[20][b][c]

Тешкоће у дефинисању и утврђивању правних критеријума државе долазе делимично и отуда, што, посматрајући државу са становишта унутрашњег права имамо у виду, пре свега, њен однос према појединцима, њеним субјектима који су јој подчињени. Међутим са становишта међународног права, државу посматрамо првенствено у односу на друге државе, које су са правне тачке потпуно равноправне.[20]

Критеријуми државности

Наука међународног права акценат ставља на критеријуме државности. Да би се једна јединка могла сматрати државом, потребно је да поседује:

  1. постојано становништво
  2. утврђену територију и
  3. суверену власт[20]

Постојано становништво

Држава је организована заједница, а то претпоставља становништво настањено на једној одређеној територији. Номадским племенима која нису везана за једну територију није признато својство субјекта међународног права. Везе између државе и становништва су различите, зависно од личног положаја становника. Најмногобројнији и најзначајнији део становништва представљају држављани; они поседују на територији државе максимална права, али и најтеже обавезе. У односу на држављане, држава поседује пуну територијалну и пресоналну надлежност, што значи да су држављани подвргнути извесним обавезама, на пример, војној, ако бораве на територији друге државе. Исто тако, држава има право дипломатске заштите свог држављанина, без обзира на место његовог боравка.[21]

Међу становништвом једне територије може бити и известан број страна чији је положај регулисан посебним унутрашњим прописима или међународним конвенцијама. Коначно, један део становништва може представљати и националну мањину која је подвргнута под специјални режим.[22]

Бројност становништва није увек одлучујући моменат, будући да има веома малих држава, нпр. Исланд или Луксембург. Нагла полиферација држава уследила је кроз процес деколонизације, распадом Совјетског Савеза и насилним разарањем Југославије. Држава јесте статусни симбол за улазак у међународну заједницу, али треба додати да „мини“ државе данас представљају велики проблем, који се нашао на дневном реду Генералне скупштине и Савета безбедности уназад последњих десет и више година. Многе од њих су само фиктивне државе, јер не поседују ни економски, ни безбедносни потенцијал за самосталан живот. Формална прокламација суверенитета не значи и ефективни суверенитет.[22]

Утврђена територија

Држава је територијална организација са сопственим механизмом. Другим речима, државна територија је други, битан елемент државе. Територија има и психолошки значај за народ; национални понос се буди кад је територија угрожена, нарочито историјска места везана за прошлост народа. Државна територија, по правилу, мора бити утврђена граничном линијом. Међутим, понекад политички мотиви имали су превагу над правним критеријумима, па су државе признате као субјекти и пре него што су биле утврђене државне границе.[22]

У току Првог светског рата признато је низ нових држава, а да питање њихове територије није било решено. Израел је проглашен за независну државу и примљен у чланство Уједињених нација, а да дефинитивно разграничење његове територије није извршено. Проблем је нарочито сложен у вези са признањем независности земаља које су тек изашле из колонијалног статуса. Колонијалне силе повлачиле су границе својих поседа зависно од моћи, потреба, интереса а често и међусобног ценкања; те околности су условиле да бивши колонијални поседи стицањем независности нису имали решен проблем својих сопствених граница. Но било би свакако неосновано при овако специфичним условима захтевати примену напред поменутих критеријума.[22]

Суверена власт

Трећи елемент, суверена власт, управо карактерише државу и по њему се држава разликује од осталих организација. Сувереност државне власти огледа се у супрематији државне власти према свим другим властима унутар те државе, у независности при обављању своје интерне мисије и своје функције на међународном плану. Суверена власт државе је изворна — оригинална, и не изводи се ни из какве друге власти. Тај изворни карактер власти немају, на пример, други субјекти међународног права, као што је било Друштво народа или данас Уједињене нације, које поседују изведену власт тј. власт коју су државе добровољно пренеле на те организације.[22]

Проблем дефинисања суверене власти изазива у пракси често велике тешкоће. Полази се обично од претпоставке да власт има ефективну контролу и моћ владања на целој територији. Поучан је у том погледу пример Финске 1917/18, која се отцепила од Русије у току Октобарске револуције, али су се на њеној територији водиле борбе. Комитет правника формиран од Друштва народа 1922, поводом спора између Финске и Шведске, по питању Аландских острва, у свом извештају истакао је:

Кроз дужи временски период нису постојали услови који се захтевају за формирање суверене државе. У јеку револуције и анархије недостајали су извесни битни елементи за постојање државе [...] Политички и друштвени живот био је дезорганизован; власт није била довољно јака да би се одбранила [...] надаље, оспорена је легалност законодавне Скупштине од већег дела становништва [...] Тешко је рећи ког датума је Финска Република дефинитивно конституисана као суверена држава у правом смислу речи. То свакако није био случај пре но што је створена стабилна политичка организација и пре но што су јавне власти постале довољно јаке да се заштите на целој територији земље, без помоћи страних трупа.[22]

Признање држава

Да би држава добила признанје мора имати глас да од свих осталих држава.

Исто тако мора да има стабилилну економију и политику

Сукцесија држава

Напомене

  1. ^ Ова два појма су посебно синонимна кад се фразирају као "the state" и "the government".
  2. ^ Влада Велике Британије у свом коментару поводом нацрта Декларације о правима и дужностима држава приметила је да таква Декларација треба да почне дефиницијом »државе«. Делегат Сирије такође се залагао у истом смислу. Комисија за међународно право одбила је овај предлог са мотивацијом да би једна таква дефиниција била некорисна. Види, UN. Doc. offic. de la IV Sess. de A. G. (1949). стр. 187., 195,196
  3. ^ Конвенција о правима и дужностима држава прихваћена у Монтевидеу дефинише државу на следећи начин: „Држава као личност међународног права мора поседовати следеће квалификације:
    1. перманентно становништво
    2. утврђену територију
    3. владу и
    4. капацитет да уђе у односе са другим државама.“
    Види, Hudson: Int. Leg. Vol. VI pp. 620.

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Thompson, Della, ур. (1995). „state”. Concise Oxford English Dictionary (9th изд.). Oxford University Press. »3 (also State) a an organized political community under one government; a commonwealth; a nation. b such a community forming part of a federal republic, esp the United States of America«
  2. ^ For example, the Vichy France (1940—1944) officially referred to itself as l'État français (the French state).
  3. ^ anne (18. 8. 2014). „Anatomy of the State” (PDF). mises.org. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 26. 8. 2014.
  4. ^ „"state" (definition 5) and "government" (definitions 4, 5, and 6)”, Merriam-Webster Dictionary, Merriam-Webster, Incorporated, 2015, Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2017
  5. ^ Cudworth et al., (2007). стр. 1.
  6. ^ Barrow 1993, стр. 9-10.
  7. ^ Barrow 1993, стр. 10-11.
  8. ^ Painter, Joe; Jeffrey, Alex (2009). Political Geography (2nd изд.). London: SAGE Publications Ltd. стр. 21. ISBN 978-1-4129-0138-3.
  9. ^ Dubreuil 2010, стр. 189.
  10. ^ Gordon 2002, стр. 4.
  11. ^ Hay 2001, стр. 1469–1474
  12. ^ Donovan 1993, стр. 20.
  13. ^ Shaw 2003, стр. 59.
  14. ^ Cudworth et al., (2007). стр. 95.
  15. ^ Salmon, 2008: pp. 54 Archived 2016-05-15 at the Wayback Machine
  16. ^ Earle 1997, стр. 445.
  17. ^ „Montevideo Convention on the Rights and Duties of States”. Архивирано из оригинала на датум 28. 6. 2011.
  18. ^ Robinson, E. H. 2013. The Distinction Between State and Government Archived 2013-11-02 at the Wayback Machine. The Geography Compass 7(8): pp. 556-566.
  19. ^ Crawford, J. (2007) The Creation of States in International Law. Oxford University Press.
  20. 20,0 20,1 20,2 Аврамов & Крећа 2003, стр. 75.
  21. ^ Аврамов & Крећа 2003, стр. 75–76.
  22. 22,0 22,1 22,2 22,3 22,4 22,5 Аврамов & Крећа 2003, стр. 76.

Литература

Спољашње везе

Јужна Каролина

Јужна Каролина (енгл. South Carolina), савезна је држава у „дубоком југу“ Сједињених Држава. Граничи се са Џорџијом на југу, Северном Каролином на северу и излази на Атлантски океан на истоку. Првобитно део Провинције Каролина, Провинција Јужна Каролина је једна од 13 колонија које су прогласиле независност од Британске круне током Америчке револуције. Колонији је име дао краљ Чарлс II у част свог оца, Чарлса I (Carolus је латинска верзија имена Чарлс). Јужна Каролина је била прва држава која је изгласала отцепљење од Уније и била је држава-оснивач Конфедеративних Америчких Држава. По Попису у Сједињеним Државама 2010, Јужна Каролина је 24. савезна држава по броју становника са 4.625.384 становника. Јужна каролина се састоји од 46 округа а главни град је Колумбија.

Јута

Јута (енгл. Utah), држава је на западу САД. У Унију је примљена 4. јануара 1896, као 45. држава. Око 80% становника, од укупно 2.763.885, живи у области Васач фронт у чијем је средишту главни град, Солт Лејк Сити. Већи делови остатка државе су готово ненасељени, што Јуту чини шестом најурбанизованијом државом у САД. Име „Јута“ је изведено из имена племена Уте, што на уте језику значи „планински народ“. Јута се граничи са Аризоном на југу, Колорадом на истоку, Вајомингом на североистоку, Ајдахом на северу и Невадом на западу. Такође дотиче ћошак Новог Мексика.

Солт Лејк Сити је био домаћин зимских олимпијских игара 2002. године. Око 60% становника Јуте су припадници мормонске цркве. Крајем 19. века Јута је својим рудним богатством привукла досељенике. У Јути се налази највећи отворени рудни коп на свету. Ту се налази рудник бакра.

Њујорк (држава)

Њујорк (енгл. New York), савезна је држава у североисточном делу САД. Држава је подељена на 62 округа, а у њој се налази и Њујорк, највећи град у САД.

Држава Њујорк има обале на два Велика језера, Ири и Онтарио, која су повезана реком Нијагаром. На северу држава граничи с канадским покрајинама Онтарио и Квебек, на истоку са Вермонтом, Масачусетсом и Конектикатом, а на југу с Њу Џерзијем и Пенсилванијом. Уз то, има и водену границу са Роуд Ајландом.

Џорџија

Џорџија (енгл. Georgia), савезна је држава смештена на југоистоку САД. Основана је 1732. као последња од тринаест првобитних колонија које су касније формирале САД, име је добила по краљу Џорџу II. Џорџија је 2. јануара 1788, као четврта савезна држава, ратификовала Устав САД. Отцепљење од САД је прогласила 21. јануара 1861, и била је једна од седам првобитних савезних држава Конфедеративних Америчких Држава. Након Америчког грађанског рата као последња је поново примљена у састав САД. По површини је 24, а по броју становника 9. савезна држава САД. Џорџија је позната као држава брескви (енгл. Peach State) и империјална држава југа (енгл. Empire State of the South). Главни и највећи град је Атланта.

Џорџија се према северу граничи са Тенесијем и Северном Каролином, према истоку са Јужном Каролином и Атлантским океаном, према југу са Флоридом а према западу са Алабамом.

Арканзас

Арканзас (енгл. Arkansas), савезна је држава САД, која се налази у њеном јужном делу. Главни град је Литл Рок.

Рељеф је разнолик и варира од планинских региона Озарк и Оуачита, преко густо пошумљене територије на југу, до источних низија дуж реке Мисисипи и делте Арканзаса.

Арканзас је са површином од 137.732 km² 29. највећа савезна држава, а са а 2.949.131 становника (процена из 2012) је 32. најнасељенија савезна држава.

Највећи град је престоница Литл Рок, који се налази у централном делу државе и представља саобраћајни, пословни, културни и административни центар. Северозападни део државе, укључујући урбану област Фајетвил-Спрингдејл-Роџерс и урбану област Форт Смит, је такође важан демографски, образовни и привредни центар. Највећи град у источном делу је Џоунсборо.

Територија Арканзас је примљена у Сједињене Државе као 25. држава, 15. јуна 1836. Арканзас се повукао из Сједињених Држава и ступио у Конфедеративне Америчке Државе током Грађанског рата. По повратку у Сједињене Државе, Арканзас је економски трпео због ранијег ослањања на робовску радну снагу и планташку пољопривреду, тако да је економски и друштвено заостајао за другим деловима САД. Белачки интереси су наставили да доминирају у политичком животу Арканзаса све до појаве покрета за грађанска права средином 20. века. Арканзас је почео да диверсификује своју привреду након Другог светског рата, и она се сада ослања на услужну привреду, као и на разне нове гране производње, поред традиционалне производње памука и пиринча.

Вашингтон (држава)

Вашингтон (енгл. Washington), савезна је држава САД, која се налази у њеном северозападном делу. Површина Вашингтона је 184.827 km², а број становника по попису из 2008. је 6.549.224. Главни град је Олимпија.

Демографија Сједињених Америчких Држава

Према процени од 1. новембра 2012, Сједињене Државе имају око 314.791.000 становника. Према федералном статистичком бироу главне расне групе су белци, црнци, хиспаноамериканци, азијати и амерички староседеоци (Индијанци, Ескими и др.). 373.949 држављана САД-а говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је језик навахо (170.822).Белци чине 72,4% становништва Сједињених Држава, црнци чине 12,6% становништва, азијати чине 4,8% становништва, а амерички староседеоци тек 0,9%.

2000. године Американци су се изјашњавали о свом пореклу: 15,2% су пореклом Немци, 10,8% Ирци, 8,7% Енглези, 7,2% „Американци“ (одбили су да се изјасне о пореклу), 6,0% бели хиспаноамериканци (углавном Шпанци), 5,6% Италијани, 3,2% Пољаци, 3,0% Французи, 1,7% Шкоти, 1,6% Холанђани, 1,6% Норвежани, 1,5% Шкоти из Алстера, 1,4% Швеђани, 0,9% Руси и 0,8% француски Канађани.

Хиспаноамериканци чине 16,4% становништва и они долазе из Шпаније, као и разних земаља Централне и Јужне Америке. Они нису раса, већ етничка група. Већина су Мексиканци који такође чине већину у неким савезним државама на југозападу САД.

Што се тиче религије, 2001. године већина Американаца (51,3%) су протестанти, 23,9% католици, 16,1% не припада одређеној вери и 1,7% су Јевреји. Муслимани и будисти чине мање од 1% укупног становништва.

Од укупног броја становника, мушкараца има 48,8%, а жена 51,2%. Густина насељености износи око 30 становника на квадратни километар, где у градовима живи 80%, а у селима 20% становништва. Сједињене Државе имају око 97 милиона домаћинстава, у којима просечно живи 3,26 чланова. Белци мушкарци доживе просечно 73 године, а жене 80 година. Обојени мушкарци доживе 68, а жене 77 година живота.

Западна Вирџинија

Западна Вирџинија (енгл. West Virginia), савезна је држава на југоистоку САД и на простору Апалача. На југоистоку се граничи са Вирџинијом, на југозападу са Кентакијем, на северозападу са Охајом, на североистоку са Пенсилванијом и на истоку са Мерилендом. Главни и уједно и највећи град је Чарлстон.

Западна Вирџинија је постала савезна држава после Конвенције у Вилингу и отцепљења од Вирџиније током Америчког грађанског рата. Чланица Уније постала је 20. јуна 1863. Једна је од неколико савезних држава у којој су вођене најзначајније битке Америчког грађанског рата. Западна Вирџинија је једина савезна држава која је настала отцепљењем од Конфедеративних Америчких Држава и једина је савезна држава (уз Неваду) која је настала током Америчког грађанског рата.

Састоји се од од 55 округа: Апшер, Барбор, Беркли, Бракстон, Брук, Бун, Вајоминг, Вебстер, Вејн, Верт, Вецел, Вуд, Гилмер, Грант, Гринбрајер, Додриџ, Кабел, Калхун, Кана, Клеј, Линколн, Логан, Луис, Марион, Макдауел, Маршал, Мејсон, Мерсер, Минго, Минерал, Мононгејлија, Монро, Морган, Николас, Охајо, Пендлтон, Плезантс, Покахонтас, Престон, Патнам, Рали, Рандолф, Ричи, Роун, Самерс, Тајлер, Такер, Тејлор, Фејет, Харди, Харисон, Хемпшир, Хенкок, Џексон, Џеферсон.

Индијана

Индијана (енгл. Indiana), савезна је држава САД која се налази у подручју Великих језера. Према северозападу излази на језеро Мичиген, према северу се граничи са Мичигеном, према истоку са Охајом, према југу са Кентакијем а према западу са Илиноисом. Индијана је по површини 38. савезна држава док је по броју становника на 16. месту у САД. Постала је савезна држава 11. децембра 1816. као 19. по реду. Главни град је Индијанаполис.

Кентаки

Комонвелт Кентаки (енгл. Commonwealth of Kentucky), савезна је држава која се налази у источним централним Сједињеним Државама. По класификацији Пописног бироа Сједињених Држава, Кентаки је јужна држава, прецизније припада источном јужном централном региону. Кентаки је једна од четири савезне државе која је устројена као комонвелт (остале три су Вирџинија, Пенсилванија, и Масачусетс). Првобитно је био део Вирџиније, а 1792. је постао 15. држава која је ступила у Унију. Кентаки је 37. по укупној површини, 36. по копненој површини и 26. по броју становника.

Колорадо

Колорадо (енгл. Colorado), америчка је савезна држава која покрива велики део Стеновитих планина као и северозападни део платоа Колорадо и западни ћошак Велике равнице. Колорадо је део Западних Сједињених Држава и једна је од планинских држава. Обухвата већину јужних Стеновитих планина као и североисточни део Колорадо преријске регије и западне ивице Велике равнице. Колорадо је део западних америчких држава, југозападних држава и планинских држава. Колорадо је осма по величини и двадесетдруга најнасељенија од 50 америчких држава. Држава је названа по Колорадо реци, коју су шпански истраживачи назвали Рио Колорадо по руменој боји слива реке из планина. 1. августа 1876. године амерички председник Јулисиз Симпсон Грант потписао је прокламацију којом је Колорадо постао 38. америчка држава. Граничи се са севера са Вајомингом, на североистоку и истоку са Небраском и Канзасом, на југу са Новим Мексиком и Оклахомом на западу са Јутом и на југозападу са Аризоном. Денвер је главни и најнасељенији град у Колораду.

Мала спољна острва Сједињених Држава

Мала спољна острва Сједињених Држава (енгл. United States Minor Outlying Islands), или краће Мала спољна острва, обухватају 8 острвских територија у Тихом океану и 3 острва у Карипском мору. Термин се појавио 1986. у вези са ширењем области података о стандардима ИСО 3166-1, који дефинише кодове за називе земаља и територија под њиховом јурисдикцијом.

У овом тренутку, ниједно од острво нема стално становништво. У исто време, на већини острва се налази војно и научно особље са пратећим објекатима који ту бораве привремено. На основу пописа становништва из 2000. на острвима је било 316 људи.Острво Наваса је спорна територија између САД и Хаитија, док је атол Вајк спорна територија САД и Маршалских Острва.

Малим спољним острвима је претходно био додељен и властити интернет домен .um, али је 2007. године, због недовољне потражње за истим, тај домен избрисан.

Мисисипи

Мисисипи (енгл. Mississippi), савезна је држава САД, која се налази у њеном централном делу. Површина Мисисипија је 125.443 km², а број становника по попису из 2000. је 2.697.243. Главни град је Џексон. Име државе је изведено из реке Мисисипи која тече западном границом, чије име потиче из Оџибванске речи misi-ziibi што у преводу значи Велика Река. Мисисипи је тридесет и друга по дужини и тридесет и прва по броју становника од педесет држава САД. Држава је густо пошумљена изван Делте Мисисипија. Ради обрађивања памука, шума је посечена у 19. веку. Симбол државе је дрво Магнолије.

Мисури

Мисури (енгл. Missouri), савезна је држава која се налази на Средњем западу САД. Према северу се граничи са Ајовом, према истоку са Илиноисом, Кентакијем и Тенесијем, према југу са Арканзасом а према западу са Оклахомом, Канзасом и Небраском. Према попису из 2010. Мисури је имао 5.988.927 становника, што га сврстава на 18. место у САД и пето место на Средњем западу.

Мисури има 114 округа и један независан град. Главни град Мисурија је Џеферсон Сити. Четири највеће агломерације у Мисурију су Сент Луис, Канзас Сити, Спрингфилд и Коламбија.

Монтана

Монтана (енгл. Montana), савезна је држава на западу Сједињених Држава. Западна трећина Монтане састоји се од бројних планинских венаца. Мањи, „острвски венци“ налазе се у централној трећини државе, што даје укупно 77 именованих венаца Стеновитих планина. Ова географска особеност осликана је и у имену државе које је изведено од шпанске речи montaña (планина). Монтана има неколико надимака, али ниједан званичан, међу којима су: „држава благостања“ и „земља великог неба“. По површини је четврта највећа савезна држава, али је по броју становника на 44. месту, а такође је и трећа најређе насељена савезна држава САД. У Монтани се налази Национални парк Јелоустон. Главни град Монтане је Хелена.

Оклахома

Оклахома (енг. Oklahoma), савезна је држава у средишњем делу САД која се простире на око 180.000 km², претежно брежуљкастог краја, смештеног северно од Црвене реке. Главни водени токови Арканзас, Симарон и Канадијан теку из смера северозапада и припадају атлантском сливу. Кроз Оклахому је први прошао шпански истраживач Коронадо 1541. године, у потрази за Изгубљеним златним градом, а под власт САД је дошла тек Куповином Луизијане, коју су 1803. купиле од Француске, чиме су добиле отворен приступ пацифичкој обали. Овај крај испрва је био познат као Индијанска територија и на њега је раних 1820-их пресељено Пет цивилизованих племена, а касније и остала надвладана племена. Тек 16. новембра 1907. године Оклахома је постала држава. Многобројни индијански резервати су укинути, а Индијанци су постали грађани САД, па им се земља дели појединачно, а остатак отвара за насељавање белог становништва.

Данас је Оклахома држава са великим рафинеријама нафте и развијеном индустријом (аутомобили, металургија). Град Оклахома Сити (506.132; 2000) саобраћајно је чвориште државе и њен главни град, а остали значајнији градски центри су (2000): Енид (47.045), Едмонд (68.315), Лотон (92.757), Талса (393.049) и други.

Охајо

Охајо (енгл. Ohio), савезна је држава на средњем западу Сједињених Држава По површини је 34. савезна држава,

а по броју становника је 7. најнасељенија савезна држава са скоро 11,5 милиона становника. У Охају се налази неколико највећих америчких градова и седам градских области са преко 500.000 становника.

Главни град је Коламбус. Англизирано име „Охајо“ долази од ирокеске речи ohi-yo’, што значи „велика река“. Охајо је примљен у Унију као 17. држава 1. марта 1803.Власт у Охају се састоји од извршне гране, коју предводи гувернер; законодавне гране, коју чини Генерална скупштина Охаја и судске гране, на чијем челу је Врховни суд Охаја.

Роуд Ајланд

Роуд Ајланд, службено Држава Роуд Ајланда и Провиденс Плантажа (енгл. The State of Rhode Island and Providence Plantations, Rhode Island), најмања је савезна држава САД те држава са најдужим службеним називом. Део је регије Нова Енглеска на североистоку САД. То је прва савезна држава у Северној Америци која је прогласила независност од Британије, а истовремено последња од „првих 13 америчких колонија“ која је ратификовала Устав Сједињених Држава.

Савезне државе САД

Савезне државе САД су административне јединице САД. Има их 50 и оне деле суверенитет са федералном владом. Због овакве поделе суверенитета, један Американац је грађанин и целе државе и савезне државе из које потиче. Држављанство савезне државе је флексибилно и није потребно одобрење владе да се мења боравиште између држава (са изузетком осуђеника на условној слободи).

Устав САД распоређуње власт између ова два нивоа управе. Усвајањем устава грађани савезних држава су пренели нека ограничена права са својих савезних држава на федералну владу. По 10. амандману на Устав САД, савезне државе или њени грађани су задржали сва овлашћења која нису прослеђена влади САД нити ограничена савезним државама. Ресори јавне сигурности (у смислу борбе против криминала), образовање, здравство, саобраћај и инфраструктура се првенствено сматрају одговорностима савезних држава, мада данас федералне институције утичу кроз финансирање и регулацију. Устав САД се током свог постојања мењао, као и тумачења и примена његових чланова. Општа тенденција је према централизацији, чиме федерална влада игра много значајнију улогу него некада.

Конгрес САД може прихватити нове савезне државе на једнкој основи са постојећима. То је последњи пут урађено 1959. године. Устав САД не говори да ли савезне државе имају право да једнострано отцепе од САД, али је Врховни суд САД пресудио да је сецесија неуставна, што је делимично последица Америчког грађанског рата.

Списак суверених држава

Ово је азбучни списак свих држава света. Уз редне бројеве, списак садржи заставе, скраћене и пуне облике имена држава, њихов међународни статус, те листе њихових зависних и аутономних територија. Иако постоје критеријуми за утврђивање и држава и зависних територија, ипак не постоји и политичка усаглашеност око броја истих, па је тешко одговорити колико „држава“ има у свету.

Списак садржи:

195 суверених држава (193 чланица и 2 посматрача УН) са њиховим зависним и аутономним територијама, које класификујемо као:

територије са посебним облицима суверенитета, и то:

придружене зависне државе, које се налазе у придруженом и зависном односу према некој другој држави,

територије са посебним суверенитетом, који је дефинисан специјалним међународним уговорима

самоуправне зависне територије,

прекоморске територије, укључујући и слабо насељене територије, те

националне и конститутувне аутономије субјекти и подсубјекти унутар суверених држава и

друге територије, укључујући прекоморске посједе, територијалне претензије, ексклаве и спорне територије.Списак садржи и:

13 Територија са спорним статусом,

3 Спорне слабонасељене територије,

4 Микронације са одређеним међународним релацијама.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.