Дрво

Стабло или дрво у ботаници је свака вишегодишња биљка, која се састоји из корена, видљивог дрвеног дебла и грана, које чине крошњу дрвета. Деле се на зимзелено и листопадно дрвеће.[1] Минимална висина која разликује стабло од грма обично је од 3 m[2] до 6 m,[3] зависно од аутора. Неки аутори сматрају, да стабла треба да имају пречник дебла најмање 10 cm.[4] Биљке које не испуњавају наведене услове обично се сврставају у грмље. У поређењу с већином других биљака, стабла су дуговечнија, нека живе и неколико хиљада година, а могу нарасти до 115 m висине.[5] Стабла су важан део природног крајолика, због спречавања ерозије, производње кисеоника, смањења емисије угљен-диоксида у атмосфери, служе као извор хране, заштите и сл.

Јављају се у много различитих редова и породица биљака. Еволуирала су засебно у неповезаним групама биљака, као резултат различитих еколошких прилика, што је класичан пример паралелних еволуција. Уз процену од 100 000 врста дрвећа, број врста дрвећа широм света чини укупно око 25% свих живих биљних врста.[6] Већина врста дрвећа расте у тропским крајевима света, а многа од тих подручја ботаничари још нису истражили, што даје непотпуне податке о разноликости врста.[7]

Стабла расту на просторима, где има довољно светлости, топлоте и воде. Према подацима ФАО2000. године, 30% копнене површине било је прекривено шумом. На Балкану шуме чине 35% копнене површине. Шумско дрвеће на једном хектару производи 6-20 тона органског материјала, што је највећа производња биомасе на копну. Укупна количина произведене дрвне масе у свету 2005. године износила је 422 гигатоне. Будући да се око половине дрвне материје састоји од угљеника, шуме су важне у чувању угљеника и постизању равнотеже угљен-диоксида у Земљиној атмосфери.

Раст и метаболизам дрвећа подложни су унутарњим (генетски одређени) и вањских чиниоцима (еколошки, климатски и др). Дрвеће има раздобље мировања и раздобље вегетацијског раста и развоја. Почетак и крај вегетацијског раздобља разликује се зависно од врсте дрвећа, дужине дана и ноћи, доступности воде и сл. Раст контролишу биљни хормони (фитохормони). Стабла су у могућности да се прилагоде промењивим условима у природи. У време мировања, дрвеће смањује своју активност на најмању меру.[8] На почетку вегетацијског раздобља, отварају се пупољци и започиње даљњи раст и развој.

Grizzly Giant Mariposa Grove
Големи мамутовац је стабло с просечном висином између 60 и 80 метара.

Морфологија

Emirgan 04589
Дебло и крошња стабла у Турској.

Основни делови стабла су: корен, дебло и крошња. Дебло се састоји од срчике, примарног и секундарног ксилема те примарних и секундарних зрака срчике. Изван је обавијено кором. Дебло је најважнији део стабла, који се може искористити у економске сврхе.

Дрвеће се може груписати у егзогено и ендогено с обзиром на начин раста и повећања пречника. Егзогена стабла, међу која се убраја велика већина стабала (сва црногорица и готово сва белогорица), расту додавањем нових годова према спољашњости, одмах испод коре у облику концентричних кругова. Ендогена стабала, (нпр. палме, такође и кактуси који не спадају у дрвеће), расту према унутра. Помоћу годова може се одредити старост стабла и пратити како је текао раст у појединој години. Тиме се бави дендрохронологија. Код велике већине тропских врста дрвећа не може се одредити тачна старост на овај начин, као ни код ендогених стабала.

Анатомска грађа стабла, проучава се на карактеристичним пререзима (пресецима). Постоје три таква пресека: попречни, уздужни радијални и уздужни тангентни.

Корен стабла пружа стабилност за надземни део, упија воду и храњиве материје из тла. Најчешће расте према доле, али расте и пострано зависно од врсте дрвећа и размештају храњивих материја и воде у тлу. У сувом тлу неће расти или ће расти споро. Раст корена из апикалног меристема је примарни раст. Секундарни раст се догађа у бочним меристемима.

Лист скривеносеменица састоји се од плојке, базе, петељке и палистића, који се налазе с обе стране базе петељке. Петељка се налази у пазушцу листа. Све те делове листа, немају све врсте скривеносеменице. Листови четинара обично су иглице, могу бити кратке, као код тисе (око 1,5 cm) или дугачке и до 25 cm, као код Вајмутовог бора. Неки четинари (као што су туја и чемпрес) уместо иглица имају листове у облику љускица. Сувишне и штетне материје стабло складишти у лишћу, које пада у јесен код листопадног дрвећа. Код зимзеленог дрвећа, иглице падају постепено током године, а у времену од око пет година, зимзелено стабло замени све иглице новима. Отпало лишће чини отпад, који се постепено разграђује и пропада. Распоред грана у крошњи најчешће је онакав каквим се постиже оптимална изложеност лишћа сунчевој светлости. Свака врста дрвећа има карактеристично лишће па се помоћу лишћа утврђује о којој се врсти дрвећа ради. При томе се гледа облик, боја и величина лишћа и сл. Као помоћ при одређивању врсте дрвећа, осим лишћа служе и пупољци, кора, изглед крошње и сл. Ботаничари су развили богату терминологију за опис карактеристика лишћа, пупољака, коре и др. Стабла с најдужим лишћем су палме, чије је лишће дуго и до 9 метара.

Из пупољака се развија изданак. Могу неко време да мирују, па се касније активирају. Вршни или терминални пупољак налази се на врху стабљике, а остали су пострани или латерални пупови. Ако вршни пупољак пропадне, код неких врста, неки други пупољак преузеће његову улогу. На стабљици могу бити распоређени наизменично или насупротно. Из вегетативних пупољака развиће се листови, а из репродуктивних пупољака уз листове, развиће се и цветови, а из њих плодови.

Цвет као преображени део изданка, носи расплодне органе биљака и има органе за примамљивање инсеката, ради опрашивања. Плод је репродуктивни орган скривеносеменица, који се након оплодње развија из плоднице, а састоји се од семенке и љуске.

Код голосеменица и скривеносеменица, након опрашивања (ветром, инсектима и сл.) и оплодње настаје семе. Оно је пресудно за размножавање дрвећа, за разлику од примитивних биљака као што су папрати, маховине и лишајеви, који немају семенке, већ друге начине размножавања. Семе је припомогло, да се голосеменице и скривеносеменице размноже на великим удаљеностима и да заузму велике површине копна у топлим и хладним подневљима. Плодоношење или рађање плодом (семеном) зависи од многих фактора: од унутрашњих (биолошких) својстава биљке (врста, старост, периодичност урода), од спољашњих услова (клима, тло) и о социјалном положају (густина садње, класа). Већина врста дрвећа и грмља рађа семеном у прилично редовиним временским интервалима.

Еволуција

Devonianscene-green
Приказ флоре у геолошком раздобљу девона.

У геолошком раздобљу младог девона (пре око 415 милиона година), није било вегетације више од висине струка. Да би добиле облик стабла, ране биљке требало је да развију дрвенасто ткиво, које ће упијати воду и служити као потпор. Прве биљке које су развиле дрвенасто ткиво биле су папрати, а средином девона врста изумрле папрати Wattieza досегла је висину 8 метара и попримила облик стабла.[9] У касном девону, врсте из изумрлог рода Archaeopteris досегле су 30 метара, наликовале су на стабла, а лишће им је било слично папратима. То су прве биљке, које су развиле право дрво. Ускоро су се појавиле врсте из рода Lepidodendron које су расле и до 50 метара у висину и 2 метра у ширину при бази. Оне доминирају у наслагама угљена из касног девона и карбона.[10] Имале су дрво слабог квалитета с пуно шупљина. У карбону се јављају врсте из изумрлог рода Calamites. Развиле су дрво и расле до висине веће од 10 м, што није случај с данашњим сродницима.

Данас су две доминантне дивизије стабала: голосеменице и скривеносеменице. Дуго се веровало, да су скривеносеменице настале од голосеменица, али недавна молекуларна истраживања сугеришу, да потичу из две различите групе.[11] Обе групе вероватно су настале из Pteridospermatophyta у геолошком раздобљу перма.[12] Скривеносеменице су имале малу заступљеност до средине геолошког раздобља креде, након чега су постале доминантне врсте у шумама.

Корисност

Bay Makarska
Стабла имају естетску улогу корисну у туризму. На слици је плажа у Макарској.

Дрвеће је важан део природног крајолика, спречава ерозију и одроне тла. Повољно утиче на климу у подручјима, где су велики шумски комплекси. Дрвеће задржава и чува воду у тлу, производи кисеоник, а веже угљен-диоксид, па се тако смањују емисије угљен-диоксида у атмосфери. Дрвеће има естетску улогу, која је нарочито важна у туризму.

Многе врсте дрвећа користе се као украсне биљке у двориштима, окућницама, парковима и на улицама. Стабло пружа заштиту од прекомерне сунчеве светлости и јаког ветра. Дрвеће је главни елемент паркова, ботаничких вртова, арборетума, а често и националних паркова. Дрвеће има и здравстену, лечилишну улогу, станиште је за бројне животиње. Извор је хране, што се посебно односи на воће које расте на дрвећу. Од шећерног јавора добија се сируп, а од каучуковца гума. У крајевима богатим дрвом израђују се дрвене куће, нарочито у Северној Еуропи и Северној Америци. Дрво пружа топлотну изолацију бољу од бетона или челика. Од дрвећа добивају се и танин, балзами, лекови, биљне смоле, етерична уља, зачини и др.[13] Оборено дрво може се искористити у економске сврхе за израду намештаја, као дрвна грађа, фурнир, иверица или се користити за грејање у облику цепаница, брикета или пиљевине.

Распрострањеност

Rain forest around Mt Kenya 2
Већина врста дрвећа расте у тропским крајевима света.

Стабла су распрострањена на готово целој копненој површини Земље. Не расту једино у врло екстремним подручјима попут трајно залеђених простора, пустиња (изузев оаза), у пределима изразито високе надморске висине изнад црте појављивања стабала и сл.

Поједине врсте дрвећа имају врло широко подручје природног распростирања и расту на више континената попут црног бора, који расте у јужној Еуропи, северозападној Африци и Малој Азији. Постоје и ендемске врсте дрвећа које се у природи појављују само на једном или неколико подручја и негде другде. Аустралски стрибор једна је најређих живућих врста, у дивљини расте само на три мала локалитета. Реликти су врсте, које су у прошлости обитавале на широком подручју, али им је услед климатских промена знатно смањен ареал. Реликтне врсте дрвећа су: Панчићева оморика, араукарија, ликвидамбар и др.

Тропске кишне шуме богате су великим бројем разних врста дрвећа, док у подручју тундре и другим неповољнијим подручјима за раст дрвећа, расте јако мали број врста дрвећа. Појављивање дрвећа на одређеном подручју зависи о доступности воде, врсти терена, температури и сл. У средишту природног подручја распростирања расту најздравија и најразвијенија стабла. На рубовима природног појављивања врсте, стабла су слабије развијена и подложнија болестима.

Већи број биома дефинисан је дрвећем које их настањује, као што су: широколисне и мешовите шуме умерених предела, тајга, четинарске шуме умереног појаса, тропске и субтропске четинарске шуме, медитеранске шуме и шикаре, тропске и субтропске влажне широколисне шуме, тропске и субтропске суве широколисне шуме итд.

Мала група стабала која расте заједно чини шумарак, а крајолик покривен великим бројем густорастућих стабала зове се шума. Прашума је тип вегетације којим се називају оне шуме, које су се од свог настанка развијала уз мало (секундарне) или без утицаја човека (примарне), односно настале су деловањем природе.

Оштећења стабала

Dead Vlei 4
Одумрла стабла акације у Намибији.

Два су извора оштећења стабала: биотски, узрокован живим бићима или абиотски од неживих утицаја. Биотски извори оштећења су нпр.: инсекти који једу лишће, дивљач која оштећује кору, затим штетне гљиве, штетно деловање човека и др. Абиотски извори оштећења су: муње, неповољни еколошки услови и сл.

Шумарски стручњаци раде процене оштећености и угрожености стабала. Процењује се интензитет, опсег и трајање оштећења. У време мировања вегетације, теже је уочити оштећења стабала. Често дрвеће не показују одмах симптоме оштећења, него понекад тек након 24 месеца или дуже до оштећивања.

Врсте дрвећа различито су отпорне на оштећења. Поједине врсте дрвећа отпорне су на градска загађења па се саде и тамо где је загађен ваздух попут: платана, обичног багрема, гинкга, каталпе и др.[14]

Стабла масовно нестају с површине Земље процесом дефорестације. Површина тропских шума смањује се због шумских пожара, узрокованих људском непажњом или насталих намерно, како би се ослободио простор за пољопривредне културе, које дају веће економске резултате у кратком року, нпр. за пашу стоке или за узгој соје. Негативне последице су: губитак станишта за разне врсте животиња и биљака, ерозија, исушивање тла деловањем ветра и сл. Излаз је у рационалном искориштавању шума и пошумљавању.

Рекордна стабла

Највиша стабла

Costal Redwood
Секвоје су највиша стабла на свету.

Висине највиших стабала на свету предмет су спора и претеривања. Мерења с новим поузданим инструментима као што је ласерски даљиномер, показала су, да су била одступања код неких пређашњих мерења од 5 до 15% изнад стварне висине. Историјски списи у којима се тврдило, да су нека стабла била висока 130 или чак 150 метара, данас се сматрају непоузданим те се одбацују.

Попис стабала која су прихваћена као десет највиших:

  • 1. Обална секвоја (лат. Sequoia sempervirens): 115.56 m, Национални парк Секвоја, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе[15]
  • 2. Еукалиптус (лат. Eucalyptus regnans): 99.6 m, јужно од Хобарта, Тасманија, Аустралија [16]
  • 3. Obična američka duglazija (лат. Pseudotsuga menziesii): 99.4 m, Брамит крик, Орегон, Сједињене Америчке Државе [17]
  • 4. Ситканска смрека (лат. Picea sitchensis): 96.7 m, Парк „Prairie Creek State Redwoods Park“, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе [18]
  • 5. Големи мамутовац (лат. Sequoiadendron giganteum): 94.9 m, Национални парк Кингс кањон, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе [19]
  • 6. Плави еукалиптус (лат. Eucalyptus globulus): 90.7 m, Тасманија, Аустралија [20]
  • 7. Усколисни еукалиптус (лат. Eucalyptus viminalis): 89 m, Тасманија, Аустралија
  • 8. Shorea faguetiana: 88,3 m Национални парк Тајвау хилс, на острву Борнео, Малезија[21]
  • 9. Еукалиптус (лат. Eucalyptus delegatensis): 87.9 m, Тасманија, Аустралија
  • 10. Племенита јела (лат. Abies procera): 87.5 m, Национални вулкански споменик Сент Хеленс, Вашингтон, Сједињене Америчке Државе[22]

Стабла највећег опсега

Tronco-Detalles-Árbol-del-Tule-Oaxaca-Mexico
Мексички таксодијум, Арбол дел Туила, Санта Марија дел Туила, Оахака, Мексико.

Обим стабла обично се лакше мери од висине стабла. Упркос тога, могуће су погрешке у мерењу. Обим се мери помоћу мерне траке на прсној висини (1,3 m изнад тла),[23] док се пречник украсног дрвећа обично мери на 1,5 м изнад тла.[24] У већини случајева то чини малу разлику у мерењу опсега. У новије време уместо обима чешће се мери прсни дијаметар стабла.

Тешко је тачно измерити обим и пречник стабала, која имају кору с пуно бразда (улекнућа). То је посебно карактеристично за многе врсте дрвећа у прашумама. Обим се не сме укључити празан простор између бразда. Додатни проблем код мерења обима и пречника код баобаба је што ова стабла садрже велике количине воде у дрвету. То доводи до промена у опсегу током године (иако не више од око 2,5%[25]). Опсег је највећи на крају кишне сезоне, а најмањи на крају суве сезоне.

Стабла највећег опсега по врстама су:

  • 1. Горостасни баобаб (лат. Adansonia digitata): 15.9 m, (мерено у близини тла), Провинција Лимпопо Јужна Африка. [26] Ово стабло је расцепљено у новембру 2009., па је сада баобаб с највећим опсегом од 10,64 m из Јужне Африке.
  • 2. Мексички таксодијум (лат. Taxodium mucronatum): 11.62 m, Арбол дел Туила, Санта Марија дел Туила, Оахака, Мексико.
  • 3. Големи мамутовац (лат. Sequoiadendron giganteum): 8.85 m, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе [27]
  • 4. Обалска секвоја (лат. Sequoia sempervirens): 7.9 m, Национални парк Секвоја, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе.
  • 5. Еукалиптус (лат. Eukaliptus obliqua): 6.72 m, Аустралија
  • 6. Еукалиптус (лат. Eucalyptus regnans): 6.52 m, Аустралија
  • 7. Голема туја (лат. Thuja plicata): 5.99 m, Национални парк Олимпик, Сједињене Америчке Државе
  • 8. Ситканска смрека (лат. Picea sitchensis): 5.39 m, Национални парк Олимпик, Сједињене Америчке Државе
  • 9. Патагонски тролист (лат. Fitzroya cupressoides): 5.0 m, Аргентина

Стабла највећег волумена

Sequoia and a car
Големи мамутовац

Стабла највећег запремине јако су висока и великог су опсега и пречника. Мерење запремине стабла је сложено, посебно ако се мери запремина свих грана те ако се мери и запремина корена. Најчешће се мери само запремина дебла, а остало се мери јако ретко.

Десет живућих врста за које је измерена највећа запремина стабла до сада су:

  • 1. Големи мамутовац (лат. Sequoiadendron giganteum): 1,487 m³, стабло "Генерал Шерман", Национални парк Секвоја, Сједињене Америчке Државе
  • 2. Обална секвоја (лат. Sequoia sempervirens): 1,203 m³, стабло "Посљедњи монарх", Калифорнија, Сједињене Америчке Државе
  • 3. Мексички таксодијум (лат. Taxodium mucronatum): 750 m³, Мексико
  • 4. Голема туја (лат. Thuja plicata): 500 m³, Национални парк Олимпик, Сједињене Америчке Државе
  • 5. Плави еукалиптус (лат. Eucalyptus globulus): 368 m³, Аустралија[28]
  • 6. Еукалиптус (лат. Eucalyptus regnans): 360 m³, Аустралија
  • 7. Обична америчка дуглазија (лат. Pseudotsuga menziesii): 349 m³, Сједињене Америчке Државе
  • 8. Ситканска смрека (лат. Picea sitchensis): 337 m³, Сједињене Америчке Државе
  • 9. Еукалиптус (лат. Eukaliptus obliqua): 337 m³, Аустралија
  • 10. Еукалиптус (лат. Eukaliptus delegatensis): 286 m³, Аустралија

Најмања стабла

Многа посве одрасла стабла могу бити минијатурна, због неповољних еколошких фактора или болести. Постоје и неке врсте дрвећа, код којих и здрави, добро узгајени примерци нарасту до висине од само неколико центиметара. Врста Lepidothamnus laxifolius, сматра се најмањом четињачом на свету.

Најстарија стабла

Старост стабала одређује се помоћу годова, најчешће када се посеку. Тачно одређивање старости помоћу годова, могуће је само за стабла која расту сезонски, што није случај код стабала која расту у тропским крајевима. Тешко је одредити старост стабала, која су шупља и која су у стадијуму распадања. За њих се старост одређује рачунски према очекиваним стопама раста, што није потпуно поуздано.

Најстарија стабла по врстама су:

  • 1. Прави хиљадугодишњи бор (лат. Pinus longaeva): 4844 година [29]
  • 2. Патагонски тролист (лат. Fitzroya cupressoides: 3622 година
  • 3. Големи мамутовац (лат. Sequoiadendron giganteum): 3266 година
  • 4. Јапанска криптомерија (лат. Cryptomeria japonica): 3000 година [30]
  • 5. Lagarostrobos franklinii'': 2500 година

Међу осталим стаблима за које се верује да су такође врло стара су: тиса старости око 2000 година и голема туја те маслина с Маслинске горе у Јерузалему, која је такође стара око 2000 година. Верује се, да постоји од Исусова времена.

Најстарије стабло критосјемењача је света смоква (лат. Ficus religiosa) старости 2293 године из Анурадхапура на Шри Ланки. То је уједно и најстарије познато стабло, које је посадио човек. Најстарија живућа врста дрвећа је дворежњасти гинко, који постоји већ 160 милијуна година.[31]

Изабрани родови и врсте дрвећа

Дрвеће се дели на:

Скривеносеменице (Magnoliophyta)

Скривеносеменице су најприлагођеније биљке сувоземном начину живота. То се огледа у томе што оне, насупрот голосеменицама, сем дрвенастих форми имају и велики број зељастих биљака.

Организациони тип скривеносеменица такође је сложен. Код њих се у проводном систему јављају поред трахеида и трахеје, а уз ситасте цеви и ћелије пратилице. Најзад, скривеносеменице се одликују још јаче израженом редукцијом гаметофит генерације, а уз то и новим творевинама у еволуцији биљака, плодовима и семенима, односно цветом као органом за размножавање.

Скривеносеменице су данас доминантне биљке копна и насељавају готово сва станишта. Услед велике способности прилагођавања, између осталог и услед тога што се опрашују помоћу инсеката, оне су у знатној мери потиснуле остале сувоземне биљке. Мали број скривеносеменица живи у слатким водама, а далеко мањи је број паразитских и сапрофитских облика. Постоје и облици који живе само једну годину, док се друге одржавају у животу стотинама година. Својом масом представљају главни извор хране сувоземним животињама и човеку.

Дикотиледоне биљке (Magnoliopsida)

Birchandmaple
Бреза (испред) и јавор (иза) у јесен
Baobab
Дрво баобаба у Јужној Африци

Монокотиледоне биљке(Liliopsida)

Pinophyta (голосеменице)

  • Araucariaceae (породица јужних јелки)
    • араукарија, собна јелка, род Araucaria
    • род Agathis
  • Cupressaceae (породица чемпреса)
    • чемпрес, род Cupressus
    • пачемпрес, род Chamaecyparis
    • клека, род Juniperus
    • патагонијски чемпрес, Fitzroya cupressoides
    • Cryptomeria japonica
    • секвоја, Sequoia sempervirens
    • мамутовац, Sequoiadendron giganteum
    • метасеквоја, Metasequoia glyptostroboides
    • таксодијум, Taxodium distichum
  • Pinaceae (породица борова)
  • Podocarpaceae
    • Afrocarpus falcatus
    • Podocarpus totara
  • Sciadopityaceae
    • кусамаки, род Sciadopitys
  • Taxaceae (породица тисе)
    • тиса, род Taxus

Гинко (Ginkgophyta)

Цикаси (Cycadophyta)

  • Cycadaceae
    • цикас, Cycas angulata
  • Zamiaceae
    • Lepidozamia hopei

Папрати (Pterophyta)

  • породице дрвенастих папрати (Cyatheaceae и Dicksoniaceae)

Уметност обликовања

Топијар

Beckley Park topiary garden
Неколико топијара у Енглеској.

Топијар је хортикултурна техника обликовања живих вишегодишњих стабала и грмова у различите геометријске, животињске и друге облике.[32] Реч потиче од латинске речи за украсно уређивање вртова. Има порекло из времена Римљана. У време ренесансе појављује се у вртовима еуропске елите. Најчешћи су геометријске облици: кугле или коцке, обелисци, пирамиде, зашиљене спирале и слично. Били су популарни и прикази људи, животиња и предмета. Топијари у Версају били су једноставни. Амерички стил израде топијара започео је у Дизниленду око 1962. године. Волт Дизни желео је да видти цртане ликове у забавном парку у облику топијара. Овај стил темељи се на оквиру од челичне жице, који обликује изглед топијара. Настали су многи маштовити прикази, који су утицали на даљње ширење популарности топијарија у САД. Данас се већина вртова и паркова с топијарима налази у Енглеској.

Биљке које се користе за топијар су зимзелене, углавном дрвенасте, имају збијене и компактне иглице или лишће. Најчешће врсте су: шимшир (лат. Buxus sempervirens), разне врсте туја (лат. Thuja), ловор (лат. Laurus nobilis), божика (лат. Ilex), мирта (лат. Myrtus), тиса (лат. Taxus baccata) и калина (лат. Ligustrum). Основни алат за обликовање су: маказе и жица.

Ограда је једноставан облик топијара, служи као граница неког простора.

Бонсаи

BonsaiTridentMaple
Бонсаи

Бонсаи је уметност узгоја минијатурних стабала и грмова. Не захтева генетске мутације дрвећа, него се ради о узгоју малих стабала из семена, закоренице, преобликовањем лончанице из расадника или вађењем погодног примерка из природе. Користе се технике узгоја попут обрезивања, смањења корена, херметизације, дефолијације и цепљења за производњу малих стабала која опонашају облик и изглед одраслих стабала.

Сврха бонсаија је првенствено опуштање и медитација те за разлику од других узгајаних биљака, бонсаи није намењен за производњу хране, медицину или као парковно и дворишно дрвеће. Сам узгој захтева много његе и позорности, али као награду доноси мирноћу ума, осећај освежења и унутрашњу смиреност. Узгајање из семенке је свакако најдуготрајнији начин. Први резултати се виде тек након 10-ак година.

Најстарији писани документ о бонсаима пронађен је у гробници принца Џанг Хуаја, који је умро 706. г. за време династије Танг. Кроз 11. и 12. век, Кина је извршила знатан културни утецај на околне земље, посебно Јапан, преко уметност и филозофије. За преношење бонсаија у Јапан и ширење међу јапанском аристокрацијом, самурајима, најзаслужнији су Зен монаси. Тек у 14. веку, бонсаи постаје део јапанске културе. У 18. веку, бонсаи је на свом врхунцу и врло је цењен. Поједине технике су се ритуализирале, а смештај грана и дебла одређен је строгим правилима. Из Јапана бонсаи се проширио на Запад крајем 19. века. Велике изложбе бонсаија одржане су у Паризу и Лондону. Претворио се је у познату и признату хортикултурну уметност широм света.

Митологија и религија

Taprohmroots01
Коријење врсте Tetrameles nudiflora у храму у Камбоџи.

Стабла су имала важну улогу у многим светским митологијама и религијама те су им придодана дубока и света значења током века. Људи су проматрали животни циклус стабала, раст и одумирање, способност преживљавања, осетљивост и годишња пропадања и оживљавања. Стога су стабла симболи раста, пропадања и ускрснућа. Најстарији међукултурални симболички приказ свемира био је приказан преко стабла.

Дрво живота је има важно место у многим митологијама. Различити облици дрва живота појављују се у фолклору, култури и књижевности, често се односе на бесмртност и плодност. У хиндуизму важно место има света смоква (лат. Ficus religiosa), сади се уз храмове. У хришћанском свету за Божић се украшава божићно дрво, најчешће смреке и јеле. На самом почетку Библије у Књизи Постанка спомиње се стабло спознаје добра и зла. Бог је првим људима Адаму и Еви забранио, да једу плодове с тога стабла. Они нису послушали па су протерани из раја земаљског.

Стабла су важна у свету друида. Сам појам „друид“ вероватно потиче од келтске речи за храст.

Галерија

Willow

Жалосна врба

Seekiefer (Pinus halepensis) 9months-fromtop

Алепски бор старости 9 месеци.

Crepuscular rays in ggp 2

Дрвеће у парку у Сан Франциску.

Mount-Yamnuska2-Szmurlo

Планине у Канади.

Kokerboom Forest Namibia

Aloe dichotoma у Намибији.

Quercus robur

Лишће и плодови храста лужњака.

American Sweetgum Liquidambar styraciflua Fruit Context 2500px

Плодови и лишће америчког ликвидамбра.

Jacaranda trees in Montagu Ave, Harare, Zimbabwe in 1975

Мимозасти палисандар у Зимбабвеу.

Sorbus-torminalis

Лишће и плодови брекиње.

Види још

Референце

  1. ^ Татић 1995.
  2. ^ Rushforth, K. . Trees of Britain and Europe. Collins. 1999. ISBN 978-0-00-220013-4.
  3. ^ „Going Out On A Limb With A Tree-Person Ratio”. Архивирано из оригинала на датум 19. 06. 2009. Приступљено 25. 05. 2017.
  4. ^ Utkarsh Ghate. "Field Guide to Indian Trees, introductory chapter: Introduction to Common Indian Trees"
  5. ^ „Sequoia semperviren”.
  6. ^ Deepti Hajela. „Scientists to capture tree DNA worldwide”.
  7. ^ Friis, Ib, i Henrik Balslev. 2005. "Plant diversity and complexity patterns: local, regional, and global dimensions : proceedings of an international symposium held at the Royal Danish Academy of Sciences and Letters in Copenhagen", Danska, 25.–28. svibnja 2003. Biologiske skrifter, 55. Kopenhagen: Royal Danish Academy of Sciences and Letters. pp. 57-59.
  8. ^ Sasier D.& M., Averue P.: Biljke, cvijeće, drveće, Svjetlost Sarajevo 1990.
  9. ^ Stein, W.E.; Mannolini, F.; Hernick, L.V.; Landing, E.; Berry, C.M. (2007). "Giant cladoxylopsid trees resolve the enigma of the Earth's earliest forest stumps at Gilboa.". Nature 446 (7138): 904–7. doi:10.1038/nature05705. PMID 17443185.
  10. ^ Davis, P; Kenrick, P. (2004). Fossil Plants. Smithsonian Books, Washington D.C.
  11. ^ Bowe, L.M.; Coat, G.; Depamphilis, C.W. (2000). "Phylogeny of seed plants based on all three genomic compartments: Extant gymnosperms are monophyletic and Gnetales' closest relatives are conifers". Proceedings of the National Academy of Sciences 97 (8): 4092. doi:10.1073/pnas.97.8.4092.
  12. ^ Frohlich, M.W.; Chase, M.W. (2007). "After a dozen years of progress the origin of angiosperms is still a great mystery.". Nature 450 (7173): 1184–9. doi:10.1038/nature06393. PMID 18097399.
  13. ^ Figurić, M.: Uvod u ekonomiku šumskih resursa, Šumarski fakultet, Zagreb 1996.
  14. ^ Russel T & Cutler C.: Svjetska enciklopedija drveća, Leo commerce, Rijeka 2004.
  15. ^ „Gymnosperm Database: Sequoia sempervirens. "Hyperion, Redwood National Park, CA, 115.55 m".
  16. ^ „"Tasmania's Ten Tallest Giants". Tasmanian Giant Trees Consultative Committee; "Height (m): 99.6; Diameter (cm): 405; Species: E. regnans; Tree identification: TT443; Name: Centurion; Location: south of Hobart; Year last measured: 2008". Архивирано из оригинала на датум 18. 07. 2008. Приступљено 25. 05. 2017.
  17. ^ „Gymnosperm Database: Pseudotsuga menziesii var. menziesii, "The Brummit Fir: Height 99.4 m, dbh 354 cm, on E. Fork Brummit Creek in Coos County, Oregon; in 1998". Архивирано из оригинала на датум 14. 07. 2007. Приступљено 25. 05. 2017.
  18. ^ „"Gymnosperm Database: Picea sitchensis"; "This tree also has a sign nearby proclaiming it to be 'the world's largest spruce'. The two tallest on record, 96.7 m and 96.4 m, are in Prairie Creek Redwoods State Park, California". Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2007. Приступљено 25. 05. 2017.
  19. ^ „"Gymnosperm Database: Sequoiadendron giganteum"; "The tallest known giant sequoia is a specimen 94.9 m tall, first measured August 1998 in the Redwood Mountain Grove, California".
  20. ^ "Tasmanian Giant Trees Register". Forestry Tasmania.
  21. ^ „Tallest Tropical Trees”.
  22. ^ Prof Stephen Sillett's webpage with photogallery including: a general gallery, canopy views, epiphytes, and arboreal animals.
  23. ^ Hamilton, G. J. . Forest Mensuration Handbook. Forestry Commission Booklet 39. 1975. ISBN 978-0-11-710023-7.
  24. ^ -{Mitchell, A. F. . A Field Guide to the Trees of Britain and Northern Europe. Collins}. 1974. ISBN 978-0-00-212035-7.
  25. ^ Fenner, M. 1980. Some measurements on the water relations of baobab trees. Biotropica 12 (3): 205-209.
  26. ^ „List of Champion Trees published for comment, 2005, South African Department of Water Affairs and Forestry” (PDF).
  27. ^ „Sequoiadendron giganteum (Lindley) J.Buchholz 1939”.
  28. ^ „Talltrees_significanttress” (PDF).
  29. ^ „How Old Is That Tree?”. Архивирано из оригинала на датум 12. 05. 2017. Приступљено 25. 05. 2017.
  30. ^ Suzuki, E. 1997. The Dynamics of Old Cryptomeria japonica Forest on Yakushima Island. Tropics 6(4): 421–428.
  31. ^ Svijet oko nas, 1. svezak, Školska knjiga Zagreb 1990.
  32. ^ Coombs et al. 2001, стр. 99.

Литература

  • Coombs, Duncan; Blackburne-Maze, Peter; Cracknell, Martyn; Bentley, Roger (2001). The Complete Book of Pruning, Sterling Publishing Compan. стр. 99. ISBN 9781841881430.
  • Татић, Будислав (1995). Билологија (8 изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-03773-2.

Спољашње везе

Palme

Ako ste tražili srpskog političara, vidi Dragan Marković Palma.

Palme (Arecaceae ili Palmae) predstavljaju porodicu monokotiledonih biljaka, kojoj pripada preko 200 rodova sa oko 2.000 vrsta.

Бор (биљка)

Бор (лат. Pinus) је род зимзеленог четинарског дрвећа, ређе жбуња из породице Pinaceae. Род обухвата око 115 врста.

Бреза

Бреза (Betula) је род дрвенастих биљака из породице Betulaceae. Обухвата око 40 врста дрвећа и жбуња, од којих се 11 налази на Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (енгл International Union for Conservation of Nature (IUCN)) као угрожене врсте. Осим рода бреза породица Betulaceae обухвата и лешнике (род Corylus), јове (род Alnus) и грабове (родови Carpinus и Ostrya)

Буква

Буква (Fagus) је род листопадног дрвећа који садржи око десет врста високог, листопадног дрвећа. Природна станишта врста из рода букви налазе се у Европи, Азији и Северној Америци.

На основу бројних таксономских проучавања, вршених током 19. и 20. века од стране бројних домаћих и страних стручњака и научника, установљено је да на територији Србије доминира посебна врста, балканска односно мезијска буква (Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czecz.). Поред ње јављају се, али са мањом заступљеношћу, европска буква (Fagus sylvatica L.) и источна буква (Fagus orientalis Lipsky).

Врба

Врба (Salix) је род биљака из породице врболике лишћаре (Salicaceae). Постоји око 350 врста врбе, различитих животних форми — најчешће је у питању дрво, мада може имати и форму жбуна, или приземне биљке.

Граб (дрво)

Граб (Carpinus betulus), научни назив рода Carpinus потиче од римског назива, а епитет врсте betulus = брезин, добио је због сродности са њом. У народу се још назива и бели граб (за разлику од црног граба (Ostrya carpinifolia Scop.)), белограбица, белограб, габар, габер, габр....

Дрво (материјал)

Дрво је природни материјал, настао од дрвенастих биљака, односно дрвета, као биљке. Спада у природна чврста обновљива горива, односно у природне грађевинске материјале.

Појам дрво, у свакодневном говору, означава тврдо ткиво надземне стабљике (стабло, гране и гранчице) дрвећа и грмова. У ботаничком смислу, дрво се дефинише као секундарни ксилем настао од камбија код биљака семеница. По тој дефиницији, одрвенело ткиво палми и других виших биљака није дрво у ужем смислу речи. Као један од показатеља, и овдје је складиштење лигнина у ћелијским зидовима. Стога је такођер могућа и једна шира дефиниција дрвета као лигнифицираног (одрвенелог) биљног ткива.

У културно-историјском аспекту, дрвеће се убраја међу најстарије кориштене биљке. Дрво се може употребити на веома много начина, а осим тога оно је и обновљива сировина, тако да се убраја међу најважније биљне производе, као сировина за даљњу прераду и као обновљиви извор енергије. Предмети и грађевине од дрвета (попут штитова, лукова, дрвеног угља, прагова за жељезничке пруге, дрвених бродова, потпорних стубова, тврђава) као и уопштено индустрија дрвета, били су и још увек јесу део људске цивилизације и историје културе.Крчење шума (дефорестација) у обалним подручјима Средоземног мора била је један од највећих захвата за човека у неком екосистему. То крчење шума било је први корак ка урбаном насељавању, до тада, густо пошумљене Европе. Према проценама на Земљи расте око 434 милијарде кубних метара дрвета, од чега је око 47% комерцијално искористиво. Као веома распрострањени, угљенично-неутрални обновљиви извор, дрвени материјали су од огромног интереса као извор обновљиве енергије. Процењује се да је 1991. посечено око 3,5 кубних километара дрвета.

Запис

Запис је, у Србији, дрво које представља светињу за село на чијем подручју се налази. Дрво постаје запис чином освештења, при чему се у његову кору урезује крст. За запис се бира крупно дрво, првенствено храст, а ређе цер, брест, јасен и дивља крушка. Поред њега може бити постављен крст (често камени), a околни простор може бити ограђен.

Запис је табуирано дрво: верује се да ће онога ко се усуди да га посече или на други начин оштети задесити велика несрећа. На њега се не сме пењати или под њим спавати, плодови му се не смеју кидати нити гране ломити. Чак ни саме од себе отпале гране се не смеју сакупљати. Село може имати више записа: главни запис у насељу или поред њега, и неколико других обично одабраних тако да окружују сеоско подручје са свих страна.

Зид

Зид је чврста конструкција, која ограничава, а понекад и брани део простора. Најчешће зид ограничава зграду или други објекат дели на просторије, те брани или дели слободна пространства. Градња зида служи за два циља: подупирање плафона и кровова и дељење простора ради одбране од продора у њега или од временских услова. Танки зидови се називају преградним и они нису носећи, већ су ношени у конструкцији објеката.

За градњу зидова се употребљавају различити материјали. У прошлости је најчешће употребљаван камен, дрво или опека, а у савременом добу је камен најчешће замењен бетоном или панелним префабрикатима.

Илиноис

Илиноис (енгл. Illinois) или Илиној, савезна је држава Сједињених Америчких Држава. По броју становника је на петом месту, док је по површини двадесет пета савезна држава у САД-у. Главни град Илиноиса је Спрингфилд а највећи је Чикаго, смештен на обали језера Мичиген. Највећи део становништва живи у Чикагу и његовим предграђима. Илиноис је савезна држава постао 1818. као двадесет прва по реду.

Богат је природним ресурсима, као што су угаљ, дрво и нафта на југу. Илиноис има разноврсну економску базу и главни транспортни центар. Лука у Чикагу повезује Илиноис са другим битним лукама Великих језера, преко Светог Лоренса до Атлантског океана, као и Велика језера са реком Мисисипи. Међународни аеродром О'Хара је сврстан у једне од најпрометнијих аеродрома на свету. Илиноис је дуго имао репутацију предводника у друштвеним и културним темама и у политици.

Данас, иако је највећи део становништва у Чикагу и његовој околини, први становници, који су дошли из Европе, су се настанили на западу. Након рата, досељеници су почели да долазе из Кентакија преко реке Охајо. Илиниос је 1818. године добио звање државе. После изградње канала Ири, повећана је трговина и саобраћај. Чикаго је основан 1830. године на реци Чикаго.

Три председника САД су били изабрани док су живели у Илиноису, а то су Абрахам Линколн, Јулисиз Симпсон Грант и Барак Обама. Роналд Реган, чија је политичка каријера заснована у Калифорнији, био је једини председник САД, који је рођен и одрастао у Илиноису.

Листопадна биљка

Листопадна биљка је свака врста биљке која губи своје листове пред наступајући неповољни период, без обзира да ли се ради о зими или сушном периоду, што зависи од поднебља које та врста настањује.

Мисисипи

Мисисипи (енгл. Mississippi), савезна је држава САД, која се налази у њеном централном делу. Површина Мисисипија је 125.443 km², а број становника по попису из 2000. је 2.697.243. Главни град је Џексон. Име државе је изведено из реке Мисисипи која тече западном границом, чије име потиче из Оџибванске речи misi-ziibi што у преводу значи Велика Река. Мисисипи је тридесет и друга по дужини и тридесет и прва по броју становника од педесет држава САД. Држава је густо пошумљена изван Делте Мисисипија. Ради обрађивања памука, шума је посечена у 19. веку. Симбол државе је дрво Магнолије.

Округ Тулери (Калифорнија)

Округ Тулари (енгл. Tulare County) округ је у савезној држави Калифорнија, САД. Округ је формиран 1852. од дела територије Округа Марипоса. Добио је име по језеру Тулари, некада другом највећем слатководном језеру у САД, које је исушено пошто су његове притоке преусмерене за потребе наводњавања. Седиште округа и највећи град је Вајсејлија. Површина округа је 12.533,2 km², од чега је 12.494 km² (99,69%) копно, а 39,2 km² (0,31%) вода.

Према попису из 2010, округ је имао 442.179 становника.У округу се налази неколико националних паркова, укључујући и Национални парк Секвоја, који је познат по великим стаблима секвоје која расту у његовим шумама. Тренутно највеће дрво на свету, Генерал Шерман, такође се налази у парку.

Прозор

Прозор (пенџер, понистра), је отвор на згради или кући, обично на зиду, али може бити и кровни. Намена му је да пропусти светлост (служи да се просторијама обезбеди довољна количина природног светла током дана) и да се врши проветравање затвореног простора кроз њега. Део прозора је прозирна површина кроз коју светлост може да прође.

Прозори могу бити отвориви, неотвориви (фиксни) и слепи. Ови први се састоје од оквира (рама) и крила, код ових других постоји само оквир који је застакљен, а трећи појам означава прозоре који су зазидани, али се виде на фасади или у унутрашњости зграде. Прозор се, у савременом грађевинарству, застакљује стаклом (једнослојним или вишеслојним), као и другим (полу)провидим материјалима (нпр. поликарбонатном пластиком). У прошлости су се прозори на кућама „застакљивали“ танким кожама, јер је стакло било скупо и недоступно. Стакло се користило само на дворцима или црквама (где је обично уграђивано у виду витража).

Према броју крила, прозори се деле на једнокрилне, двокрилне, трокрилне итд. Крила могу бити једнострука, дупла и двострука (крило на крило). Савремени прозори су најчешће са једноструким крилима, али су крила и оквири профилисани тако да омогуће одлично заптивање, како захваљујући свом облику, тако и захваљујући заптивкама од гуме или ЕПДМ. Крила могу бити обртна или клизна.

Материјал за израду оквира и крила може бити дрво, пластика (обично ПВЦ) или метал (обично алуминијум или челик), а да би се задовољили савремени захтеви грађевинске физике и архитектонског обликовања, праве се и од композитних профила (нпр. комбинације метала и дрвета).

Уз основне делове прозора, за њихову конструкцију (код отворивих) неопходан је и оков, где спадају шарке и механизам за затварање. Прозори могу имати и додатне делове: спољне и унутрашње ролетне, капке (жалузине), сенила и сл.

Савана

Саване су травне заједнице тропског и суптропског поднебља, са ретким дрвећем и грмљем, које се биогеографски простиру између области тропских кишних шума и пустиња.Типичан пример су саване у источној Африци, са својим разноликим животињским светом и препознатљивом вегетацијом (нарочито по високим акацијама са пљоснатом крошњом). Савана би у дословном преводу значила „широка равница“.

Разграничења у односу на степе и сушне шуме се постављају на разне начине. У поређењу са травним стаништима умерених подручја, саване су изузетно разноврсне. У неким је дрвеће ретко и врло удаљено, док у другим ствара ретке шуме, које се постепено развијају у шумска подручја. Дрвеће снажно утиче на животиње саване, јер им пружа разноврсну исхрану која обухвата дрво, лишће, цвет и семе, а истовремено омогућава заклон и место за размножавање многим животињама које живе изнад тла.Равнотежа између дрвећа и трава је врло осетљива и најчешће зависи од животиња.На пример, слонови уништавају дрвеће тако што га савијају и руше како би допрли до лишћа. Са друге стране, они дрвећу помажу да се размножава, јер са храном уносе семење које пролази кроз цревни канал, и са изметом-идеалним медијумом за раст семена-бива избачено. Сисари који брсте често уништавају дрвеће откидајући младице пре него што се развију. И ватра контролише раст дрвећа,а њен утицај је још снажнији на местима где дрвеће расте густо.

Смрча

Смрча или смрека (Picea) род је зимзелених четинара. Обухвата око 35 врста. На просторима западне Србије и источне Босне расте ендемична врста смрче — Панчићева оморика. У планинама западне Шведске, научници су пронашли дрво европске смрче (Picea abies) које је репродуковањем путем ослојавања достигло старост од 9.550 година и за које се верује да представља најстарије познато живо дрво на свету.

Топола (дрво)

Топола (лат. Populus) род је листопадних дрвенастих биљака из фамилије врба (Salicaceae). Шуме тополе се обично јављају поред обала река и познате су по брзом расту. Дрво тополе се масовно користи у индустрији дрвета и папира.

Храст

Храстови (лат. Quercus) су род листопадног и зимзеленог дрвећа, ређе жбуња, из породице букви (Fagaceae). У роду је описано око 300 врста.Храстове шуме су најбројније и најраспрострањеније шумске заједнице зонобиома листопадне вегетације. Храстови граде чисте састојине (претежно заступљене истим родовима) или мешовите, где расту у заједници са грабом, буквом и другим дрвенастим врстама.

Шумарство

Шумарство је грана привреде која се бави подизањем, гајењем и коришћeњем шума. Између осталог подразумева и управљање шумским пространством посебних намена.

Ова грана обухвата гајење и сакупљање шумских производа (дрво, смола, кора, плодови), затим обраду шумског земљишта, као и делатност осталих намена шумских пространстава (заштита, рекреација и др).

Шумска пространства од посебног природног значаја су најчешће под заштитом државе у облику резервата или парка природе и националног парка.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.