Драч

Драч (алб. Durrës — Дурес) је град и лука на обали Јадранског мора, 33 km западно од Тиране. [1]Представља велики економски центар у Албанији. Један је од најстаријих градова на том подручју, зачеци насеобине потичу из античког доба када је на том месту 627. п. н. е. основан град Епидамнос. Број становника се данас процењује на 175.110. (2011)

Драч
Durrës
Durrës beach promenade (7)
Драч
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Албанија
Географске карактеристике
Координате41°19′00″ СГШ; 19°27′00″ ИГД / 41.316666666° СГШ; 19.45° ИГДКоординате: 41°19′00″ СГШ; 19°27′00″ ИГД / 41.316666666° СГШ; 19.45° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина0 м
Драч на мапи Албаније
Драч
Драч
Драч на мапи Албаније
Остали подаци
Поштански број2000
Позивни број052
Регистарска ознакаDR

Историја

Драч су основали под именом „Епидамнос“ грчки колонисти из Коринта и Керкире 627. године п. н. е.[1] По грчком историчару Тукидиду они су се нашли у спору узрокованом пелопонеским ратом. Од 229. п. н. е. припадао је Римљанима који су му дали име Диракијум (Dyrrhachium) и изградили пут до Солуна, Виа Егнатиа, који је касније продужен све до Константинопоља. Град је под римском владом напредовао као значајан трговачки пристанишни центар. Око 430. године се ту родио цар Анастасије I. У доба сеобе народа био је изложен упадима варвара али је остао под управом Ромејске империје.

Иван Јастребов је о Драчу записао да се звао Епидамн, после Дирахијум, а затим Дурацо и Драч. Улазио је у састав Илирије, али је за време објаве рата Римљанима од стране илирског краља Генција град добровољно потчињен Римљанима. Од 393. до 400. после Христа, град је био под готским царем Аларихом. Он је ту населио Сармате и Хуне иу своје војске, које је потом истерао Маркелан Острогот 460. године, а 473. готски вођа Теодорик је завладао Илиријом и Драчом, његова престоница припала је њему. У Драчу је боравио и Цицерон као прогнаник, одабравши га за место свога заточеништва. Он је о Драчу записао да је стигао у слободан град, пријатан, но ако ли га буде узнемиравао бучан живот овог града, преселие се на друго место. Из тога се да закључити да су у граду били театри, храм и разноврсна разонода, тј. да је град био велики. Ако се погледају старине које су остале, град је био, по Јастребову, десет пута већи него у његово време, крајем 19. века. Описије га тада као мизеран и прљав приморски градић. У време цара Августа био је украшен монументалним споменицима. Од тога је у време Јастребова остала само једна обезглављена статуа, бачена у двориште среске управе. Страшни земљотреси су задесили град 506. и 1273. године. Код Драча, у његовој долини, биле су две чувене битке које је Помпеј повео против Цезара. Помпејева војска се налазила у самом граду, Цезарова по брдима путем за Кавају и Тирану у близини луке Петра. Помпеј је победио Цезара, али је касније убијен у Александрији, камо је побегао из Ларисе, где је пао у замку. [2] Јастребов је писао и о историји хришћанства у Драчу.

Средњи век

После поделе римског царства, Драч је потпао под власт ромејских царева и сматрао се престоницом Илирије или Драчке области. Владали су дукси ромејског двора и били су обавезни да у време несугласица царства са Дукљанским краљевима уђу с југа у пределе Зете. У рату с краљем Владиславом (1042) погинуо је један дукс (стратиг) Михаила на Скадарској равници. Драчем су затим владали анжујски херцези (1294 - 1373). Међу њима Карло Топија 1358. године. После је њиме неко време владао Балша II Балшић, а после њега 1386. градом је завладала Млетачка република до 1501. године, када су га преузели Турци. И Франци су владали њима до 1085. године, до смрти Гвискарда, а по његовој смрти Драч и драчку област заузео је краљ Константин Бодин (Михаилов син), као савезник Роерта Гвискарда, када је, после његове смрти, норманска војска морала напустити Драч. Те годинне Драч, по уговору, прелази у руке Алексија Комнина. [3] У почетку 10. века са већином Албаније постао део прве бугарске империје под царем Симеоном Великим. За време његовог наследника Петра I Бугарског опет је пао под власт Византије и постао предмет бугарско-византијског спора све до 1018. године. У то доба се појављује име Драч.

После доба владавине Византије Драч је на кратко био под Норманима са Сицилије. Дефинитивно је био изгубљен за Византију 1185. године када се нашао под влашћу сицилијског краља Виљема Другог. Касније је био под владавином италијанских градова Напуља и Венеције (13921501) да би затим био део Османског царства све до 1912. када је постао саставни део независне Албаније. Каплан Буровић је записао да је коју годину пре Ђорђа Манијака (почетак 11. века), у околини Драча Тихомир подигао народ на устанак против Ромеја. Удружио се са другим Србо-македонским устаником Петром Дељаном. И Србин Павле Анђелић, тадашњи бускуп драчки, послужио је Скендербегу као министар спољних послова, а он је записао прву албанску реч, мисао, у књизи Формула крштења, 1463. [4]

Новија историја

Артур Еванс је при свом обиласку Драча записао да се уверио да је многима у Драчу разумљив српски језик. [5] И Иван Јастребов је описивао Драч. У његово време то је мизеран приморски градић у којем нема више од 400 кућа, муслиманских, арнаутских православних, цинцарских и католичких, арнаутских и до 50 циганских. У читавом кадилуку је било 5400 кућа и 30000 хришћана и муслимана. [6] У годинама 1913. - 1920. Драч је био главни град Албаније. Значајну модернизацију је доживео после разорног земљотреса 1926. године а нарочито после Другог светског рата. Изграђена је железница која је спојила град са Тираном и касније са Елбасаном а од 2000. године је спојен и ауто-путем са Тираном.

Садашњост

Бродске линије спајају град са италијанским градовима Баријем и Анконом као и другим италијанским пристаништима. Драч је најважније пристаниште за путнички и товарни саобраћај у Албанији, као и популарно летовалиште.

Овде се налази ФК Теута Драч.

Становништво

Популација (ист.): Драч
Година
Становништво

Партнерски градови

Галерија

Durrës amphitheater (Albania)

Римски амфитеатар у Драчу

Palace of king Zog durres

Стара краљевска палата у Драчу

Durrës (Albania)

Драч

Meczet Fatih w Durrës 1

Велика џамија

Panorama of Durres Port

Лука у Драчу

Wieża wenecka w Durrës

Венецијански кула

Референце

  1. 1,0 1,1 „Драч Албанија”. PanaComp. Приступљено 20. 1. 2019.
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 475., 476. Београд: Службени гласник.
  3. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 476., 477. Београд: Службени гласник.
  4. ^ Буровић, Каплан (2014). Скадар, pp. 57., 59. Ниш: Штампарија Викторија.
  5. ^ Еванс, Артур (2008). Илирска писма, pp. 116. Бања Лука: Бесједа и Графид.
  6. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 478. Београд: Службени гласник.

Спољашње везе

Via Egnatia

Via Egnatia (Игњатијев пут) је магистрални римски пут подигнут у II веку п. н. е. Повезивао је римске провинције Илирик, Македонију и Тракију са Константинопољем, односно Јадранско море са источним Егејом. Полазио је од луке Драч у данашњој Албанији, преко данашњих држава; Албаније, Македоније, Грчке и Турске. Пут је подигнут по наређењу римског проконзула у Македонији Гнеја Егнација 146. године н. е. И поред необично тешке и захтевне трасе, пут је подигнут за 44 године. Via Egnatia је била једна од 28 великих римских путева.

Виа Егнатиа се у стара времена звала Кандавијом. Плиније је писао о Кандавијским планинама.

Љеш

Љеш (алб. Lesh, Lezha или Lezhë, лат. Allexio, итал. Alessio) је град у сјеверозападној Албанији са око 20.000 становника.

Налази се на лијевој обали Дрима око 9 километара од ушћа Дрима у Јадранско море. Подручје је тешко проходно, мочварно и слабо насељено. Љеш је значајна раскрсница аутомобилских путева за Драч, Тирану, Скадар и Свети Јован (Шенђин). Од Љеша је Дрим низводно плован за мање бродове, а на обали мора је лука Свети Јован.

Град је основао Дионизије из Сиракузе 385. године п. н. е, и тад је зван Лис (лат. Lissus).

Иван Јастребов је записао да је Љеш један од најстаријих градова. Константин Порфирогенит га назова Елисос. Био је једна од пријестоница илирског краља Генција. Након њега, 168. године прије Христа, био је римски град, а затим је припадао ромејским царевима, па српскимкраљевина, а након њих и Балшићима и Млечанима од 136. године. Затим припада Турцима од 1487. године. Град нје на обали Дрима, а тврђава је над градом на врху Меркинске планине која се уздиже изнад града. Градић је тада био прљав а тврђава је била у рушевном стању. Изнад тврђаве на брду видјеле су се рушевине цркве Св. Николе. Наводно је ту био покопан Скендербег, док је по другој верзији покопан у цркву Св. Николе, бившој катедралној цркви у Љешу. Она је претворена у џамију, као и друга црква, Св. Ђорђа. У Првом балканском рату, Љеш 18. новембра 1912. заузимају дијелови српске Дринске II дивизије и Шумадијско-албанског одреда. Преко Љеша зими 1915.-1916. прелази већи дио српске војске при повлачењу на југ из Србије, током Првог свјетског рата.

Административна подела Албаније

Албанија је подељена у 12 округа или префектура (алб. qarku, qark, prefektura, prefekturë). Сваки округ садржи неколико области (које се понекад називају субпрефектуре). Од 1938. Албанија има 12 региона.

Анжујци

Анжујци је назив за три различите династије, које су, свака у своје време, владале Енглеском, Ирском, Мађарском, Пољском, Напуљском краљевином, краљевином Сицилијом и Јерусалимом. Прва од анжујских династија владала је Енглеском од 1154. до 1485, тј. од Хенрија II Плантагенета до Ричарда III.

Битка код Драча (1018)

Битка код Драча вођена је фебруара 1018. године код данашњег Драча између византијске војске са једне и бугарске војске под Јованом Владиславом са друге стране. Део је византијско-бугарских ратова, а завршена је победом Византинаца. Представља последњу битку вишедеценијског рата Византије и Првог бугарског царства. У бици је погинуо бугарски цар Јован Владислав након чега Прво бугарско царство губи независност.

Галерија грбова Албаније

Галерија грбова Албаније обухвата актуелни грб Републике Албаније, њене историјске грбове, као и грбове њених управних округа.

Гојна Гора

Гојна Гора је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 610 становника.

У селу је рођен Арсеније Лома (око 1778 — Брусница, 1815), војвода Качерски и Јевто Јевтовић (1892—1977), редов српске војске који је, при повлачењу у Првом светском рату преко Албаније, на леђима пренео брдски топ и донео га у Драч.

Мардарије Шишовић (1919 - 2006) архимандрит рођен је у Гојној Гори.

Грубеша

Грубеша (крај 11. века - прва четвртина 12. века) је био српски краљ и владар Дукље, од око 1118. до око 1125. године.У жељи да уништи све претенденте на српски престо краљ Ђорђе се окомио на Бранислављевиће, другу краљевску грану Војислављевића. Сазнавши за то, три брата Грубеша, Драгиња и Драгило беже у Драч свом стрицу Гојиславу. Међутим приликом бега, Ђорђе успева да ухвати Грубешу и да га утамничу у Скадру.

Уз помоћ византијске војске, предвођеном војсковођом Калојаном Куманом, Гојислав и његови нећаци нападоше краља Ђорђа и поразише га у одлучној бици. Изгубивши војску која је делом била или уништена или заробљена, краљ се са неколицином спасио бекством. У следећем удару Бранислављевићи уз помоћ војсковође Калојана ударише на Скадар и заузимају га. Из тамнице ослобађају Грубешу који се уз помоћ византинаца прогласио за новог српског краља.

У међувремену Ђорђе пребеже у Рашку у којој је у изгнанству био у следећих 7 година. Његова мајка Јаквинта послата је у Цариград где је и умрла.

Грубеша је као српски краљ владао у периоду од (1118 – 1125). године, успевајући да смири и обнови земљу заморену династијском борбом. За то време Ђорђе, који је боравио у Рашкој, скупи велику војску и уз помоћ Рашког жупана Уроша I нападне Грубешу који му се у бици код Бара око 1125. године супротстави. У тој борби погину краљ Грубеша и Ђорђе Бодиновић поново преузе власт.

Краљ Грубеша сахрањен је са почастима у Барској епископији у цркви Св. Ђорђа.

Драч (тема)

Тема Драч (грчки: θέμα Δυρραχίου) је била византијска провинција (тема) на јадранској обали, са центром у Драчу. Формирана је током 9. века, а укинута је након завршетка Четвртог крсташког рата.

Карло Топија

Карло Топија (између 1338. и 1342—1388) је био арбанашки великаш и кнез, из породице Топија, који је владао деловима данашње Албаније (1359—1388). Последњи владар Краљевина Албанија (1272—1368). Негова задужбина jе манастира Светог Јована Владимира.

Константин Бодин

Константин Бодин (Дукља, око 1050 — Скадар, око 1099) био је српски краљ из династије Војислављевића, који је владао од 1081. до 1099. године. Његова држава је обухватала готово све српске земље, укључујући: Дукљу, Травунију, Захумље, Рашку и Босну. Био је син и наследник краља Михаила I Војислављевића. Као млади принц учествовао је у борбама против Византије. Током великог словенског устанка против Византије, који је избио 1072. године, стао је на чело устаничког покрета, узевши титулу бугарског цара, под именом Петар III, чиме је постао први Србин који је овенчан царским достојанством. На пролеће 1081. године Михаило је уприличио брак између Бодина и Јаквинте, ћерке угледног племића из јужноиталијанског рада Барија, чиме су оснажене везе са Норманима. Већ у октобру 1081. године Бодин је владао сам, те се стога сматра да је његов отац преминуо између маја и септембра 1081. године. Током наредних година, учврстио је власт у приморским областима, а потом је својој држави прикључио и области Рашке и Босне, чиме је објединио готово све српске земље.Од јужнословенских владара Бодин је једини који је добио високу византијску титулу протосеваста, која је настала у доба Алексија I Комнина. Претпоставља се да је Константин Бодин умро у око 1100. или 1101. године. Сахрањен је у манастиру Светих Срђа и Ваха у близини Скадра. Нека новија истраживања указују на могућност да је умро већ око 1099. године.

Лука Драч

Лука Драч (алб. Porti i Durrësit) је највећа лука у Албанији. Лука се налази у граду Драчу. Изгледа као вештачки базен који се формира између два мола. Размак између два мола износи 183 m (600 ft). Лука се налази у северном делу Драчког залива, простире се на површини од око 80 хектара.

Од 2014. године, лука се рангира као највећа путничка лука у Албанији и једна од највећих лука у Јадранском мору, са годишњим прометом око 1,5 милиона путника. Рибарска лука се налази на северном крају источног мола.. Неколико бродских олупина се налазе близу улазног канала у луку. of Durrës. Употреба тегљача је обавезна у луци Драч. Од 2011. године лука се значајно реновира и проширује. У луци је запошљено 623 (2009).

Област Драч

Област Драч (алб. Rrethi i Durrësit, Дуреш) је једна од 36 области Албаније. Има 242.081 становника (попис из 2011), и површину од 455 km². На западу је државе, а главни град је Драч. Други значајан град је Шијак.

Обухвата општине: Дурс (Драч), Ђепаљај, Ишм, Катунд и Ри (Ново Село), Маминас, Манз, Рашбул, Сукт, Џафзотај и Шијак.

Петар Дељан

Петар Дељан (Одељан) је био вођа другог словенског устанка против Византије, који је избио у лето 1040. и био у угушен 1041. године. Устаници су под његовим вођством ослободили Поморавље, целу данашњу Македонију, драчку тему, области око Витоше и Осогова, север данашње Грчке (Периферије Епир, Тесалију, Западну Македонију и Средишњу Македонију), заузевши градове Београд, Ниш, Скопље и Драч. Дељан се издавао за Самуиловог унука, на основу чега је у Београду 1040. проглашен за цара, настављача Самуиловог царства.

Пруга Драч—Тирана

Пруга Драч-Тирана дуга је 38 km и повезује два највећа албанска града: Драч и Тирану. Линија је повезана са пругом Скадар-Воре до Воре, и са пругом Драч-Влоре у Драчу. Од септембра 2013. године линија није у функцији јер је железничка станица у Тирани, због проширења главног булевара, премештена у Воре, а у мају 2015. године пресељена у реновираној железничкој станици у Кашару. Тренутна линија Кашар-Тирана се одвија друмским саобраћајем. Саобраћај обавља железница Албаније.

Саобраћај у Албанији

Република Албанија је по свом положају балканска и средоземна земља. Међутим, захваљујући бројним природним препрекама (густе мочваре у приморју, високи планински венци у залеђу) и дугом изолационизму у међународним односима земља је дуго била саобраћајно одвојена од суседних земаља. Престоница земље, Тирана, је средишњи саобраћајни чвор у земљи.

Теодор II Ласкарис

Теодор II Ласкарис (грч. Θεόδωρος Β΄ Δούκας Λάσκαρις; рођен је 1221. или 1222, умро је 18.08. 1258. године) је био никејски цар (1254—1258) из породице Ласкариса и син Јована III (1254 — 1258) коме је од 1241. године помагао у руковођењу државом. Током своје кратке владавине, успео је да сузбије покушај ширења Бугара предвођених Михајлом I Асеном (1246—1257) 1255. године, после чега је наставио своју офанзиву по Балканском полуострву и од Епирске деспотовине одузео област око Српчишта и Драч. На унутрашњем плану се оштро сукобио са оснаженим племством што је умало довело до грађанског рата, пошто је вођа племства Михајло (VIII) Палеолог (1259—1282) покушао да збаци цара уз помоћ Селџука, али је њихов план пропао услед монголске најезде. Његова владавина се изненада окончала 18.08.1258. године, када је умро услед последица епи напада. Наследио га је његов седмогодишњи син Јован (IV) (1258—1261) у чије име је за регента одредио свог пријатеља и сарадника Георгија Музалона. Поред успешних ратних похода и сузбијања снажења племства, његову владавину карактерише и значајан културни процват, због чега су савременици Никеју поредили античком Атином.

ФК Теута Драч

ФК Теута Драч је албански фудбалски клуб из Драча који је основан 1920. године под именом ФК Урани. Након што се клуб 1930. године придружио Првој дивизији албанског фудбала, клуб је добио име илирске краљице Теуте. После Другог светског рата, 1946. године, комунисти су клубу дали назив ФК Црвена звезда Драч који је био у употреби до 1949. године. Касније је назив клуба био подложан променама неколико пута.

Фудбалски клуб Теута Драч је једном био шампион Албаније, у сезони 1993/94. Поред тога, клуб је три пута освајао Куп Албаније.

Шијак

Шијак (алб. Shijaku) је град у Албанији у области Драч. Налази се 11 километара од града и луке Драч, а 38 километара од Тиране. Године 2001. имао је 8127 становника. Садашње становништво процњује на 32.388, али у тај број улази већина којима је Шијак привремено боравиште. Има значајну заједницу исламизираних романијских Срба, који су се доселили половином 19. века.

Албанија Градови Албаније

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.