Дражен Петровић

Дражен Петровић (Шибеник, 22. октобар 1964Денкендорф, 7. јун 1993) је био југословенски и хрватски кошаркаш, један од најбољих европских кошаркаша свих времена. Његов старији брат је бивши југословенски и хрватски кошаркаш и тренер Александар Петровић. Петровић је каријеру започео у Шибенци, наставио у Цибони и Реал Мадриду, са којима је имао највише успеха. Каријеру ја касније наставио у NBA клубовима Портланд Трејлблејзерси и Њу Џерзи Нетси.

Са репрезентацијом Југославије освојио је бронзану и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1984. и 1988, а са Хрватском сребрну медаљу 1992. 1985. године године примио је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији. Погинуо је у саобраћајној несрећи у Немачкој 7. јуна 1993. Сматра се важним делом претходнице која је довела до великог утицаја европских кошаркаша у NBA. Године 2008. УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.[1][2][3]

Дражен Петровић

Дражен Петровић

Дражен Петровић

Личне информације
Пуно име Дражен Петровић
Датум рођења 22. октобар 1964.
Место рођења Шибеник, СФРЈ
Датум смрти 7. јун 1993. (28 год.)
Место смрти Денкендорф, Немачка
Држављанство  Хрватска
Висина 1,96 m
Позиција бек
Драфт 1986. / 3. рунда / 60. пик
Одабрао Портланд Трејлблејзерси
Про каријера 1979—1993
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1979—1983
1984—1988
1988—1989
1989—1991
1991—1993
Шибенка
Цибона
Реал Мадрид
Портланд Трејблејзерси
Њу Џерзи Нетси

Младост

Дражен Петровић је рођен у Шибенику у породици Јована и Бисерке Петровић. Његов отац Јован, иначе полицијски службеник био је Србин из херцеговачког места Загора код Требиња, док је мајка Бисерка, по занимању библиотекарка, рођена у традиционалној хрватској католичкој породици из Билица крај Шибеника.[4][5][6][7]

Њихово прво дете, Александар, ће бити први који ће кренути кошаркашким стопама, а Дражен ће га пратити. Са 13 година Дражен је почео да игра у млађим селекцијама у локалном КК Шибенка; са 15 година је ушао у први тим, одмах пошто је Шибенка изборила место у првој лиги.

Са Петровићем као звездом тима, Шибенка је два пута стигла до финала Купа Радивоја Кораћа 1982. и 1983. и оба пута изгубила од ЦСП Лиможа. 1983. Дражен је погодио два слободна бацања за победу Шибенке над Босном у финалу плеј-офа сезоне 1982/83, али је сутрадан титула одузета Шибенци од стране Кошаркашког савеза Југославије због спорне судијске одлуке и, након одбијања Шибенке да одигра мајсторицу у Спенсу, додељена је Босни.

Петровић је играо за југословенску репрезентацију на Балканским првенствима и освојио је бронзу и злато са јуниорским тимом и сребро са првим тимом. 1982. је такође донео сребро са Европског првенства за јуниоре у Грчкој.

Цибона

Након одслужења војног рока, Петровић је пратио братовљеве стопе и прешао у Цибону. Дражен је са Цибоном прве године освојио првенство и куп Југославије и титулу победника Купа европских шампиона победом против Реал Мадрида 87:78 којој је Петровић допринео са 39 поена. Друга титула је дошла следеће године, а Петровић је постигао 22 поона у победи над Жалгирисом, за који је онда играо Арвидас Сабонис. Исте године је освојен и домаћи куп, а Петровић је постигао 46 поена против старог ривала Босне. Петровић је свој трећи европски трофеј освојио 1987. победом у гиналу Купу победника купова против Скаволинија, чију је мрежу напунио са 28 поена.

Са југословенском репрезентацијом Петровић је освојио бронзу на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу. Треће место је освојио и на Светском првенству 1986. након трилера у последњем минуту полуфиналне утакмице против Совјетског Савеза. Са Европског првенства 1987. у Грчкој Петровић се опет вратио са бронзом, пошто је Југославија изгубила у полуфиналу од домаћина и освајача златне медаље Грчке. На Универзијади која је одржана у Загребу 1987, Петровић је са југословенским тимом освојио злато. На Олимпијским играма 1988. у Сеулу, Петровић је освојио сребрну медаљу, пошто је Југославија још једном поражена од Совјетског Савеза.

Петровић просечан учинак током четири године у Цибони је 37,7 у шампионату Југославије и 33,8 у европским такмичењима, а лични рекорди су редом 112 (против Олимпије) и 62 поена.[8] Његов учинак у једној утакмици је често показивао 40, 50 и 60 поена; у утакмици Купа европксих шампиона против Лиможа, Петровић је постигао 9 тројки, укључујући седам у низу током првог полувремена, за укупних 45 поена и 25 асистенција.[9] Петровић је сам признао да су му потребни нови изазови, које Цибона и југословенска лига нису могли више да пруже. Са друге стране Атлантика, Портланд Трејлблејзерси су већ одабрали Петровића у трећем кругу драфта 1986. Међутим, он је одлучио да одложи одлазак у САД и 1988. је потписао за Реал Мадрид, за оно време велику суму од 4 милиона долара.

Реал Мадрид

У сезони 1988—1989. Петровић је носио дрес шпанског краљевског клуба. Иако им је титула у првенству за мало измакла, пошто су изгубили од Барселоне у петој одлучујућој утакмици, Петровић је помогао Реалу да освоји национални куп победом над њиховим каталонским ривалима. Петровић је такође предводио клуб у победи над Снајдером у финалу Купа победника купова изједначивши свој рекорд у европским такмичењима (62 поена). Његова прва сезона у ACB лиги је такође била и последња, али он још увек држи рекорд ACB лиге у броју постигнутих поена (42) и тројки (8) у финалној серији.

Одличној сезони у клупским такмичењима Петровић је додао и златну медаљу са Европског првенства 1989. у Загребу на којем је млади југословенски тим рушио све редом и врло лагано савладао Грчку у финалној утакмици. Петровић је био други стрелац првенства и најкориснији играч.

Мотивисан изазовом и притиском Портланд Трејлблејзерса, који су га драфтовали као 60. пика 1986, Петровић је коначно одлучио да покуша и да се докаже у NBA. Ненадано је напустио Шпанију на крају сезоне, откупивши свој уговор са Реалом и придружио се Блејзерсима за сезону 1989-1990.

Портланд

У многим својим изјавама пре доласка у Портланд, Петровић је навео недостатак минутаже као једину могућу препреку да успе у NBA [10][11]; у својој првој сезони са Блејзерсима, те бриге су се реализовале. У уиграној старној постави Портланда у којој су били Клајд Дрекслер и Тери Портер, најбољи европски играч је био принуђен да игра просечно 12 минута по утакмици, што му је омогућило да постиже 7,4 поена по утакмици. Почетак сезоне 1990-1991 је довео Петровићево незадовољство до врхунца, пошто је његова минутажа пала на 7,4 поена по утакмици. На његов захтев, после 38 утакмица у сезони (од којих у 20 није ни играо), у размени три тима је прешао у Њу Џерзи Нетсе.

Током лета између две најфрустрирајуће сезоне у професионалној каријери, Петровић је са југословенском репрезетнацијом освојио Светско првенство 1990. у Буенос Ајресу, након победе у финалу против Совјетског Савеза.

Њу Џерзи

Дана 23. јануара 1991, Петровић је постао члан Њу Џерзи Нетса. Сада је био део тима у ком су били Кени Андерсон и Дерик Колеман, двојица играча која су највише обећавала у лиги, али такође тим који није стигао до плеј-оф од сезоне 1985—1986. Одлучан да му се не понови епизода са Портландом, Петровић је одмах одговорио на повећану минутажу (20,5 минута по утакмици), постижући просечно 12,6 поена у 43 утакмице за Нетсе. Прва комплетна сезоне са Нетсима је била заиста очаравајућа: није пропустио ниједну утакмицу, постизао је просечно 20,6 поена за 39,9 минута на паркету и био је први међу бековима по успешности шута из игре (51%), доказао се као вођа тима и проглашен је за најкориснијег тимског играча. Још важније, његови успеси су се пренели на успех тима, пошто су Нетси забележили 14 победа више него претходне сезоне и стигли су до плеј-офа. Следеће сезоне 1992-1993 Петровић је побољшао свој просечни учинак (22,3) и поновио је одличан проценат шута за три поена од прошле сезоне (45%), а опет је био најбољи међу бековима по успешности шута из игре (52%). Амерички медији су га изабрали у трећу NBA поставу за ту сезону. Међутим, неуспех да се избори позив за Ол-Стар утакмицу 1993. је дошао као велико разочарење за Петровића; он је био једини међу првих 15 стрелаца те сезоне који нису добили позивницу.

Олимпијске игре 1992. у Барселони су прве игре на којима је учествовала независна Хрватска, а Петровић је био вођа хрватске репрезентације на олимпијском турниру. Изгубивши само од америчког Тима снова у утакмицама у групи, хрватска репрезентација је стигла до финала преко слободних бацања против преправљеног совјетског тима. На крају, NBA звезде су се показале прејаке за Хрватску и послале Петровића и његове саиграче кући са сребрним медаљама.

Смрт и постхумна слава

Dražen Petrović
Споменик Дражену Петровићу испред меморијалног центра

У лето 1993, након најбоље сезоне у NBA и елиминације Нетса у првој рунди плеј-офа од Кливленд Кавалирса, Петровић је отпутовао за Пољску, где је хрватска репрезентација играле квалификације за Европско првенство 1993. Размишљао је о одласку из Нетса, разочаран тензијом између себе и, према његовим веровању, љубоморних саиграча, као и због чињенице да Нетси још нису продужили уговор. Америчким новинарима је изјавио да га је недостатак признања у лиги натерао да потпуно напусти NBA и да игра за клуб у Грчкој. Касније се причало да се сложио са условима које је понудио Панатинаикос, пошто је наводно власник клуба Павлос Јанакопулос понудио бланко чек. Из приватних разлога, Петровић је одлучио да се не врати у Хрватску из Пољске са саиграчима, већ приватним возилом.

Дражен Петровић је погинуо као сувозач у саобраћајној несрећи на Ауто-путу 9 код Денкендорфа, близу Инголштата, Немачка, приближно у 17:20 7. јуна 1993, четири и по месеца пре свог 29. рођендана.

Према извештају инголштадске полиције, то послеподне је један камион пробио централну ограду; возач је покушавао да избегне судар са приватним возилом у својој траци и изгубио је контролу над камионом, који је пробио центалну ограду и ту се зауставио, само да би блокирао све три траке у смеру Минхена. Неколико секунди касније Фолксваген голф који је превозио заспалог Петровића на сувозачевом седишту се сударио са камионом и убио само њега, а његовог возача Клару Шаланци, немачку манекенку која је била у вези са Петровићем, и путника на задњем седишту, турску кошаркашицу, је тешко повредио.[12] Утврђено је да је видљивост на путу била врло лоша и да Петровић није био везан појасом.[13]

Croatian walk of fame - Drazen Petrovic
Спомен-звезда Дражену Петровићу у Хрватској улици славних на опатијском шеталишту

Гроб Дражена Петровића у Мирогоју је одмах постао светилиште за његове земљаке. Цибониној дворани је промењено име у Кошаркашки центар Дражен Петровић 4. октобра 1993, а град Загреб има трг који носи његово име. Од 1994. најкориснији играчи Мекдоналдсовог првенства добијају Трофеј Дражена Петровића. 29. априла 1995. је подигнута статуа испред Олимпијског музеја у Лозани која слави Петровићев значај свету спорта, што га је учинило другим спортистом који је примио ову почаст. Петровић је 2002. уведен у Кошаркашку кућу славних. Након што је 9. јула 2001. поразио Патрика Рафтера на Вимблдону, хрватски тенисер Горан Иванишевић је посветио своју победу свом покојном другу и носио је дрес Њу Џерзија који је припадао Петровићу испред 100.000 људи који су славили у Сплиту његову победу. На 13. годишњицу Петровићеве смрти, 2006. је у Загребу отворен Меморијални центар Дражен Петровић посвећен Петровићевој личности и достигнућима, са 10 тематских галерија са мултимедијалним садржајем који приказују целу његову каријеру. Децембра исте године, у Загребу је откривен споменик висок четири метра, посвећен Дражену, рад академског вајара Кузме Ковачића.[14]

Достигнућа и награде

Клупска такмичења

Година Такмичење Успех Клуб
1982. Куп Кораћа Финалиста КК Шибенка
1983. Куп Кораћа Финалиста КК Шибенка
1985. Куп шампиона Победник КК Цибона
1985. Првенство Југославије Победник КК Цибона
1985. Куп Југославије Победник КК Цибона
1986. Куп шампиона Победник КК Цибона
1986. Првенство Југославије Финалиста КК Цибона
1986. Куп Југославије Победник КК Цибона
1987. Куп победника купова Победник КК Цибона
1987. Првенство Југославије Финалиста КК Цибона
1988. Куп Југославије Победник КК Цибона
1988. Куп Кораћа Финалиста КК Цибона
1989. Куп Шпаније Победник Реал Мадрид
1989. Првенство Шпаније Финалиста Реал Мадрид
1989. Куп победника купова Победник Реал Мадрид
1990. NBA плеј-оф Финалиста Портланд Трејлблејзерси
  • Највише постигнутих поена у првенственој утакмици (112)
  • Највише постигнутих поена у финалној серији АЦБ лиге (42)
  • Највише постигнутих тројки у финалној серији АЦБ лиге (8)
  • Најбољи проценат шута међу бековима у NBA 1992.
  • Најбољи проценат шута међу бековима у NBA 1993.
  • Највише тројки без промашаја у три утакмице плеј-оф серије (изједначен са још двојицом)

Репрезентације

Година Догађај Домаћин Пласман Држава
1980. Балканско јуниорско првенство Истанбул, Турска 3. место СФР Југославија
1981. Балканско кадетско првенство Солун, Грчка 1. место СФР Југославија
1982. Балканско јуниорско првенство Патрас, Грчка 1. место СФР Југославија
1982 Европско јуниорско првенство Дмитовград и Хасков, Бугарска 2. место СФР Југославија
1983. Универзијада Едмонтон, Канада 2. место СФР Југославија
1984. Балканско првенство Атина, Грчка 2. место СФР Југославија
1984 Олимпијске игре Лос Анђелес, САД 3. место СФР Југославија
1986. Светско првенство Мадрид, Шпанија 3. место СФР Југославија
1987. Универзијада Загреб, СФРЈ 1. место СФР Југославија
1987. Европско првенство Атина 3. место СФР Југославија
1988. Олимпијске игре Сеул, Јужна Кореја 2. место СФР Југославија
1989. Европско првенство Загреб, СФРЈ 1. место СФР Југославија
1990. Светско првенство Буенос Ајрес, Аргентина 1. место СФР Југославија
1992. Олимпијске игре Барселона, Шпанија 2. место Хрватска
  • Најбољи играч Балканског јуниорског првенства 1982.
  • Накориснији играч Светског првенства 1986.
  • Накориснији играч Европског првенства 1989.

Референце

  1. ^ Stephen Rodrick, Spirit of the Game Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 26, 2004) (на језику: енглески), ESPN Magazine, August 8,}- 2005
  2. ^ Jim Huber, Drazen Petrovic, Inside the NBA, January 12th, 2006
  3. ^ -{NBA.com, Drazen Petrovic
  4. ^ „A World Apart, Nets' Petrovic Is Mourned: In New Jersey and the former Yugoslavia, 28-year-old guard is remembered after being killed in car crash”. Los Angeles Times. 09. 06. 1993. Приступљено 30. 06. 2013. »His father was a Serb and his mother a Croat, and he competed for Croatia«
  5. ^ Čolović, Dušan (15. 08. 1990). „Igraću samo za Jugoslaviju!”. Tempo (1277).
  6. ^ „Prisoners of War”. Sports Illustrated, 1996 Olympics. »Petrovic, whose father is a Serb«
  7. ^ Dmitrović, Ratko (01. 10. 2010). „Praznina u duši Vlade Divca”.
  8. ^ www.drazenpetrovic.com, Statistics Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 5, 2006) (на језику: енглески)
  9. ^ www.drazenpetrovic.com, Cibona Story Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 2, 2006) (на језику: енглески)
  10. ^ www.drazenpetrovic.com, Real Madrid Story Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 2, 2006) (на језику: енглески)
  11. ^ www.drazenpetrovic.com, Blazers Portland Story Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 2, 2006) (на језику: енглески)
  12. ^ HRT.hr, Today in History - July 7th Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 10, 2006) (на језику: енглески)
  13. ^ Stephen Rodrick, Spirit of the Game Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 26, 2004) (на језику: енглески), ESPN Magazine, August 8, 2005
  14. ^ „Spomenik Draženu Petroviću u Zagrebu”. Index.hr. 24. 10. 2005.

Спољашње везе

22. октобар

22. октобар (22.10.) је 295. дан у години по грегоријанском календару (296. у преступној години). До краја године има још 70 дана.

Јадранска лига у кошарци 2003/04.

Јадранска лига у кошарци 2003/04. је трећа сезона регионалне кошаркашке Јадранске лиге. Лига се од оснивања званично назива Гудјир лига због спонзорског уговора са компанијом Гудјир. Ове сезоне лига је проширена за два места, тако да је учествовало 14 клубова из 4 различите земље - по 4 из Словеније, Србије и Црне Горе и Хрватске, као и 2 из Босне и Херцеговине.

Европско првенство у кошарци 1989.

Европско првенство у кошарци 1989 (Еуробаскет 1989) је 26. по реду европско кошаркашко првенство за мушкарце. Такмичење је одржано од 20. јуна до 25. јуна 1989. године у Загребу, СФР Југославија. Златну медаљу је освојила Југославија, сребрну Грчка, док је бронзану медаљу освојио Совјетски Савез. Југословенски репрезентативац Дражен Петровић је био најкориснији играч турнира (МВП), а најбољи стрелац је био грчки репрезентативац Никос Галис са просечно 35,6 поена по утакмици.

Евроскар

Евроскар је годишња награда која се додељује најбољем европском кошаркашу. Назив је добила комбиновањем речи Европа и Оскар, тако да се често назива „Европским кошаркашким Оскаром“. Награда је установљена 1979. године, а додељује је италијански лист Газета дело спорт.

У конкуренцији за ово признање је било који играч који поседује држављанство неке европске земље, без обзира на то за који клуб наступа. О добитнику одлучује жири сачињен од тренера, играча и спортских новинара из 33 различите земље.

КК Цибона

КК Цибона је кошаркашки клуб из Загреба, Хрватска. Цибона је освојила 22 пута првенство своје државе (3 пута у Југославији и 19 пута у Хрватској) и 15 националних купова (8 у Југославији и 7 у Хрватској). Клуб је по два пута освојио Куп европских шампиона (1985. и 1986.) и Куп победника купова (1982. и 1987.) и по једном Куп Радивоја Кораћа (1972.) и Јадранску лигу (2014.).

КК Шибеник

КК Шибеник је бивши кошаркашки клуб из Шибеника, Хрватска.

Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1988.

Кошаркашки турнир на Летњим олимпијским играма одржаним 1988. године је девети по реду званични кошаркашки турнир на Олимпијским играма. Турнир је одржан у Сеулу, Кореја. На завршном турниру је учествовало укупно 12 репрезентација и одиграно је укупно 46 утакмице.

Кошаркашка репрезентација Југославије

Кошаркашка репрезентација Југославије била је национална кошаркашка селекција Југославије. Била је под управом Кошаркашког савеза Југославије (КСЈ).

Југославија се сматрала другом велесилом у међународној кошарци, одмах иза Сједињених Америчких Држава. Пре Југословенских ратова деведесетих, јединствени југословенски тим (тада укључујући Србију, Црну Гору, Хрватску, Словенију, Босну и Херцеговину и Македонију) се сматрао једним од најбољих на свету, увек се такмичећи са Сједињеним Државама и Совјетским Савезом за највишу позицију на подијуму.

Кошаркашка репрезентација Хрватске

Кошаркашка репрезентација Хрватске је представник Хрватске на међународним кошаркашким такмичењима. Након стицања независности 1991. године Кошаркашка репрезентација Хрватске почиње своје такмичење у квалификацијама за Летње олимпијске игре 1992. године.

Најбољи резултат остварен је, управо, на Олимпијском кошаркашком турниру у Барселони када је освојена сребрна медаља пошто је Хрватска поражена у финалу од Првог и оригиналног „Тима снова”.

Хрватски кошаркаши, који су, такође, наступали и за Југославију, Крешимир Ћосић, Дражен Петровић и Мирко Новосел су примљени у Нејсмитову кошаркашку кућу славних, а касније и у ФИБИНУ кућу славних.

Кошаркашки центар Дражен Петровић

Кошаркашки центар Дражен Петровић је вишенаменска спортска дворана у Загребу са капацитетом од 5.400 места. Име је добила по великану хрватске југословенске и светске кошарке Дражену Петровићу. Дворану користи кошаркашки клуб Цибона.

Дворана је службено отворена 30. јула 1987. године и у почетку је носила име спортски центар Цибона. 4. октобра 1993. године преименована је у кошаркашки центар Дражен Петровић, а 7. јула 2006. године уз дворану је отворен музејско-меморијалан центар Дражен Петровић.

Дворана је место одржаваља многих концерата.

Кућа славних ФИБА

ФИБА је 1. марта 2007. године отворила Кућу славних у Алкобендасу предграђу Мадрида у Шпанији. Кућа је отворена у години прославе 75 годишњице ФИБА када је 18. јуна 1932. неколицина младих одважних људи изборила независност руководећег тела од аматерског рукомета, који је тада имао контролу над кошарком.

Кућа славних у Алкобендасу је зграда са 5 спратова и 2.000 m² замишљена као надградња „Фондације Педра Фернандиза“ музеја у којем се чува наслеђе кошарке.

При избору прве генерације славних се руководило жељом да се ода признање људима који су неизмерно допринели кошарци, а који нису више међу живима. За разлику од истог таквог музеја у Спрингфилду, Масачусетс, САД (која је базирана углавном на америчкој НБА кошарци), овде ће признања добијати личности са свих меридијана који су допринели развоју и популарности кошарке.

Кандидати за Кућу славних подељени су у четири категорије: играчи (који су престали играти пре најмање 5 година), тренери, званична лица (судије и делегати) и заслужне личности (функционери).

У прву генерацију Куће славних су ушли:

ИграчиАлександар Белов Русија

Вања Војнова Бугарска

Дражен Петровић Хрватска

Крешимир Ћосић Хрватска

Лилијана Ронкети Италија

Мирза Делибашић Босна и Херцеговина

Радивој Кораћ Србија

Теофило Круз Порторико

Фернандо Мартин Шпанија

Владе Дивац СрбијаТренериАлександар Гомељски Русија

Александар Николић Србија

Антонио Дијаз Мигуел Шпанија

Владимир Кондрашин Русија

Ђанкарло Примо Италија

Хенри Иба Сједињене Америчке ДржавеСудијеВладимир Костин Русија

Обрад Белошевић Србија

Пјетро Ревербери Италија

Ренато Ригето БразилЗлатне заслуге за кошаркуЏејмс Нејсмит Сједињене Америчке Државе

Вилијам Џонс Уједињено Краљевство

Леон Буфар Швајцарска

Осам федерација оснивача ФИДЕ

Аргентина

Грчка

Италија

Летонија

Порторико

Румунија

Чешка

ШвајцарскаЗаслужне личностиАбдел Азим Ашри Египат

Абдел Вахби Египат

Анселмо Лопез Шпанија

Антонио Карнеиро Бразил

Аугуст Пицл Аустрија

Вилард Грим Сједињене Америчке Државе

Декио Скури Италија

Дионизио Калво Филипини

Едвард Стејц Сједињене Америчке Државе

Едуарсо Риварола Перу

Јошими Уеда Јапан

Јун Дук-ју Јужна Кореја

Каријан Козловски Пољска

Небојша Поповић Србија

Николај Семашко Русија

Радомир Шапер Србија

Рајмондо Сапорта Шпанија

Роберт Биснел Француска

Тургут Атакол Турска

Ференц Хеп Мађарска

Жозе Дос Реис БразилУ Кућу славних у Алкобендасу 12. септембра 2007. примљено је још 20 чланова. После овога, пријем нових чланова вршиће се сваке две године.

Друга генерација Куће славних:

Играчи:Сергеј Белов Русија

Дражен Далипагић Србија

Иво Данеу Словенија

Оскар Фурлонг Аргентина

Никос Галис Грчка

Пјерлуиђи Марцорати Италија

Амаури Пасос Бразил

Емилијано Родригез Шпанија

Бил Расел Сједињене Америчке ДржавеИграчице:Ен Мајерс Бразил

Хортенсија Маркари Бразил

Уљана Семјонова ЛетонијаТренери:Лидија Алексејева Русија

Дин Смит Сједињене Америчке Државе

Ранко Жеравица Србија

Того Ренан Соарес БразилФункционери:Марио Хопенхајм Уругвај

Ервин Кашај Мађарска

Ален Ре КанадаЗаслужне личности:Борислав Станковић Србија

Мирогој

Мирогој је средишње и највеће загребачко гробље, је смештено на обронцима планине Медведнице. Мирогој је такође парк и уметничка галерија на отвореном.

Мистер Еуропа

Мистер Еуропа је некадашња годишња награда која се додељивала најбољем европском кошаркашу. Награду је од 1976. до 2010. године додељивао италијански недељник Супербаскет магазин.

У конкуренцији за ово признање били су играчи који су поседовали држављанство неке европске земље, без обзира на то за који клуб су наступали. О добитнику је одлучивао жири сачињен од новинара Супербаскет магазина.

Петровић

Петровић може да се односи на:

Петровић (презиме), српско презиме

Петровић (династија), српска династијаили:

Петровић (Штимље), насеље у општини Штимље, КиМ, Република Србијаили:

Петровић је презиме више познатих особа (азбучним редом):

Александар Петровић (1927)

Бошко Петровић (1911—1937)

Бошко Петровић (1915—2001)

Бошко Н. Петровић (1928—2008)

Бошко Д. Петровић (1926)

Бранимир Петровић (1982), фудбалер

Бранко Петровић (1922-)

Хајдук Вељко Петровић (1780—1813)

Вељко Петровић (1884—1967)

Вице Петровић (1677—1754)

Војислав Петровић (1925—2007)

Димитрије Петровић (1799—1852), академски вајар (тзв. "ликорезац" и "ликоливац")

Дражен Петровић (1964—1993)

Душан Петровић (1966)

Душан Петровић Шане (1914—1977)

Емил Петровић (1894—1957)

Емил Петровић (1930)

Гајо Петровић (1927—1993)

Горан Петровић (1961)

Златибор Петровић (1921—2009)

Зора Петровић (1894—1963)

Зоран Петровић (1921-)

Илија Петровић (1895—1942)

Карађорђе Петровић (1762—1817)

Милан Петровић (1879—1952)

Миодраг Петровић (1888—1950)

Миодраг Петровић-Чкаља (1924—2003)

Мита Петровић (1848—1891)

Михајло Петровић (1884—1913)

Михаило Петровић Алас (1868—1943)

Мојсије Петровић (1677—1730)

Надежда Петровић (1873—1915)

Настас Петровић (1867—1928)

Ненад Петровић (1907—1989)

Ненад Петровић (1925-)

Павле Петровић (1818—1852)

Петар С. Петровић (1934-)

Петар Петровић Пеција (1899—1952)

Раде Петровић (1941-), певач

Растко Петровић (1898—1949)

Руде Петровић (1907-)

Сава Петровић (1794—1857)

Сава Петровић (1839—1889)

Светислав Петровић (1883—1935)

Светозар Петровић (1931—2005)

Стеван Петровић Бриле (1921—1943)

Страхиња Петровић (1892—1964)

Урош Петровић (1888—1915)

Прва лига Југославије у кошарци 1982/83.

Прва лига Југославије у кошарци 1982/83. је било 39. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојила Босна. Сезону је обележио скандал у трећој утакмици финала између Босне и Шибенке, коју је КСЈ поништио и наложио да се утакмица понови на неутралном терену у Спенсу. Шибенка је одбила да дође на поновљену мајсторицу, па је титула првака додељена Босни.

Прва лига Југославије у кошарци 1985/86.

Прва лига Југославије у кошарци 1985/86. је било 42. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојио Задар.

Прва лига Југославије у кошарци 1987/88.

Прва лига Југославије у кошарци 1987/88. је било 44. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојила Југопластика.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2019.

Суперкуп Јадранске лиге у кошарци је 2019. године одржан по трећи пут. Домаћин турнира био је Загреб у периоду од од 26. до 29. септембра 2019. године, а сви мечеви су одиграни у Кошаркашком центру Дражен Петровић.

 
Успеси и медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 1984. Лос Анђелес Југославија
Сребрна медаља — друго место 1988. Сеул Југославија
Сребрна медаља — друго место 1992. Барселона Хрватска
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 1986. Шпанија Југославија
Златна медаља — прво место 1990. Аргентина Југославија
Европско првенство
Бронзана медаља — треће место 1987. Грчка Југославија
Златна медаља — прво место 1989. Југославија Југославија
Универзијада
Златна медаља — прво место 1983. Едмонтон Југославија
Златна медаља — прво место 1987. Загреб Југославија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1986. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Bronze medal world centered.svg
Добитници „Златне значке” Спорта
Најкориснији играч Светског првенства у кошарци
Играчи
Тренери
Судије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.