Дражен Далипагић

Дражен Далипагић – Праја (Мостар, 27. новембар 1951) је бивши југословенски кошаркаш и српски тренер. Завршио је Вишу педагошку школу у Београду.

У Партизан је стигао лета 1971. године, и до 1982. одиграо десет сезона у црно-белом дресу. У том периоду је за Партизан одиграо 305 утакмица и постигао 8,278 поена, уз просечно 33,7 поена по утакмици, па је и дан-данас, после више од 30 година, остао најбољи стрелац у богатој клупској историји. С Партизаном је освојио две титуле првака државе и два Купа Радивоја Кораћа. Играо је и у Реалу, Удинама, Венецији (против Виртус Болоње постигао рекордних 70 поена), Верони, а каријеру је завршио у дресу Црвене звезде.

Дражен Далипагић

Дражен Далипагић

Дражен Далипагић

Личне информације
Пуно име Дражен Далипагић
Надимак Праја
Датум рођења 27. новембар 1951.(67 год.)
Место рођења Мостар, СФР Југославија
Држављанство  Србија
Висина 1,97 m
Позиција крило
Про каријера 1971—1991
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1971–1980
1980–1981
1981–1982
1982–1983
1983–1985
1985–1988
1988–1989
1990–1991
Партизан
Рејер Венеција
Партизан
Реал Мадрид
Аматори Удине
Рејер Венеција
Скалигера Верона
Црвена звезда
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1992–1996
1997–1998
2001–2002
Горица
МЗТ Скопље
Астра Банка
Репрезентација
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија (243 утакмице)
Награде
Освојене медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1976. Монтреал Југославија
Златна медаља — прво место 1980. Москва Југославија
Бронзана медаља — треће место 1984. Лос Анђелес Југославија
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1974. Порторико Југославија
Златна медаља — прво место 1978. Филипини Југославија
Бронзана медаља — треће место 1982. Колумбија Југославија
Бронзана медаља — треће место 1986. Шпанија Југославија
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1973. Шпанија Југославија
Златна медаља — прво место 1975. Југославија Југославија
Златна медаља — прво место 1977. Белгија Југославија
Бронзана медаља — треће место 1979. Италија Југославија
Сребрна медаља — друго место 1981. Чехословачка Југославија
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1975. Алжир Југославија

Клупска каријера

Кошарку је почео да игра тек са 18 година. Приликом отварања нове спортске дворане у Зворнику је 1971. организован сусрет репрезентација република Босне и Херцеговине и Србије. Далипагић је на тој утакмици играо за репрезентацију Босне и Херцеговине, доминирао у скоку под оба коша и постигао и највише поена. Селектор репрезентације Југославије Ранко Жеравица, који је тог лета постао тренер Партизана, одлучио је да га доведе у свој тим. За Далипагића се интересовала и првак Југопластика, која је имала географску предност јер је била ближе Мостару, па је Далипагић споразум склопио прво с њима. Поставио је услов Партизану да ће играти за тај клуб само ако буде играо прву лигу. Партизан је на крају сезоне 1970/71 испао из Прве лиге, али како се Друга лига играла у летњој међусезони, изборио је свој повратак за следећу сезону 1971/72. Партизанов функционер Ђорђе Чоловић је био предузимљивији, обећавао да Партизан гради тим за будућност и Далипагић одлучио да дође у Партизан. Кршење споразума са Југопластиком га је коштало шестомесечне суспензије од стране Кошаркашког савеза БиХ, па је Далипагић пропустио почетак сезоне. Своју прву званичну утакмицу за Партизан одиграо је против Задра и постигао 3 поена. Пред домаћим навијачима дебитовао је против загребачке Локомотиве и постигао 21 поен.[1]

У Партизан је за сезону 1972/73. из чачанског Борца доведен репрезентативни бек Драган Кићановић, који ће са Далипагићем чинити тандем у Партизану и у репрезентацији Југославије. Жеравица је напустио Партизан 1975, а на месту тренера наследио га је Борислав Ћорковић. Далипагић и Партизан су своју прву титулу првака југославије освојили у сезони 1975/76. До 1982. Праја је одиграо десет сезона у црно-белом дресу. У том периоду је одиграо 305 утакмица и постигао 8,278 поена, уз просечно 33,7 поена по утакмици, па је и дан данас, после више од 30 година, остао најбољи стрелац у богатој клупској историји. Са Партизаном је освојио две титуле првака државе и два Купа Радивоја Кораћа.

После Партизана одлази у Италију, где наступа за Венецију , Удине и Верону. Био је трипут најбољи стрелац италијанског првенства са просецима 30,8, затим 36,5 и коначно 36,3 поена по мечу. Тројке је шутирао са 47,1 одсто. А 25. јануара 1987. играјући за Венецију против Виртуса постигао је невероватних 70 поена! За Венецију је играо и кад је била у Другој лиги, и те сезоне му је просек био – 42,9 поена!

У сезони 1982/83. носио је дрес Реала из Мадрида, али је играо само у Евролиги. Са 39 година је на наговор свог пријатеља Моке Славнића, обукао дрес Црвене звезде. У сезони 1990/91, иако у четрдесетој години, постигао је 321 поен, шутирајући тројке 38 одсто.

Био је један од првих играча из Европе за којег је интересовање показао неки НБА тим. Био је у кампу Бостон селтикса, и био убедљиво најбољи играч. Праја је ипак одустао од играња у најјачој светској лиги јер су тада НБА и ФИБА биле неспојиве. Наступ у НБА би му тада трајно ускратио право да игра за репрезентацију.

Репрезентација

На Олимпијским играма у Монтреалу 1976. освојио је, са репрезентацијом Југославије, сребрну медаљу, а на следећој Олимпијади у Москви 1980. златну. На Светском првенству у Порторику 1974. репрезентација СФРЈ у којој је играо била је друга, а четири године касније на Светском првенству у Манили била је прва. Далипагић је тада проглашен најбољим играчем првенства. Иста репрезентација била је трећа на Светском првенству у Колумбији 1982, а друга на Првенству Европе 1981.

На отварању Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу је носио заставу СФРЈ и касније освојио бронзану медаљу.

За репрезентацију Југославије одиграо је 246 утакмица, и постигао 3.700 поена. Највише у историји. Равно 400 више од другог најефикаснијег – Кићановића, и 520 више од Креше Ћосића.

Године 1977. Далипагић је понео титулу најбољег играча у Европи, а 1978. био је најбољи спортиста у Југославији.

RIAN archive 488310 Basketball. Yugoslavia vs. Italy
Далипагић (14) на ЛОИ 1980.

После кошарке

По завршетку кошаркашке каријере био је тренер, и водио је италијанску Горицу, МЗТ Скопље и београдски тим Астра Банку.

Јануара 2005. у Спрингфилду постао је члан кошаркашке Куће славних. То признање су са простора некадашње Југославије добили секретар ФИБЕ Борислав Станковић, „отац југословенске кошарке“ Александар Николић, центар Крешимир Ћосић и Дражен Петровић постхумно.

На иницијативу Педра Фернандеза, бившег тренера Реала, 1. марта 2007. отворена је у Алкобендасу, (Шпанија) европска кошаркашка Кућа славних. Међу онима који су 12. септембра постали чланови Куће славних налазе се Ранко Жеравица, Борисав Станковић и Дражен Далипагић.

Приватни живот

Ожењен је економистом Соњом Пожег, бившом тенисерком и имају ћерку Сању и сина Даворина који је кошаркаш. Даворин Далипагић је играо за београдске клубове Партизан, Атлас и Астра Банку.

Занимљивост

  • У једној реклами за пиво, Дражен Далипагић и Владе Дивац су убацивали кикирики у празну лименку пива и након што Дивац изгуби, Далипагић му каже “Мали, иди по пиво”. Реклама представља омаж чувеној полуфиналној утакмици између Југославије и Совјетског Савеза на Светском првенству 1986. у Шпанији. Након што су се Совјети вратили у утакмицу након две Дивчеве грешке, а касније и победили у продужецима, Далипагић је пришао утученом Дивцу и рекао му: “Мали, нема везе… следећи пут су твоји…” [2]
  • Прајин спортски почетак је интересантан. Почео је као и сви клинци са фудбалом у Вележу у родном Мостару. Играо је центархалфа. Ту је и добио надимак који и данас носи – Праја. Из фудбала је отишао у рукомет, а тек са осамнаест година је на наговор старијег брата почео са кошарком у мостарској Локомотиви. Само две године касније је заиграо у Партизану (1971), а већ 1973. био окићен својом првом медаљом на ЕП у Шпанији.

Референце

  1. ^ „Drazen Dalipagic, the sky jumper - Vladimir Stankovic - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. Приступљено 5. 10. 2014.
  2. ^ „Bascet-plus.com”. Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2007. Приступљено 28. 01. 2007.

Спољашње везе

1951

1951. је била проста година.

27. новембар

27. новембар (27.11.) је 331. дан године по грегоријанском календару (332. у преступној години). До краја године има још 34 дана.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1984.

Спортистима Југославије је ово били петнаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу била заступљена са 140 учесника који су учествовали у 16 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стрељаштво, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили рекордан број медаља, укупно осамнаест. Број осамнаест је био подељен са рекордним бројем од седам златних, четири сребрне и седам бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у боксу (Антон Јосиповић), ватерполу (мушка репрезентација Југославије), рукомету (мушка репрезентација Југославије), (женска репрезентација Југославије), рвању (Шабан Трстена и Владо Лисјак) и кајаку и кануу (Матија Љубек и Мирко Нишовић).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Европско првенство у кошарци 1977.

Европско првенство у кошарци 1977. је двадесетпрво регионално кошаркашко такмичење организовано под покровитељством ФИБЕ Европа. Такмичење је одржано у Белгији од 15. до 24. септембра. Градови домаћини били су Остенде и Лијеж.

КК МЗТ Скопље

КК МЗТ Скопље је кошаркашки клуб из насеља Аеродром у Скопљу, Северна Македонија. У сезони 2019/20. такмичи се у Првој лиги Македоније и у Другој Јадранској лиги.

КК Рејер Венеција Местре

КК Рејер Венеција Местре (итал. Reyer Venezia Mestre) је италијански кошаркашки клуб из Венеције. Из спонзорских разлога пун назив клуба тренутно гласи Умана Рејер Венеција (итал. Umana Reyer Venezia). У сезони 2019/20. такмичи се у Серији А Италије и у Еврокупу.

КК Скалигера Верона

КК Скалигера Верона (итал. Scaligera Verona) је италијански кошаркашки клуб из Вероне. У сезони 2013/14. такмичи се у Лиги 2 Италије.

Кошаркашка репрезентација Југославије

Кошаркашка репрезентација Југославије била је национална кошаркашка селекција Југославије. Била је под управом Кошаркашког савеза Југославије (КСЈ).

Југославија се сматрала другом велесилом у међународној кошарци, одмах иза Сједињених Америчких Држава. Пре Југословенских ратова деведесетих, јединствени југословенски тим (тада укључујући Србију, Црну Гору, Хрватску, Словенију, Босну и Херцеговину и Македонију) се сматрао једним од најбољих на свету, увек се такмичећи са Сједињеним Државама и Совјетским Савезом за највишу позицију на подијуму.

Крило (кошарка)

Крило или ниско крило је назив за позицију играча у кошарци. Ова позиција је резервисана за играче доброг шута и нешто веће висине. Често се у кошаркашкој терминологији за крило каже „тројка“.

Кућа славних ФИБА

ФИБА је 1. марта 2007. године отворила Кућу славних у Алкобендасу предграђу Мадрида у Шпанији. Кућа је отворена у години прославе 75 годишњице ФИБА када је 18. јуна 1932. неколицина младих одважних људи изборила независност руководећег тела од аматерског рукомета, који је тада имао контролу над кошарком.

Кућа славних у Алкобендасу је зграда са 5 спратова и 2.000 m² замишљена као надградња „Фондације Педра Фернандиза“ музеја у којем се чува наслеђе кошарке.

При избору прве генерације славних се руководило жељом да се ода признање људима који су неизмерно допринели кошарци, а који нису више међу живима. За разлику од истог таквог музеја у Спрингфилду, Масачусетс, САД (која је базирана углавном на америчкој НБА кошарци), овде ће признања добијати личности са свих меридијана који су допринели развоју и популарности кошарке.

Кандидати за Кућу славних подељени су у четири категорије: играчи (који су престали играти пре најмање 5 година), тренери, званична лица (судије и делегати) и заслужне личности (функционери).

У прву генерацију Куће славних су ушли:

ИграчиАлександар Белов Русија

Вања Војнова Бугарска

Дражен Петровић Хрватска

Крешимир Ћосић Хрватска

Лилијана Ронкети Италија

Мирза Делибашић Босна и Херцеговина

Радивој Кораћ Србија

Теофило Круз Порторико

Фернандо Мартин Шпанија

Владе Дивац СрбијаТренериАлександар Гомељски Русија

Александар Николић Србија

Антонио Дијаз Мигуел Шпанија

Владимир Кондрашин Русија

Ђанкарло Примо Италија

Хенри Иба Сједињене Америчке ДржавеСудијеВладимир Костин Русија

Обрад Белошевић Србија

Пјетро Ревербери Италија

Ренато Ригето БразилЗлатне заслуге за кошаркуЏејмс Нејсмит Сједињене Америчке Државе

Вилијам Џонс Уједињено Краљевство

Леон Буфар Швајцарска

Осам федерација оснивача ФИДЕ

Аргентина

Грчка

Италија

Летонија

Порторико

Румунија

Чешка

ШвајцарскаЗаслужне личностиАбдел Азим Ашри Египат

Абдел Вахби Египат

Анселмо Лопез Шпанија

Антонио Карнеиро Бразил

Аугуст Пицл Аустрија

Вилард Грим Сједињене Америчке Државе

Декио Скури Италија

Дионизио Калво Филипини

Едвард Стејц Сједињене Америчке Државе

Едуарсо Риварола Перу

Јошими Уеда Јапан

Јун Дук-ју Јужна Кореја

Каријан Козловски Пољска

Небојша Поповић Србија

Николај Семашко Русија

Радомир Шапер Србија

Рајмондо Сапорта Шпанија

Роберт Биснел Француска

Тургут Атакол Турска

Ференц Хеп Мађарска

Жозе Дос Реис БразилУ Кућу славних у Алкобендасу 12. септембра 2007. примљено је још 20 чланова. После овога, пријем нових чланова вршиће се сваке две године.

Друга генерација Куће славних:

Играчи:Сергеј Белов Русија

Дражен Далипагић Србија

Иво Данеу Словенија

Оскар Фурлонг Аргентина

Никос Галис Грчка

Пјерлуиђи Марцорати Италија

Амаури Пасос Бразил

Емилијано Родригез Шпанија

Бил Расел Сједињене Америчке ДржавеИграчице:Ен Мајерс Бразил

Хортенсија Маркари Бразил

Уљана Семјонова ЛетонијаТренери:Лидија Алексејева Русија

Дин Смит Сједињене Америчке Државе

Ранко Жеравица Србија

Того Ренан Соарес БразилФункционери:Марио Хопенхајм Уругвај

Ервин Кашај Мађарска

Ален Ре КанадаЗаслужне личности:Борислав Станковић Србија

Миодраг Марић

Миодраг Марић (рођен 17. јула 1957. у Ужицу) је бивши југословенски и српски кошаркаш.

Мистер Еуропа

Мистер Еуропа је некадашња годишња награда која се додељивала најбољем европском кошаркашу. Награду је од 1976. до 2010. године додељивао италијански недељник Супербаскет магазин.

У конкуренцији за ово признање били су играчи који су поседовали држављанство неке европске земље, без обзира на то за који клуб су наступали. О добитнику је одлучивао жири сачињен од новинара Супербаскет магазина.

Прва лига Југославије у кошарци 1972/73.

Прва лига Југославије у кошарци 1972/73. је било 29. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојио Раднички.

Прва лига Југославије у кошарци 1975/76.

Прва лига Југославије у кошарци 1975/76. је било 32. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојио Партизан.

Прва лига Југославије у кошарци 1978/79.

Прва лига Југославије у кошарци 1979/80. је било 35. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојио Партизан.

Прва лига Југославије у кошарци 1979/80.

Прва лига Југославије у кошарци 1979/80. је било 36. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојила Босна.

Ратко Радовановић

Ратко Радовановић (Невесиње, 16. октобар 1956) је бивши југословенски кошаркаш, а након тога и кошаркашки функционер.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

 
Успеси и медаље
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1978. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal world centered.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1986. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Bronze medal world centered.svg
Добитници „Златне значке” Спорта
Најкориснији играч Светског првенства у кошарци
Играчи
Тренери
Судије
Летње
Зимске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.