Драгутин Томашевић

Драгутин Томашевић (Бистрица код Петровца на Млави, 20. април 1890Рашанац код Петровца на Млави, октобар 1915) је био десетоструки победник маратонске трке ОбреновацБеоград и први учесник Краљевине Србије на Олимпијским играма 1912. године у Стокхолму, Шведска.

Драгутин Томашевић
Dragutin Tomasevic
Споменик Драгутину Томашевићу у центру Петровца на Млави
Личне информације
Датум рођења20. април 1890.
Место рођењаБистрица код Петровца на Млави
 Краљевина Србија
Датум смртиоктобар 1915.
Место смртиРашанац код Петровца на Млави
 Краљевина Србија
Спортске информације
Спортмаратон

Биографија

Занимљивост везана за Драгутина Томашевића је да се 1909. године тркао са возом и победио. Наиме, у то време ишао је воз, ћира, на релацији Пожаревац — Петровац. Драгутин је пошао са железничке станице у Пожаревцу заједно са возом. Претрчао је негде око 40 километара и стигао у Петровац пре воза и сачекао га је на железничкој станици.

Tomasevic Dragutin
Српски олимпијац Драгутин Томашевић, као војник уочи Првог светског рата.

Драгутин Томашевић је, након Олимпијских игара у Стокхолму, започео припреме за следеће игре 1916. године у Берлину, али ускоро бива мобилисан и смртно рањен у борбама на брду Бубањ код Куле. Преминуо је у селу Рашанац, а сахрањен је у родном селу Бистрици у породичној гробници, заједно са својим спортским трофејима. На његовом гробу пише да су га „сахранили његова мајка и његова храброст”.

У знак сећања на првог учесника Олимпијских игара из Србије у његовој родној Бистрици и Петровцу на Млави одржава се „Меморијална трка Драгутин Томашевић“ на деоници дужине 10.450 m. под покровитељством СО Петровац на Млави и Олимпијског комитета Србије.

Спољашње везе

24. јун

24. јун (24.6.) је 175. дан године по грегоријанском календару (176. у преступној години). До краја године има још 190 дана.

Атлетика у Србији

Атлетска такмичења у Београду помињу се 1865. приликом обележавања педесетогодишњице Другог српског устанка, али је извесно да је било више и чешће надметања у народном стилу:бацање камена с рамена, скок удаљ без залета (из места) и сл. нарочито на вашарима и прославама.

Душан Милошевић

Душан Милошевић (рођ. 1. јуна 1894. Страгари Краљевина Србија— умро 19. мај 1967. Београд СФРЈ) је био српски и југословенски спортиста и олимпијац. Милошевић је био свестран спортиста који се такмичио у атлетици, пливању и фудбалу, а био је и један од оснивача БСК-а из Београда у којем је и играо фудбал.

Олимпијски комитет Србије

Олимпијски комитет Србије (ОКС) је национални олимпијски комитет Србије који организује спортисте за такмичење на Олипијским играма и осталим мањим спортским догађајима. Чланови Комитета су 47 спортских савеза, који бирају Извршни одбор у саставу председника и седамнаест чланова.

Општина Петровац на Млави

Општина Петровац на Млави је општина у Браничевском округу у централној Србији. По подацима из 2004. општина заузима површину од 655 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48374 ha, а на шумску 12773 ha).

Седиште општине је град Петровац на Млави. Општина Петровац на Млави се састоји од 34 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 31259 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,7‰, а број запослених у општини износи 6268 људи. У општини се налази 33 основних и 1 средња школа.

Петровац на Млави

Петровац на Млави је градско насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. године било је 7447 становника. До 2007. године званичан назив насеља је био Петровац (Сл. гласник Републике Србије 129/07).

Петровац је удаљен 116 km од Београда, а саграђен 1859. године, по наређењу кнеза Милоша Обреновића, и коју му надене назив по његовом пријатељу, а на захтев мештана села Свине, крајинском војводи и касније државном саветнику Милутину Петровићу Ери, млађем брату Хајдук Вељка Петровића. У Петровцу се родио један од најпознатијих српских духовника архимандрит Тадеј.

Списак носилаца заставе Србије на олимпијским играма

Ово је списак носилаца заставе Србије на олимпијским играма.Носиоци заставе носе националну заставу своје земље на церемонији отварања олимпијских игара.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Србија на Летњим олимпијским играма 1912.

Историјске су околности учиниле да су атлетичари Србије, најдуже од свих других у Југославије повезани са светским олимпијским покретом, такорећи од његовог почетка. Самим постојањем Краљевине Србије као државе током 19. и почетком 20. века створени су услови за рано јављање атлетике као организованог спорта, па и прикључивање међународној атлетици.

У првом раздобљу олимпијског развитка, од Олимпијских игара 1896. до Првог светског рата од свих југословенски република само са Србија и Црна Гора имале самосталну државност и зато су спортисти Србије имали могућност да учествују на Олимпијским играма под својам заставом.

Олимпијска историја Србије почиње 1912. године. На Петим Летњим олимпијским игрма 1912. у Стокхолму учествовали су и спортисти Краљевине Србије.

На сатанку Међународног олимпијског комитета (МОК) Краљевина Србија је примљена у чланство, а за члана изабран је Светомир Ђукић. Екипу Краљевине Србије чинила су два атлетичара, обојица из Београда.

У трци на 100 m такмичио се Душан Милошевић, бивши фудбалер БСК-а.

Други представник у Стокхолму био је Драгутин Томашевић који се такмичио у маратону.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Томашевић

Томашевић је српско и хрватско презиме. То је патроним и значи син Томаша.

Летње
Зимске
Летње
Зимске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.