Драговиштица

Драговиштица је река која протиче кроз Србију и Бугарску. Дугачка је 115 km. Настаје од Божичке и Љубатске реке. После 52 km тока напушта Србију и тече 63 km кроз Бугарску до ушћа у Струму.

Драговиштица припада егејском сливу и није пловна.

Драговиштица
Bosilegrad-Bozhishka-river
Река Драговиштица у Босилеграду
Опште информације
Дужина115 km
Водоток
УшћеСтрума
Географске карактеристике
Држава/е Србија,  Бугарска

Ток кроз Републику Србију

Драговиштица настаје у југоисточној Србији, код Босилеграда, спајањем Божичке реке (дужа притока),Лисинске реке и Љубатске реке, на надморској висини од 787 метара.

Божичка река

Божичка река извире у пределу који се зове Крајиште (између Власинског језера са западне стране и државне границе са Бугарском на истоку), само неколико километара од извора Јерме, још једне реке која тече кроз Србију и Бугарску. За разлику од Јерме која тече на север, Мутница (назив за горњи део Божичке реке) тече на југ, између Варденика на западу и Милевске планине на истоку, да би од села Божица наставила да тече као Божичка река. Код села Доња Лисина у Божичку реку се улива њена десна притока Лисинска река, а јужно одатле код Босилеграда, Божичка река се спаја са Љубатском реком.

Код Доње Лисине Божичка река је преграђена браном, како би се створило вештачко Лисинско језеро које служи као помоћно језеро за хидроелектрану Врла на Власини.

Љубатска река

Љубатска река такође извире у југоисточном делу Крајишта, на падинама Бесне Кобиле, код села Мусут. Одатле, Љубатска река протиче северним обронцима планине Дукат, поред села Горња Љубата и Доња Љубата, пре него што стигне до Босилеграда. Ово је још једна од многих река у Србији чији миран и предиван пејзаж представља повољну локацију за развој туризма.

После Босилеграда, Драговиштица лагано тече на југоисток, између северних обронака Миљевске планине и Дуката. Након што прође поред села Рајчиловци, Радичевци и Ресен, у Драговиштицу се у непосредној близини српско-бугарске границе улива њена десна притока Бранковачка река. Након тога, Драговиштица улази у Бугарску.

Ток кроз Републику Бугарску

Одмах након што уђе у Бугарску и прође село Долно Ујно, Драговиштица улази у Ћустендилску депресију, део речне долине реке Струме. Река тече поред јужних обронака Земенске планине, и села Драговиштица које сачињавају два насеља, Перивол на десној обали и Јамборано на левој обали реке. Одмах након тога, Драговиштица се улива у Струму у близини села Раждавица и Шипочано, која се налазе североисточно од Ћустендила.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Ћустендилска област

Ћустендилска област (буг. Област Кюстендил) се налази у западном делу Бугарске. Ова област заузима површину од 3,051 km² и има 160.700 становника. Административни центар Ћустендилске области је град Ћустендил.

Бесна Кобила

Бесна Кобила је планина у југоисточној Србији, на развођу слива Јужне Мораве и слива Струме. Припада планинама Родопског система. Највиши врх јој је 1.922 m., а остали високи врхови су Шупљи пад (1.862), Мусул (1.777), Мечит (1.587), Бела Вода и Модрика. Гребеном ове планине простирала се српско-бугарска граница у периоду између 1878. и 1919. године.

Босилеград

Босилеград или Босиљград (локални назив: Бусилиград) је седиште општине Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 2624 становника (према попису из 2002. било је 2702 становника).

Водопривредна служба у функцији система цивилне одбране

Поплаве и бујице представљају једну од највећих опасности по људе и животну средину и имају значајан утицај на друштвено-економски и техничко-технолошки развој и одрживост природних ресурса. О њиховој учесталости готово свакодневно говоре електронски медији. Поједине велике поплаве у свету, али и на нашем државном геопростору, праћене великим материјалним штетама и губицима људских живота, уврстиле су те појаве у жижу интересовања јавности. Међутим, данас у свету нема потпуне заштите од поплава и бујица.Ризик од велике воде и отказа система заштите не може се избећи, јер су то случајне величине. Поред тога, не може се димензионисати систем заштите за сваку велику воду.

Стога је у последње време у многим земљама света напуштен став да се поплаве и бујице могу сузбити и контролисати, тј. да се против њих може „борити“ и њима у потпуности управљати. С тим у вези је све више заступљен приступ адаптативног управљања заштитом и спасавањем од поплава и бујица, тј. прилагођавање поплавном ризику или принцип „живети са поплавама“. Нови концепт адаптативног управљања остварује се одмереним односом у неинвестиционим и инвестиционим радовима, као и смањењем изложености становништва и елемената животне средине поплавном ризику.

Софијска област

Софијска област (буг. Софийска област) се налази у западном делу Бугарске. Ова област заузима површину од 7,059 km² и има 273.240 становника. Административни центар Софијске области је град Софија.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Струма

Струма или Стримон (буг. Струма, грч. Στρυμόνας, Стримонас) је једна од најзначајних река Балкана. Река Струма протиче кроз Бугарску и Грчку, а њен слив обухвата и делове Србије (Босилеградски крај) и Македоније. Укупна дужина реке је 415 km, а површина слива је 10.800 km².

Извор Струме је на планини Витоша у западној Бугарској. У почетном делу Струма тече ка западу, а затим ка југу и тај смер углавном задржава до ушћа у Егејско море. Највећи део тока је у бугарској покрајини Пиринска Македонија (290 km). Доњи део тока је у грчкој покрајини Егејска Македонија. На реци се налазе градови: Перник, Благоевград, Сандански (Бугарска), Сер (Грчка).

Река Струма има 42 значајне притоке. Најважније су Рилска река, Драговиштица, Благоевградска Бистрица, Коњска река, Санданска Бистрица, Струмица и Агитис. На реци постоје Кресненска клисура и Рупелска клисура.

Горњи ток долине Струме у околини Перника је познат по великим угљенокопима. Доњи ток је пољопривредно подручје, нарочито у области Сера.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.