Драга Обреновић

Драгиња Обреновић[1] — Драга (девојачко Луњевица, из првог брака Машин; Горњи Милановац, 11/23. септембар 1866[2]Београд, 29. мај/11. јун 1903) била је краљица Србије и супруга краља Александра Обреновића, последњег краља из династије Обреновић.

Пре него што је постала краљица, Драга је била удовица инжењера Светозара Машина и дворска дама на двору краљице Наталије Обреновић. Убијена је заједно са својим супругом краљем Александром Обреновићем, током Мајског преврата 29. маја 1903. године по јулијанском календару, односно 11. јуна 1903. по грегоријанском.

Драга Обреновић
Kraljica Draga 11
Датум рођења23. септембар 1866.
Место рођењаГорњи Милановац
 Кнежевина Србија
Датум смрти29. мај 1903. (38 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Србија
ГробЦрква светог Марка у Београду
ДинастијаОбреновићи
ОтацПантелија Луњевица
МајкаАнђелија Луњевица
СупружникСветозар Машин (1883—1886), Александар Обреновић (1900—1903)
краљица Србије
Период5. август 1900. — 11. јун 1903.
ПретходникНаталија Обреновић
НаследникМарија Карађорђевић
Coat of Arms of the Obrenovic Royal Family

Биографија

Младост

Драгиња Луњевица је рођена 11/23. септембра 1866. године у Горњем Милановцу у богатој породици Луњевица. Драгин отац, Пантелија Луњевица је био окружни начелник Горњег Милановаца, а мајка Анђелија домаћица. Деда јој је био Никола Милићевић Луњевица, пријатељ и побратим Милоша Обреновића. Поред Драге, Анђелија и Панта су у браку имали још и Никодија, Николу, Христину, Ану - Војку и Ђурђину. .

У својој деветој години, Драга је послата на школовање у Београд. Основну школу је завршила у Београду, затим и „Церманкин завод“, односно „Женски завод“. Ту је научила више страних језика, међу којима руски, француски и немачки језик. За време боравка у Београду, Драга је почела да се бави писањем романа и приповедака, превођењем књига за новац. И поред тога што је отац водио доста рачуна о њој, као врло млада девојка је почела да зарађује за живот. Чак је објавила и неколико занимљивих прича за иностране часописе. Волела је да чита, а нарочито је волела да чита Стендала.

У Београду се први пут заљубила у студента Богдана Поповића, касније професора и теоретичара књижевности. Често су се састајали у клубу књижевника, где је Драга често навраћала. Међутим, жеље Драгиних родитеља одвешће је потпуно далеко од Поповића.

Прва Драгина удаја

Draga mlada
Драга Луњевица

Док је још становала у предграђу Земуна, догодила јој се тешка несрећа. Једном се враћала по поледици, оклизнула се и незгодно пала. Касније је установила да не може да рађа. Ову своју тајну је дуго брижљиво скривала, надајући се да ће се пронаћи лек за то. Једино је то рекла краљици Наталији Обреновић за време свог боравка у Бијарицу, а ова је то искористила да у писмима саветује свог сина да нипошто не сме да се ожени нероткињом.

Чим је напунила шеснаесту годину, родитељи су почели да је спремају за удају. Рударски инжењер Светозар Машин је био добар познаник њеног оца, а уз то имао је и богато порекло. Светозар Машин је био петнаест година старији од Драге. Његов отац је био угледни лекар и служио је на двору код кнеза Михаила и краља Милана Обреновића. Драгин девер, а Светозаров брат, Александар Машин је касније био један од водећих завереника у њеној ликвидацији, а једно време је био и начелник генералштаба српске војске. Драга Машин је рекла Богдану Поповићу да ће због родитељске присиле да се уда за Светозара, али да ту нема љубави, већ само користи.

Светозар и Драга су се венчали на Велику Госпојину 28. августа 1883. године у Саборној цркви у Београду[3]. Драга је често одлазила на двор краља Милана Обреновића, који је био одличан пријатељ Светозара Машина.

У браку са Светозаром Машином живела је три године, а затим је постала удовица. Њен супруг је, наиме, преминуо на терену, између манастира Горњак и Петровца на Млави, 21. маја 1886. године. Према лекарском налазу, умро је од срчане капи[3]. Наследила је његову пензију и име. Александар Машин се толико противио овоме, да је касније оптужио лично Драгу да је убила његовог брата.

За време док је била удовица, Драга је наставила да пише романе и приповетке. Превела је роман „Мачје око“. Становала је у Светозаревом државном стану у Смедереву, све док није била приморана да се исели и врати у Београд. За време свог боравка у Београду, умрла су јој оба родитеља и Драга је морала да се сада стара и о себи и о својим најближима. У Београду је била уредница у часопису „Домаћица“ и члан српског новинарског друштва.

Због тешког материјалног стања, Драга Машин је покушала да се уда за једног француског инжењера, али безуспешно.

Превела је са француског језика роман „Полицајка Мачје око” који је излазио као фељтон у часопису „Уставност” 1884—1885. године.[4]

У служби код Наталије Обреновић

Draga u letnjoj nosnji
Драга Машин као удовица

По разводу краља Милана са краљицом Наталијом Обреновић 1888. године, краљица је купила дворац „Сашино“ у бањском лечилишту Бијариц у Француској, који је добио име по њеном једином сину Александру Обреновићу. Краљица Наталија је на пут позвала и Драгу Машин, да јој буде пратња и дворска госпођица. Путовале су заједно возом у Русију, у посету царској породици Романов и најзад стигле у бањско лечилиште, на Атлантику. У Бијарицу је Драга одлазила са Наталијом на свечаности, на пријеме и старала се за њену гардеробу, шминку и козметику.

Млади краљ Александар је стигао у марту 1895. године у Бијариц. За то време, Драга се старала о уређењу и одржавању купалишне плаже у Бијарицу. Љубав Драге и Александра се родила баш на том месту, када је по наводима хроничара, Драга спасила будућег краља да се не удави. У Бијарицу су почели да се дописују, да се виђају и излазе заједно. Краљица Наталија се томе није противила јер је желела свог сина да спреми за могућу женидбу са неком принцезом високог ранга. Међутим, између њих се родила истинска љубав, много јача него што су то Наталија и Милан мислили. Александар је замолио Наталију да га остави самог са Драгом и да се врати у Београд, што је краљица Наталија и учинила. У почетку нико није имао против ове љубави, мислећи да је то само пролазна авантура. Краљ је наговарао Драгу да напусти службу код његове мајке и да ће се он новчано старати о њој и њеној фамилији. Драга Машин је остала у служби краљице Наталије све до 1897. године када се вратила у Београд.

Венчање Александра и Драге

King Alexander I Obrenović of Serbia and Queen Draga, ca. 1900
Краљ Александар и краљица Драга Обреновић

У време док је краљ Милан још увек имао утицаја у земљи, оформљена је нова влада на челу са др Владаном Ђорђевићем. Прво питање које је Ђорђевић поставио министрима било је проналажење достојне жене младоме краљу. Краљ Милан је предложио да то буде немачка принцеза Александра фон Шамбург-Липе, ћерка његовог великог пријатеља и сестра краљице Шарлоте од Виртемберга. У Београду се већ тада знало за љубав Александра и Драге. Драга Машин је често позивана на сваки важан пријем. Сви су тада хвалили њену тактичност, отменост, лепоту, памет и суздржаност. Краљ Милан је предао престо своме сину Александру и једно време остао у Србији.

The wedding of King Aleksandar and Queen Draga Obrenović
Венчање краља Александра и краљице Драге Обреновић

Читаву Србију је узбунила вест коју је саопштио краљ Александар 8. јула 1900. да је испросио руку Драге Луњевице-Машин, унуке Николе Луњевице, борца у ратовима за ослобођење Србије. Патријархални Београд тада није био спреман да прихвати за нову краљицу жену која је дванаест година старија од краља, уз то и удовица. Нарочито су се овоме оштро супротставили министар полиције Ђорђе Генчић, који је одмах из полицијских архива извадио дванаест докумената о Драгиним наводним љубавницима, а из Русије се јавила краљица Наталија Обреновић, оштро говорећи против Драге да је била блудница и да је нероткиња. Женидби се нарочито супротставио бивши краљ Милан, који је у знак протеста напустио Србију и отпутовао за Букурешт, па за Беч, где је наредне године и умро. Краљ се потпуно окренуо против оца, па је чак помиловао и радикале, који су лежали на робији због Ивањданског атентата на краља Милана.

Краљ Александар је заказао венчање са Драгом Машин за 23. јул 1900. и позвао све добронамерне грађана да виде за краљицу праву Српкињу, означивши нову политику да се српски владари жене Српкињама, а не више иностраним принцезама. Влада је због ове краљеве одлуке поднела оставке, а министар иностраних послова Андра Ђорђевић је отишао код београдског митрополита да га моли да не да благослов младом краљу. За то време Драга Машин је била предмет чаршијских оговарања.

Млади краљ је отишао код београдског митрополита да моли благослов јер се жени правом Српкињом, на шта га је митрополит одбио. Краљ је запретио адбикацијом и одласком са Драгом у Бијариц и препуштању земље без краља. Митрополит је пристао и све је договорено за венчање краљевског пара у Београду. Још радоснија вест за Александра је била вест да ће кум на венчању бити сам руски цар Николај II Романов.

Vencana fotogrfija
Венчана фотографија краља Александра и краљице Драге

На дан венчања, пред кућом Драге Машин појавиле су се хиљаде грађана, који су носили њене слике и клицали јој. Поворка је кренула према Саборној цркви, где је требало да се обави чин венчања. Свештеници су од раног јутра износили иконе, кандила и свеће. Краљ Александар се појавио тог јутра на венчању у војној униформи, са еполетама и одликовањима, а Драга Машин у венчаници од беле чипке са бриљантском дијадемом на глави. У цркви су чин венчања обавила два митрополита, епископи и двадесет шест архимандрита. Почасну пратњу су чинили официри српске војске, међу њима и Драгутин Димитријевић Апис, са чином поручника. После обављеног венчања, по излазу из цркве, народ је узвикивао: „Живео Краљ! Живела Краљица Драга!“

Краљ је одржао свечани говор, где је рекао да се од данас прекидају блиске везе, које је бивши краљ Милан чинио са Аустроугарском и да се Србија окреће миру и благостању. Међутим, краљица Наталија се јавно у писму одрекла свога сина, зажаливши што га је родила, а краљ Милан се јавио из Беча и поручио да његова нога више неће крочити у срамотну Србију којом влада његов син и жена која је десет година старија од њега. Увече, после венчања, одржана је свечаност у Двору и направљен је почасни бал, а једно коло које је тада одиграно, по жељи краља Александра, названо је „Коло Краљице Драге“.

Друго стање

Wiki Šumadija VII Gornji Milanovac 874
Споменик у градском парку у Горњем Милановцу
Краљица Драга у националном костиму
Краљица Драга у националном костиму

Није прошло ни годину дана од венчања краљевског пара, а већ 8. маја 1901. краљ Александар је саопштио да је краљица Драга трудна и да ће Србија да добије потомка Обреновића.

Пре самог објављивања, Драга се налазила у краљевском летњиковцу у Смедереву, када је стигао доктор Коле из Париза и саопштио јој да је у благословеном стању. Као прву акцију за ову радосну вест, краљ Александар је помиловао све политичке затворенике, нарочито радикале и оне који су се противили његовој женидби. Тако су тада на слободу пуштени Никола Пашић, Ђорђе Генчић и многи други. Краљ је у част краљичине трудноће приредио бесплатни бал где су се сакупили 800 гостију. Краљица Драга се појавила у свечаној ампир хаљини и поздравила све присутне и добронамерне људе који су дошли и рекла је да се ради одржавања трудноће налази у краљевском летњиковцу у Смедереву, да мало једе, да се мало креће и да по цео дан чита и пише. Драга је баш тада започела да пише своје аутобиографско дело „Ја Драга“, коју су после њене смрти однели завереници са собом.

Кум Николај Романов је у знак добрих вести из Србије купио и послао за Србију златну колевку за будућег наследника. У читавој радости око краљичине трудноће, краљ је добио вест да је његов отац умро у Бечу. Краљицу Драгу је погодило то што је желео да буде сахрањен изван Србије, јер је био љут на њу и краља. Краљ Александар је послао своје изасланике на сахрану, а у помен свога оца одржао је молевствије за покој душе у Саборној цркви у Београду, где се у црнини појавила и Драга. Међутим, све снове о наследнику је распршио угледни руски лекар Сњегирев, кога је заједно са професором Губаревом, по наговору краљице Наталије, у Србију послао Николај Романов да потврди налазе доктора Колеа. Конзилијум лекара је дошао у мају 1901. у Смедерево и прегледао Драгу. Налаз је био да трудноће нема, нити је икада и било. Оваква вест је запрепастила Александра, који је од ађутанта затражио пиштољ да убије гинекологе, јер је веровао да су они прекинули трудноћу.

Као знак пажње према својој жени, он је издао заповест да се 4. коњички пук краља Милана од 23. маја зове „Коњички пук краљице Драге." краљ се морао помирити са одлуком да трудноће није било и заједно са Драгом се вратио у Београд. Отада је личност краљице Драге била срозана у народу.

Краљица се са Александром настанила у Старом Краљевском Двору, где је једну собу уредила по своме укусу и наручила мноштво ствари из Француске и Швајцарске. Имала је своју пратњу, спремачицу, кројачицу и дизајнерку и често је одлазила на свечане балове и пријеме. Одлазила је у клуб књижевника, чији је била некадашњи члан, стипендирала младе књижевнике, помагала дечјем сиротишту и увела је велику штедњу на двору. Уз то, веома је ценила Бранислава Нушића и поставила га за управника Народног позоришта, а Јовану Скерлићу је плаћала студирање у Женеви. Поред тога, краљица Драга је финансирала Змајев Невен и споменик Војиславу Илићу.

У то време, краљ је био заузет политичким проблемима у земљи. Стално је доносио Уставе, да би их преко ноћи обарао. Мењао је владе према свом нахођењу. Поред официрске завере, која се тада јавила у главама младих официра због срозавања земље минулим догађајима, први отворени протест против краља Александра и краљице Драге догодио се 23. марта 1903. када су на улице изашли социјалисти предвођени Димитријем Туцовићем и Љубомиром Јовановићем, јер им је влада Димитрија Цинцар-Марковића забранила марксистички скуп. Демонстранти су кренули према Теразијама, у намери да стигну до Краљевског двора. Ту је дошло до сукоба са жандармеријом и војском, током којег је шест демонстранта страдало.

Краљица Драга је почињала да све више буде незадовољна. Предложила је да се повуче из краљевог живота и да се он ожени женом која може да му роди наследника, али ју је краљ одвратио од таквих предлога и тражио да остане с њим.

Убиство краља Александра и краљице Драге

Razglednica
Краљ Александар и Краљица Драга на разгледници у Србији 1903. године

Народно незадовољство је искористила завереничка организација „Црна рука” предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом, да још више убрза извођење испланираног атентата. Повод за завршетак одлагања је било убиство у Смедереву једног српског жандарма од стране Драгиног рођеног брата Николе Луњевице, док се налазио у пијаном стању. Завереницима се прикључио и пуковник Александар Машин. Као дан за почетак акције одређена је ноћ између 28. и 29. маја 1903, јер се тада у Двору налазила завереничка група на дужностима. Те вечери, краљ и краљица су се вратили са вечере код краљичине родбине и отишли на спавање. Завереничка акција је почела тачно десет минута после поноћи. Захваљујући завереницима у Двору, официри су брзо улетели у собу краља Александра и краљице Драге, али у кревету није било никог. На тоалетном сточићу су пронашли Драгин омиљени роман „La trahison“, отворен на 80. страни.

Официри су претражили целу собу, отварали ормане и превртали ствари, али нису успели да пронађу краља и краљицу. Пре самог чина проналажења скривеног краљевског пара, официри су заробили Драгину браћу, потпоручнике Николу и Никодија Луњевицу и одвели их у месну команду града, где их је по наређењу пуковника Машина, извео у једно двориште потпоручник Воја Танкосић и стрељао. Драгине сестре Војка-Ана, Ђурђина и Христина су отпремљене на железничку станицу и послате за Минхен.

После већих натезања, завереници су довели краљевог ађутанта Лазу Петровића да открије где су се краљ и краљица сакрили. Тада су се у краљевској соби налазили поред Петровића и поручник Ђорђе Ристић, потпоручник Велимир Вемић и капетан Илија Радивојевић. Потпоручник Вемић је пронашао зарез на једним вратима и узвукнуо: „Секиру!“ „Ево врата!“ Коначно су се појавили иза скривених врата краљ и краљица у белим пиџамама, видно уплашени и припијени једно уз друго.

Капетан Михаило Ристић-Џервинац био је тај који је усмртио краља, па краљицу, која се на први пуцањ бацила да својим телом заштити краља. Потом су и остали завереници пуцали, празнили револвере и сабљама боли убијена тела. Краљ Александар је упуцан са тридесет метака, а краљица Драга са осамнаест. Потом су их бацили кроз прозор у двориште, одакле су их одвукли у оближњу приземну собу, где су припремљени за сахрану, која је обављена идуће ноћи, у Марковој цркви. У тренутку кад се овај атентат десио, било је тачно 3:50 минута изјутра.

Тела краља и краљице су стављена у лимене ковчеге и под највећом тајношћу превезена кочијама ка старом београдском гробљу. Кочије су стигле иза поноћи у цркву Светог Марка, опкољена војницима. Чину сахрањивања су присуствовала двојица завереника. Ковчези су спуштени, један поред другог, у гробницу краљеве бабе Анке Обреновић, која је заједно са кнезом Михаилом погинула у Кошутњаку 29. маја 1868. Након немачког заузећа Београда у Првом светском рату, у октобру 1915, Макензенови војници су подигли споменик над њиховом гробницом, обележили га, али је он после рата био уклоњен.

Титуле, признања и грб

  • 23. јул 1900 - 29. мај 1903: Њено Величанство Драга Обреновић, краљица Србије.
Грб Њ. В. краљице Драге Обреновић
Грб Њ. В. краљице Драге Обреновић од Србије

Одликовања

Занимљивости

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Никола Милићевић Луњевица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Пантелија Луњевица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Атанасије Чарапић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Ђурђија Луњевица рођ. Чарапић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Драга Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Анђелија рођ. Кољевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица

Први брак

Супружник

Mašin.jpg

Други брак

Супружник

AlejandroDeSerbia--turkhislostprovi00curt.png

Референце

  1. ^ Гроб Обреновића
  2. ^ А. Столић, Краљица Драга, Београд (2000). стр. 21, нап. 58.
  3. 3,0 3,1 А. Столић, Краљица Драга, Београд (2000). стр. 23.
  4. ^ Драга Машин преводила кривичне романе („Политика”, 16. јул 2016)
  5. ^ Таковски устанак - 195 година касније („Политика“, 24. април 2010.), Приступљено 8. 4. 2013.
  6. ^ Зоран А. Живановић: Драгиње краљице Драге, Завичајни музеј Коцељева, 2012. године Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 6, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 8. 4. 2013.
  7. ^ FOTO VODIC KRUPANjCI 1905. god Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 12, 2009) (на језику: енглески), Приступљено 2. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

29. мај

29. мај (29.5.) је 149. дан године по грегоријанском календару (150. у преступној години). До краја године има још 216 дана.

Љиљана Благојевић

Љиљана Благојевић (Београд, 5. новембар 1955) је српска позоришна, филмска и телевизијска глумица.

Александар Обреновић

Александар Обреновић (Београд, 2/14. август 1876 — Београд, 29. мај/11. јун 1903) је био краљ Србије (1889—1903), последњи из династије Обреновић, који је, заједно са својом супругом краљицом Драгом Обреновић, убијен у Мајском преврату 1903. Краљ Александар је био син краља Милана и краљице Наталије Обреновић.

Након абдикације свог оца Милана Обреновића 1889, требало је да Србијом влада Намесништво до Александровог пунолетства. 1893. се прогласио пунолетним, укинуо Намесништво и преузео сву власт у своје руке. Овај потез га је начинио популарним. Друга одлука, која је дубоко озлоједила многе људе, је било укидање слободоумног устава из 1888. и враћање апсолутистичког устава из 1869. За време Александрове владавине, Србија је била у хаосу. 1897. године је довео свог оца Милана у Србију. Милан није остао само као краљев отац, већ је добио титулу врховног заповедника војске. Русија је била нарочито неповерљива због ове одлуке, пошто је Милан био познати аустрофил. Десет пута је мењао владу, три пута је мењао устав, а једном је накратко увео неуставно стање. Незадовољства је било и што се оженио удовицом Драгом Машин.

Незадовољство Александровом владавином је врхунац имало у мају 1903. када је група завереника предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом убила краљевски пар и бацила кроз прозор у двориште. Након смрти краља Александра, на трон Србије је дошла династија Карађорђевић.

Виминацијум

За чланак о зборнику радова, погледајте Viminacium.

Виминацијум (лат. Viminacium) је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 km од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у I и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.

Крај династије Обреновић

Крај династије Обреновић је телевизијска серија у облику драмске хронике снимљена 1995. године у продукцији РТС-а. Сценарио је написао Радомир Путник, а режирао ју је Сава Мрмак. Серија дочарава политичка дешавања у животу Србије од 1899. године до мајског преврата, 29. маја 1903. када су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић убијени, а на престо доведен краљ Петар I Карађорђевић. Серија има 11 епизода, од којих су за првих 10 коришћени поуздани историјски извори, а за последње две, у којима је описан сам преврат, сценарио је, оправдано, делимично произвољан.

У осмој епизоди серије су коришћени одломци из серије Димитрије Туцовић.

Луњевице

Луњевице, породица краљице Драге Обреновић, рођ. Луњевица воде порекло од Николе Милићевића Луњевице (1776—1842) из Луњевице, сарадника књаз Милоша Обреновића.

Манастир Вујан

Манастир Вујан, манастир Српске православне цркве, налази се на шумовитој падини под врхом планине Вујан, на средини пута између Горњег Милановца и Чачка, у атару села Прислоница. Припада епархији жичкој. Слава манастира је Сабор светог Архангела Гаврила. Није познато када је основан, али свакако потиче из 13. века.Име планине Вујан и манастира Вујан, потиче од старе српске речи ујити, вујити или хујити, јер се на планини стално чује звук хујања ветра, који се спушта низ планину преко густе столетне шуме.Садашњи манастирски архимандрит је Јован Никитовић.

Наталија Обреновић

Наталија Обреновић (Фиренца, 14. мај 1859. — Париз, 8. мај 1941.) је била супруга краља Милана Обреновића, кнегиња (1875—1882) и краљица Србије 1882 — 1888).

Никола Милићевић Луњевица

Никола Милићевић, рођен је у селу Луњевица 1776. године у Рудничкој нахији, по коме је и добио надимак Луњевица.

Крајем 18. века био је веома познат као богати трговац у свом крају, али и на просторима преко Саве. Богатство је његово нарочито умножавао трговином преко земунских трговаца који су аустријској војсци набављали храну и стоку. "Тако виђен човек не могаше да не пође са својим оданим му, Рудничанима у бој...", забележили су хроничари.

Никола Луњевица је у својој средини важио за човека мудрих савета, а новчаним средствима и трговачким знањем помагао је и набавком убојних средстава за српску устаничку војску.

И поред тога што није никад уврштен у ред устаничких старешина, упамћен је по томе што је обилато помагао устанике у зачецима српске револуције, како у Првом, тако и у Другом српском устанку.

Током оба устанка, добро је сарађивао са војводом Милошем Обреновићем.

Никола је био Милошев побратим, па тиме и девер његовој супрузи Љубици. Њихов савременик Сима Милутиновић Сарајлија указује на то да је војвода Милош дошавши из Такова, где је устанак уговорен, у Црнућу код куће затекао један коњски товар препун талира, што му је дао газда Никола Милићевић из села Луњевице, спремио и послао још нешто новца да му се нађе.

Никола Луњевица је био главни посредник женидбе Милоша Обреновића и Љубице, из чувене породице Вукомановић. На четрдесетодневни помен Радослава, оца будуће књегиње Љубице, Никола је са Милошевим братом Миланом, рудничким војводом, завршио посао око Милошеве женидбе.

Личност Николе Луњевице остала је забележена и у случају када је војвода Милан Обреновић кренуо 1810. године у Букурешт. Он је тада предао Николи Луњевици осам стотина рупшија с молбом да их он, у случају Миланове смрти, преда његовом сину Ристи.

Кад су умрли и Милан и Риста, Никола Луњевица је отишао на двор кнезу Милошу Обреновићу и предао му запечаћени коверат са новцима који су му поверени на чување.

За време владавине кнеза Милоша Обреновића, Никола Луњевица је вршио дужност председника Окружног суда рудничког. Био је познат као умешан судија који је много праштао.

Обновио је манастир Вујан, где је и сахрањен после своје смрти 11. маја 1842. године.

Стицајем околности, унука Николе Луњевице, Драга, удајом за краља Александра Обреновића, постала је трагична краљица Србије.

Симићи (породица)

Симићи воде порекло од капетана Ђорђа Симића, официра у Кочиној крајини и у београдском гарнизону у време Првог српског устанка, сина Симе из Сремчице код Београда. Из порородице Симић су два председника влада Србије, кнежевски представник Алекса Симић и председник министарског савета Ђорђе Симић и два председника државног савета Стојан Симић и Ђорђе Симић. Ђорђе Симић је био ожењен Јеленом Карађорђевић, кћерком кнеза Александра Карађорђевића, сестром краља Петра Карађорђевића.

Списак знаменитих личности Првог српског устанка

Списак знаменитих личности Првог српског устанка је списак вођа, обласних господара на почетку устанка, највиших државних званичиника, чланова Правитељствујушчег совјета (владе), нахијских војвода, војвода на кнежинама и других чланова управе и старешина српске државе и војске у Првом српском устанку, односно борби за обнову самосталне и независне српске државе и ослобођење и уједињење српског народа.

Србија Карађорђевог времена (1804—1813) задржала је управно-територијалну организацију која је већ постојала у Београдском пашалуку, а у основи се задржала до данашњих дана.

Списак феминисткиња

Ово је списак важних учесница у развоју феминизма.

Стара црква Светог Марка у Београду

Стара црква Светог Марка у Београду, мала Маркова црква или гробљанска капела Светог Марка посвећена апостолу и јеванђелисти Марку налазила се у периоду од 1835—1942, на платоу уз северозападни део Ташмајдана (стари каменолом), у склопу 1826. године основаног тада новог Ташмајданског гробља, пресељеног из Савамале. Изграђена је у доба београдског митрополита Петра Јовановића (1833—1859) и кнеза Милоша Обреновића, 1835-1836. године. За Београд у коме је још увек постојала турска војна посада, и када је данашња београдска Саборна црква била од дрвета, ово је био велики духовни догађај.

Стари надгробни споменици у Луњевици (општина Горњи Милановац)

Стари надгробни споменици у Луњевици (општина Горњи Милановац) представљају значајну грађу за проучавање историје и културног наслеђа 19. века.

Село Луњевица простире се на северним падинама планине Вујан, на левој обали реке Деспотовица. Разуђеног је типа, састављено из више заселака. Атар села је три пута смањиван током 20. века. Некада су куће су биле смештене само у брду, одвојено од плодног поља које давало обилан род и жетву, а с јесени богату испашу. Од последњих деценија 20. века, када почиње интензивно ширење градског подручја преко реке Деспотовице, плодно земљиште се насељава, тако да се село Луњевица сада граничи са јужном периферијом Горњег Милановца.

Ташмајданско гробље

Ташмајданско гробље или Старо гробље у Београду настало је после Другог српског устанка када је кнез Милош Обреновић, подижући српску варош, наредио око 1826. године да се старо српско гробље са Варош-капије пресели на Ташмајдан, у село Палилулу недалеко од Београдске вароши. Међутим иако је гробље формирано 1826. године, на њему су сахрањивања почела тек десетак година касније (1836), након што је на ташмајданском платоу сазидана 1835. стара црква Св. Марка (која је срушена након пожара 1940. године). Гробље на Ташмајдану било је у функцији до 1886. године, јер је педесетак година касније било у склопу града који се нагло ширио, а број становника увећавао. Прва иицијатива о његовом премештању покренута је још 1871. године од митрополита Михаила, а тадашњи председник београдске општине др Владан Ђорђевић реализовао је ту идеју 1888. године измештањем гробља на локацију данашње Новог гробља. Међутим, због противљења грађана, на њему је вршено спорадично сахрањивање све до почетка 20. века.

Црна рука

Црна рука је била тајно друштво, званично основано под именом Уједињење или смрт у Краљевини Србији 10. јуна 1910. године. Црна рука је деловала и пре тога, извршивши Мајски преврат 29. маја 1903. у којем су убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић, и тиме је прекинута лоза династије Обреновића.

Уједињење или смрт је имало панславистичке циљеве, са намером да уједини све територије Јужних Словена, посебно оне у саставу Аустроугарске. Гаврило Принцип, члан друге организације „Млада Босна“, уз подршку „Црне руке“, убио је 28. јуна 1914. у Сарајеву аустријског престолонаследника Франца Фердинанда давши тако повод за Први светски рат.

Чарапићи

Чарапићи су крајем XVIII века породично били обор-кнезови грочанске нахије, а од 1804. до 1813. године војводе грочанске нахије код Београда. Воде порекло од обор-кнеза грочанске нахије Марка Чарапића и војводе Василија Васе Чарапића, који је погинуо у битки за ослобођење Београда 29/30. новембра (11/ 12. децембра) 1806. Његов син грочански војвода Илија Чарапић био је ожењен Карађорђевом кћерком Стаменком Карађорђевић, а брат, војвода грочанске нахије Атанасије Чарапић (погинуо 1810) је прадеда краљице Драге Обреновић.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.