Драгачево

Драгачево је област у западној Србији оивичена планинама Овчар, Јелица, Чемерно, Троглав и Голубац. Област заузима површину од 661 km², а највећи део области (454 km²) припада општини Лучани. Остатак припада општинама Чачак, Краљево, Ивањица, Ариље и Пожега.

Кроз Драгачево протичу реке Бјелица, Моравица и Западна Морава.

Литература

  • Доње Драгачево, Антропогеографска проучавања СЕЗб IV, Насеља српских земаља I, Јован Ердељановић, Београд, 1902.
  • Горње Драгачево, Антропогеографска проматрања СЕЗб XI, Насеља српских земаља V, Коста Јовановић, Београд, 1908.
  • Народна музика Драгачева, Драгослав Девић, Београд, 1986.
  • Драгачево - слободарски и револуционарни развој, Р. Маринковић, Т. Протић, Ј. Радовановић, Чачак-Лучани, 1981.
  • Драгачево и његови славни синови, М. Протић Гучанин, Ниш, 1940.
  • Горачићка буна, Слободарска борба Драгачева у XIX веку, Чачак, 1970.

Види још

Спољашње везе

Ђурађ Зрилић

Ђурађ Зрилић (Пламеница, код Кључа, 1917 — Подбукови, код Ужица, 3. мај 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Јовиша Славковић

Јовиша М.Славковић (1938), писац, публициста, хроничар, сликар, друштвени радник. Цео радни век истраживао, биљежио, објављивао, сликао и тако чувао Драгачево и Драгачевце од заборава. Члан је Удружења књижевника Србије и Самоуких сликара и вајара Драгачева.

Бјелица (река)

Бјелица је река која протиче кроз Драгачево, десна притока Западне Мораве. Извире на 930 метара надморске висине у селу Горњи Дубац. Тече средином општине Лучани од југоистока према југозападу дужином од 41 km од извора до ушћа у Западну Мораву код села Дљин. У горњем току Бјелица је планинска река, са дубоком и уском клисурастом долином. Слив Бјелице, површине 376 km², издужен је у правцу тока реке и одликује се изразитом неравномерношћу, односно неравномерним распоредом левих и десних притока. Бројније су десне притоке, чија су изворишта на падинама планине Јелице.

Грб општине Лучани

Амблем – симбол општине представља Драгачево – његову прошлост, садашњост и будућност. Амблем чини црвени штит чија горња страна има облик споменика крајпуташа. На штиту највећи део представљају зелена поља, шуме, брегови и планине. Над њима доминира Овчар са антеном релејне станице, као симболом везе овог краја са светом, данас и у будућности. Изнад брда налази се плаво обојени зупчаник, као знак данашњег степена развоја индустрије у Драгачеву и даљег стремљења ка његовој индустријализацији. Из зупчаника, као и сунца, пресецају плаво шрафирано небо пет жутих зракова, који изражавају тежњу ка светлијој и срећнијој будућности. На зеленом пољу испод зупчаника су златна труба, а испод ње црвена народна шара, које су симбол великог трубачког надметања и рукотворина ткаља, по којима се за Драгачево зна, како у нашој земљи, тако и у иностранству.

Гугаљ

Гугаљ је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 243 становника.

Овде се налази Железничка станица Драгачево.

Гуча

Гуча је градско насеље у општини Лучани, у Моравичком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1755 становника. До 1965. године је ово насеље седиште Општине Гуча коју су чинила насељена места: Бели Камен, Доњи Дубац, Горачићи, Горња Краварица, Горњи Дубац, Граб, Губеревци, Гуча (село), Гуча (варошица), Каона, Котража, Кривача, Милатовићи, Пшаник, Рогача, Рти, Тијање, Турица, Вича, Властељице, Вучковица, Зеоке и Живица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани.

Овде се налази Лапидаријум у Гучи. У Гучи се сваке године традиционално одржава Драгачевски сабор трубача.

Драгачевски сабор

Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал и фестивал фолклора и народног стваралаштва који се одржава у Гучи, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети село са неколико хиљада становника. Године 2005, је снимљен документарни филм о овом фестивалу, Гуча!

Драгачевски трубач

„Драгачевски трубач“ је лист, гласило, билтен Драгачевског сабора трубача у Гучи. Излази једанпут годишње. Прво вријеме је излазио у мјесецу септембру, да би се термин његовог изласка коначно усталио у мјесецу августу.

Железничка станица Драгачево

Железничка станица Драгачево је од железничких станица на прузи Краљево—Пожега. Налази се у насељу Гугаљ у општини Пожега. Пруга се наставља у једном смеру ка Пожеги, у другом према према Јелен Долу и у трећем према Узићима. Железничка станица Драгачево састоји се из 5 колосека.

Железничка станица Пожега

Железничка станица Пожега је једна од железничких станица и железнички чвор на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Пожега у општини Пожега. Пруга се наставља у једном смеру ка Узићима, у другом према Каленићу и трећем према Драгачеву. Железничка станица Пожега састоји се из 10 колосека.

Крајпуташ

Крајпуташ, споменик ван гробља. Обичај подизања оваквих споменика - обиљежја над „празним гробом“, распрострањен је у цијелој Србији (нарочито у западаном и источном дијелу), затим у Босни, Херцеговини и Црној Гори. Поставља се најчешће поред путева и на њиховим раскрсницама против заборава покојника.

Мала Иванча

Мала Иванча је насеље y Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1769 становника

Моравички управни округ

Моравички управни округ се налази у централном делу Србије. Обухвата град и општине:

Град Чачак градско насеље Чачак,

Општина Горњи Милановац градско насеље Горњи Милановац,

Општина Лучани градска насеља Лучани и Гуча

Општина Ивањица градско насеље Ивањица.Има укупно 212.149 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Чачку.

Посебно место у споменичкој баштини Чачка и околине имају богомоље: манастири и цркве. Десет манастира у Овчарско-кабларској клисури, названи су Српском Светом гором. Неки од њих су подигнути у доба српске властеле Немањића, Лазаревића и Бранковића. У ових десет манастира вековима су чуване старе рукописне књиге, а неке од њих су овде и настале.

Чачак је велики привредни центар Србије. У привреди доминантно место има индустрија.

Радован М. Маринковић

Радован М. Маринковић (1938), књижевник, песник, публициста, истраживач, хроничар, историчар, етнолог , сценариста, члан Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије, друштвени радник. И сада истражује,пише, биљежи, објављује, освјетљава Драгачево и широко око њега од мрака заборава, али и учи како се запамћивати уопште мора, и да то није само обавеза према прошлости и истини, већ «моралан чин» ,којим се потврђује и добар појединац, и частан народ, како би то рекао Ото Вајнингер , један од највећих умова смјене 19 у 20 вијек, а Радован М. Маринковић потврђивао цијелим својим радним постојањем.Човјек и народ који памте појединости своје прошлости, не могу бити лоши, већ добри. .

ФК Драгачево

ФК Драгачево је фудбалски клуб из Гуче, Србија, и тренутно се такмичи у Западно-моравској зони, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1932. године.

Црква брвнара у Горобиљу

Црква брвнара у Горобиљу код Пожеге саграђена је 1705. године и једна је од најстаријих, али и најмањих у Србији. Црква је посвећена Рођењу Св. Јована Крститеља и сигурно је највећа знаменитост у Горобиљу. Након сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године, новодосељено становништво на овом простору затекло је пуст крај, без цркве. Према предању, локални спахија је дозволио изградњу дрвене цркве у густој шуми горњег дела села, али да „не буде већа од обора“. Да би црква била што неупадљивија није била издигнута од земље, а врата су била врло ниска (и данас је потребно сагнути се приликом уласка). Према још једном предању ова црква првобитно је била саграђена у засеоку Слатина, одакле су је Горобиљци, када су сазнали да се Турци спремају да је запале, једне ноћи тајно расклопили и пренели „на себи“ у заселак Почеча.

Црква је први пут спаљена од стране Турака између Кочине крајине и Првог српског устанка (1788-1804). Обновљена је 1810, да би је 1813. године Турци поново спалили после слома устанка. Нова обнова уследила је 1820. године. Када је 1832. године укинута забрана црквених звона у ослобођеној Србији, Горобиљци су добавили једно звоно из Аустрије и поставили га на звонару поред цркве 1833. године.

Све до 1936. године једини сачувани римски споменик у Горобиљу, жртвеник са натписом I. O. C. TAVRO PROCULUS L. P. налазио се у цркви, испред олтара и служио је као часна трпеза. На простору села налазило се више споменика из античког периода, али су време и небрига људи учинили да је опстао само овај, који је био заштићен светошћу хришћанске цркве. Када је црква обновљена 1936. године (и одигнута од земље) тадашњи епископ жички, Николај Велимировић, саветовао је мештане и локалног свештеника да се жртвеник изнесе из цркве, пошто је то пагански споменик. Данас се он налази у црквеној порти.

Поред цркве је 1907. године саграђена школа, која је срушена 1977. године, након чега је у средини села, удаљена од цркве, изграђена нова школа 1984. Црква брвнара у Горобиљу од најмање је врсте, прекривена је шиндром и украшена обојеним тракастим шарама. Конструкцију храма чине храстова брвна дебљине 12 центиметара, која су на крајевима спојена у ћерт. Дужина цркве је 9,9 метара, а ширина 4,5 метара. Иконостас су сликали зограф из Негришора (Драгачево) Јанко Михаиловић Молер и његов син Сретен Протић-Молеровић 1833. године. Црква је темељно обновљена, препокривена шиндром, а поред ње изграђена је нова дрвена звонара.

Шепшин

Шепшин је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 736 становника.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.