Драган Кићановић

Драган Кићановић (Чачак, 17. август 1953) је бивши југословенски кошаркаш. Играо је на позицији бека.

Драган Кићановић
Личне информације
Пуно име Драган Кићановић
Надимак Кића
Датум рођења 17. август 1953.(66 год.)
Место рођења Чачак, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 1,91 m
Позиција бек
Про каријера 1971—1984
Млади клубови
Године: Клубови:
1966—1971 Железничар Чачак
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1971—1972
1972—1981
1981—1983
1983—1984
Борац Чачак
Партизан
Скаволини
Расинг Париз
Репрезентација
Југославија СФР Југославија 216 утакм. (3.330 поена)[1]
Награде
Освојене медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1976. Монтреал Југославија
Златна медаља — прво место 1980. Москва Југославија
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1974. Порторико Југославија
Златна медаља — прво место 1978. Филипини Југославија
Бронзана медаља — треће место 1982. Колумбија Југославија
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1973. Шпанија Југославија
Златна медаља — прво место 1975. Југославија Југославија
Златна медаља — прво место 1977. Белгија Југославија
Бронзана медаља — треће место 1979. Италија Југославија
Сребрна медаља — друго место 1981. Чехословачка Југославија
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1971. Тунис Југославија
Златна медаља — прво место 1975. Алжир Југославија

Каријера

Кошарком је почео да се бави са 13 година у локалном клубу КК Железничар у ком је тренирао од 1966. до 1971. У сезони 1971/72. је наступао за Борац, а затим је прешао у Партизан. За Партизан је играо од 1972. до 1981. и у том периоду је освојио 3 првенства Југославије (1976, 1979. и 1981), Куп Југославије 1981. и два Купа Радивоја Кораћа (1978. и 1979). Након Партизана је две године играо за италијански Скаволини, са којим је освојио Куп купова 1983. Каријеру је завршио 1984. у француском Расингу.

Репрезентација

За репрезентацију Југославије је дебитовао 1973. у пријатељској утакмици са Совјетским Савезом, коју је Југославија добила 77:67. Освојио је златну медаљу на Европским првенствима 1973, 1975, 1977, сребрну медаљу на 1981. и бронзане медаље 1979. Освојио је Балканска првенства у кошарци 1973, 1974, 1975 и 1976. Са Светских првенстава има златну медаљу са Светског првенства 1978. у Манили, сребрну са Првенства света 1974. у Порторику и бронзану медаљу са Првенства света 1982. у Калију, Колумбија. Освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 1980. у Москви, међутим није лично примио медаљу, пошто је финалну утакмицу против Италије завршио у болници, након што га је тешко повредио италијански центар Дино Менегин неколико секунди пре краја утакмице. Медаљу је уместо њега примио Зоран Славнић. За репрезентацију је одиграо укупно 211 утакмица и постигао 3290 поена.

1982. године је примио златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији.

Функционер

Након кошаркашке каријере постао је директор Партизана у време највећих успеха овог клуба. Једно време био је министар спорта у Влади Србије, а потом председник ЈОК-а.

Занимљивости

  • Драган Кићановић је чувен по одбојкашком додавању са Зораном Славнићем у финалу Европског првенства 1977. у Лијежу против Совјетског Савеза.

Референце

  1. ^ „Драган Кићановић, halloffame.fiba.com”. Архивирано из оригинала на датум 18. 05. 2012. Приступљено 10. 10. 2010.

Спољашње везе

17. август

17. август (17.08) је 229. дан у години по грегоријанском календару (230. у преступној години) До краја године има још 136 дана.

Бек (кошарка)

Бек је назив за позицију играча у кошарци. Ова позиција је резервисана за играче доброг шута и велике брзине. Често се у кошаркашкој терминологији за бека каже „двојка“.

Евроскар

Евроскар је годишња награда која се додељује најбољем европском кошаркашу. Назив је добила комбиновањем речи Европа и Оскар, тако да се често назива „Европским кошаркашким Оскаром“. Награда је установљена 1979. године, а додељује је италијански лист Газета дело спорт.

У конкуренцији за ово признање је било који играч који поседује држављанство неке европске земље, без обзира на то за који клуб наступа. О добитнику одлучује жири сачињен од тренера, играча и спортских новинара из 33 различите земље.

КК Борац Чачак

Кошаркашки клуб Борац је српски кошаркашки клуб из Чачка који се такмичи у Кошаркашкој лиги Србије као и у Другој Јадранској лиги. У Борцу су поникли Радмило Мишовић (најбољи стрелац прве лиге седамдесетих година), Драган Кићановић, Жељко Обрадовић и многи други кошаркаши који су оставили значајан кошаркашки траг на просторима српске, југословенске, европске и светске кошарке. Своје домаће утакмице игра у хали Борца крај Мораве, капацитета 4.000 места.

КК Викторија либертас Пезаро

КК Викторија либертас Пезаро (итал. Victoria Libertas Pesaro) италијански је кошаркашки клуб из Пезара. Тренутно се такмичи у Серији А. Из спонзорских разлога од 1975. до 2014. године био је познат под именом Скаволини Пезаро.

КК Железничар Чачак

Кошаркашки клуб Железничар Чачак (KK Zeleznicar Cacak) је српски кошаркашки клуб из Чачка. Основан је 1949. године. Своје домаће утакмица КК Железничар игра у Прехрамбено-угоститељској школи у Чачку, капацитета 600 места. Тренутно се такмичи у Првој српској лиги Запад.

Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1980.

Кошаркашки турнир на Летњим олимпијским играма одржаним 1980. године је десети по реду званични кошаркашки турнир на Олимпијским играма. Турнир је одржан у Москви, СССР. На завршном турниру је учествовало укупно 12 репрезентација које су биле подељене у три групе од по четири репрезенатације. Две првопласиране репрезентације из сваке групе су се пласирале у финалну рунду а треће и четврто пласиране репрезентације су играле у класификационој рунди за позиције од 6. до 12. места. У случају истог броја бодова репрезентација у групи редослед је одређивао међусобни сусрет. Одиграно је укупно 42 утакмице.

Због америчког бојкота игара у Москви, репрезентације Аустралије, Италије и Бразила су играле под олимпијском заставом.

Кошаркашка репрезентација Југославије

Кошаркашка репрезентација Југославије била је национална кошаркашка селекција Југославије. Била је под управом Кошаркашког савеза Југославије (КСЈ).

Југославија се сматрала другом велесилом у међународној кошарци, одмах иза Сједињених Америчких Држава. Пре Југословенских ратова деведесетих, јединствени југословенски тим (тада укључујући Србију, Црну Гору, Хрватску, Словенију, Босну и Херцеговину и Македонију) се сматрао једним од најбољих на свету, увек се такмичећи са Сједињеним Државама и Совјетским Савезом за највишу позицију на подијуму.

Миодраг Марић

Миодраг Марић (рођен 17. јула 1957. у Ужицу) је бивши југословенски и српски кошаркаш.

Мистер Еуропа

Мистер Еуропа је некадашња годишња награда која се додељивала најбољем европском кошаркашу. Награду је од 1976. до 2010. године додељивао италијански недељник Супербаскет магазин.

У конкуренцији за ово признање били су играчи који су поседовали држављанство неке европске земље, без обзира на то за који клуб су наступали. О добитнику је одлучивао жири сачињен од новинара Супербаскет магазина.

Прва лига Југославије у кошарци 1972/73.

Прва лига Југославије у кошарци 1972/73. је било 29. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојио Раднички.

Прва лига Југославије у кошарци 1975/76.

Прва лига Југославије у кошарци 1975/76. је било 32. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојио Партизан.

Прва лига Југославије у кошарци 1978/79.

Прва лига Југославије у кошарци 1979/80. је било 35. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојио Партизан.

Прва лига Југославије у кошарци 1980/81.

Прва лига Југославије у кошарци 1980/81. је било 37. првенство СФРЈ у кошарци. Ово је било последње првенство у ком се није играо плеј-оф. Титулу је освојио Партизан.

Ратко Радовановић

Ратко Радовановић (Невесиње, 16. октобар 1956) је бивши југословенски кошаркаш, а након тога и кошаркашки функционер.

Светско првенство у кошарци 1974.

Светско првенство у кошарци 1974. било је 7. по реду, а одржано је у Порторику од 3. до 14. јула 1974. Совјетски Савез је освојио златну медаљу, Југославија је освојила сребрну медаљу, док су Сједињене Америчке Државе освојиле бронзану медаљу.

Списак амбасадора Србије

У настваку је листа амбасадора Србије по државама. У заградама су стављене и суседне државе за које су они задужени.

Списак добитника Седмојулске награде

Списак добитника Седмојулске награде коју је додељивала Социјалистичка Република Србија.

Идриз Ајети (1917), лингвиста

Мија Алексић (1923—1995), глумац награђен 1976. године

Радмила Андрић (1934), глумица награђена 1990. године

Татомир Анђелић (1903—1993), математичар награђен 1975. године

Петар Банићевић (1930—2006), глумац

Мира Бањац (1929), глумица

Јован Белић (1909—1997), инжењер агрономије награђен 1966. године

Матија Бећковић (1939), књижевник награђен 1989. године

Љубинка Бобић (1897—1978), глумица

Богдан Богдановић (1922—2010), архитекта награђен 1976. године

Стеван Боднаров (1905—1993), сликар и вајар награђен 1973. године

Катарина Боројевић (1928), биолог награђена 1986. године

Славко Боројевић (1919—1999), биолог награђен 1967. године

Данило Брановачки (1915—1995), стоматолог

Милан Будимир (1891—1975), филолог награђен 1967. године

Павле Васић (1907—1993), сликар награђен 1979. године

Павле Вуисић (1926—1988), глумац награђен 1959. године

Миомир Вукобратовић (1931—2012), машински инжењер и пионир роботике награђен 1976. године

Драган Гачић (1949),пољопривредник награђен 1987. године

Ирена Грицкат-Радуловић (1922—2009), књижевник награђена 1990. године

Велибор Давидовић (1933), пољопривредник из Обреновца награђен 1986. године.

Оскар Давичо (1909—1989), књижевник награђен 1970. године

Александар Деспић (1927—2005), хемичар награђен 1990. године

Никола Добровић (1897—1967), архитекта награђен 1964. године

Јанко Думановић (1926—2007), инжењер пољопривреде награђен 1990. године

Александар Ђокић (1924), билог награђен 1989. године

Младомир Пуриша Ђорђевић (1924), редитељ и сценариста

Војислав Ђурић (1925—1996), историчар уметности награђен 1985. године

Милан Ђурић (1920—1988), грађевински инжењер награђен 1964. године

Бранко Жежељ (1910—1995), грађевински инжењер награђен 1957. године

Миливоје Живановић (1900—1976), глумац награђен 1960. године

Бранимир Живојиновић (1930—2007), књижевник и преводилац 1990. године

Велимир Бата Живојиновић (1933), глумац награђен 1981. године

Стево Жигон (1926—2005), глумац и редитељ

Живојин Здравковић (1914—2001), диригент

Ђорђе Злоковић (1927—2017), архитекта награђен 1980. године

Оља Ивањицки (1931—2009), сликарка и вајарка награђена 1988. године

Павле Ивић (1924—1999), лингвиста награђен 1968. године

Владислав Ивковић (1926), архитекта награђен 1962. године

Милорад Ивковић, грађевински инжењер награђен 1990. године

Антоније Исаковић (1923—2002), књижевник награђен 1962. године

Милорад Јанковић (1924—2002), биолог и еколог

Олга Јеврић (1922), вајарка награђена 1979. године

Милован Јовановић (1917—1992), ветеринар награђен 1960. године

Јован Јовичић (1926—2013), гитариста и инжењер електротехнике награђен 1983. године

Ненад Јовичић (1922—2006), филмски сниматељ

Вида Јоцић (1921—2001), вајарка награђена 1990. године

Душан Каназир (1921—2009), молекуларни биолог 1961. године

Драган Кићановић (1953), спортиста

Хуго Клајн (1894—1981), лекар и редитељ

Момчило Којић (1927), ботаничар

Михаило Константиновић (1897—1982), правник

Радомир Константиновић (1928—2011), књижевник и филозоф награђен 1981. године

Миладин Кораћ (1924—2002), економиста

Ерих Кош (1913—2010), књижевник награђен 1974. године

Љиљана Крстић (1919—2001), глумица награђена 1976. године

Драган Кубуровић (1935), стоматолог награђен 1990. године

Петар Лаловић (1932), редитељ и сценариста награђен 1984. године

Ђорђе Лазаревић (1903—1993), грађевински инжењер

Десанка Максимовић (1898—1993), књижевница награђена 1964. године

Јелисавета Марковић (1876—1966), преводилац, награђена 1956. године

Михајло Марковић (1923—2010), филозоф награђен 1962. године

Оливера Марковић (1925—2011), глумица награђена 1983. године

Раде Марковић (1921—2010), глумац

Урош Мартиновић (1918—2004), архитекта награђен 1987. године

Александар Матановић (1930), шаховски велемајстор

Дејан Медаковић (1922—2008), историчар уметности награђен 1989. године

Милутин Миленковић (1925—2012), новинар

Живан Милисавац (1915—1997), књижевник

Др Милан В. Миловановић (1919—1996), вирусолог, награђен 1959. године

Михаило Милојевић (1934), машински инжењер

Предраг Милосављевић (1908-1987), сликар награђен 1970. године

Мата Милошевић (1901—1997), редитељ

Бранко Миљуш (1936—2012), сликар

Михајло Митровић (1922), архитекта награђен 1986. године

Јован Мићић (1928), лекар

Вукић Мићовић (1896—1981), хемичар награђен 1965. године

Коста Михаиловић (1917—2007), правник и економиста награђен 1963. године

Марија Михаиловић, (1903—1988), виолинисткиња награђена 1963. године

Михаило Михаиловић (1924—1998), хемичар награђен 1978. године

Љубодраг Михаиловић (1926—1974), лекар

Милорад Мишковић (1928—2013), балетски играч

Марко Младеновић (1928), правник награђен 1973. године

Танасије Младеновић (1913—2003), књижевник награђен 1959. године

Василије Мокрањац (1923—1984), композитор награђен 1976. године

Славка Морић (1919—1998), лекар-генетичар награђена 1978. године

Владислав Мочник, директор ТЕНТ награђен 1985. године

Душан Недељковић (1899—1984), етнолог

Боривоје Недић (1900—1987), преводилац, награђен 1950. године

Богдан Несторовић (1901—1975), архитекта награђен 1971. године

Милорад Павић (1929—2009), књижевник

Александар Павловић (1930), виолиниста и диригент награђен 1989. године

Васа Пантелић (1922—2008), глуман награђен 1980. године

Мирослав Пантић (1926—2011), историчар књижевности награђен 1988. године

Владимир Пантић (1921—2006), ветеринар награђен 1960. године

Фанула Папазоглу (1917—2001), археолог

Александар Пестић, хемичар награђен 1990. године

Сава Петковић (1910—1992), лекар награђен 1967. године

Бранко Петрановић (1927—1994), историчар

Александар Саша Петровић (1929—1994), редитељ (одрекао се награде)

Златибор Петровић (1921—2009), ветеринар награђен 1988. године

Зоран Петровић (1921—1996), сликар награђен 1962. године

Миодраг Петровић Чкаља (1924—2003), глумац награђен 1977. године

Радивој Петровић (1933), инжењер екетротехнике награђен 1986. године

Владимир Петронић (1929), лекар

Миладин Пећинар (1893—1973), грађевински инжењер награђен два пута 1951. и 1959. године

Алекса Пишчевић (1930—2007), стоматолог награђен 1988. године

Бранко Плеша (1926—2001), глумац

Милева Првановић (1929), математичарка награђена 1989. године

Миодраг Протић (1922), сликар награђен 1985. године

Зоран Радмиловић (1933—1985), глумац награђен 1985. године

Душко Радовић (1922—1984), књижевник

Иван Радовић (1894—1973), сликар награђен 1967. године

Стеван Раичковић (1928—2007), књижевник награђен 1963. године

Станојло Рајичић (1910—2000), композитор награђен 1968. године

Љубисав Ракић (1931), лекар награђен 1968. године

Јара Рибникар (1912—2007), књижевница

Јован Ристић (1912—2001), лекар

Димитрије Савић (1898—1981), машински инжењер, награђен за животно дело 1966. године

Љубиша Самарџић (1936—2017), глумац награђен 1984. године

Радован Самарџић (1922—1994), историчар награђен 1974. године

Живан Сарамандић (1939—2012), оперски певач награђен 1976. године

Милоје Сарић (1925—2002), инжењер пољопривреде награђен 1960. године

Љубомир Симовић (1935), књижевник награђен 1990. године

Љубица Цуца Сокић (1914—2009), сликарка награђена 1972. године

Ружица Сокић (1934—2013), глумица награђена 1989. године

Јован Солдатовић (1920—2005), вајар награђен 1986. године

Младен Србиновић (1925—2009), сликар награђен 1984. године

Драгослав Срејовић (1931—1996), археолог награђен 1990. године

Богољуб Станковић (1924), математичар награђен 1978. године

Борислав Стевановић (1891—1971), психолог награђен 1963. године

Миленко Стефановић (1930), кларинетиста награђен 1962. године

Светомир Стожинић (1932), лекар награђен 1980. године

Илија Стојановић (1924—2007), инжењер електротехнике награђен 1970. године

Спира Страхињић (1925), лекар-нефролог

Мирко Ступар, привредник награђен 1990. године

Мира Ступица (1923—2016), глумица

Свето Суша (1925—2013), лекар-нефролог награђен 1988. године

Иван Табаковић (1898—1977), сликар награђен 1966. године

Љуба Тадић (1929—2005), глумац награђен 1970. године

Љубомир Тадић (1925), филозоф награђен 1990. године

Димитрије Тјапкин (1926), физичар награђен 1963. године

Миодраг Томић (1912—2001), математичар награђен 1982. године.ж

Рајко Томовић (1919—2001), инжењер електротехнике

Тодор Тошков (1920—1986), виолиниста

Душан Трбојевић (1925—2011), пијаниста

Сима Ћирковић (1929—2009), историчар награђен 1982. године

Бранко Ћопић (1915—1984), књижевник награђен 1969. године

Добрица Ћосић (1921—2014), књижевник награђен 1961. године

Драган Угуровић, стоматолог награђен 1990. године

Рајко Унчанин (1940), привредник награђен 1990. године

Рахела Ферари (1911—1994), глумица награђена 1972. године

Никола Херцигоња (1911—2000), композитор

Бисерка Цвејић (1923), оперска певачица

Марија Црнобори (1918), глумица награђена 1979. године.

Мирослав Чангаловић (1921—1999), оперски певач награђен 1966. године

Никола Чобељић (1912—2002), економиста награђен 1965. године

Васо Чубриловић (1897—1990), историчар награђен 1969. године

Љиљана Шеваљевић (1928), молекуларни биолог

Милица Штерић (1914—1998), архитекта награђена 1961. године

Војин Шуловић (1923—2008), лекар нахрађен 1987. године

Миодраг Јаблановић (1934), биолог награђен 1986. године

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

 
Успеси и медаље
Добитници „Златне значке” Спорта
Најкориснији играч Светског првенства у кошарци
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1978. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal world centered.svg
Краљевина Србија (1910—1918)
Краљевина Југославија (1918—1945)
СФР Југославија (1948—1992)
СР Југославија (1992—2003)
Србија и Црна Гора (2003—2006)
Србија (од 2006)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.