Драган Андрић

Драган Андрић (Дубровник, 6. јун 1962) је некадашњи југословенски и српски ватерполиста и садашњи ватерполо тренер. Наступао је за Партизан из Београда читаву деценију, Пескару из Италије, шпанску Каталуњу и репрезентацију Југославије.[1]

Са репрезентацијом Југославије освојио је златне медаље на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984. и Сеулу 1988, а два пута је био и светски првак.

У Грчкој је тренирао Гилфаде, Хиос да би прешао у Панатанаикос. Био је селектор ватерполо репретентација Савезне Републике Југославије на Олимпијским играма 1996., као и селектор ватерполо репрезентација Јапана и Грчке на Олимпијским играма 2012. у Лондону.[2]

Био је у браку са глумицом Александром Јанковић.

Драган Андрић
Личне информације
Пуно име Драган Андрић
Датум рођења 6. јун 1962.(57 год.)
Место рођења Дубровник
СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 192cm
Сениорска каријера
Клубови
Партизан Београд
Репрезентативна каријера
Југославија Југославија

Референце

  1. ^ Драган Андрић - Делфини Србија
  2. ^ Ватерполо: Србин води Грке

Спољашње везе

Југославија на Летњим олимпијским играма 1984.

Спортистима Југославије је ово били петнаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу била заступљена са 140 учесника који су учествовали у 16 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стрељаштво, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили рекордан број медаља, укупно осамнаест. Број осамнаест је био подељен са рекордним бројем од седам златних, четири сребрне и седам бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у боксу (Антон Јосиповић), ватерполу (мушка репрезентација Југославије), рукомету (мушка репрезентација Југославије), (женска репрезентација Југославије), рвању (Шабан Трстена и Владо Лисјак) и кајаку и кануу (Матија Љубек и Мирко Нишовић).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1988.

Спортистима Југославије је ово били шеснаесто и последње заједничко учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1988. у Сеулу била заступљена са 155 учесника који су учествовали у 18 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стони тенис, стрељаштво, тенис, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили дванаест медаља, три златне, четири сребрне и пет бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у стрељаштву (Јасна Шекарић и Горан Максимовић) и ватерполу (мушка репрезентација Југославије).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1984.

Деветнаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1984. у Лос Анђелесу, САД. За олимпијски турнир се пријавила укупно 12 репрезентација, са укупно 146 играча. Победник турнира и олимпијски шампион по други пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација САД а на треће место се пласирала репрезентација Западне Немачке.

У прелиминарној фази дванаест екипа је било подељено у три групе. Тимови из сваке групе који су заузели прва два места су се квалификовали у групу за позиције од 1 до 6 места а тимови са трећег и четвртог места из сваке прелиминарне групе су се квалификовали у утешну групу која се борила за позиције од 7 до 12 места. Репрезентације које су се пласирале на првих осам места су се аутоматски квалификовале за ФИНА Светски куп у ватерполу за мушкарце који се одржао 1985. године у Дуизбургу, Немачка.

Олимпијски ватерполо турнир је био одржан у периоду од 1. до 10. августа у спортском комплексу Raleigh Runnels Memorial Pooly. Ватерполо турнир, на коме је одиграно укупно 48 утакмица, посматрало је 118.247 гледалаца.

Олимпијски турнир је био погођен неучествовањем дела земаља, олимпијских чланица, које су бојкотовале ове Олимпијске игре. Турнир у ватерполу је био доста окрњен неучествовањем земаља припадница Варшавског уговора и још неких социјалистичких земаља (од јачих репрезентација нису учествовале представници Совјетског Савеза, Мађарске и Кубе).

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1988.

Двадесети ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1988. у Сеулу, Јужна Кореја. За олимпијски турнир се пријавила укупно 12 репрезентација, са укупно 156 играча. Победник турнира и олимпијски шампион по трећи пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација САД а на треће место се пласирала репрезентација СССРа.

У прелиминарној фази дванаест екипа је било подељено у две групе. Тимови из сваке групе који су заузели прва два места су се квалификовали у у полуфинале а тимови са трећег и четвртог места из сваке прелиминарне групе су се квалификовали у утешну групу која се борила за позиције од 5 до 8 места, док су репрезентације које су заузеле пето и шесто место у групи стекле право да се боре за пласман од девцетог до дванаестог места. Олимпијски ватерполо турнир је био одржан у периоду од 19. септембра до 1. октобра.

Ватерполо репрезентација Грчке

Ватерполо репрезентација Грчке представља Грчку на међународним ватерполо такмичењима.

Ватерполо репрезентација Србије

Ватерполо репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у ватерполу. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.

Ватерполисти Србије су учествовали у свим југословенским репрезентацијама од 1932. до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Играло се под разним именима:

1932—1940. Краљевина Југославија

1945—1991. СФР Југославија

1992—2003. СР Југославија

2003—2006. Србија и Црна Гора

Од 2006. СрбијаВатерполо репрезентација Србије је науспешнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих рачунајући сва такмичењима. ФИНА и ЛЕН сматрају репрезентацију Србије наследницом резултата и успеха репрезентација СФР Југославије и Србије и Црне Горе., те је Србија са пет титула Светског првака најтрофејнија репрезентација у овом такмичењу, док се у билансу за Европско првенство и Олимпијски ватерполо турнир на листи медаља, налази на другом месту иза Мађарске репрезентације.

Свој први званични меч репрезентација је одиграла на Европском првенству 1927. године које је одржано у Италији против Белгије и поражена је резултатом 7:1.

Репрезентација држи и рекорд у најубедљивијој победи у мушкој конкуренцији пошто је на Универзијади у Јапану 1985.године савладана Гватемала са 62:0.

Такође, финале Европског првенства 2016.године, које је одржано у Београду, оборило је рекорд по посећености. Финале овог првенства између Србије и Хрватске пратило је 11 000 гледалаца у Београдској арениНајефикаснији стрелац у историји репрезентације је Александар Шапић са 981. постигнутим голом, док је рекордер по броју наступа за државни тим Дејан Савић са 444 одигране утакмице.

Ватерполисти Србије због своје атрактивности у игри, имају надимак "Делфини".

Олимпијски комитет Србије, СЦГ и Југославије је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу десет пута, 2001. године, у периоду од 2003. до 2009. и 2012.

Грчка на Летњим олимпијским играма 2012.

Грчка је учествовала на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону и било је то њихово 27. учешће на Летњим олимпијским играма.

Грчку делегацију на овим играма чинилио је укупно 103 спортиста (65 мушкараца и 38 жена) који су се такмичили у 19 спортова (18 у појединачној и 1 у екипној конкуренцији).

Националну заставу Грчке на свечаној церемонији отварања игара носио је теквондиста Александрос Николаидис, док је заставу на свечаној церемонији затварања игара носио пливач слободним стилом Спиридон Јаниотис.

На овим играма грчки спортисти освојили су само две бронзане медаље, и био је то први пут након игара у Сеулу 1988. да спортисти из ове земље нису освојили нити једну златну или сребрну медаљу. Медаље су освојили џудиста Илијас Илијадис те веслачки женски лаки дубл скул у саставу Александра Цјаву и Христина Јазидзиду. на укупном поретку освајача медаља Грчка је заузела тек 75. место.

Пилоти (група)

Пилоти су српска рок група из Београда. Група „Пилоти” настала је од музичара из групе „Како”. У првој постави групе били су Зоран Лесандрић - Кики (вокал, гитара), Драган Андрић (бас), Горан Богићевић (гитара) и Ненад Антанасијевић (бубнјеви). Први албум су објавили 27. августа 1981. године. Од оснивања па све до раних деведесетих година, ова музичка група била је једна од најпознатијих музичких састава на простору бивше Југославије. Током времена мијењали су се чланови групе. Правили су и двије веће паузе, међутим то није утицало на њихову популарност.

Светски куп у ватерполу 1987.

5. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 10. до 17. маја у Солуну у Грчкој.

Учествовало је 8 репрезентација које су играле по једноструком бод систему, а победник је била екипа Југославије која је сакупила највише бодова у својих 7 утакмица.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак познатих Срба у Хрватској

Списак познатих Срба у Хрватској обухвата списак Срба у Хрватској и Срба који су рођени или су значајнији део радног века провели на тлу данашње Хрватске а својем раду су остварили значајније резултате.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

ТВ слагалица

ТВ слагалица је квиз који се емитује на Радио-телевизији Србије као квиз са најдужим стажом на Балкану. Има седам једноставних игара са речима, бројевима и чисто знањем, а такмичарима је циљ прво да се пласирају у четвртфинале, а затим и полуфинале и финале. Они који на овом путу изгубе освајају утешне награде, а најбољих осам добија нешто вредније новчане награде те бонове и наградна путовања.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.