Доњи Милановац

Доњи Милановац, до 19. века зван Пореч, је градско насеље у Србији, у општини Мајданпек, у Борском округу. Ово место на самој обали Дунава, непосредно у близини веома значајног археолошког налазишта Лепенски Вир, које је уједно и центар националног парка Ђердап. Према попису из 2011. било је 2410 становника.

Доњи Милановац
Donji Milanovac
Доњи Милановац
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаМајданпек
Становништво
 — 2011.Пад 2.410
Географске карактеристике
Координате44°28′19″ СГШ; 22°06′34″ ИГД / 44.472° СГШ; 22.1095° ИГДКоординате: 44°28′19″ СГШ; 22°06′34″ ИГД / 44.472° СГШ; 22.1095° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина56 м
Доњи Милановац на мапи Србије
Доњи Милановац
Доњи Милановац
Доњи Милановац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19220
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Географија и клима

Liškovac
Поглед са планине Лишковац на котлину и Доњи Милановац од кога се у наставку код „лакта“ простире планина Мироч. Овим непрегледним брдско-планинским подручјем прекривеним шумама газдује ЈП „Национални парк Ђердап[1]

На десној обали Дунава, у Ђердапској клисури, у средишту националног парка Ђердап, смештен је Доњи Милановац на надморској висини од 75 метара. На удаљености од око 22 km смештен је најближи град Мајданпек који је уједно седиште истоимене општине. По начину постанка и изгледу Ђердапска клисура је композитна која се састоји из четири сужења – клисуре и три проширења – котлине, и чине је: Горња (Голубачка) клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин вир, Доњемилановачка котлина, клисура Казан (Велики и Мали), Оршавска котлина и Сипска клисура. Дунав у овом делу свог тока прави велики „лакат“ у чијем се темену налази Доњемилановачка котлина дуга 19 km. Ту је Дунав широк око 1800 м, постојаног водостаја и мирне површине (нема вирова), тако да постоје изузетне могућности за оне који желе вожњу бродићем или уживају у спортовима на води. У Доњемилановачкој котлини Ђердапског језера, низводно од самог града, утиче велика притока, Поречка река, на чијем је ушћу, услед издизања нивоа воде, створен простран и дубок залив.

Капетан Мишин брег
Капетан Мишин брег.

Од ушћа Поречке реке, Дунав осам километара тече праволинијски на североисток и у овом делу широк је 600-800 метара. У том делу, уочљиви су гребени Карпатских планина у Румунији, као и чувена планина Мироч, на десној обали у Србији. Одатле, низводно је пролаз Казан, који представља део Доње Ђердапске клисуре, оличен у масивима Велики Чакор (на левој обали) и Велики Штрбац. (на десној обали). (Види:туристичка карта општине Мајданпек) Југозападно од Доњег Милановца и котлине простире се планина Лишковац (Велики Лишковац 803 м), на истоку је Поречка река и преко ње планина Велики Гребен, на југу је Шашка река и преко ње планина Мали Крш (929 м), на западу се налази Мајданпек, Северни Кучај и Шомрда. Планина Мироч (Велики Штрбац 768 м) се простире од Доњег Милановца до Текије. Од планине Велики Гребен одвојена је реком Вратном. На Мироч планини, недалеко од Милановца, налази се село Мироч које представља врло лепу етно-амбијенталну целину. Ту је пећина Градашица, велики број вртача и увала, јама и понора. Посебну атракцију представља Геруталис – остатак монументалног римског утврђења. На шест километара од Доњег Милановца налази се етно комплекс Капетан Мишин брег. Смештен је на узвишењу са којег се пружа најлепши поглед на залазак сунца у Ђардапу, Србији и Балкану.

Историја

Lepenski Vir
Археолошки локалитет Лепенски Вир.
DM pesacka zona
Пешачка зона у Доњем Милановцу
DM NP Djerdap
Седиште Јавног предузећа „Национални парк Ђердап“ у Доњем Милановцу.

Узводно од Доњег Милановца код села Бољетин, на дунавској тераси у оквиру заштићеног Националног парка Ђердап налази се археолошки локалитет Лепенски Вир.[2][3] Насеље из доба неолита старо је око 8.500 година и прошло је кроз четири развојне фазе. Насеље представља најстарије сведочанство о животу праисторијске заједнице рибара и ловаца уз Дунав, а напуштено је 4.500 година п. н. е. На основу остатака примећено је да је првобитна заједница била ловачко-сакупљачка, након чега се развила у заједницу пољопривредних сточара. Археолози су пронашли остатке кућа са трапезастом основом и каменим огњиштем, као и 54 камене скулптуре, које су представљала њихова божанства. Становници Лепенског вира су припитомили животиње, научивши их да обрађују земљу, након чега су се преселили у пределе који имају боље могућности за земљорадњу.(Видео:Музеј Лепенски ВирЛепенски Вир и етно село) Недалеко од Мајданпека и Доњег Милановца код истоименог села налази се рано енеолитски рудник „Рудна Глава“ (5.000. година п. н. е.) који представља археометалуршки локалитет на коме су пронађени остаци пећи и радионица за прераду бакра чиме се сврстава у један од најстаријих праисторијских рудника метала и припада прелазном периоду из каменог у метално доба.[4][5][6] (Галерија слика локалитета Рудна Глава)

У ове крајеве и на Балкану досељавају се Индоевропљани, у 2 миленијум п. н. е. Током тог раног раздобља, од 13. до 12. века п. н. е. први се истичу Стари Грци, када Аргонаути крећу у потрагу за златним руном. Сам назив, оближње реке Пек везан је за присуство Старих Грка, који је грчког порекла, и потиче од облика pékos са значењем „овчије руно“, које су ови стари народи полагали у корито реке ради испирања злата.[7] (Испирачи злата са Пека – РТС Енциклопедија за радознале 2012) Из тог периода везује се и најстарији назив за реку Дунав, старогрчки хидроним Истар, којим су пловили Аргонаути управо у потрази за златним руном. За те ране старогрчке истраживаче Истар је подразумевао искључиво доњи ток Дунава, који се по њима завршавао код Гвоздених врата, односно Ђердапске клисуре. Хесиод у свом делу „Теогонеји“ помиње Истар као једну од четири највеће реке у свету (ондашњег познатог света). Утемељивач историјске науке, Херодот, реку Истар назива „северним Нилом“, односно сматра да је Истар северни пандан велике египатске реке. Према античким писцима, област између Велике Мораве и Дунава, је у предримско доба била слабо насељена. Остало је забележено, да у то време, ове крајеве насељавају Трачани међу којима се највише истицало племе Трибала. Потом, ове области у 4. веку п. н. е. насељавају Келти који ће имати важну улогу како на овом тако и на много ширем простору. Само порекло данашњег назива реке Дунав води порекло из келтског језика. Келтска реч сродна је са називима за реку, односно за „велику воду“ у неким другим језицима, као што је са австијским дану или са осетским дон, од кога потиче и име руске реке Дон.

Kapetan misa poklanja zdanje otacestvu
Миша Анастасијевић поклања здање отечеству (мурал у Капетан Мишином здању)
Marina u Donjem Milanovcu
Марина у Доњем Милановцу током заласка сунца

У 17. веку место се први пут помиње под називом Бања и као рибарско сеоце био је близу ушћа реке Пореч у Дунав. Средиште Поречке области, насеље Бању, уништавају Турци. Немирна времена, страх од турске војске, натерали су становништво да 1690. године на дунавском острву Пореч подигну ново насеље и назову по имену острва. Због честих поплава по наредби кнеза Милоша Обреновића из 1830. године Пореч је пресељен са нижег острва на вишу десну обалу Дунава, како би се сачувао од пролећних поплава. Уз то променио је назив у Милановац. Име је добио по Милошевом прворођеном сину престолонаследнику Милану. Било је то једно од првих насеља које је саграђено по регулационом плану који је осмислио војвода поречки Стефан Стефановић Тенка. Три деценије касније, 1859. године, када је под планином Рудник настао Горњи Милановац, овај на Дунаву добија одредницу Доњи. У првој половини 19. века варош је имала преко 150 кућа, главну улицу, цркву, казнени завод, царину, школу и јавну кућу и огромно пристаниште, а његови становници били су познати трговци и врсни крманоши. У то доба, најпознатији житељи места су били Стефан Стефановић Тенка и Миша Анастасијевић.

Капетан Миша (1803—1885), председник Скупштине кнежевине Србије, добротвор, велетрговац сољу и један од најбогатијих људи тога доба, који је живот провео у Београду и Букурешту.[8] Капетан Миша је подигао нову православну цркву у Милановцу (Милошевцу) и ту поред храма гробницу са спомен-каменом.[9] Ту је сахранио своју маћеху Миљу (коју је волео колико и мајку), када је умрла 1837. године. У време када је 1845. године Миша купио материјал да подигне велику кућу у Милановцу, десио се проблем око градње нове цркве. Његови Поречани су били поставили дрвену цркву а за другу - нову уместо ње од чврстог материјала нису имали довољно средстава. Анастасијевић је понудио материјал спремљен за градњу његове куће (од које је одустао) за градњу храма и још је понудио 1000 талира зајма. Када је црква била завршена, он им је сав дуг опростио и још приде је набавио звоно за школу.[10]

Стефан Стефановић Тенка (1797—1865.) војвода поречки, министар просвете и надзорник карантина, после Устава 1838. министар правде и просвете, од 1840.42 године изгнаник у Цариграду, од 1848. до 1857. године председник Државног савета (Владе).

До 1965. године је ово насеље седиште општине Доњи Милановац коју су чинила насељена места: Бољетин, Доњи Милановац, Голубиње, Клокочевац, Мироч, Мосна и Тополница. У састав општине је улазило и тада самостално насељено место Штрбац које је данас саставни део насеља Голубиње. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Мајданпек.

Доњи Милановац се раније звао Пореч, ново име је добио по кнезу Милану Обреновићу, рано умрлом сину кнеза Милоша.

Демографија

Panorama Donjeg Milanovca 1
Доњи Милановац ноћу

У насељу Доњи Милановац живи 2477 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,6 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 1166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[11]
Година Становника
1948. 2.274
1953. 2.629
1961. 2.669
1971. 2.595
1981. 2.996
1991. 3.338 3.265
2002. 3.132 3.354
2011. 2.410
Етнички састав према попису из 2002.[12]
Срби
  
3.018 96,36 %
Црногорци
  
19 0,60 %
Власи
  
19 0,60 %
Хрвати
  
12 0,38 %
Југословени
  
12 0,38 %
Муслимани
  
8 0,25 %
Македонци
  
6 0,19 %
Румуни
  
5 0,15 %
Украјинци
  
2 0,06 %
Словенци
  
2 0,06 %
Русини
  
2 0,06 %
Мађари
  
2 0,06 %
Роми
  
1 0,03 %
Албанци
  
1 0,03 %
непознато
  
3 0,09 %

Спорт

Референце

  1. ^ Предлог плана управљања подручја Националног парка Ђердап (2011-2020)
  2. ^ „Музеј Лепенски Вир”. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2015. Приступљено 11. 1. 2015.
  3. ^ „Лепенски Вир - Национали парк Ђердап”. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2014. Приступљено 11. 1. 2015.
  4. ^ У Србији вађена прва руда на свету, В. новости, Борис Субашић, новембра 2014.
  5. ^ Енциклопедија за радознале, РТС, 2011
  6. ^ Споменици културе
  7. ^ П. Ес Дурлић, Мајданпечка црква
  8. ^ „Капетан Мишино здање“, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Биљана Мишић, Београд, 2008. године.
  9. ^ "Време", Београд 1930.
  10. ^ "Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.
  11. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  12. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  13. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Ђорђе Владисављевић

Ђорђе Л. Владисављевић – Ђока (Доњи Милановац, 12. април 1866 – Београд, 23. август 1932) лекар, санитетски генерал, Начелник санитета Прве армије (1912—1918), Начелник санитета Врховне команде (1918—1920), Инспектор санитета Министарства Војске и Морнарице (1920—1929).

Александар Јовановић (економиста)

Александар Јовановић (Доњи Милановац, 30. јануар 1896 — Београд, 4. новембар 1977) је био српски економиста.

Борски управни округ

Борски управни округ се налази у северноисточној Србији и постоји под садашњим именом од фебруара 2006. године (пре тога се звао Борски округ по Уредби Владе од 29. јануара 1992). Обухвата град и општине:

Град Бор градско насеље Бор,

Општина Кладово градско насеље Кладово,

Општина Мајданпек градска насеља Мајданпек и Доњи Милановац

Општина Неготин градско насеље Неготин.Седиште округа је Бор, познат по свом историјском и културном наслеђу.

Начелник Борског управног округа је Мр Владимир Станковић.

Државни пут 34

Пут 34 је државни пут првог реда у источном делу Србије, који повезује област Ђердапа са Поморављем и, даље, са Београдом. Истовремено, то је најкраћа веза између Београда и Букурешта. Пут у целости на подручју Средишње Србије.

Постојећи пут је у целости магистрални пут са две саобраћајне траке.

Државни пут 35

Пут 35 је државни пут првог Б реда у средишњем и јужном делу Србије, који повезује простор државе правцем југозапад-североисток. Пут спаја Ђердап и Јужно Поморавље са Косовом, Метохијом и даљем, са Јонским приморјем.

Пут је северним делом, од Ђердапа до Ниша део Европског пута Е771, док је јужним делом, од Приштине до Албаније део Европског пута Е851.

Постојећи пут је већим делом магистрални пут са две саобраћајне траке, док у делу код Призрена у виду савременог ауто-пута.

Еко-етно комплекс „Капетан-Мишин брег”

Еко-етно комплекс „Капетан Мишин брег”, назван по великом српском добротвору, налази се на неколико километра од Доњег Милановца, у средишњем делу Ђердапске клисуре.Удаљен је 184 km од Београда и 6 km од Доњег Милановца, смештен је на узвишењу изнад десне обале Дунава, са којег се пружа поглед на Дунав и Доњи Милановац. У оквиру домаћинства се налазе две куће са собама за смештај гостију, као и простор за камповање. Ту се налази музеј вина, отворен 2013. године и јединствена галерија под отвореним небом „Човек, дрво, вода” која представља збирку скулптура прављених од дрвета и камена, аутора Живорада Стефановића, човека који заједно са супругом Душанком води ово домаћинство.Из „Капетан Мишиног брега” могу се посетити Рајкова пећина, археолошко налазиште Лепенски Вир, национални парк Ђердап, Голубачку тврђаву, кањон Вратне.

Илија Завишић

Илија Завишић (Доњи Милановац, СФРЈ, 10. јануара 1952.) је био српски и југословенски фудбалски играч и тренер.

Клокочевац (Мајданпек)

Клокочевац је насеље у Србији у општини Мајданпек у Борском округу. Налази се покрај Поречке реке, на раскршћу је путева за Мајданпек, Неготин и Доњи Милановац. Према попису из 2002. било је 711 становника (према попису из 1991. било је 880 становника). Село је познато по производњи ћумура у ћумуранама.

Овде се налази ФК Раднички (Клокочевац).

Маринко Благојевић

Маринко Благојевић (Доњи Милановац, 1924 — Горњане, 1944), члан СКОЈ−а, револуционар, борац Девете српске ударне бригаде, учесник Народноослободилачке борбе.

Мајданпек

Мајданпек је градско насеље у Србији у општини Мајданпек у Борском округу. Према попису из 2011. било је 7699 становника.

Милан Обреновић (војвода)

Милан Обреновић (Брусница, између 1767. и 1780. — Букурешт, 16. децембар 1810) је био руднички војвода из Првог српског устанка и полубрат по мајци кнеза Милоша.

Милан Обреновић (кнез)

Милан Обреновић II (Крагујевац, 21. октобар 1819. — Београд, 8. јул 1839) је био кнез Србије у периоду од 13. јуна до 8. јула 1839. године, као први престолонаследник Обреновића.

Поречка река

Поречка река је река у источној Србији, дуга око 50 km, и десна је притока Дунава. Настаје спајањем две мање реке, Шашке и реке Црнајка.

Река Црнајка је краћег тока и извире у подножју планине Дели Јован, док је Шашка дугачка 17 km и извире на планини Лишковац, тачније испод њеног највишег врха, Велики Лишковац. Две реке се спајају код места Милошева Кула и чине Поречку реку, која се на свом 23 km улива у Дунав код Доњег Милановца. Слив Поречке реке, заједно са обалом Дунава код Доњег Милановца, чини област Пореч, у коју спадају села Клокочевац, Тополница и Мосна, као и градско насеље Доњи Милановац, које се некада и звало Пореч.

Списак археолошких налазишта у Србији

Следи списак археолошких налазишта у Србији.

Списак хотела у Србији

Следи списак хотела у Србији.

Старина Новак

Старина Новак (рум. Baba Novac – Баба Новак; 1530, Пореч (на Дунаву), данас Доњи Милановац — 5. фебруар 1601, Клуж) је био један од најпознатијих српских хајдука, који је касније постао војсковођа у служби влашког кнеза Михаја Храброг.

У српској и румунској култури се и данас слави као народни јунак и ослободилац, због бројних ратних успеха против Турака на подручју данашње Србије, Републике Српске, Румуније, Молдавије и Бугарске.У румунском граду Клужу му је подигнут и споменик народне захвалности поред места где су га Мађари погубили, једно место у Трансилванији је названо његовим именом, као и булевар у румунској престоници, Букурешту.

Новаков брат Радивој и син Груја, као и још неки чланови њихове породице, такође су били истакнути хришћански официри 16. века у борби за ослобађање Балкана од исламизације и Османског царства.

Стефановићи

Стефановићи воде порекло од поречког кнеза и војводе Јовице Стефановића, чији синови су Стефан Стефановић Тенка, председник државног савета и Данило Стефановић, председник министарског савета (владе).

Тимочка Крајина

Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок (Timoc) или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Административно, област је подељена на Зајечарски и Борски округ.

ФК Пореч

ФК Пореч је фудбалски клуб из Доњег Милановца, Србија. Клуб је 1932. године основала група спортиста и ентузијаста предвођена Љубишом Ђорђевићем, међу којима су још били и Сретен Вучковић, Радомир Зековић Чичко, Сава Ђорђевић, Бора Ломбауер и Љубомир Д. Вукотић.

Назив клубу дао је Леонид Чудновски, дипломирани правник и један од оснивача, по некадашњем називу Доњег Милановца, као и истоименом острву у близини.

Боје клуба су плава и бела.

ФК Пореч игра на стадиону Лепенски Вир.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.