Доње Неродимље

Доње Неродимље (алб. Nerodime e Poshtme) је насељено место у општини Урошевац, на Косову и Метохији. Потиче из средњег века, када се овде налазило Неродимље, један од двораца Немањића. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.337 становника.

Доње Неродимље
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаУрошевац
Становништво
 — 2011.1.337[1]
Географске карактеристике
Координате42°21′54″ СГШ; 21°05′38″ ИГД / 42.3650° СГШ; 21.0939° ИГДКоординате: 42°21′54″ СГШ; 21°05′38″ ИГД / 42.3650° СГШ; 21.0939° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина601 м
Доње Неродимље на мапи Србије
Доње Неродимље
Доње Неродимље
Доње Неродимље на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број0290
Регистарска ознакаУР

Историја

Овде су се налазиле Црква Светог Стефана у Доњем Неродимљу, Црква Светог Николе Летњег и Црква Пресвете Богородице у Доњем Неродимљу уништене 1999. године.

Становништво

Према званичним пописима, Доње Неродимље је имало следећи етнички састав становништва:

Националност[1][2] 2011.[a] 1981.
Албанци 1.336 (99,92%) 957 (60,42%)
Срби - 334 (21,09%)
Муслимани[b] - 4 (0,26%)
Црногорци - 1 (0,06%)
остали 1 (0,08%) 2 (0,13%)
Укупно 1.337 1.302
Демографија[1][2]
Година Становника
1948. 586
1953. 669
1961. 750
1971. 945
1981. 1.302
1991. 1.584
2011. 1.337

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
  2. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (на језику: енглески)
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

Општина Урошевац

Општина Урошевац је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 344 km².

Насељена места у општини су: Бабљак, Балић, Биба, Бурник, Варош Село, Гатње, Горње Неродимље, Гребно, Грлица, Догањево, Доње Неродимље, Драмњак, Заскок, Златаре, Језерце, Јерли Прелез, Јерли Талиновац, Камена Глава, Косин, Кошаре, Лашкобаре, Манастирце, Миросавље, Мухаџер Прелез, Мухаџер Талиновац, Муховце, Некодим, Нови Мираш, Папаз, Плешина, Појатиште, Рака, Раховица, Сазлија, Сврчина, Сливово, Сојево, Софтовић, Српски Бабуш, Стари Мираш, Старо Село, Стојковић, Танкосић, Трн, Урошевац и Црнило.

Списак девастираних православних цркава и манастира на Косову и Метохији 1999.

Списак девастираних православних светиња на Косову и Метохији 1999, је систематизован приказ свих српских цркава, манастира и других светиња разорених, пштећених, оскрнављених и опљачканих од јуна до октобра 1999. године по, по окончању НАТО бомбардовање СРЈ и доласка међународних снага КФОР-а на простор Косова и Метохије.Каква год да је тренутна или будућа судбина, девастираних православних светиња на Косову и Метохији, с оне стране административне границе Србије и Косова и Метохије, овај списак девастираних манастира, цркава и споменика, живи у подсвести сваког православца, и говори о части и достојанству сваког хришћанина, који је те храмове изградио, као и њиховим подвизима којима је настојао да их још из периода Осмалијско царства, сачува од заборава и срамоте и подлости других народа, који су уништили или у чијем присуству је настало разарање доле наведеног српског, али и светског, културног наслеђа.

Код свих ових девастираних православних светиња опљачкане су или спаљене и манастирске и парохијске зграде, и оскрнављена гробља. И поред критике међународне јавности до сада ниједан случај рушења цркава и манастира и других православних светиња из 1999. године није расветљен, нити и један кривац ухваћен. Напротив, напади се настављају, од који је један већих размера био марта 2004. године, а број страдалих светиња се непрестано повећава.

И поред напред наведеног понашања, Албанаца, у последње време су све учесталији захтеви да над српским светињама на Косову и Метохији титулар постане албанска власт и њена православна црква, учлањењем у УНЕСКО. То, нажалост, поново уноси страх од покушаја одузимања идентитета части и достојанства, код сваког хришћанина Православне вере на овом подручју Србије. На то упућује и чињеница да власт у Приштини, недвосмислено никада није осудила варварско уништавање српских цркава, манастира и гробаља 1999, 2004, па и касније.

Списак налазишта са термама и балнеумима у римским провинцијама на тлу Србије

Списак налазишта са термама и балнеумима у римским провинцијама на тлу Србије је табеларни приказ археолошких леокалитета на којима је регистровано и истражено око четрдесетак римских купатила, док је број епиграфских сведочанстава о купатилима веома редак.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак споменика културе од изузетног значаја

Списак споменика културе од изузетног значаја обухвата споменике културе на територији Републике Србије који уживају највиши степен државне заштите, а неки од њих су уврштени у УНЕСКОву Светску баштину.

Српске енклаве на Косову и Метохији

Српске енклаве на Косову и Метохији су места насељена Србима и другим неалбанцима чије становништво није потпуно етнички очишћено 1999. и 2004. године. Становништво енклава живи у мањој или већој мери изоловано од околног албанског становништва, често у веома тешком условима, и у одређеној мери поштује правни систем Србије. Политички, енклаве су заједно са Северним Косовом организоване у Скупштину заједнице општина Косова и Метохије.

Тачан број српских енклава на Косову и Метохији тешко је утврдити. Ова информација не постоји ни на једном од званичних сајтова државних органа од којих би се очекивало да је имају. Слично је и са бројем Срба на Косову и Метохији. Званичних података нема, а према незваничним проценама, њих је око 200.000.

Црква Пресвете Богородице у Доњем Неродимљу

Црква Пресвете Богородице се налазила у Доњем Неродимљу, насељеном месту на територији општине Урошевац, на Косову и Метохији. Припадала је Епархији рашко-призренске Српске православне цркве.

Црква посвећена Пресветој Богородици, подигнута је 1925. године и налазила у долини испод села на брду Главица. Саграђена је на остацима старијег храма истог имена. Албанци су 1982. године насилно провалили у храм и оскрнавили реликвије.

Црква Светог Николе Летњег (Доње Неродимље)

Црква Светог Николе Летњег се налазила у насељеном месту Доње Неродимље, на територији општине Урошевац, на Косову и Метохији. Припадала је Епархији рашко-призренској Српске православне цркве, порушена је током 1999. године.

Црква Светог Стефана у Доњем Неродимљу

Црква Светог Стефана се налазила у Доњем Неродимљу, насељеном месту на територији општине Урошевац, на Косову и Метохији. Припадала је Епархији рашко-призренској Српске православне цркве, порушена је током 1999. године.

Црква посвећена Светом Стефану потицала је из 14. века и налазила се у долини реке Неродимке, на гробљу у Доњем Неродимљу пет километара западно од Урошевца. Црква је обновљена 1996. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.