Домине

Домине за играње су мале правоугаоне плочице подељене на два једнака поља, која могу бити оба празна или означена са једном до шест тачкица.[1]

Свака плочица домине има предњу и задњу страну, односно лице и наличје, при чему је у једном комплету наличје свих домина исто, док је предња страна подељена вертикалном цртицом на два једнака дела, у којима се налази одређени број тачкица. Стандардни комплет се састоји од 28 правоугаоних плочица, од којих је на сваком пољу највише по 6 тачкица. Постоји и комплет од 45 домина на којима се налази највише по 8 тачкица на оба поља. Прве домине су биле направљене од папира, да би тек касније почеле да се праве од дрвета и слоноваче.[2]

Dominomatrix
Стандардни комплет од 28 домина

Историја

Нико са сигурношћу не зна одакле тачно потичу домине.[3] Неки сматрају да воде порекло из Кине, око 1120. године, међутим у Каирском музеју се налази египатски сет домина за који се претпоставља да потиче из доба Тутанкамона око 1355. п. н. е..[4] У Кини су биле веома популарне, па је пласирано неколико варијанти, од којих су најпознатије биле „цивилне“ и „војничке“. Биле су дуже и уже од данашњих, а њихови комплети су имали од 21 до 32 плочице.[5]

У Европи су се појавиле у 18. веку. Најпре у Италији, а затим у Француској, где су једно време биле национални хоби. Из Француске су се затим пренеле у Енглеску и Шпанију, које су затим ову игру пренеле у своје колоније. Данас се домине играју на свих пет континената.[3]

Порекло назива домине

Мада се нигде у литератури не помиње како се игра звала пре њеног доласка у Европу, до сада су се развиле три теорије о пореклу садашњег назива игре и све три упућују на њено европско порекло. С обзиром да је игра најпре стигла у Италију, једна од најлогичнијих теорија сматра да реч потиче од глагола итал. dominare - доминирати, мада је тада вероватно постојалало још речи са сличним значењем.[3] Други теорија везује порекло речи за француски карневалски огртач са капуљачом (франц. domino),[6] најћешће црне и беле боје. По трећој теорији се претпоставља да је чувени латински фратарски поздрав (лат. Bendicamos domino - у смислу благословен Бог), најпре коришћен за победника у доминама,[3] који се обично користи на крају мисе.

Правила

Домине могу да играју и деца и одрасли. Током векова измишљени су различити комплети домина и различите верзије игре.[4] Игра развија вештину запажања и комбинаторике.[7]

Све плочице се најпре поставе лицем према столу и промешају. Затим се послажу у групе од по 4 комада, једна преко друге, такође лицем према доле. Од тога се сваком играчу подели одређен број домина и они могу да их држе у руци или испред себе, али тако да други играчи не могу да виде лице плочица. Сваки играч игра са својим плочицама. Током игре, такође се вуку домине са заједничке гомиле. Циљ сваког играча је да остане без својих домина, а онај који у томе успе је победник. Понекад се дешава да се игра блокира, јер ни један од играча не може да настави са слагањем плочица из своје гомиле. У том случају победник је онај играч који има најмање тачкица на плочицама, које су му преостале.

Обичне домине

Обичне домине могу да играју два или више играча. Број домина које се подели сваком играчу на почетку игре добија се тако што се број играча одузима од броја осам. За два играча дели се по шест домина. Сваки играч на потезу игра са једном својом плочицом, постављајћи је лицем према горе и додирујући другу плочицу својом ужом страном (или код дуплета - плочица са истим бројем тачкица на оба поља, попреко у односу на остале). Стране које се додирују морају да имају исти број тачкица. Играчи слажу и додају плочице са стране која им одговара. Игру започиње играч са највећим дуплетом, највећим бројем тачкица. У случају да ни један играч нема дуплет, домине се деле поново, ако је у питању прва партија, а у свакој следећој, игру започиње онај који је испао слабији у претходној. Играчи редом слажу по једну плочицу. Ако неки играч не поседује ни једну плочицу коју би могао да сложи са оним већ постављеним на столу, он мора да „купи“ нову плочицу са заједничке гомиле. Ако на гомили више нема плочица, играч прескаче круг, па је на потез долази следећи играч, али у наредном кругу може да настави, ако има чиме. Партија се завршава у случају да је неки играч остао без плочица или ако ни један од играча не може да настави. Када се партија заврши, сви играчи отварају своје преостале плочице лицем према горе. Тада им се сабира број тачкица на преосталим плочицама, који представља број бодова. Игра се прекида када неки од игача сакупи 150 бодова (или неки други унапред договорени број)м а победник је онај који има најмање бодова.[8]

У неким верзијама играчи који не могу да наставе игру, не „купују“ нове плочице са гомиле, а на почетку игре се дели већи број плочица (по 10). Домине могу да се играју и по паровима, тако што се сабирају бодови по екипама, које чине по два играча.[8]

Такмичење

У држави Алабама од 1976. године одржава се светско првенство (енгл. World Championship Domino Tournament).[9], а од 1985. године у Уједињеном Краљевству се такође организују такмичења у игрању домина .[5]

Домино-ефекат

Domino-effekt
Домино ефекат

Осим друштвене игре, постоји и хоби рушења домина по домино-ефекту. Домино-ефекат је ланчана реакција падања нанизаних домина, изазваног ударним таласом, који пролази кроз цео систем. Брзина којом ће домине падати зависи од висине домина, њиховог растојања и гравитације. Путем експеримената дошло се до закључка да је падање низа домина најбрже у случају када растојање између домина износи две трећине њихове висине.[10]

Од 1976. године уписују се рекорди у Гинесову књигу рекорда о највећом броју срушених домина, а од 1986. у Холандији се одржава манифестација рушења домина, под називом Дан домина.[11]

Термин домино-ефекат, у смислу ланчане реакције и ефекта која се преноси с једног елемента на други[6] користи се такође у политици и економији. Термин је први пут употребио амерички председник Двајт Ајзенхауер на конференцији за новинаре, 7. априла 1954. године, када је говорио о могућем ефекту продора комунизма у Индокину, имајући у виду окружење у коме се налази.[12]

Извори

  1. ^ „Dȍmino”. hjp.novi-liber.hr. Приступљено 1. 9. 2013.
  2. ^ Ron Decker (1. 11. 2006). „Playing-card History - Origins” (на језику: енглески). International Playing-Card Society. Приступљено 2. 9. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Migdonio Torres Romero (Mig-Domino) (2010). „1”. El domino de doble nueve. Bubok. стр. 12—17. ISBN 978-84-686-3162-2. Приступљено 3. 9. 2013.
  4. 4,0 4,1 Compton's Interactive Encyclopedia Copyright (2008). „A Little about the History of Dominoes”. www.worlddomino.com. World Championship Domino Tournament. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2014. Приступљено 6. 9. 2013.
  5. 5,0 5,1 „Црно-беле-плочице”. krstarica.com. Приступљено 2. 9. 2013.
  6. 6,0 6,1 Иван Клајн, Милан Шипка (2008). Велики речник страних речи и израза (четврто изд.). Нови Сад: Прометеј. стр. 389. ISBN 978-86-515-0311-8.
  7. ^ „Домино”. igranje.org. Приступљено 6. 9. 2013.
  8. 8,0 8,1 Д. Стојановић. „Домино правила”. igranje.org/. Енциклопедија друштвених игара. Приступљено 6. 9. 2013.
  9. ^ „About Rotary Club”. www.worlddomino.com. 2008. Архивирано из оригинала на датум 08. 08. 2013. Приступљено 7. 9. 2013.
  10. ^ „Домино ефекат”. chemgeneration.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2013. Приступљено 6. 9. 2013.
  11. ^ „Domino Toppling”. domino-play.com. Komplixit I.P. and Media. Приступљено 7. 9. 2013.
  12. ^ „History of the Term "Domino Effect". www.domino-play.com. Komplixit I.P. and Media. Приступљено 7. 9. 2013.

Литература

  • Иван Клајн, Милан Шипка (2008). Велики речник страних речи и израза (четврто изд.). Нови Сад: Прометеј. стр. 389. ISBN 978-86-515-0311-8.
  • Migdonio Torres Romero (Mig-Domino) (2010). „1”. El domino de doble nueve. Bubok. стр. 12—17. ISBN 978-84-686-3162-2. Приступљено 3. 9. 2013.
Quo vadis, Domine

Quo vadis, Domine? лат.(изговор: Кво вадис, Домине) Куда идеш, Господе? (Свети Петар)

Вијетнамски рат

Вијетнамски рат (или Други индокинески рат) био је сукоб између Демократске Републике Вијетнам (Северни Вијетнам), у савезу са Вијетконгом, против Републике Вијетнам (Јужни Вијетнам), у савезу са САД.

Многи сматрају Вијетнамски рат за „заступнички рат“, један од неколико који су се догодили током Хладног рата између САД и њених западних савезника са једне стране, и Совјетског Савеза и/или Народне Републике Кине (још један сличан рат се водио у Кореји). Заступнички ратови су се дешавали јер су најважнији играчи - посебно САД и СССР - били невољни да се директно боре једни против других због неприхватљиве цене - могућег нуклеарног рата.

Северновијетнамски савезници су били Народноослободилачки фронт за ослобођење Јужног Вијетнама, Совјетски Савез, Народна Република Кина и Северна Кореја. Главни савезници Јужног Вијетнама су били САД, Аустралија, Нови Зеланд и Јужна Кореја; јужновијетнамски савезници су разместили велики број војника. Америчке борбене трупе су биле умешане још од 1959, али не у великим бројкама све до 1965. Они су напустили земљу 1973. Велики број цивилних жртава је последица рата који се завршио 30. априла 1975. капитулацијом Јужног Вијетнама. Рат се водио на територији Јужног Вијетнама и у пограничним крајевима суседних држава Камбоџе и Лаоса, уз повремене кампање бомбардовања Северног Вијетнама (операција Котрљајући гром).

У двадесетогодишњем рату погинуло је око 58.000 Американаца, 75.000 Француза и два милиона Вијетнамаца.

Домино ефекат

Домино ефекат или домино теорија је политички појам из времена Хладног рата који је први пут јавно користио амерички председник Двајт Ајзенхауер 1954. године.

Током Хладног рата западне земље су, а посебно САД, претпостављале наглу територијалну експанзију Совјетског Савеза и комунистичке идеологије. Домино теорија претпоставља да у случају пада једне земље у „комунистичке руке“, сви њени суседи потпадају под њен утицај и у кратком року такође постају комунистички. Као домине, све земље тог региона би постале комунистичке и комунизам би се неконтролисано ширио.

Ајзенхауер је као одговор таквој политици предвидио политику „врати назад“ (офанзивно проширење политике изолације Харија Трумана), која би при сваком паду једне земље у „комунистичке руке“ аутоматски изазвала реакцију западних земаља под вођством САД. Ајзенхауеров план није никад примењен у својој оригинално агресивној верзији.

Изумитељи и интелектуални заступници домино теорије били су министри иностраних послова у владама Трумана и Ајзенхауера, Дин Ачесон (енгл. Dean Acheson) и Џон Фостер Далс (енгл. John Foster Dulles).

Истим термином се користила америчка администрација и током Вијетнамског рата. Постојао је страх да ће падом Јужног Вијетнама и остале земље Индокине постати комунистичке.

Игра

Игра је рекреативна активност која укључује једног или више учесника (играча). Дефинисана је: а) циљем који играчи покушавају да постигну, и б) неким скупом правила који одређује шта играчи могу да раде. Игре се примарно играју из уживања и забаве, али могу имати и едукативну и стимулативну улогу. Игре могу укључивати једног играча који ради сам, али чешће укључују такмичење између два или више играча. Предузимање неке акције која не спада у правила игре генерално чини фаул или варање.

Кроз целу људску историју, људи су играли игре да забаве себе и друге, и постоји огромна лепеза типова игара; за детаљније информације о неком типу погледајте везе на крају овог чланка. Филозоф Дејвид Кели (David Kelley), дефинише концепт „игре“ као „форму рекреације успостављене сетом правила која прецизирају шта се треба постићи, и дозвољена средства како би се ово постигло“. Ова дефиниција добро покрива већину случајева, али се не уклапа најбоље у игре попут ратних игара и спортова, који се често практикују не ради забаве већ како би се развиле вештине. У Филозофским разматрањима, филозоф Лудвиг Витгенштајн је тврдио да концепт „игре“ не може имати било какву јединствену дефиницију, већ да се она мора посматрати као серија дефиниција које међусобно деле „породичну сличност“. У другачијем контексту, Стефен Линарт је рекао, „Људи кажу да морате да бирате између игара и стварног живота. Мислим да је ова тврдња да постоји дихотомија веома опасна."

Многа поља технике се често примењују на проучавање игара, међу њима су вероватноћа, статистика, економија, етноматематика, и теорија игара.

Игра је структуирана форма забаве, која се обично предузима ради уживања, а понекад се користи као образовно средство. Игре се разликују од рада, који се обично врши плате, и од уметности, што која је обично израз естетских или идеолошких елемената. Међутим, разлика није сасвим јасно изражена, и многе игре се исто тако сматрају радом (као што је случај са професионалним играчима навијачких спортова или игара) или уметност (као што су слагалице или игре у којима је присутна уметничка залеђина махжонг, пасијанс, или неке видео игре).

Игре се понекад играју искључиво за забаву, а понекад и ради остваривања достигнућа или награду. Оне се могу играти појединачно, у тимовима или на мрежи; аматериски или професионално. Играчи могу да имају публику неиграча, као што је то случај када се људи забављају посматрајући шаховски шампионат. Играчи у игри могу представљати своју сопствену публику док чекају на улаз у игру. Често, део забаве за децу која се играју је да одлуче ко је део њихове публике, а ко је играч.

Кључне компоненте игре су голови, правила, изазови и интеракције. Игре генерално обухвахватају менталну или физичку стимулацију, или оба аспекта. Многе игре помажу у развоју практичних способности, служе као форма вежби, или на неки других начин врше образовну, симулациону, или психолошку улогу.

Потврђено је да су још 2600. п. н. е., игре биле универзални део људског искуства и присутне у свим културама. Краљевска игра Ура, сенет, и манкала су неке од најстаријих познатих игара.

Играчка

Играчке представљају сва средства којима се деца служе у игри. Овај појам се обично везује за децу или кућне љубимце, мада и одрасле особе и животиње у природи понекад користе играчке. Оне могу бити направљене од дрвета, пластике, метала и других материјала. Поред фабрички произведених играчака, често се у игри употребљавају и предмети са другом основном наменом. Играчке су важне за развој деце, јер се кроз игру развија моторика, координација и уче и стичу различите вештине и знања.

Играчка је материјални елемент игре који својим особинама битно утиче на њен ток и садржаје. Играчка је нужни пратилац игре, чак и када у њој није реално присутна, јер егзистира у дечјем сећању, машти и представама.

Мноштво игара, се обавља уз помоћ материјала који није посебно направљен за ту сврху. Једно од најомиљенијих прибора за игру је кухињско посуђе, затим поједини апарати или њихови делови,старе конзерве...

Играчке,у ужем смислу речи,представљају предмете који су произведени занатски или индустријски да би послужили за игру.

Играчка има васпитно-образовну вредност ако одговара некој од аутентичних потреба детета и омогућава му, својим особинама, активности које доприносе његовом развоју и учењу. Играчке су коришћене још у праисторијско доба. То потврђују разни предмети пронађени током археолошких ископавања.

Карта (игра)

Карта (лат. charta, према грч. chártẽs лист папируса) за играње је парче круте дебеле хартије или картона, четвороугаоног облика са сликом или бројевима. Да би се играле карте неопходно је имати шпил (нем. spiel - игра), односно свежањ или паковање карата, обично 52. Шпил се дели на четири знака или боје, од којих свака има по 13 карата:

♠ лист или пик црне боје

♣ детелина или треф црне боје

♥ срце или херц црвене боје

♦ ромб или каро црвене бојеУ свакој боји су карте са бројевима од један (назива се ас) до десет, као и три слике:

жандар, који се такође назива дечко или пуб и означава се словом J

краљица или дама и означава се латиничним словом Q

краљ или поп, означава се словом KОсим тога, сваки шпил би требало да има једног или два џокера, који се у неким играма користе као замена за било коју другу карту. Потоје и шпилови од само 32 карте, док је за неке игре потребно више од једног шпила.

Кафана Маргер у Нишу

Кафана Маргер у Нишу је била једна од најпознатијих и култних кафана у јужном делу Обреновићеве улице према подножју Горице, код Саборне цркве, с краја 19. и у првој половини 20. века, Срушена је 1955. ради изградње велике стамбене зграде.

Колари

Колари су насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1089 становника (према попису из 1991. било је 1155 становника). Кроз Коларе пролази пруга, а у насељу се налази железничка станица. У селу се налази црква Светих апостола Петра и Павла, основна школа „Илија Милосављевић Коларац“, дом културе, месна заједница и полицијско одељење.

Математичка индукција

Математичка индукција је метод математичког доказивања који се обично користи да се утврди да је дати исказ тачан за све природне бројеве. Ово се врши

доказивањем да је први у бесконачном низу исказа тачан, и затим

доказивањем да ако је неки исказ у бесконачном низу исказа тачан, онда је тачан и њему следећи исказМатематичку индукцију не треба схватати као облик индуктивног резоновања, које се сматра не-ригорозним у математици (види проблем индукције). У ствари, математичка индукција је облик дедуктивног резоновања, и потпуно је ригорозна.

Никад не реци никад

Никад не реци никад (енгл. Never Say Never Again) је филм из 1983. у којем Шон Конери, после 12 година и филма Дијаманти су вечни, поново глуми Џејмса Бонда. Бонд је после повреде ноге послат на одмор који прекида крађа пројектила НАТО-а. Реч је о томахавцима велике разорне моћи, а иза свега стоји СПЕКТРА која прети да ће бомбе лансирати на густо насељене области. Њихов стари непријатељ и једини човек који их може спречити у тој намери јесте Џејмс Бонд. Бонд има и задатак да неутралише своје старе непријатеље-Максимилијан Ларго (Клаус Марија Брандауер) и Ернст Ставро Блофелд (Макс фон Сидоу). Бонд заводи Ларгову девојку Домину (Ким Бејсингер), али ће се морати сукобити са убилачком секс-бомбом-Фатима Блаш (Барбара Карера). Бонд ће уз помоћ свог шарма, Кју-овог арсенала и старог пријатеља Феликса Лајтера и Домине победити СПЕКТРУ и свету поново вратити стари мир.

Филм је продуцирао Кевин Маклори који је шездесетих сарађивао на Ијаном Флемингом као косценариста Операције Гром, при чему је оптужио Флеминга за кршење ауторских права. Маклори добија процес и почиње радити на филму Никад не реци изван троугла Метро-Голдвин-Мејер, Јунајтед артист и Броколи-Салзман. Филм је снимљен исте године кад и Октопуси са Роџером Муром. Првобитно су продуценти Октопусија ангажовали Џејмса Бролина као замену за Мура, али када су чули да је Маклори ангажовао Шона Конерија, били су присиљени да наговоре Мура да прихвати улогу. Наслов филма је игра речи, односно шала на рачун Шона Конерија који је након филма Дијаманти су вечни изјавио да никад више неће глумити Бонда.

Ред и закон (сезона 1)

Прва сезона серије Ред и закон је премијерно емитована на каналу НБЦ од 13. септембра 1990. године до 9. јуна 1991. године и броји 22 епизоде.

Ресторан Венеција у Земуну

Ресторан Венеција у Земуну један је од многобројних рибљих ресторана и култно место за окупљање љубитеља добре хране и надалеко чувене рибље чорбе на дунавком кеју у Градској општини Земун. Основао га је 1913. године Александар Штрајхер угледни земунскои трговац и велепоседник - рентијер и подградоначелник Земуна у новоизграђеном павиљону, тик уз саму десну обалу Дунава, непосредно уз лучку капетанију, на месту на коме су пристајали речни бродови.

Списак ликова серије Морнарички истражитељи

Ово је списак свих главних и епизодних ликова који се појављују у серији "МЗИС" која се емитује од 23. септембра 2003. године.

Сплит прајд

Сплит прајд (Split Pride) је ЛГБТ манифестација, односно парада поноса ЛГБТ особа у Сплиту, први пут одржана 11. 6. 2011. у организацији удружења Искорак, Контра и Домине.

ТВ Глобал

ТВ Глобал је била једна од најгледанијих телевизија у Нишу која је функционисала између 2000. и 2007. године.

Тунис

Тунис (раније Тунизија, од франц. Tunisie; арап. تونس‎ [ Tūnis], берберски: ⵜⵓⵏⵙ [Tunes]), званично Туниска Република (арап. الجمهورية التونسية‎ [ al-Jumhūrīya at-Tūnisīya]), магребска је држава у северној Африци, која се на северу и на истоку граничи са Средоземним морем. На западу има границу с Алжиром (965 km) и на југоистоку с Либијом (459 km). Име државе долази од имена главног града Туниса, који се налази на северу земље.

Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан. Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства.

Од 1957. Тунис је председничка република. Данас је члан бројних светских и регионалних организација укључујући Арапску лигу, Афричку унију и Заједницу сахело-сахарских држава.

Урош Петровић (писац фантастике)

Урош Петровић (8. април 1967, Горњи Милановац) је српски књижевник. Бави се и илустрацијом и фотографијом.

ХК Партизан

ХК Партизан је српски хокејашки клуб из Београда. Клуб је део спортског друштва Партизан. Своје домаће утакмице игра у Леденој дворани Пионир, капацитета 2.000 места.

Партизан је освојио 20 титула шампиона државе, 3 купа, два пута је био првак Слохокеј лиге и једном је освојио Балканску лигу што га чини најтрофејнијим клубом у Србији. У сезони 2017/18 и 2018/19 нису се такмичили у сениорској конкуренцији.

Хари Мата Хари

Хари Мата Хари је босанскохерцеговачка поп група, која са преко 1000 одржаних концерата и 5 милиона продатих албума спада у једну од тиражнијих група на просторима некадашње Југославије. Познати су по десетинама љубавних балада са јаким примесама локалног звука које су постигле изузетан комерцијални успех и остале евергрин хитови. Група Хари Мата Хари је освојила треће место на Песми Евровизије 2006. године у Атини, представљајући Босну и Херцеговину са песмом Лејла, коју је компоновао Жељко Јоксимовић.Група Хари Мата Хари је често мењала састав. Данас је чине Хари Варешановић (вокал), Изудин Изо Колечић (бубњеви, удараљке), Карло Мартиновић (соло гитара, пратећи вокал) и Нихад Володер (бас-гитара, пратећи вокал). Већину песама Хари Мата Харија компонује и аранжира Варешановић, а текстове пише Фахрудин Пецикоза-Пецо. Осим бројних концерата у сарајевској „Скендерији“ и „Зетри“, Хари Мата Хари никада није имао проблема да напуни концерте било где на простору некадашње Југославије. Године 1999. су у Београду седам узастопних дана свирали распродане концерте у „Сава центру“.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.