Доместик схола

Доместик схола (грчки: δομέστικος τῶν σχολῶν) је био врховни заповедник византијске војске од 8. до почетка 14. века. Доместик схола је најпре командовао тагмом Схола. Међутим, функција доместика схоле временом се развија да би током владавине Аморијске династије постала највиша командна функција у Византији. Функције сличне функцији доместика схоле су: моностратег, стратегавтократор, стратопедарх и стратилат.

Seal of Alexios Komnenos as Grand Domestic of the West
Печат Алексија Комнина, доместика схоле истока

Развој функције

У почетку су тематски стратези имали превласт у односу на доместик схоле. Доместик схола је у почетку био заповедник једне од четири византијске тагме – Схоле. Имао је велики значај током иконоборачке кризе када су се цареви ослањали на доместика схоле. Први помен доместика схоле као независног команданта потиче из 767. године тј. од времена владавине Константина V (741-775). По доласку Аморијске династије на власт (820) функција доместика схоле јача. То се најбоље види из примера доместик схоле Манојла Јерменина из периода владавина Михаила II и Теофила. У време владавине Михаила III (842-867) доместик схола постаје заповедник комплетне византијске војске. Он командује војском у одсуству цара. Командант је и над тематском и над тагматском војском. Ова функција била је само командна, никако управна. У командовању над тематским војскама, доместик схола се ослањао на таксате. Један број јединица у теми увек је био под оружјем. То је професионална војска, таксати, на коју се доместик схола ослањао у походу. Доместик схола је до друге половине 10. века постојао само на истоку. Од времена владавине Романа II (959-963) јавља се и доместик схола запада. Десети век је период највећег утицаја доместик схола. Цар Константин VIII (1025-1028) поставља свог евнуха за доместик схолу истока.

Функције стратопедарха и стратилата

Функцију стратопедарха створио је цар Нићифор II Фока (963-969) доделивши је своме евнуху. Стратопедарх је био сличан доместик схоли. Међутим, доместик схола није могао бити евнух због чега је и основана ова функција. Постојали су стратопедарх истока и стратопедарх запада. Ова титула настала је са циљем да се деградира титула доместика схоле. Стратопедарх је имао само ону војску која му се у тренутку да док је доместик схола одмах по ступању на дужност имао своју тагму. Функцију стратилата уводи Јован Цимискије (969-976). Стратилат је имао своју тагму стратилата, односно тачно потчињене официре. Титула није подељена, односно није постојао стратилат истока и запада. На ратишту је стратилат био идентичан доместик схоли. Био је базиран на истоку. Варда Склир, узурпатор из времена владавине Василија Бугароубице (976-1025) је био стратилат.

Значајнији носиоци функције доместика схоле

Извори

  • О проблему акумулативне војне власти стратега, моностратега и стратега автократора; Бојана Крсмановић, Зборник радова Византолошког института 44, Београд (2007)
  • Потенцијал функције доместика схоле; Бојана Крсмановић, Зборник радова Византолошког института 43, Београд (2006)
Јован Комнин

Појам Јован Комнин може да се односи на:

Јован II Комнин, византијски цар

Јован Челеби Комнин, је био син севастократора Исака Комнина и зет иконијског султана Месуда

Јован Комнин Дука

Јован Комнин Асен

Јован Комнин (доместик схола)

Јован Комнин Ватац

Јован Комнин (војсковођа)

Јован Комнин (дука Драча)

Јован Комнин (XII век)

Јован Комнин (протосеваст)

Јован Комнин (стратег Драча)

Јован Комнин Дебели

Јован Комнин Кипарски

Јован Комнин (доместик схола)

Јован Комнин (грчки: Ιωαννης Κομνηνος; око 1015 - 12. јул 1067.) је био византијски аристократа и војсковођа. Млађи је брат византијског цара Исака I Комнина. Служио је као доместик схола током Исакове краткотрајне владавине (1057-1059). Након абдикације свога брата, Јован се повукао из јавног живота. До своје смрти није се мешао у политику државе. Јован је био отац византијског цара Алексија I Комнина (1081-1118). Алексијева династија владаће Византијским царством од 1081. до 1185. године и Трапезунтским царством од 1204. до 1461. године.

Јован Куркуас

Јован Куркоас (око 900-946) био је византијски војсковођа, доместик схола током владавине Романа Лакапина.

Андроник Дука Анђел

Андроник Дука Анђел (грчки: Ἀνδρόνικος Δούκας Ἄγγελος; око 1122 - умро после 1185) је био византијски војсковођа у Малој Азији, оснивач династије Анђео.

Афрички егзархат

Афрички егзархат или Картагински егзархат (латински: Exarchatus Africae) је била полуаутономна афричка провинција Византијског царства основана током владавине цара Маврикија (582-602). Постојао је у периоду од 585. до 698. године.

Валентијанова династија

Валентијанова династија укључује четири владара Западног римског царства у периоду 364. до 392. године и Источног римског царства у периоду од 364. до 378. године.

Владари Западног Царства:

Валентинијан I (364–375)

његови синови Грацијан (375–383) и Валентинијан II (375–392)

Владари Источног Царства:

Валентинијанов брат Валенс (364–378)

Муж Валентијанове кћери Теодосије IДинастијаје повезана са Теодосијевом династијом браком Теодосија I и Гале, Валентнијановое кћери., чији је син Валентинијан III цар Западног римског царства (425-455), посљедњи владар којиј је потекао из ове династије. Његови потомци су и даље били део римског племства у Цариграду, све до краја 6. века.

Варда Фока Млађи

Варда Фока Млађи (грч. Βάρδας Φωκᾶς; умро 13. априла 989. године) био је византијски генерал (доместик схола) из породице Фока с краја 10. века. Познат је по подизању више устанака против владајуће Македонске династије.

Варјашка гарда

Варјашка гарда (грч. Τάγμα των Βαράγγων, Βάραγγοι) био је назив под којим су били познати нордијски и англосаксонски најамници, који су служили у Византијској војсци од 10. до 14. вијека. Фраза се први пут користи у хроници Јована Скилица, Мадридска Скилица, из 1034. године. Варјази су у Византијско царство стигли преко Кијевске Русије. Године 988. цар Василије II од рускога кнеза Владимир I добио је одред од 6.000 људи за борбу са узурпатором Вардом Фоком и организовао их је у тагму. У наредна два вијека Варјази су учествовали у ратовима које је водило Царство и служили су као дворска стража. Мјесто на коме су били смјештени прво је био Велики дворац, а од почетка ере Комнина били су у комплексима Мангана и Влахерна. Варјашка гарда била је селективна јединица, чувена по вијерности господару, физичкој спремности, оружју, одјећи и дисциплини. Њиховим официрима додјељиване су дворске титуле — нпр. Харалд III имао је титулу спафарокандидата. На челу гарде обично се налазио Грк са титулом аколуфа.

Византијска војска

Византијска војска прошла је неколико етапа у свом развоју:

Рани период (330—717) карактерише војска наслеђена од позног Римског царства: професионални легионари, елитне јединице тешке коњице и помоћне трупе савезничких вараварских народа (Хуна, Херула, Гота).

Средњи период (717—1204) одликовао се тематским системом, са територијалном одбраном састављеном од слободних сељака и ситних земљопоседника, док је царска гарда била састављена од страних најамника ( Скандинаваца, Енглеза, Руса).

Касни период (1204—1453) одликовала је војска састављена од феудалних одреда крупних земљопоседника (пронијара) и страних најамника (Турака, Италијана, Шпанаца).

Друнгариј флоте

Друнгарије царске флоте (Грчки: δρουγγάριος τοῦ πλοΐμου, droungarios tou ploïmou; после 11. века δρουγγάριος τοῦ στόλου, droungarios tou stolou) био је од 8. до 11. века заповедник Царске Флоте, елитне јединице византијске морнарице, стациониране у Цариграду, док су Флотама провинција (поморских тема) командовали стратези. Реформама Алексија I Комнина (1082-1118), цела флота је смештена у Цариград и стављена под команду Мега дукса (Грчки: μεγας δουξ, megas doux).

Еклога

Еклога (грчки: ἐκλογή - селекција) је назив за збирку закона византијског цара Лава III из 726. године.

Карависијанаци

Karabisianoi (Grčki: Καραβισιάνοι, Српски: морнари) била је прва стална морнарица Византијског царства, основана у другој половини 7. века као одговор на поморске нападе Арабљана. Организована слично војничким темама, ова флота била је под командом стратега, и била је задужена за одбрану читавог Царства. Превелика и неефикасна, у реформама 718-730. замењена је низом поморских тема.

Катепан

Катепан (грчки: κατεπάνω; врховни) је био чин византијских војних официра и службеника. Од латинизације ове речи настала је италијанска реч capitaneus и capitano од које потиче реч капетан која се проширила по другим језицима.

Лав Фока Млађи

Лав Фока Млађи (грчки: Λεων Φωκας; око 915-920 - после 971) је био византијски генерал који је, заједно са братом Нићифором II Фоком, постигао више успеха против Арабљана на источној граници Царства. Носио је титуле доместика схоле, куропалата и логотета дрома.

Лав Фока Старији

Лав Фока Старији (грчки: Λέων Φωκᾶς; умро после 919.) је био византијски генерал са титулом доместика схоле.

Нићифор Фока Старији

Нићифор Фока Старији (грчки: Νικηφόρος Φωκᾶς) (умро после 895.) је био византијски војсковођа, стратег Харсианона и доместик схола. Водио је успешне борбе против Арабљана ширећи византијску власт у јужној Италији. Био је деда византијског цара Нићифора II Фоке (963—969).

Стратег

Стратег (грчки: στρατηγός, pl. στρατηγοί; војсковођа) био је гувернер у античкој Грчкој. У хеленистичкој ери и Византијском царству термин се користио и за војне гувернере.

Теодосијева династија

Теодосијева династија била је римска царска династија. Основао ју је цар Теодосије I Велики 379. године. Династија је владала Западним римским царством до 455. године, а Источним до 457. године.

Цариградски универзитет

Царски универзитет у Цариграду, познат и као Пандидактерион (грчки: Πανδιδακτήριον) је био универзитет византијске престонице који је постојао у периоду од 425. до 1453. године. Основао га је византијски цар Теодосије II, а по турском освајању Цариграда је претворен у Универзитет у Истамбулу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.