Документарни филм

Документарни филм[1][2][3][4] или познатији као документарац, је филмски жанр који има за циљ да документује стварност.

Дефиниција документарног филма

Реч „документарни филм“ је први пут коришћена за филмове ове врсте у осврту за филм Маона који ја писао Џон Грирсон. Појам се појавио 8. фебруара 1926. У касним 1930-им Џон Грирсон пише есеј „Први принципи документарца“ у којем објашњава зашто Маона има документарну вредност. Његова дефиниција документарног филма је „креативни третман стварности“. Ово је делимично прихваћена дефиниција која је изазвала филозофско питање о томе сме ли у документарном филму бити глуме на сцени.

С друге стране, Џига Вертов се залагао за презентацију „живота онаквим какав и јесте“, то јесте снимање без намештених сцена и живота којег је камера у ствари изненадила.

Модерни документарни филм

Зараде на документарним филмовима у последње време су велике, посебно се истичу филмови попут Фаренхајт 9/11 или Марш пингивина. Ови филмови обично имају мањи буџет него играни филмови и због тога су привлачни филмским компанијама. Тренутни рекордер у заради је Фаренхајт 9/11 који је зарадио 228 милиона америчких долара на улазницама и продао више од 3 милиона DVD-ова.[5]

Природа документарног филма се изменила у задњих 20 година. И комерцијални успех ових филмова дугује овој промени у начину изношења приче. Али ова промена је подигла питање попут: „Могу ли овакви филмови бити сматрани документарним?“. Осим ове промене у нарацији значајно је и то што филмови излазе и на DVD-у иако немају своје биоскопске премијере. Ово је омогућило профитабилно снимање документарних филмова и о мање познатим историјским особама.

Модерни документарни филм се у некој мери поклапа и са телевизијским формама „ријалити ТВ“-а које се граниче са документарним али и сниманим, тј. играним филмом. Снимање документраних емисија одаје да су ови филмови ближи рекламама него класичним документарцима. Нове камере, али и рачунарска техника је омогућила снимање места и ситуације које су пре могле бити забележене само уз велики труд и материјални трошак.

Види још

Референце

  1. ^ [1] scribd.com
  2. ^ Петрић Владимир, „Развој филмских врста”,- Уметничка академија у Београду, Београд 1970.
  3. ^ Стојановиђ Душан, „Теорија филма”, Београд, Нолит 1978.
  4. ^ Турковић Хрвоје, „Филмска енциклопедија”, Загреб, 2007.
  5. ^ Фаренхајт 9/11 обара све рекорде Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 16, 2008) (на језику: енглески) October 07, 2004

Спољашње везе

Анте Бабаја

Анте Бабаја (Имотски, 6. октобар 1927 — Загреб, 14. јануар 2010) био је југословенски и хрватски редитељ, сценариста, сниматељ и професор Одсјека за филмску режију на Академији за казалишну и филмску умјетност у Загребу.

Бранко Иванда

Бранко Иванда (Сплит, 25. децембар 1941) је био југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац.

Бранко Марјановић

Бранко Марјановић (Загреб, 12. мај 1909 — Загреб, 13. фебруар 1996) био је југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац .

Бранко Мајер

Бранко Мајер (Загреб, 8. март 1914 — Загреб, 2. мај 1989) био је југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац.

Влада Петрић

Владимир Влада Петрић (Прњавор, 11. март 1928 — Београд, 13. новембар 2019) био је југословенски филмски редитељ, сценариста и глумац.

Вук Бабић

Вук Бабић (Београд, 20. март 1938 — Трст, 25. октобар 1997) је био српски редитељ и сценариста.

Едуард Галић

Едуард Галић (Трогир, 11. август 1936) југословенски је и хрватски редитељ и сценариста.

Желимир Жилник

Желимир Жилник (Ниш, 8. септембар 1942) је српски филмски редитељ и сценариста, претежно документарних филмова.

Жељко Сенечић

Жељко Сенечић (Загреб, 18. јануар 1933 — Загреб, 2. јануар 2018) био је југословенски и хрватски сценограф, сценариста и редитељ.

Жорж Скригин

Георгије-Жорж Владимирович Скригин (Одеса, 4. август 1910 — Београд, Србија, 30. октобар 1997), учесник Народноослободилачке борбе, филмски режисер, сценариста и фотограф-уметник.

Краљевина Србија (филм)

Краљевина Србија је српски документарни филм из 2008. године. Режирао га је Здравко Шотра који је уједно и сценариста заједно са Милованом Витезовићем.

Крешимир Голик

Крешимир „Крешо” Голик (Фужине, 20. мај 1922 — Загреб, 20. септембар 1996) је био југословенски и хрватски редитељ и сценариста. .

Манастир Грачаница

Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије. Током НАТО агресије, црква је бомбардована два пута.

Ефросинија Јеремић је била игуманија Манастира Грачанице од 1992. године до свога упокојења 2018. године.

Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Матјаж Клопчич

Матјаж Клопчич (Љубљана, 4. децембар 1934 — Љубљана, 15. децембар 2007) је био југословенски и словеначки редитељ и сценариста. .

Милан Ковачевић

Милан Ковачевић (Котор Варош, 23. јануар 1915 — Београд, 18. јул 1985) је био југословенски и српски сценариста и редитељ.

Миливоје Живановић

Миливоје Живановић (Пожаревац, 2. април 1900 — Београд, 15. новембар 1976) био је српски и југословенски позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Милорад Јакшић Фанђо

Милорад Јакшић Фанђо (Билећа, 5. септембар 1936) је југословенски и српски сниматељ, редитељ и сценариста.

Током студија машинства, сналазио се да финансира студије учествујући као возач филмске екипе и на позив тада познатог редитеља Душана Макавејева ушао је у свет филмске уметности што га је заинтересовало и удаљило од света машинства.

Знање и вештине у руковођењу филмском фотографијом стекао је у Кино клубу Београд.

Попто му ту нису веровали и ругали, о свом трошку је набавио филмску камеру, узео своју тада девојку и сам снимао и режирао кратак играни филм за 2-3 дана за који је добио награду на аматерском филмском фестивалу који је опет послао о свом трошку.

Током студија машинства, које није завршио, у Кино клубу Београд је упознао тада анонимуса а касније познатог редитеља Живојина Павловића.

Пошто је Павловићу тада познати сниматељ Александар Петковић отказао учешће у новом филму Буђење пацова, Павловић је замолио Милорада Јакшића да проба да учествује као сниматељ у том филму.

Филм Буђење пацова је учествовао на фестивалу у Берлину и добио награду.

Са Живојином Павловићем је учествовао у снимању 7 дугометражних филмова и тв серије Песма из 1975 године. Милорад Јакшић уместо машинства завршио је филмску режију на ФДУ у Београду.

Осим Павловића највише је сарађивао и са Драгославом Лазићем, Здравком Рандићем, Владимиром Тадејом, Зораном Амаром...

Живи у Београду.

Мија Алексић

Милосав „Мија” Алексић (Горња Црнућа, 26. септембар 1923 — Београд, 12. март 1995) је био српски позоришни, телевизијски, филмски глумац и хумориста.

Центар филм

Центар филм (првобитно Сервис ФРЗ, па Центар ФРЗ СР Србије) је предузеће за производњу филмова, дистрибуцију филмског и ТВ програма.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.