Добрејанце

Добрејанце или Добријанце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 84 становника (према попису из 1991. било је 102 становника).

Добрејанце
Dobrejance - Osnovna skola.JPEG
Основна школа у Добрејанцу
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.84
Географске карактеристике
Координате42°39′28″ СГШ; 21°52′10″ ИГД / 42.657666° СГШ; 21.8695° ИГДКоординате: 42°39′28″ СГШ; 21°52′10″ ИГД / 42.657666° СГШ; 21.8695° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина722 м
Добрејанце на мапи Србије
Добрејанце
Добрејанце
Добрејанце на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Опис села

Добрејанце се налази у јужном делу Пољанице , између села: Сикирје на истоку, Ушевце, Станце и Рождаце на северу и Дреновац на југу, а на западу се протеже до врха Орлова чука (1274 м). Размештено је највећим делом са леве стране Ветернице, око Самобучке долине и на местима Добрејански рид, Церови рид, Јабуково, Јејак и Лазаров кладанац, а само мањим делом са десне стране ове реке. Разбијеног је типа и нема изражених махала.

Од центра Власа удањено је око 6 км. У источни део села стиже се асфалтним путем Врање - Мијовце, а у западни (планински) део из Власа, преко Станца, или слабијим путевима из правца Дреновца.

Село је скоро у целини покривено буковом шумом, има особине типичног планинског села. Земља је слабог квалитета, неподобна за ратарство. Становништво се ипак издржава екстензивном пољопривредом, са нагласком на сточарство и воћарство. Поред тога, развијена је горосеча. Богато је здравом планинском водом, а најпознатији кладенци су Бајрамов, Зећиров, Нурин и Ибишов.

О настанку села мало се зна. До доласка Арнаута у ове крајеве, у Добрејанцу су живели Срби, од којих су познати Дабарци и Кованџици, и неки Грк који се касније потурчио. О томе да су село основали Срби говоре остаци, зидине, три старе цркве. Једно црквиште је у долини Ветернице, непосредно поред пута Дреновац - Ушевце, а друго у врх села, код места Јабуковац. Доласком Арнаута, Дабарци су се иселили у Врање а Кованџици у оближње село Смиљевић. Ово село 1861. године помиње Хан (Јохан Георг фон Хан) као Dobrjanze – на левој обали Ветеренице, као велико и веома раштркано албанско село. До 1878. године у њему је било 16 албанских кућа да би се, за време ослобађања 1878. године, Албанци иселили из Добрејанца и село је поново насељено Србима. Аћимовићи су доселили из Островице , Стевановићи и Павловићи из Дреновца, Антићи (Ћурковчани) и Шопци из Секирја, Стевановићи и Ђорђијинци из Ушевца, Ристићи из Леснице у Пчињи, Стојковићи из Белановца, Гузезини из Дреновца.

У селу је основна четворогодишња школа. Сеоска слава (литије, крсте) је на Горешњак, 26. јула

Демографија

У насељу Добрејанце живи 74 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 51,8 година (53,0 код мушкараца и 50,8 код жена). У насељу има 29 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 218
1953. 219
1961. 205
1971. 194
1981. 152
1991. 102 102
2002. 84 84
2011. 58
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
84 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Галерија слика

Добрејанце (Врање)-1

Добрејанце, кућа поред Ветернице

Potok.jpeg

Поток у шуми у Добрејанцу, притока Ветернице

Литература

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 185. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе

Архијерејско намесништво Пчињско

Архијерејско намесништво Пчињско је једна од организационих јединица Српске православне цркве у Епархији врањској, са седиштем у Врању. Намесништво опслужује вернике из градског насеља Врање и Врањска Бања. У свом саставу има 57 сакрална објеката изграђених у периоду од 19 до 21. века. У последњих двадесет година цркве намесништва доведене су у функционално стање неопходно за Богослужење верујућег народа.

Власе (Врање)

Власе је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 417 становника (према попису из 1991. било је 461 становника). Од1955. до 1965. године је ово насеље седиште Општине Власе коју су чинила насељена места: Добрејанце, Драгобужде, Дреновац, Дупељево, Големо Село, Градња, Крушева Глава, Лалинце, Мијаковце, Мијовце, Остра Глава, Рождаце, Сикирје, Смиљевић, Станце, Стрешак, Студена, Трстена, Тумба, Урманица, Ушевце и Власе. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Врање. Због свог централног положаја у Пољаници, седиште је Основне школе 20. октобар, поште, полицијске станице, амбуланте, ветеринарске станице, испоставе електродистрибуције Југоисток Врање као и месне канцеларије за села бивше општине Власе у периоду од 1945. до 1955. године (Власе, Градња, Драгобужде, Крушева Глава, Рождаце, Смиљевић, Станце, Стрешак, Трстена, Урманица и Ушевце). У Власу је и пијаца која ради четвртком. У центру села је црква Свети Пророк Илија, без свештеника, а сеоска слава (литије, крсте) је четвртак после Духова, тзв. бели четвртак.

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Дреновац (Врање)

Дреновац је насељено место града Врања у Пчињском округу. Налази се на крајњем југу Пољанице, од Власа удаљено око 8, а од Врања око 16 км. Име је добило по дрену који овде обилато успева. Према попису из 2002. било је 167 становника (према попису из 1991. било је 288 становника).

Пољаница

Пољаница је назив за северни, релативно изоловани, брдско-планински део територије града Врање, у горњем (изворишном) делу реке Ветернице. У саставу Пољанице су села Власе, Големо Село, Градња, Добрејанце, Драгобужде, Дреновац, Дупељево, Крушева Глава, Лалинце, Мијаковце, Мијовце, Остра Глава, Рождаце, Сикирје, Смиљевић, Станце, Стрешак, Студена, Трстена, Тумба, Урманица и Ушевце.

Сикирје

Сикирје или Секирје је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Од Дреновца, где је седиште Месне заједнице којој припада, Сикирје је удаљено око 3, а од Власа око 8 км. Према попису из 2002. било је 153 становника (према попису из 1991. било је 221 становника).

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Станце

Станце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 113 становника (према попису из 1991. било је 129 становника).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.