Дијен Бијен

Дијен Бијен (виј. Điện Biên) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Северозапад (Вијетнам). Заузима површину од 9.562,5 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 490.306 становника.[1] Главни град је Дијен Бијен Фу.

Дијен Бијен
Положај
Држава Вијетнам
Главни градДијен Бијен Фу
Површина9.562,5 km2
Становништво2009.
 — број ст.490.306
 — густина ст.51,27 ст./km2

Референце

  1. ^ „Report on completed census results: The 1/4/2009 Population and Housing Census”. General Statics Office of Vietnam. Приступљено 9. 11. 2012.
Ан Жјанг

Ан Жјанг (виј. An Giang) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Делта Меконга. Заузима површину од 3.536,8 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 2.142.709 становника. Главни град је Long Xuyên.

Битка код Дијен Бијен Фуа

Битка код Дијен Бијен Фуа или опсада Дијен Бијен Фуа је вођена од 13. марта до 7. маја 1954. године између француских колонијалних снага у данашњем Вијетнаму са једне и трупа Вијетмина са друге стране. Окончала се одлучном победом комунистичких револуционара и сматра се пресудном за њихову коначну победу у тзв. првом рату у Индокини и протеривање Француза са простора данашњег Вијетнама. Битка заправо представља опсаду француске војне базе, која је подигнута код Дијен Бијен Фуа у циљу прекидања линија снабдевања снага Вијетмина и спровођења њиховог потпуног уништења. Сама база је подигнута у равници окруженој брдима, а њено снабдевање је вршено ваздушним путем. Французи су сматрали да снаге Вијетмина, као превасходно герилска војна формација, неће бити у стању да искористе околна узвишења за размештање тешке артиљерије и противавионских топова и на тај начин нападну њихову базу. Командант снага Вијетмина, генерал Во Нгујен Ђап, је искористио управо ту претпоставку Француза, опколио их и запосео околне висове, на које је потом извукао тешку артиљерију, након чега је отпочео са бомбардовањем војне базе праћеног сталним пешадијским нападима на њу уз подршку Каћуша. Французи су покушали да одбране своје положаје користећи се ваздушним путем за дотурање помоћи и додатних трупа, али су временом контингенти који су пристизали постали недовољни и након двомесечне опсаде целокупна база је заузета, а скоро 11.000 Француза (према извештају француске војске) је заробљено.

Битка код Ке Сана

Битка код Ке Сана је била битка из Вијетнамског рата између два пука морнаричке пешадије Сједињених Држава и Народне Армије Вијетнама код Ке Сана. Ке Сан је био база америчких маринаца у Јужном Вијетнаму, саграђена близу границе са Лаосом и мало јужније од границе са Северним Вијетнамом која је постала сцена велике борбе између Народне Армије Вијетнама и америчких маринаца 1968. Одбрана базе је носила шифровано име Операција Шкотска.

Амерички команданти су провоцирали битку надајући да ће северновијетнамска војска покушати да понови своју чувену победу у бици код Дијен Бијен Фуа. Значајно моћнија америчка ваздушна подршка и повећан капацитет „ваздушног лифта“ су учинили ово немогућим. Након великих губитака, северновијетнамска војска је тврдила је битка била диверзија и напустила је кампању након последица Тет офанзиве.

Вињ Лонг (покрајина)

Вињ Лонг (виј. Vĩnh Long) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Делта Меконга. Заузима површину од 1.479,1 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 1.024.707 становника. Главни град је Вињ Лонг.

Во Нгујен Ђап

Во Нгујен Ђап (виј. Võ Nguyên Giáp; Кванг Бињ, 25. август 1911 — Ханој, 4. октобар 2013) је пензионисани вијетнамски официр Вијетнамске народне армије и политичар. Био је главни командант у два рата: Првом рату у Индокини (1946–1954) и Рату у Вијетнаму (1960–1975). Учествовао је у следећим историјски значајним биткама: Ланг Сон (1950); Хоа Бињ (1951–1952); Дијен Бијен Фу (1954); Тет офанзива (1968); Ускршња офанзива (1972); и коначно Хо Ши Мин поход (1975). Такође је био новинар и министар унутрашњих послова у Вијетмин влади председника Хо Ши Мина, војни командант Вијетмина, командант Вијетнамске народне армије и министар одбране. Такође је служио и као члан политбироа партије Лао Донг.

Дијен Бијен Фу

Дијен Бијен Фу (виј. Điện Biên Phủ) је град у Вијетнаму, у покрајини Дијен Бијен, близу границе са Лаосом. Према резултатима пописа 2009. у граду је живело 76.000 становника.

Жја Лај

Жја Лај (виј. Gia Lai) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Централна Висораван. Заузима површину од 15.536,9 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 1.274.412 становника. Главни град је Плеику.

Као Банг

Као Банг (виј. Cao Bang) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Североисток (Вијетнам). Заузима површину од 6.724,6 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 507.183 становника. Главни град је Cao Bằng.

Кванг Нам

Кванг Нам (виј. Quang Nam) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Јужна Централна Обала. Заузима површину од 10.438,3 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 1.422.319 становника. Главни град је Там Ки.

Лао Кај (покрајина)

Лао Кај (виј. Lao Cai) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Североисток (Вијетнам). Заузима површину од 6.383,9 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 614.595 становника. Главни град је Лао Кај.

Нге Ан

Нге Ан (виј. Nghe An) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Северна Централна Обала. Заузима површину од 16.498,5 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 2.912.041 становника. Главни град је Vinh.

Нињ Бињ (покрајина)

Нин Бин (виј. Ninh Binh) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Делта Црвене реке. Заузима површину од 1.392,4 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 898.999 становника. Главни град је Ninh Bình.

Први индокинески рат

Први индокинески рат (познат и као Француско-индокинески рат) је трајао од 1946. до 1954. у југоисточној Азији између Француске и покрета отпора Вијетмин под вођством Хо Ши Мина.

Транг Ан

Транг Ан је спектакуларан предео кречњачких крашких врхова прожетих долинама, од којих су неки потопљени, а неки окружен стрмим, готово вертикалним стенама, на јужној обали делте Црвене реке у вијетнамској покрајини Њин Бињ. Истраживања неких од највиших пећина које се нижу овим пределом открила су археолошке трагове људске делатности које датирају пре готово 30.000 година. Они доказују како су ове планине ловци-сакупљачи насељавали и како су се прилагодили климатским и еколошким променама. Транг Ан је 2014. године уписан на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији као сликовито место које такође укључује и Хоа Лу, стару престоницу Вијетнама у 10. и 11. веку, као и храмове, пагоде, поља макова, и села и света места.У касном 10. веку, Хоа Лу је био главни град, као и економско, политичко и културно средиште Đại Cồ Việt (Даи Виет), независне вијетнамске државе коју је 968. год. утемељио локални војсковођа Ђин Бо Лин (постхумно познат као Ђин Тјен Хоàнг или „Први Дин цар”), након година грађанског рата и рата за независност од кинеске Јужне Хан династије. Хоа Лу покрива подручје од 300 ха (3 км²), укључујући унутрашње и спољне градске зидине, одбрамбене земљане насипе, палате, храмове и светилишта, све окружено и заштићено планинама кречњака.

Бај Ђин храм и културни комплекс (вијетнамски језик: Chùa Bái Đính) је комплекс будистичких храмова на планини Бај Ђин у Дијен Бијен дистрикту који се састоји од изворног старог храма и новоотвореног већег храма. Сматра се за највећи комплекс будистичких храмова у Вијетнаму и постао је популарно место за будистичка ходочашћа из целе земље. Изворна Бај Ђин пагода се налази у подножју, неких 800 метара од новог храма. Растући низ од преко 300 камених стуба води испод украсних врата до улаза. Сам храм се налази у низу мањих пећина на планини.

Там Кок („Три пећине”) је тросатни излет бродићем уз реку Нго Ђонг, с почетком у селу Ван Лам, кроз сликовит предео којим доминирају поља пиринча и крашки торњеви. Рута укључује пловидбу кроз три природне пећине (Ханг Ка, Ханг Хај и Ханг Ба), од којих је највећа дуга 125 м са стропом од око 2 м изнад воде. Бродовима обично управљају једна или две локалне жене које такође продају везене ручне радове.Бик Ђонг је пагода на оближњој планини Нгу Њак из 1428. год. која обухвата три објекта: пагоде Хạ, Трунг и Тјонг, тим редоследом.

Хау Жјанг

Хау Жјанг (виј. Hau Giang) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Делта Меконга. Заузима површину од 1.601,1 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 757.300 становника. Главни град је Vị Thanh.

Хањ Хоа

Хањ Хоа (виј. Khánh Hòa) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Јужна Централна Обала. Заузима површину од 5.217,6 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 1.157.604 становника. Главни град је Ња Чанг.

Хоа Бињ (покрајина)

Хоа Бињ (виј. Hòa Bình) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Северозапад (Вијетнам). Заузима површину од 4.684,2 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 785.217 становника. Главни град је Hòa Bình.

Ча Вињ (покрајина)

Ча Вињ (виј. Trà Vinh) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Делта Меконга. Заузима површину од 2.295,1 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 1.003.012 становника. Главни град је Ча Вињ.

Шок Чанг (покрајина)

Шок Чанг (покрајина) (виј. Soc Trang) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Делта Меконга. Заузима површину од 3.312,3 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 1.292.853 становника. Главни град је Sóc Trăng.

Покрајине Вијетнама

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.