Династија Комнина

Комнини су били владарска династија из редова војног племства која је управљала Византијом у два наврата:

Почетку њихове владавине претходили су вишедеценијски грађански ратови и кобна 1071. година. Владари Комнина нису зауставили феудализам, него су управо тиме ојачали војне снаге. Феудални поседи су се називали проније. Пронија су посед који ратник (витез), добије као награду због вршења војне службе. Када ратник није у стању да настави да ратује (када остари), пронија му се одузима. Проније су обезбедиле владару сталан број војника. Наследила их је династија Анђела.

После пропасти династије, грузијска принцеза Русудан, сестра царице Тамаре, одвела је синове Алексија и Давида са собом на исток. Након пада Цариграда 1204., Алексије и Давид су заузели црноморску обалу Мале Азије уз грузијску помоћ и основали Трапезунтско царство.

Види још

Литература

Јован II Комнин

Јован II Комнин (грч. Ιωάννης Β΄ Κομνηνός рођ. 13. септембра 1087. - умро 8. априла 1143. године) био је византијски цар од 1118. до 1143. године. По речима историчара Никите Хонијата Јован II је био највећи владар из династије Комнина.

Алексије II Комнин

Алексије II Комнин (грч. Αλέξιος Β’ Κομνηνός; Цариград, 14. септембар 1169. — Византијско царство, октобар 1183) био је византијски цар од 1180. до 1183. године.

Алексије I Комнин

Алексије I Комнин (грч. Αλέξιος Α' Κομνηνός; 1056 — 15. август 1118) је био византијски цар (1081—1118). Током његове власти започела је војна, финансијска и територијална обнова Византије.

Ана Анђелина Комнина Дукина

Ана Анђелина Комнина Дукина (грчки: Ἄννα Ἀγγελίνα Κομνηνή Δούκαινα), је била српска краљица, супруга Радослава Немањића (1228-1234).

Ана Даласина

Ана Даласина (грчки: Ἄννα Δαλασσηνή; око 1025/30 - 1. новембар 1100/1102) је била византијска племкиња, супруга доместика схоле Јована Комнина и мајка цара Алексија I Комнина (1081-1118).

Ана Комнина

Ана Комнина (грч. Άννα Κομνηνή; 1083 — 1153) била је византијска принцеза и историчарка.

Најстарија кћи Алексија I Комнина је рођена у Цариграду 1083. године. Стекла је високо образовање у византијској престоници, студирајући грчку класику, историју, географију, митологију, па чак и филозофију.

Била је венчана за Нићифора Вријенија, сина бившег стратега Драчке теме који је претендовао да се домогне царског престола. После смрти свога оца Алексија, Ана Комнина се удружила заједно с њим 1118. у покушају да свргну Јована II Комнина, легитимног наследника цара Алексија.

После неуспелог покушаја дворског преврата, Ана Комнина се враћа са својом мајком, царицом Ирином из Цариграда и одлази у један манастир, где се замонашила.

Ана Комнина је као монахиња написала своје чувено дело Алексијаду, у 15 књига, величајући живот свога оца. Алексијада обухвата временско раздобље од 1069. до 1118, када је њен отац умро. Књигу је допунила пред смрт историјским материјалом који је добила од свог мужа. Књигу је највероватније завршила 1148.

Највише места Ана Комнина посвећује односу крсташа и Византије, а као права грчка принцеза фаворизовала је Византинце, а са презиром говорила о крсташима.

Ана Комнина је нарочито писала о дворском животу у престоници, о церемонијалима, о свечаним обредима, о свечаним аудијенцијама, о раскошној ношњи, о војницима, о послугама, иконама из цркава.

Након завршетка радова на Алексијади, Ана Комнина је наставила као монахиња да живи у манастиру, где је и умрла 1153. године.

Андроник I Комнин

Андроник I Комнин (грч. Ανδρόνικος Α’ Κομνηνός; рођ. око 1120, убијен после 12. септембра 1185) био је последњи византијски цар из породице Комнина. Понајбоље је остао упамћен по бурном начину живота пре доласка на престо, док је као владар од 1183. до 1185. био сурови противник племства што га је на крају и коштало живота.

Андроник Комнин (син Јована II)

Андроник Комнин (грчки: Ἀνδρόνικος Κομνηνός; око 1108. - август 1142.), био је византијски севастократор, син цара Јована II. Припадао је династији Комнин.

Ирина Дукина

Ирина Дукина (грчки: Εἰρήνη Δούκαινα; око 1066. - 19. фебруар 1138), била је византијска царица, супруга Алексија I Комнина и мајка цара Јована II Комнина и Ане Комнине. Припадала је династији Дука. За Алексија се удала 1078. године. Након мужевљеве смрти, Ирина је узела учешћа у завери своје ћерке Ане против Јована Комнина. Завера је откривена те су Ирина и Ана послате у манастир Кехаритомен где су провеле остатак живота. На иницијативу Ирине Дукине, Нићифор Вријеније је отпочео са писањем Алексијаде, важног извора за византијску историју крајем 11. и почетком 12. века као и за историју Првог крсташког рата.

Исак I Комнин

Исак I Комнин (грч. Ισαάκιος Α΄ Κομνηνός; 1005 — 1061) је био први византијски цар (1057—1059) из династије Комнина.

Исак Комнин (син Јована II)

Исак Комнин (грчки: Ἰσαάκιος Κομνηνός; око 1113 - после 1154) је био византијски севастократор, син цара Јована II Комнина (1118--1143).

Катарина Бугарска

Катарина Бугарска (бугарски: Ekaterina) је била византијска царица, супруга Исака I Комнина (1057—1059).

Константин Диоген (син Романа IV)

Константин Диоген (грчки: Κωνσταντίνος Διογένης; умро 1073) је био византијски војсковођа, син цара Романа IV (1068-1071).

Марија Антиохијска

Марија Антиохијска (1145—1182) била је византијска царица, жена Манојла Комнина. Старија је ћерка Констанце Антиохијске и Ремона од Поатјеа.

Марија Комнин

Марија Комнин (грч. Μαρία Κομνηνή; рођена око 1154. године) била је друга жена јерусалимског краља Амалрика I Јерусалимског.

Пирошка Угарска

Света Ирина или Пирошка (мађарски: Szent Piroska; 1088 - 13. август 1034) је била византијска царица (1118-1134), супруга Јована II Комнина.

Списак византијских царева

Ово је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.

Сви цареви пре Ираклија (610—641) званично су носили титулу августа, мада су и друге титуле попут титуле господара (лат. dominus) повремено коришћене. У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије (лат. Imperator Caesar Flavius), a након имена ишла би и титула августа (лат. Augustus). Од Ираклија званична титула постаје василевс (грч. Βασιλεύς), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао римског (византијског) цара, док су владари других народа тј „краљеви“ означавани титулом регас (грч. Ρήγας од латинског rex) или једноставно архонт (грч. Άρχων) тј „владар“ (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који је требало да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј аутократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (грч. Κοσμοκράτωρ). Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византијци су се сматрали Римљанима (тј Ромејима) а њихов владар је од 812, када је Михаило I Рангабе признао царску титулу франачком цару Карлу Великом, под обавезно носио титулу римског цара (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и „хеленским царевима“.

Теодора Комнин

Теодора Комнин (грч. Θεοδώρα Κομνηνή; рођена око 1145. године) била је сестричина византијског цара Манојла Комнина и жена јерусалимског краља Балдуина III Јерусалимског.

Теодора Комнина Анђелина

Теодора Комнина Анђелина (грчки: Θεοδώρα Κομνηνὴ Ἀγγελίνα; рођена 15. јануара 1096.) је била ћерка Алексија I Комнина и Ирине Дукине.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.