Динарске мешовите шуме

Динарске мешовите шуме чине екорегион у оквиру биома широколисних и мешовитих шума умерених предела, који се простире на површини од 58.200 km² на планинама Балканског полуострва, од југоисточних Алпа до Проклетија. Највећим делом овај екорегион обухвата Динарске планине. Државе у којима се развијају динарске мешовите шуме су Италија (крајњи североисточни део), Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија (делови западне Србије и крајњи југ Метохије) и Албанија (северни део). Климу Динарских и суседних планина карактерише висок ниво годишњих падавина (и преко 2000 mm воденог талога). Релативно ненарушени екосистеми и велике површине под шумом су међу најповољнијима у Европи за живот крупних звери (попут мрког медведа, вука, риса). У оквиру овог екорегиона налази се неколико подручја значајних за птице (IBA подручја).

Екорегион динарских мешовитих шума на северу се граничи са екорегионом панонских мешовитих шума, на истоку (дуж Подриња и Полимља) са екорегионом балканских мешовитих шума, на југозападу и југу се граничи са средоземним екорегионом илирских листопадних шума (нејасна граница на јужним падинама планина дуж јадранске обале) и на југоистоку са екорегионом пиндских мешовитих шума (у пределу Проклетија). Услед бројних клисура и кањона у којима се вегетације северних и јужних падина разликују, источне и југоисточне границе динарског екорегиона су нејасне.

Dinaric calcareous fir-forest
шума јеле на Орјену

Живи свет динарских мешовитих шума

Широк распон надморских висина за последицу има две главне шумске зоне: четинарску зону на вишим надморским висинама и мешовиту широколисну зону, у равницама, на нижим падинама и висоравнима. Шумски екосистеми су у појединим пределима прашумског карактера, као у Перућици у Босни и Херцеговини, и Националном парку Биоградска гора у Црној Гори.

Четинарске шуме имају реликтни карактер: на овим планинама заостале су као остаци бореалних шума (тајги) распрострањених током леденог доба. Доминантне врсте савремених четинарских шума на Динарским планинама су Европска смрча (Picea abies), јела (Abies alba) и црни бор (Pinus nigra). Ендемична и реликтна четинарска врста карактеристична за овај екорегион је Панчићева оморика (Picea omorika). Разноврсне мешовите шуме букве, јеле и смрче представљају прелаз ка широколисним шумама које расту на нижим надморским висинама.

Листопадне букове и храстове шуме доминирају на нижим надморским висинама Динарских планина, као и на падинама многобројних клисура и кањона. У овим шумама род храстова је представљен бројним листопадним врстама, попут цера, медунца, сладуна и лужњака. Кањонску листопадну вегетацију карактеришу и терцијарни реликти попут форзиције (Forsythia europaea) и јоргована (Syringa vulgaris).

Балканске мешовите шуме

Балканске мешовите шуме су екорегион у оквиру палеарктичког биома умерених широколисних и мешовитих шума. Распрострањене су од Подриња на западу до обала Црног мора на истоку, и од обода Панонске низије и падина Карпата на северу до Егејског и Мраморног мора на југу. На великим надморским висинама на планинама у овом подручју заступљен је екорегион родопских планинских мешовитих шума. Фитогеографски, овај екорегион обухвата делове Средњоевропске, Илирске и Еуксинске флористичке провинције Холарктичког царства, односно делове средњоевропског и субмедитеранског флористичког региона. Укупна површина обухваћена овим екорегионом је око 224 400 km². Екорегион балканских мешовитих шума сматра се веома угроженим.

Еуксинско-колхијске широколисне шуме

Еуксинско-колхијске широколисне шуме су екорегион у оквиру биома широколисних и мешовитих шума умерених предела, који се географски простире дуж јужних обала Црног мора (од Бугарске до Абхазије). Вегетација овог региона је разноврсна и креће се од вегетације кишних шума умерених предела до вегетација приобалних шума, тресава и пешчаних дина. Прашуме које се налазе у оквиру овог региона центри су биодиверзитета, као и уточиште бројним угроженим животињским врстама. Еуксинско-колхијски екорегион сматра се угроженим, углавном услед исушивања водених станишта.

Овај екорегион се састоји из два подрегиона – еуксинског на западу, са мањом количином падавина, и колхијског на истоку, са много већом количином падавина (понекад и преко 4000 mm кишног талога годишње). Фитогеографска граница између ова два подрегиона је река Мелет у Турској.

Источноевропске шумо-степе

Источноевропске шумо-степе су екорегион у оквиру биома широколисних и мешовитих шума умерених предела, распрострањене у Бугарској, Румунији, Молдавији, Украјини и Русији. Површина екорегиона је око 727 200 km². Овај екорегион се сматра критично угроженим.

Основна вегетацијска карактеристика су шумо-степе, које граде супконтиненталне ливадске степе и сува травната вегетација, помешана са источноевропским низијским храстовим шумама.

Панонске мешовите шуме

Панонске мешовите шуме су екорегион у оквиру биома широколисних и мешовитих шума умерених предела, географски ограничен на Панонску низију. Карактерише се комплексом различитих зоналних и азоналних вегетацијских јединица. Присутне су супконтиненталне термофилне мешовите шуме храстова (китњака и медунца), субмедитеранске шуме храстова (нпр. цера), мешовите шуме (нпр. шуме храста и граба). Од травнате вегетације раширене су субмедитеранско супконтиненталне низијке степе. Најзначајнију азоналну вегетацију представља вегетација плављених низија.

Диверзитет станишта у овом региону узрокује и велики специјски биодиверзитет. У оквиру екорегиона панонских мешовитих шума веома је велик диверзитет фауне птица, на шта указује и велик број IBA (подручје важно за птице) подручја — око 50. Услед угрожености станишта (фрагментација станишта крчењем шума и другим агрокултурним мерама, веома раширена не-одржива пољопривреда, туризам, лов и риболов) велик је и број угрожених врста на овом подручју. Неке од угрожених врста су шарган, куна белица и балкански зидни гуштер.

Родопске планинске мешовите шуме

Родопске планинске мешовите шуме су екорегион у оквиру биома широколисних и мешовитих шума умерених предела, распрострањене већим делом на Балканским и Родопским планинама у Бугарској, са малим подручјима у Србији, Македонији и Грчкој. Површина екорегиона је око 31 600 km². Посебан значај овог региона види се у богатству флоре (око 3000 врста васкуларних биљака) и њеном ендемично-реликтном карактеру, јер су поједине клисуре и кањони овог региона служиле као рефугијум средњоевропској флори током плеистоценских ледених доба. Екорегион родопских планинских мешовитих шума сматра се критично угроженим услед пољопривредне експанзије и повећаног интензитета туризма.

Вегетацију овог екорегиона чине:

мешовите и полидоминантне листопадне шуме у нижим областима (шуме букве, храстова, граба, брезе),

мешовите и четинарске шуме на већим надморским висинама (шуме са јелом, смрчом, црним бором),

алпијска вегетација изнад горње шумске границе.Фауна се карактерише присуством великог броја угрожених врста, некада широко распрострањених у Европи. Овде живе видра (Lutra lutra), куна златица (Martes martes), орао крсташ (Aquila heliaca), црни лешинар (Aegypius monachus), и патка њорка (Aytha nyroca).

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Широколисне и мешовите шуме умерених предела

Широколисне и мешовите шуме умерених предела, или често само умерене широколисне шуме, представљају биом распрострањен у условима умерене и влажне климе, присутан на обе хемисфере. У широколисним листопадним шумама присутне су листопадне врсте дрвећа и покоја врста зимзеленог жбуна, у широколисним зимзеленим шумама присутно је зимзелено високо дрвеће, док се у мешаним шумама најчешће налазе листопадне врсте дрвећа из групе скривеносеменица и зимзелене врсте четинара. Најзаступљеније широколисне врсте дрвећа су храстови, букве, јавори и брезе, а од четинара присутни су континентални борови, смрче, аришеви и јеле.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.