Димитровград

Димитровград је градско насеље у Србији, у општини Димитровград, у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 6278 становника.

До 1951. године звао се Цариброд а те године је декретом тадашње Владе ФНРЈ преименован, у част Георги Димитрова, бугарског председника. Године 2008. одборници Скупштине општине Димитровград покренули су инијацитиву да врате старо име Цариброд. Одлука о промени имена је изгласана (за је гласало 25 од 28 одборника) али није спроведена.

Центар је бугарске мањине у Србији. Општине Димитровград и Босилеград су једине две општине у којој Бугари чине већину у Србији.

Димитровград
Dimitrovgrad City Centre
Димитровград
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ОпштинаДимитровград
Становништво
 — 2011.Пад 6.278
Географске карактеристике
Координате43°00′54″ СГШ; 22°46′34″ ИГД / 43.01488° СГШ; 22.77609° ИГДКоординате: 43°00′54″ СГШ; 22°46′34″ ИГД / 43.01488° СГШ; 22.77609° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина545 м
Димитровград на мапи Србије
Димитровград
Димитровград
Димитровград на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18320
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Географија

Dimitrovgrad-tsaribrod-view
Поглед на Димитровград

Територија Димитровграда налази се у југоисточном делу Србије. Смештена је у источном пределу Пиротског округа у горњем току реке Нишаве. Димитровград се налази на 545 метара надморске висине,[1] смештен на самој граници са Републиком Бугарском.

Кроз град пролази Коридор 10 и железничка пруга БеоградНишСофија. На око 2 km се налази гранични прелаз Градина.[2]

Историја

Праисторија и римско доба

Трагови првих насеља на територији општине Димитровград датирају још из времена енеолита. Околина града је била насељена и у бронзаном и гвозденом добу што се може закључити на основу многобројних археолошких налаза.[1] Римски пут Via Militaris саграђен у првом веку нове ере је пролазио кроз територију данашњег града. У мају 2010. године, добро очувани остаци пута су ископани у току радова на Коридору 10.[3] Из рановизантијског периода налази се утврђење подигнутио у IV веку, а обновљено је у VI веку за време владавине Јустинијана. Удаљен је око 3 км северозападно од града, а служило је као заштита становништву у време упада разних освајача.[1]

Средњи век

У средњем веку је саграђен Манастир Поганово који се налази у близини Димитровграда. Манастир је подигнут крајем 14. века (1395. године) а осликан, богатим тематским програмом, тек 100 година касније, тачније 1499. године, од стране уметника из предела северне Грчке.[4] Основао и подигао га је српски племић Константин Дејановић Драгаш, сестрић цара Душана.[5] Због саме локације манастира, приступачност, све до 1927. године, је била незамислива, јер је кланац реке Јерме био у потпуности непроходан. Захваљујући томе, манастир је остао такорећи неоштећен кроз векове.[6]

Турска владавина

Ови крајеви су 1433. године пали у дугогодишње турско ропство. Турски султан Сулејман Величанствени који је 1521. године са својом војском преузео поход на север при пропутовању кроз долину Нишаве је записао: „Коначно сам у насељу под именом Царски бунар“. По предањима назив овог насеља био је „Царски брод“, па се као такав и данас користи у народу. До данас, међутим није званично утврђено које је године овај град добио назив Цариброд.[1] У близини града се налазила османска војна база у периоду када је овај простор био под османском влашћу.[7] Цариброд, село Калотинце и Драгоман су били некад својина везира Мехмед-паше Соколовића.[8] Француски путописац Љунизан је 1785. године враћајући се из Цариграда прошао Бугарску. Приметио је да у Драгоманском кланцу има хајдука, који сачекују путнике и намернике. Тада је Цариброд био село са 90 кућа: 30 Турских и 60 Бугарских. Обрађивао се ту усев пиринач, а место је имало две кафане и два хана.[9]

Димитровград у Бугарској

Цариброд је 1878. године био паланка са око 200 кућа. Године 1881. ту се у Цариброду налазило седиште Височког среза, и српски ћумрук (царинарница) према Софији. Од Цариброда до Драгомана било је два сата хода.[10]

После неуспеха српске војске у бици на Сливници у Српско-бугарском рату 1885. године, њене јединице су се повукле на запад. На Нешковом брду у близини Цариброда остала су два српска пешадијска пука и једна батерија. Када их је напала бугарска војска дошло је до борбе прса у прса, а српске трупе су морале да се повуку. На бојишту је остало 49 српских и 58 бугарских војника. По наређењу бугарског пуковника две године након битке је подигнута Спомен-костурница Паметник у којем су сахрањени војници обе државе.[11] Бугари су у Цариброду из политичких побуда отворили гимназију и ћилимарску школу. Радиле су 1883. године Државна троразредна школа (од 1880) и Духовна семинарија (пансион 1881) у Цариброду.[12] Бугарске власти су 1899. године протеривале српске пресељенике који су се населили у Цариброду, због њиховог "србофилства".[13]

Српски и бугарски премијери, Пашић и Гешов, састали су се у тадашњем Цариброду 1912. године како би разговарали о спорним територијама у Македонији.[14]

Димитровград у Краљевини СХС/Југославији

Map of Bulgaria after Treaty of Neuilly-sur-Seine Tsaribrod region-bg
Област око Цариброда, која је 1919. године припала Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца
Panorama Dimitrovgrada
Панорама Димитровграда 1937.

Након Првог светског рата Бугарска је Нејским мировним уговором 27. новембра 1919. морала да преда Цариброд Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.[15]

У оквиру краљевине СХС од 1922. до 1929. године Цариброд се налазио у нишкој области, а 1929. године формирањем бановина припао је Моравској бановини. За време откако се налази у саставу југословенске државе то је постало прометно и просперитено гранично место. То је живописна варош подигнута на самој Нишави, између планина. Кроз град пролази стари царски друм који повезује Европу са Оријентом, а који је утврдио још римски цар Трајан, у своје време. Отворена је 1921. године у месту непотпуна мешовита реална гимназија, која је после неколико година укинута 1930. године. Други пут је то било 1938. године[16] У хотелу "Елита" у Цариброду основан је 1931. године патриотски Југословенски омладински клуб", чији је први председник постао Тихомир Милисављевић.[17] Већ је постојало 1931. године Соколско друштво на челу са старешином протом Јовом Поповићем. Државна грађанска школа постојала је у међуратном периоду, од 1934. године. Електрична централа је отворена 1828. године. Године 1937. поред наведеног ту је и Домаћинска школа, Бановинска болница, Среско начелство, Пореска управа, Финансијска контрола, Пошта, Царинарница... Поред касарни ту је 1935. године изграђен леп Официрски дом. Ту се пазари петком на пијаци, а годишњи вашар се зове Богородични и траје три дана. Постоји ту једна Трговачка банка. Привредни живот карактеришу бројне задруге, попут Млекарско-сточарске, Набављачке и Потрошачке, Пољопривредне, Грађанска Занатлијске (са 350 чланова 1934. године), Пчеларске итд. За путнике су отворени хотели са храном и преноћиштем: Ослобођење, Балкан, Југославија, Интернационал, Солун и други. Ту је и око 30 кафана, познати угоститељи били су у то време Ђока, Гаце, Гале и "Чавдар". Православна црква је посвећена Св. Богородици, обновљена је крајем 19. века, а при њој службује прота Васа са другим свештеницима.[18]

У току Другог светског рата Бугарска је град припојила Бугарској, али је град ослобођен 1944. године и враћен је Југославији.

Најновија историја

Стари назив града био је Цариброд, а садашњи назив је добио 1951. године, декретом тадашње Владе ФНРЈ, у част Георги Димитрова, бугарског председника. Године 2008. одборници Скупштине општине Димитровград покренули су инијацитиву да врате старо име Цариброд.[19] Одлука о промени имена је изгласана (за је гласало 25 од 28 одборника) али није спроведена.

Туризам

Завичајна музејска збирка, Димитровград 02
Једна од поставки у музеју

Градска галерија у Димитровграду је основана 1955. године и годишње се у њој одржи 15 изложби. До сада је у њој одржано око 150 изложби. Народна библиотека „Детко Петров“ је настала 1898. године. У оквиру библиотеке налази се музеј. Музејска збирка има око 1800 предмета, фотографија, разгледница и других докумената који сведоче о животу на овом простору. Музејску поставку чине две основне поставке-археолошка и етнографска, које обухватају предмете почев од праисторије, преко античког, византијског, средњевековног и турског периода, као и оних предмета који су били у употреби до прве половине XX века. [20]

У близини града налази се манастир Св. Кирика и Јулите, један од манастира који се налазе на највећој надморској висини у Србији. Црква је подигнута крајем 18. века, вероватно на темељима старије грађевине или средњовековног храма који је раније постојао. Манастир је обновљен 1839. године, а градио га је мајстор Никола-Кола из села Бољев Дол. [21] Проглашен је 1984. године за непокретно културно добро као споменик културе Републике Србије.

Манастир Поганово смештен је на левој обали реке Јерме у близини села Поганово. Изграђен је крајем XIV, а осликан крајем XV века. Захваљујући свом неприступачном положају (све до 1927. г, до израдње ускотрачне железнице за потребе рудника каменог угља, кланац Јерме је био потпуно непролазан) остао је кроз векове релативно неоштећен од руку разних освајача. Под заштитом државе је од 1949. године а на листи светске културне баштине налази се од 1979. године. [22] 1982. године манастир је уписан у регистар Српске Академије Науке и Уметности као културно добро од великог значаја. Основао га је српски властелин Константин Дејановић Драгаш непосредно пре губитка државне независности средњевековне Србије и посветио га Св. Јовану Богослову. Црква је осликана фрескама тек 1499. године, док у нартексу није било осликавања. [23]

Црква Рођења Пресвете Богородице у Димитровграду је подигнута 1894. године. У близини Димитровграда се налази Манастир Светог Димитрија Код Димитровграда.

Демографија

National Council of the Bulgarians in Serbia02
Седиште Националног савета Бугара у Димитровграду

У насељу Димитровград живи 5676 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,8 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 2450 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[24]
Година Становника
1948. 2.944
1953. 2.891
1961. 3.665
1971. 5.488
1981. 7.055
1991. 7.276 7.196
2002. 6.968 7.040
2011. 6.278
Етнички састав према попису из 2011.[25]
Бугари
  
3.358 53,49 %
Срби
  
1.821 29,00 %
Роми
  
60 0,95 %
Југословени
  
34 0,54 %
Македонци
  
24 0,38 %
Хрвати
  
13 0,20 %
Црногорци
  
6 0,09 %
Горанци
  
3 0,04 %
Руси
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
Словенци
  
3 0,04 %
остали
  
84 1,34 %
Регионална припадност
  
1 0,01 %
неизјашњени
  
857 13,65 %
непознато
  
14 0,22 %
укупно: 6.278

Образовање

Медији

  • Радио Телевизија Цариброд
  • Новинско издавачка кућа „Братство“

Познати Димитровграђани

Спорт

Галерија

Dimitrovgrad - Main Street

Центар града

Dimitrovgrad Town Hall - Serbia

Зграда општине

Cultural centre - Dimitrovgrad - Serbia

Дом културе

Biblioteka Detko Petrov, Dimitrovgrad 03

Библиотека

Crkva Rođenja Presvete Bogorodice, Dimitrovgrad 04

Црква Рођења Пресвете Богородице

National Council of the Bulgarians in Serbia01

Национални савет Бугара у Србији

Tsaribrod E2

Железничка станица

Izložba radova Dimitra Ilijeva, Dimitrovgrad 08

изложба радова Димитра Илијева у галерији

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 О Димитровграду на званичном сајту општине
  2. ^ Димитровград на сајту dimitrovgrad.opstinesrbije.com
  3. ^ Otkriveni ostaci antičkog puta Via militaris na Koridoru 10
  4. ^ Жуте стране - Манастир Поганово Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 5, 2015) (на језику: енглески) О нама - 1. пасус, 4. ред
  5. ^ PanaComp Манастир Поганово, 1. пасус, 1.-3. ред
  6. ^ Туристичка организација Димитровград Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 7, 2014) (на језику: енглески) - Манастир поганово, 2. пасус
  7. ^ A Military Geography of the Balkan Peninsula на сајту Гугл књиге
  8. ^ "Отаџбина", Београд 1. јануар 1881. године
  9. ^ "Дело", Београд 1896. године
  10. ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
  11. ^ „Спомен костурница Паметник”. Архивирано из оригинала на датум 07. 10. 2015. Приступљено 05. 10. 2015.
  12. ^ "Просветни гласник", Београд 1882. године
  13. ^ "Мале новине", Београд 1899. године
  14. ^ The Ottoman Empire and Its Successors, 1801–1927 на сајту Гугл књиге
  15. ^ Потпуни текст уговора
  16. ^ "Бранич", Београд 1938. године
  17. ^ "Правда", Београд 1931. године
  18. ^ "Правда", Београд 24. септембар 1937. године
  19. ^ Димитровград поново Цариброд
  20. ^ Култура на сајту dimitrovgrad.opstinesrbije.com
  21. ^ Србију волимо/Манастир Св. Кирика и Јулите у Смиловцу
  22. ^ Туристичка организација Димитровград Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 7, 2014) (на језику: енглески) - Манастир поганово, 6. пасус
  23. ^ Манастир Поганово — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски).
  24. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  25. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  26. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Барје (Димитровград)

Барје (буг. Барие) је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 29 становника (према попису из 2002. било је 42 становника).

Бребевница

Бребевница је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 25 становника (према попису из 2002. било је 62 становника).

Сматра се да је било седиште бребевничког турског паше.

Градска општина Медијана

Општина Медијана је градска општина града Ниша. Настала је 2002. године и обухвата део насеља Ниш и место Брзи Брод. Део насеља Ниш који се налази у овој градској општини обухвата следеће месне заједнице:

Медијана

Ћеле кула

Божидар Аџија

Мија Станимировић

Филип Кљајић

Браће Тасковић

Чаир

Обилићев венац

Душко РадовићУкупан број становника у ова два места, део насеља Ниш и насеље Брзи Брод, износи 87.405 по попису становништва 2002. године и по броју становника је највећа општина у Нишу. По површини спада у најмање у Србији и она износи свега 16 km². По броју становника спада у веће општине у Србији. Општина се простире углавном између пруге Ниш- Димитровград и реке Нишаве, обухватајући тако централно језгро града.

Грб општине Димитровград

Грб Димитровграда је према статуту општине званично обележје општине Димитровград. Премда је статутом означено као грб, ова квалификација је научно неутемељена, те је са научног аспекта обележје општине нехералдички амблем, беџ.

Димитровград (Бугарска)

Димитровград је град у Републици Бугарској, у јужном делу земље. Град је друго по величини градско насеље Хасковске области.

Железничка станица Ниш

Железничка станица Ниш је главна станица Нишког железничког чвора, последња станица на прузи Београд—Ниш и прва станица на пругама Ниш—Прешево и Ниш—Димитровград. Налази се у насељу Палилула у Нишу. Пруга се наставља у једном правцу према Међурову, у другом према Ћеле-кули, у трећем према Црвеном Крсту, у четрвтом према Ниш ранжирној.

Жељуша (Димитровград)

Жељуша (буг. Желюша) је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 1311 становника (према попису из 2002. било је 1394 становника).

Овде је рођен сликар Методи Петров (1920-1995).

У селу се налази Црква Св. Ђорђа.

Каменица (Димитровград)

Каменица је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 15 становника (према попису из 2002. било је 30 становника).

Овде протиче Воденичка (Каменичка) река.

Лукавица (Димитровград)

Лукавица је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 388 становника (према попису из 2002. било је 429 становника).

Манастир Изатовац

Манастир Изатовац припада Епархији нишкој Српске православне цркве. Положен је на осоју планине Видлича. Налази се сада у селу Изатовци на територији општине Димитровград.

Манастир Поганово

Манастир Поганово смештен је на левој обали реке Јерме у близини села Поганово.

Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Општина Димитровград

Општина Димитровград је део Пиротског округа. Седиште општине је градско насеље Димитровград. Године 1991. у општини је живело 13.488 људи, а у 2002. живело је 11.748. Према попису из 2011. године броји 10.118 становника. Ова општина је једна од две општине у Србији, заједно с општином Босилеград где већинско становништво чине Бугари (према последњем попису становништва чине највећу етничку групу у општини).

Пиротски управни округ

Пиротски управни округ се налази у југоисточном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пирот - седиште градско насеље Пирот,

Општина Бела Паланка - седиште градско насеље Бела Паланка,

Општина Бабушница - седиште градско насеље Бабушница и

Општина Димитровград - седиште градско насеље Димитровград.Седиште округа је градско насеље Пирот. Има укупно 92.277 становника (попис 2011).

Пирот се први пут помиње још у II веку. У његовој околини се налази црква св. Петке из XIII века, а манастир св. Јована Богослова, с краја XIV века, пример је средњовековне српске архитектуре.

Лековита вода из Звоначке бање, климатског лечилишта, коришћена је још у античком добу, а природне лепоте овог краја познате су широм Србије.

Ћилимарство (ткачка делатност, данас и грана индустрије) је најстарији занат који је Пирот прославио широм света. Пиротски крај познат је и по овчијем качкаваљу (Пиротски качкаваљ) и производу од млека, вурди.

Највећи део капацитета пиротских привредних колектива лоциран је у индустријској зони.

Планиница (Димитровград)

Планиница је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 2 становника.

Овде се налази Манастир Планиница (Св. Никола).

Поганово (Димитровград)

Поганово (буг. Пога̀ново) је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 31 становника (према попису из 2002. било је 77 становника). Недалеко од њега, налази се истоимени манастир.

Прача (Димитровград)

Прача је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. цело је било без сталних становника (према попису из 2002. било је 2 становника). Насеље је још 1999. године остало без сталних становника, међутим неки су на попису 2002. године навели да им је место сталног пребивалишта ово село тако да је приказан нереалан податак да ово село има 2 становника.

Протопопинци

Протопопинци (буг. Пъртопопинци) су насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 45 становника (према попису из 2002. било је 55 становника).

Сенокос (Димитровград)

Сенокос је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 29 становника (према попису из 2002. било је 44 становника).

Налази се на 27км северно од Димитровграда а његов атар се граничи са српско-бугарском границом. Село је збијеног типа и изразито планинско. Становништво је претежно бугарске националности и баве се овчарством. Нема легенди о настанку села и имена. Мештани тумаче име по томе што имају много ливада, сенокоса. Село је мењало седиште, тако говори једна легенда: Изнад Сенокос било село у Ранчино браниште. било седам куће а имовина је на седам поделена - седам куће су владале све. После се преселе због воду. Горе је само река Грдешчица а куде је селото су и Грдешчица и Воденичка река, састављају се на Ивков мост.

У турским документима из 14., 15., и 16. века се село помиње само као Сенокос. Заједно са селима Росомач, Горњи Криводол спада у најпознатија овчарска села на Старој планини, по броју и квалитету оваца и по квалитету и количини производа. Село је баш на саставу Грдешчице и Воденичке реке које граде Сенокошку реку. Село има цркву, школу, три стална моста, ваљаре за сукно и центар за производњу млечних производа.

Смиловска језера

Сават I и Сават II или Смиловска језера су водене површине и у сливу реке Нишаве. Административно језера се налаза у општини Димитровград. Ове вештачке акумулације направљене су у рејону Забрђа, у крашкој Одоровачко-смиловској котлини (на око 700 метара надморске висине) у близини села Смиловаца, по коме се називају и Смиловска језера. У близини се налази чувена природна реткост Петрлашка пећина и манастири Света Петка и манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.