Димитрије Богдановић

Димитрије Богдановић (Београд, 11. октобар 1930Београд, 14. јун 1986) је био српски историчар, историчар књижевности и академик САНУ.

Димитрије Богдановић
Dimitrije Bogdanovic
Димитрије Богдановић
Пуно имеДимитрије Богдановић
Датум рођења11. октобар 1930.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
Датум смрти14. јун 1986. (55 год.)
Место смртиБеоград
 СФРЈ

Биографија

Претежно се бавио српском средњовековном књижевношћу, историјом Српске православне цркве у средњем веку, српским рукописним наслеђем. Резултате својих истраживања углавном је саопштвао у низу аналитичких расправа, мада је писао и прегледе историје српске средњовековне књижевности за синтетичко дело Историја српског народа. Сматра се зачетником савремене српске археографије и текстологије.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1978, а за редовног 1985. године.

Библиографија Димитрија Богдановића броји око две стотине јединица. Најпотпунију библиографију његових радова саставила је Татјана Суботин-Голубовић: „Библиографија радова академика Димитрија Богдановића“, Археографски прилози, бр. 18 (1996), 9–26.

Књиге

  • Свети Јован Лествичник, Лествица (1961),
  • Јован Лествичник у византијској и старој српској књижевности (1968),
  • Старе српске биографије (1968),
  • Србљак I–III (1970),
  • Ликови светитеља (1972),
  • Законик цара Стефана Душана (књига I),
  • Струшки и Атонски рукопис (1975),
  • Хиландар, (1978),
  • Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара I–II (1978),
  • Деспот Стефан Лазаревић,
  • Слова и натписи (1979),
  • Историја старе српске књижевности (1980),
  • Најстарија служба светом Сави (1980),
  • Матичин апостол (1981),
  • Законик цара Стефана Душана (књига II),
  • Студенички, Хиландарски, Ходошки и Бистрички рукопис (1981),
  • Инвентар ћирилских рукописа у Југославији (1982),
  • Теодосије, Житије св. Саве (1984),
  • Књига о Косову (1985),
  • Шест писаца XIV века (1986),
  • Карејски типик (1986),
  • Разговори о Косову (1986),
  • Свети оци и учитељи Цркве (1989),
  • Хиландарски типик (1995),
  • Студије из српске средњовековне књижевности (1997).

Изабрани радови

  • Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
  • Богдановић, Димитрије (1982). „Оживљавање немањићких традиција”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—20.
  • Богдановић, Димитрије (1982). „Српска књижевност после Косова”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 128—143.
  • Богдановић, Димитрије (1982). „Нова средишта књижевне делатности”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 330—342.
  • Богдановић, Димитрије (1982). „Српска књижевност између традиције и хронике свога времена”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 491—503.
  • Богдановић, Димитрије (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности.

Спољашње везе

11. октобар

11. октобар (11.10.) је 284. дан у години по грегоријанском календару (285. у преступној години). До краја године има још 81 дан.

Григорије Рашки

Григорије Рашки (почетак XIV века), српски средњовековни писац и преписивач, епископ рашки.

Григорије Цамблак

Григорије Цамблак (Велико Трново, Бугарска, око 1360 — Кијев, 1419) био је средњовековни бугарски писац и црквени поглавар, митрополит кијевски, аутор многих дела која су ушла у стару бугарску, српску и руску књижевност.

Данило II (архиепископ српски)

Свети Данило II, или Данило Пећки (око 1270 — 19. децембар 1337), хришћански светитељ, био је православни 11. архиепископ српски од 1324. до 1337, и књижевник.

Исповедна молитва

Исповедна молитва је дело српске средњовековне књижевности, које је написао непознати српски средњовековни песник (XIV век).

Он је исписао јединствено дело српске средњовековне књижевности, „молитву над молитвама српске књижевности уопште“ (Ђорђе Трифуновић). Песник у почетку говори о скрушености и самооптуживању, затим набраја своје грехове, признаје грешност и моли за опроштење. Маштовито и мајсторски употребљеним реторским фигурама, хомеотелеутом и граматичкоморфолошком римом, богатим језиком, променама ритма и симетричним низањем једносложних, двосложних, тросложних речи и бројним другим средствима, овај непознати српски средњовековни песник је досегао један од највиших језичких и стилских врхова читаве српске књижевности и поезије.

Историја српског народа (књига)

Историја српског народа у шест књига, са десет свезака: од досељавања Срба у Југоисточну Европу, до 1918. године, капитално је дело у издању Српске књижевне задруга, које обрађује и обједињава политичку историју српског народа са друштвеним, културним и економским развојем. Прва издања појединачних књига појавила су се у раздобљу од 1981. до 1993. године, а касније су приређивана и нова издања, друго (1994) и треће (2000). У оба накнадна издања задржан је исти штампарски прелом из првог издања.

Аутори су највећи српски стручњаци у областима историје, уметности, књижевнсти, социологије и језика: Драгослав Срејовић, Мирослав Мирковић, Јован Ковачевић, Павле Ивић, Сима Ћирковић, Димитрије Богдановић, Војислав Ј. Ђурић, Љубомир Максимовић, Јованка Калић, Божидар Ферјанчић, Милош Благојевић, Гордана Бабић-Ђорђевић, Раде Михаљчић, Андреј Митровић, Драгиша Живковић, Предраг Палавестра, Дејан Медаковић, Радован Самарџић, Владета Тешић, Чедомир Попов, Милорад Екмечић, Милорад Павић, Рајко Веселиновић, Мирослав Пантић, Никола Гавриловић, Александар Младеновић, Сретен Петковић, Тома Поповић, Радован Самарџић и други.

Историја српског народа представља важну и документовану историјску научну грађу о десет векова борбе српског народа за очување националног и културног идентитета.

Кипријан Рачанин

Кипријан Рачанин (прва пол. XVII в. — почетак XVIII в.), српски предбарокни песник и иконописац, оснивач преписивачке школе у Сент Андреји.

Кир Силуан

Силуан, тј. кир Силуан (XIV в.), српски средњовековни песник и писац.

Књижевност за децу

Књижевност за децу је књижевни жанр где су деца циљана публика, иако је могуће да у овим књигама уживају и одрасли. Неки сматрају да је дечја литература написана искључиво за децу, али многе књиге које су писане за одрасле данас се сматрају дечјим, као на пример Марк Твенове „Пустоловине Хаклбери Фина“. Дешавало се и супротно, да књиге писане за децу имају примарно одраслу публику.

Доста класика дечје литературе у ствари имају неколико нивоа тако да их радо читају и деца и одрасли. На пример, многи ће прочитати „Алису у Земљи чуда“ као деца, али и као одрасли, и уочити значења која су им била скривена као деци. Покушај да се идентификују карактеристике дела под називом дечја литература пружа нам добре смернице, које критичари обично прихватају. Међутим, за сваку од ових особина постоје бројни изузеци, или књиге за одрасле које поседују исте. У ову групу спадају и књиге које деца сама изабиру и читају, као и оне које наставници, родитељи, критичари, издавачи, библиотекари или књижаре одреде погодним за децу.

Лав Аникита Филолог

Лав Аникита Филолог (прва пол. XVI в.), српски и руски средњовековни писац.

Марко Пећки

Марко Пећки (Пећ, 1359/60 — после 1411), српски средњовековни писац и песник.

Монах из Купинова

Монах из Купинова (крај XV в.), српски средњовековни писац.

Непознати Зећанин

Непознати Зећанин (XI в.), један од најстаријих српских средњовековних писаца, који стоји по страни од главног тока средњовековне српске историографије и хагиографије.

Непознати Крушедолци

Непознати Крушедолци (XVI в.), српски средњовековни песници који су припадали братству манастира Крушедола од првих деценија до краја XVI века.

Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања

Одбор за одбрану мисли и изражавања основан је на иницијативу Добрице Ћосића, а био је скуп српских интелектуалаца који су имали за циљ да се боре против репресије комунистичког режима у бившој Југославији. Првобитни план академика Ћосића је био да Одбор има југословенски карактер, па је са Словенцем Тарасом Кермаунером и Хрватом Рудијем Супеком имао договор да свако у својој републици пошаље писма истакнутим интелектуалцима са позивом да се прикључе раду Одбора. Док је Ћосић наишао на више него добар одзив, Кармаунер је добио пристанак тринаест словеначких љубљанских интелектуалаца који су били спремни да се боре за грађанска права и слободу говора, ало нико од њих није био спреман да приступи југословенском Одбору, а Супек је изјавио да у Загребу нема никог осим њега ко би учествовао у том одбору. Стога су у одбор ушли само српски интелектуалци. Ћосић у својој књизи Пишчеви записи 1981—1991. на сто двадесет осмој страни, пише да ће настојати да у Одбор учлани и Војислава Коштуницу, до чега није дошло.

У Одбор су ушли:

Добрица Ћосић, књижевник, члан САНУ

Матија Бећковић, књижевник, члан САНУ

Љубомир Тадић, проф. универзитета, члан САНУ

Драгослав Михаиловић, књижевник, члан САНУ

Мића Поповић, сликар, члан САНУ

Коста Чавошки, научни радник, председник Српског филозофског друштва, члан САНУ

Димитрије Богдановић, проф. универзитета, члан САНУ

Никола Милошевић, проф универзитета, члан САНУ

Танасије Младеновић, књижевник

др Гојко Николиш, члан САНУ

Предраг Палавестра, књижевник, члан САНУ

Иван Јанковић, научни радник

Неца Јованов, проф. универзитета

Борислав Михајловић Михиз, књижевник

Радован Самарџић, проф. универзитета, члан САНУ

Драгослав Срејовић, проф. универзитета, члан САНУ

Младен Србиновић, сликар, члан САНУ

Михаило Марковић, проф. универзитета, члан САНУ

Андрија Гамс, проф. универзитета

Патријарх српски Јефрем

Свети Јефрем (око 1311. код Трнова — 15. јун 1399. у близини Пећи) хришћански је светитељ и архиепископ пећки и патријарх српски у два наврата, од 1375. до 1379. године и поново од 1389. до 1390. године.После упокојења патријарха Саве IV, на позив кнеза Лазара и Ђурђа Балшића, сазван је 1375. године сабор у Пећи, на који се сабраше митрополити, епископи и часни игумани да изаберу новог поглавара Српске цркве. И после дугог већања у среду 3. октобра 1375. године, за српског патријарха изабран је Јефрем.

Патријарх српски Данило III

Данило III је био архиепископ пећки и патријарх српски у раздобљу од 1390. до 1396. године, и српски срењевековни писац.

Призренска лига

Призренска лига (још Албанска лига, Албански национални покрет) (алб. Lidhja Shqiptare e Prizrenit) скраћени назив војно-политичког удружења под називом Лига (савез) за одбрану права Албанског народа. Ово удружење је у Призрену формирала група Албанаца, 10. јуна 1878, након завршетка рата између Русије, Србије и Црне Горе против Османског царства 1878. године.

Теодор Граматик

Теодор Граматик, или Теодор Спан (друга пол. XIII в.), српски светогорски монах и преписивач. У пиргу Преображења на Спасовој Води 1263. преписивао Шестоднев бугарског егзарха Јована из IX/X в., и додао два подужа књижевно занимљива записа о невољама и прогонима светогорског протата које је доживео том приликом јер је био ћосав (“спан”), а такви нису смели боравити на Атосу. Из записа сазнајемо да је био приморан да у два маха напушта Свету гору и најзад заврши преписивање на једној метохији изван територије Атоса. У овом живом и драматичном сведочанству Теодор са захвалношћу помиње и Доментијана, који му је, уочивши његову писменост и образовање, поверио преписивање Шестоднева и доцније се безуспешно за њега заузимао, док му најзад није нашао скровиште недалеко од светогорских граница. У литератури се среће мишљење да је Теодосије Хиландарац заправо монашко име Теодора Граматика, али је ова претпоставка оспорена (Ђорђе Трифуновић, Димитрије Богдановић).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.