Дивљи купус

Дивљи купус (Brassica oleracea) је двогодишња врста биљке из породице купуса (Brassicaceae). Генетички је веома сродна са неколико врста из рода Brassica, а као основна карактеристика сличности узима се исти број хромозома (n = 9).

Природни ареал распрострањења дивљег купуса и сродних биљака обухвата кречњачке стене на обалама Медитерана и западне Европе. Сама врста Brassica oleracea распрострањена је на обалама северне Шпаније, западне Француске и јужне и југоисточне Британије[1]. Услед дуге историје гајења и култивисања ове врсте ареал је проширен на територије свих континената. Поједине гајене сорте ове врсте су једногодишње или вишегодишње.

Brassica oleracea
Brassica oleracea wild
дивљи купус
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Brassica oleracea

Опис биљке

Дивљи купус у првој години формира „главицу"[2] — скраћено стабло са густом розетом изграђеном од великих и дебелих листова, у којима се складишти велика количина воде. Током друге године, ускладиштена вода и хранљиве материје из главице користе се за даљи раст стабла. Доњи листови су широки, плавичастозелени, горњи су дугуљасти, по ободу наборани. Стабло у другој години је у ствари дршка цвасти (класа), висине до 1,7 m[2], задебљала при основи. Цветови су бројни, жуте боје.

Гајење

Иако се генерално сматра да се дивљи купус узгаја више хиљада година, о овом узгоју пре античког доба нема много података. Теофраст је писао о три тада познате сорте купуса: дивљем купусу, купусу са глатким листовима и купусу са набораним листовима[3].

До данас је узгојен велики број сорти (култивара) дивљег купуса, које се могу разврстати у седам група (које код неких аутора имају таксономски статус подврсте):

  • група Acephala, или B. oleracea var. acephala, у коју спада раштан (раштика)
  • група Alboglabra, или B. alboglabra, у коју спада каи-лан (кинески броколи)
  • група Botrytis, или B. oleracea var. botrytis, у коју спадају карфиол и романеско
  • група Capitata, или B. oleracea var. capitata, B. oleracea var. bullata и B. oleracea var. sabauda, у коју спадају купус, црвени купус, кељ
  • група Gemmifera, или B. oleracea var. gemmifera, у коју спада прокељ
  • група Gongylodes, или B. oleracea var. gongylodes, у коју спада келераба
  • група Italica, или B. oleracea var. italica, у коју спада броколи

Поједини аутори сматрају да нису све гајене сорте купуса настале од врсте B. oleracea, па наводе врсту B. montana као могућу родитељску врсту за кељ и купус, врсту B. rupestris за келерабу, а врсту B. montana за карфиол и броколи[4].

Галерија гајених сорти

Brassica oleracea2

купус

Wirsingkohl

кељ

Bloemkool

карфиол

Broccoli

броколи

Brussels sprout closeup

прокељ

Koolrabi (Brassica oleracea convar. acephala alef. var. gongylodes)

келераба

Kuhana raštika

кувани раштан

Gailan

каи-лан

Референце

  1. ^ Rakow G. 2004. Species Origin and Economic Importance of Brassica. In: Pua EC, Douglas CJ. (eds) Springer. ISBN 978-3-540-20264-6
  2. 2,0 2,1 Николић В. 1972. Род Brassica L. У: Флора СР Србије III (уредник Јосифовић М).
  3. ^ Zohary & Hopf 2000, стр. 199.
  4. ^ Snogerup S. 1980. The wild forms of the Brassica oleracea group (2n = 18) and their possible relations to the cultivated ones. In: Tsunoda S, Hinata K, Gomez-Campo C (eds) Brassica corps and the wild allies, biology and breeding. Japan Scientific Societies Press, Tokyo. pp 121—132.

Литература

Дворедац

Дворедац или дивља рукола (лат. Diplotaxis tenuifolia), биљка из породице купусњача (Brassicaceae) специфичног мириса и укуса. Одомаћена је у Европи и западној Азији. Расте као коров уз путеве и на запуштеним местима, а ређе и на култивисаном земљишту. Млада биљка је јестива. Укус је врло сличан укусу гајене руколе али је интензивнији. Користи се и у народној медицини, нарочито као антискорбутик.

Научно име рода Diplotaxis потиче од речи diplous=двострук и taxis=ред, што указује на дворедни распоред семенки у плоду. Име врсте tenuifolia потиче од латинских речи tener=њежан, мекан, фин и folium=лист, што означава биљку нежних листова, упркос томе што су листови ове биљке заправо прилично дебели и сочни.Друга народна имена која се могу срести су: танколисни дворедац, дивља рига, дивљи купус, дивља салата, надимача.

Купус (род)

Купус (лат. Brassica) род је биљака из породице купусњача или крсташица коме припада 39 врста, од којих се многе користе у људској исхрани. Име рода долази од речи brassein (кувати), а првенствено се мисли на врсту oleracea, из које су настали бројни варијетети као што су карфиол, прокељ, дивљи купус, келераба, кељ, брокуле, али и њој сродне врсте, међу којима је и репа. Од значајних врста ту је и уљана репица.

Род Brassica је пореклом из Западне Европе и умерене регије Азије, а многе аутохтоне врсте као коров расту по Северној и Јужној Америци и Аустралији.

Раштан

Раштан (раштика) је традиционални, спонтани, повртарски култивар купуса који припада варијетету Brassica oleracea var. acephala, у прошлости вероватно гајен на ширем подручју Балкана, а који се данас задржао у динарским крајевима (Херцеговина, Далмација, Црна Гора). Варијетет Br.oleracea var. acephala је примитивна форма купуса која не формира гигантски централни пупољак (главу, отуда и назив acephala), тривијално речено - "не затвара главицу". Овом варијетету припадају дивљи купус и примитивне гајене форме, које могу служити као сточна храна, поврће, или као украсно биље. У оквиру овог варијетета постоји јако велики број форми које се међусобно разликују по боји и изгледу листа, лисне површине и обода, по висини стабљике, по животном циклусу и многим другим карактеристикама. Раштан се одликује високом стабљиком и широким листовима зелене боје и целовитог обода, ради којих се гаји. Многе друге форме "безглавог" купуса гаје се као украсно биље, нарочито оне палмолике и оне са лишћем назубљеног обода, коврџавим и украшеним атрактивним бојама.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.