Дивци (Ваљево)

Дивци су насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 640 становника.

Дивци
ДИВЦИ, ВАЉЕВО, СРБИЈА...
Црква светог Ђорђа
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 640
Географске карактеристике
Координате44°18′02″ СГШ; 20°01′28″ ИГД / 44.3005° СГШ; 20.0245° ИГДКоординате: 44°18′02″ СГШ; 20°01′28″ ИГД / 44.3005° СГШ; 20.0245° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина140 м
Дивци на мапи Србије
Дивци
Дивци
Дивци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број14222
Позивни број014
Регистарска ознакаVA
Stara škola Rabrovici, Divci 001
Стара школа у Рабровици
Spomen česma u Rabrovici, Divci 001
Спомен чесма у Рабровици

Географија и положај

Селом доминира равничарски рељеф са доста ораница, али постоје и шуме у брдским пределима. Кроз село протиче река Колубара.

Дивци се граниче са следећим селима: Кланицом, Лозницом, Лукавцем, Клашнићем и Радобићем. Село је удаљено 12 километара од Ваљева и веома добро је повезано са другим селима и околним градовима, јер се налази на магистрали Београд - Ваљево и прузи Београд - Бар. Дивци су на раскрсници путева који воде ка западној, северној, источној и јужној Србији. Постоје и два моста преко реке Колубаре.[1]

Етимологија имена

Према књизи „Ваљевска села“, село је добило име по птицама које су својевремено несељавале овај крај. Оне су се звале „вивци“. Међутим говором народа „в“ се изменило у „д“ и добијен је назив Дивци.[1]

У књизи „Насеља српских земаља“ (књига IV) из 1907, наводи се следеће:

Народ прича да је некад око Врела било тако много тица, које се зову вивци, па како је старо село било код Врела, где је садашња црквина, онда су дошљаци из подсмеха звали старинце Вивцима и Дивцима, те по томе, веле, остало и име селу. Пре ће бити или да су се старе породице или новије звале Дивци, па су тиме дале име селу.[2]

Историја

Дивци су село које већ постоји у почетку XVIII столећа, а народно предање даје му дубоку старост. У списку села из 1737. године, који је саставила аустријска администрација у Београду[1] међу селима округа ваљевског записано је и ово село: „Divze“[3][2]

Порекло становништва и оснивање села

*Напомена - следе подаци из књиге IV, „Насеља српских земаља“ објављене од Јована Цвијића 1907. године у Београду:

Као најстарије породице овог села и оне, за које се не зна да су досељене, као да су биле и у Старом Селу, код црквине, па се у почетку XIX столећа и пред крај XVIII населиле на данашња места јесу Штулићи и Ђурићи. Штулићи су данас више механе, има их 9 кућа и славе св. Јована. Ђурићи, некад најзнатија и највећа породица, данас су спали на 3 куће, које су све три на умору, славе св. Ђурђа.[2]

По времену досељења најстарији су Поповићи досељени из Пауна од породице Ђорђевића. Поповићи су прво отишли у Срем, па се после повратили као свештеници и населили овде, а не на старом месту у Паунама; њих је десет кућа и славе Ђурђиц.[2]

Пред Кочину крајину, на годину дана после Поповића, доселили су се Ерићи из Никшићке жупе у две породице, због крвнине и једна се настанила овде, а друга отишла у Степојевац, окр. београдског. Од њих су данас 4 куће, славе св. Луку.[4]

Јевђенијевићи, Васиљевићи, Томићи и Шумарчевићи су једна породица досељена пре Кочине крајине из Лелића од породице Давидовића, данас их је 10 кућа, славе св. Николу. У првом устанку досељени су из Осата Крсмановићи, неколико презимена, а 8 кућа, славе св. Јована.[5]

После првог устанка досељени су Зебићи из Јадра од Лознице, има их 4 куће, славе св. Лазара. Кад и они, досељени су и Планићи из Пјешиваца у Црној Гори, има их 3 куће, славе зачеће св. Јована. Са њима су се доселили Шљакићи из Роваца, има их 3 куће, славе св. Алимпија. Стојковића предак призетио се у овом селу после 1820. године, а доселио се из Мајиновића од породице Лазаревића, данас их је 4 куће, славе св. Алимпија. Грчића предак доселио се из села Грка у Срему и призетио се, те их има 3 куће и славе св. Николу.[5]

Новитовићи досељени пре 25. год. (тад!) из Добрача у ужичком округу, има их 3 куће, славе св. Арханђела. Доселио их је брат општински писар на имање које је купио. Тешић, Ђурић, Ђокић, Смиљанић, Драјић и Петровић су досељеници последњих година. Смиљанић је из Бранковине од породице Марковића, слави св. Николу, призетио се у овом селу. Драјић је од Драјића из Каменице и овде се призетио, слави св. Јована. Петровић је из Бајине Баште, окр. ужичког доселио се као слуга и купио имање, слави св. Николу. Ђурић је из Мартинића у Црној Гори доселио се као надничар, слави св. Петку. Ђокић призетио се и доселио из Мајиновића и слави св. Алимпија, а Тешић доселио се из Јакља у окр. ужичком и слави св. Арханђела.[5]

Томић уљез у праве Томиће из Лукавца, примио славу и презиме њихово.[5]

За остале привремене житеље овог села може се рећи, да су већином Ужичани и из Срема, насељени на имању Крсмановића, који живе у Обреновцу.[5]


*ПОДАЦИ УНЕТИ ИЗ ОВЕ КЊИГЕ ЗАВРШАВАЈУ СЕ 1907. ГОДИНОМ, ТАКО ДА НИКАКО НЕ ОДРАЖАВАЈУ СЛИКУ ПОРЕКЛА И РАЗВОЈА СТАНОВНИШТВА НАКОН ПОМЕНУТЕ ГОДИНЕ, У НАРЕДНОМ, ВЕЋ ДУЖЕ НЕГО СТОГОДИШЊЕМ ПЕРИОДУ!

Црква и знаменитости села

Divci, Zgrada mesne kancelarije, 01
Зграда месне канцеларије

Прва црква је подигнута у 13. веку и била је посвећена Св. Ђорђу. Турци је руше, а 1597. је подигнута нова црква посвећена истом светитељу. Када је премештена у село Рабровицу, Турци су је запалили. Обновљена је 1857. и ова црква и данас постоји на истим темељима. Рестаурирана је више пута, а последњи пут након земљотреса када је била веома оштећена. Коначно је прерађена 2007. Изграђена је у барокном стилу (део комплекса око цркве, као и инвентар унутар цркве). Нема моштију или других реликвија. Мештани цркву посећују више током већих празника и причести.

Познати свештеници:

Други сабор Богомољачког покрета био је у овој цркви.[6]

Развој становништва

Према списку села из ваљевске епархије у 1735. години, Дивци су имали 18 домова.[1][7] По харачким тефтерима ово село имало је 1818. год. 55 домова са 67 пореских и 177 харачких лица.[a].

По попису од 1866. год. у селу је било 73 дома са 464 становника, докле по попису од 1874. год. било је 58 домова са 340 становника[b]. По попису од 1884. Дивци су имали 63 дома са 328 становника[1], докле по попису од 1890. било је 67 домова са 371 становником. По попису од 1900. био је 71 дом са 397 становника.[7]

Демографија

У насељу Дивци живи 594 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,5 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 217 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Сви становници са овог подручја су верници, већином православни хришћани. Запажен је одлазак младих у градску средину (Ваљево, Београд), а има оних који трајно живе у иностранству (Немачка, Швајцарска, Аустрија, Енглеска). Има старих напуштених кућа, чији се број повећава. Број деце се смањује.[8]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 641
1953. 702
1961. 766
1971. 714
1981. 793
1991. 730 693
2002. 717 736
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
700 97,62 %
Македонци
  
3 0,41 %
Југословени
  
1 0,13 %
непознато
  
12 1,67 %

Привреда

Пољопривреда

Највећи број домаћинстава се бави пољопривредом. Узгајају се житарице, највише кукуруз, пшеница, јечам и овас. Од индустријског биља гаји се нешто соје. Од поврћа највише се гаји кромпир, парадајз, паприка, купус и лук, док се од крмног биља највише гаје луцерка и детелина. Од воћа, највећи је број стабала шљиве која се највећим делом користи за производњу ракије. Гаје се још и јабуке, вишње, крушке, трешње и ораси.

Остало

Осим пољопривреде не велики број људи је запослен и у осталим привредним делатностима, као што је прерада руде, у прерађивачкој индустрији, грађевинарству, трговини, саобраћају, некретнинама, државној управи, образовању, здравству и услужним делатностима.[8]

Пошта је почела са радом 15.12.1946. и има једног запосленог.

Саобраћај

Пошто кроз село пролази магистрални пут Београд - Ваљево путна мрежа је веома развијена, са честим проласком аутобуса, што становницима омогућује брзо мигрирање у околна места или градове.

Сви главни путеви су асфалтирани, а постоји и тротоарска мрежа кроз село.

У селу постоји и аеродром који је симболика села. Аеродром се налази уз пругу Београд - Бар и уз магистрални пут који спаја Ваљево са Београдом. Опремљен је пистом дужине 1250 метара. Аеродром се користи за обуку и летење спортских пилота, једриличара, падобранаца, моторних змајева и параглајдериста.[12]

Овде се налази Железничка станица Дивци.

Школство

Школа у селу је првобитно организована као основна школа у Рабровици, а касније, 1952. је премештена у просторије тадашњег дома и то је била Нижа гимназија. Школа није имала своју зграду до 1999. када је изграђена нова школа. Носи назива народног хероја Стевана Филиповића. То је матична, основна осмогодишња школа, која има и три раздвојена одељења у Рабровици, Кланици и Лозници (од првог до четвртог разреда).

Постоји и предшколска група чији је организатор установа „Милица Ножица“. Такође се примећује пад у броју ученика сваке године.[13]

Здравство

Дом здравља ради само неколико дана недељно и првенствено има улогу за старије људе који нису у могућности да оду до здравственог центра у Ваљеву, или који примају сталну или одређену терапију.

Ветеринарска амбуланта постоји од 1968. и обухвата следећа села: Дивци, Лозница, Кланица, Лукавац, Дупљај и Веселиновац.[14]

Култура

Културни живот у прошлости се одвијао кроз посела, игранке, вашаре, приредбе, а данас млади воде гругачији живот. Најчешће одлазе у околне градове (Ваљево, Лазаревац).[14]

Спорт

Постоји фудбалски тим ФК „Дивци“ који је тренутно у развоју, а састоји се из првог и другог тима. Улаже се велики напор у његов развој. Фудбалско игралиште је уз аеродром.[6]

Знаменити Дивчани

  • Десанка Максимовић, српска песникиња, рођена у засеоку Рабровица 1898, а умрла у Београду 1993.
  • Дејан Мијач рођен 1934. у Бијељини (БиХ) од оца Божидара Мијача свештеника (у Цркви Пренос мошти св Николе у Рабровици), а мајка Ружица, учитељица. Основну школу завршио у Рабровици, а гимназију у Ваљеву.
  • проф. др Драган Поповић, предавао је атомску физику на ПМФ у Београду.
  • Михаило Јокић, доктор математичких наука, дугогодишњи директор Економске школе у Ваљеву и професор на факултету.
  • Михајло Жуњић, био је први пилот који је оборио немачки авион 6. априла 1941.
  • Никанор Савић, дугогодишњи проигуман у манастиру Хиландар
  • др Ђура Поповић, био је професор Медицинског факултета у Београду[15]

Галерија слика

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama - u pozadini selo Lukavac 1

Дивци - панорама

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama - u pozadini selo Lukavac 3

Дивци - панорама

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama - u pozadini seoska škola

Дивци - панорама

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama - centar 6

Дивци – панорама

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - crkva i seosko groblje 1

Дивци - црква и сеоско гробље

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama - centar 5

Дивци - панорама - центар

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama - centar 2

Дивци - панорама - центар

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - pruga Beograd - Bar

Дивци - пруга Београд - Бар

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - seosko domaćinstvo 3

Дивци - сеоско домаћинство

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - sportski aerodrom 1

Дивци - спортски аеродром

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - sportski aerodrom 4

Дивци - спортски аеродром

Selo Divci - opština Valjevo - zapadna Srbija - železnička stanica Divci

Дивци - стара железничка станица

Види још

Напомене

  1. ^ У 1818. год., а и много доцније, у Дивце убрајало се и данашње село Клашнић, те отуда му је овако велики број домова и личности[7]
  2. ^ У 1874. јавља се ново село Клашнић, па стога се смањује и број становника и домова.»Државопис Србије« IX 1879. pp. 24.[7]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Божић 2010, стр. 187.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Колубара и Подгорина 2011, стр. 309.
  3. ^ Langer. Serbien unter der kaiserlichen Regierung 1717 - 1739. pp. 247
  4. ^ Колубара и Подгорина 2011, стр. 309–310.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Колубара и Подгорина 2011, стр. 310.
  6. 6,0 6,1 Божић 2010, стр. 189.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Колубара и Подгорина 2011, стр. 308.
  8. 8,0 8,1 Божић 2010, стр. 188.
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  12. ^ Божић 2010, стр. 190–191.
  13. ^ Божић 2010, стр. 188–189.
  14. 14,0 14,1 Божић 2010, стр. 189–190.
  15. ^ Божић 2010, стр. 191.

Литература

  • Божић, Јованка (2010). Ваљевска села. Ваљево: Графичар. ISBN 987-86-80613-14-7.
  • Челиковић, Борисав, ур. (2011). Колубара и Подгорина: насеља, порекло становништва, обичаји. -Београд: Службени гласник: САНУ. ISBN 987-86-519-1046-6.
  • Лома, Александар (2000). „Вивци или нежење”. Колубара — Велики народни календар за преступну 2000. Ваљево.

Спољашње везе

Дивци

Дивци може бити:

Дивци (Ваљево), насељено место града Ваљева, Колубарски округ

Дивци (Пријепоље), насеље у општини Пријепоље

Железничка станица Барајево

Железничка станица Барајево је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Барајево у градској општини Барајево у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Великом Борку и у другом према Белој реци. Железничка станица Барајево састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Бијело Поље

Железничка станица Бијело Поље је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Недакуси у општини Бијело Поље. Пруга се наставља у једном смеру ка Крушеву и у другом према Врбници. Железничка станица Бијело Поље састоји се из 9 колосека.

Железничка станица Бранешци

Железничка станица Бранешци је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Бранешци у општини Чајетина. Пруга се наставља у једном смеру ка Златибору и у другом према Сушици. Железничка станица Бранешци састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Братоножићи

Железничка станица Братоножићи је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Лутово у Главном граду Подгорици. Пруга се наставља у једном смеру ка Биочу и у другом према Лутову. Железничка станица Братоножићи састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Вреоци

Железничка станица Вреоци је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Вреоци у градској општини Лазаревац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Лазаревцу, у другом према Степојевцу. Железничка станица Вреоци састоји се из 8 колосека.

Железничка станица Дивци

Железничка станица Дивци је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Дивци у граду Ваљеву. Пруга се наставља у једном смеру ка Ваљеву и у другом према Словцу. Железничка станица Дивци састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Зета

Железничка станица Зета је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Врањина у градској општина Голубовци у Главном граду Подгорици. Пруга се наставља у једном смеру ка Вирпазару и у другом према Голубовцима. Железничка станица Зета састоји се из 2 колосека.

Железничка станица Златибор

Железничка станица Златибор је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Златибор у општини Чајетина. Пруга се наставља у једном смеру ка Јабланици и у другом према Бранешцима. Железничка станица Златибор састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Колашин

Железничка станица Колашин је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Колашин у општини Колашин. Пруга се наставља у једном смеру ка Косу и у другом према Мојковцу. Железничка станица Колашин састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Кос

Железничка станица Кос је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Кос у општини Колашин. Пруга се наставља у једном смеру ка Требешици и у другом према Колашину. Железничка станица Кос састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Лазаревац

Железничка станица Лазаревац је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Лазаревац у градској општини Лазаревац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Лајковцу и у другом према Вреоцима. Железничка станица Лазаревац састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Лучице

Железничка станица Лучице је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Лучице у општина Пријепоље. Пруга се наставља у једном смеру ка Бродареву и у другом према Пријепоље теретној. Железничка станица Лучице састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Пријепоље

Железничка станица Пријепоље је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Пријепоље у општина Пријепоље. Пруга се наставља у једном смеру ка Пријепоље теретној и у другом према Бистрици на Лиму. Железничка станица Пријепоље састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Словац

Железничка станица Словац је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Словац у општини Лајковац. Пруга се наставља у једном смеру ка Дивцима и у другом према Лајковцу. Железничка станица Словац састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Степојевац

Железничка станица Степојевац је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Степојевац у градској општини Лазаревац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Вреоцима и у другом према Великом Борку. Железничка станица Велики Борак састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Требешица

Железничка станица Требешица је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Кос у општини Колашин. Пруга се наставља у једном смеру ка Лутову и у другом према Косу. Железничка станица Требешица састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Ужице

Железничка станица Ужице је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Ужице у граду Ужицу. Пруга се наставља у једном смеру ка Стапарима и у другом према Ужице теретној. Железничка станица Ужице састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Штрпци

Железничка станица Штрпци је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Штрпци у општини Рудо. Пруга се наставља у једном смеру ка Прибоју и у другом према Јабланици. Железничка станица Штрпци састоји се из 3 колосека.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.