Дивокоза

Дивокоза (лат. Rupicapra rupicapra) је назив за врсту папкара из породице шупљорожаца (Bovidae) и потпородице коза (Caprinae). Ова врста не припада самом роду коза (Capra), већ одвојеном роду (Rupicapra). Дивокоза може нарасти до 80 cm висине, а у дужину до 130 cm, док су јачи мужјаци тешки више од 40 kg. Женке су нешто мање и лакше. Природни непријатељ им је вук, а за младе опасност може представљати и орао. Дивокозе могу живети до 20 година.

Дивокоза
Imgp7951
Rupicapra rupicapra
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Rupicapra
Врста:
R. rupicapra
Биномијално име
Rupicapra rupicapra
(Linnaeus, 1758)
Rupicapra range
Ареал дивокозе,
ареал у Холоцену (сива),
модерни ареал (црвена)

Изглед

Дивокоза је мала врста шупљорошца. Одрасле јединке достижу висину од 70–80 cm и дужину тела од 107–137 cm. Мужјаци су крупнији од женки и достижу тежину од 30–60 kg, док женке теже 25–45 kg.[2] Боја крзна зими је тамносива, скоро црна, дужине до 12 cm, а лети жућкастоцрвена дужине до 3 cm. Глава је бледе боје, са тамном пругом око очију и губице. Од потиљка до репа протеже се тамнија пруга. Боје мужјака су готово увек нешто тамније од женки. Имају рогове, али су они код код мужјака јачи, дужи и повијенији него код женки. За мужјака је карактериситчна и кичица на трбуху и јачи и дебљи врат. Рогови расту сваке године за одређену дужину и никада не отпадају. Старост јединке можемо одредити бројем годова на рогу који су изражени. У прве четири године прираст рога је велики, а затим опада, али је и даље видљив. Дивокозе воле мир и напуштају узнемирена ловишта. У ловишту је врло опрезна и брзо осећа присуство опасности, при чему прави узбуну за остале јединке гласним писком.

Исхрана

Дивокоза је у храни изузетно скромна животиња. Храни се планинским травама и младим лишћем грмоликих биљака, зими пупољцима, сувим власима траве, купинама и малинама, које након храњења прежива. Врло радо узима со која јој се мора редовно изности.

Има одлично развијен осећај мириса, види добро, али реагује тек на покрет.

Размножавање

Парење дивокоза почиње у новембру и траје до средине децембра, кад највећи мужјак настоји отерати све потенцијалне конкуренте и скупити у крдо што више женки, понекад служећи се и својим роговима. Женка се јари у мају и јуну, а јаре (једно, а врло ретко двоје) је брзо у стању да прати мајку. Јаре доји мајчино млеко око шест месеци. Рошчићи му расту већ у првој години, а полну зрелости стичу у трећој години.[2] Женке живе са младунцима и млађим мужјацима у крдима. Одрасли мужјаци су издвојени и живе појединачно, а крду прилазе само у време парења. Женке и мужјаци су полно зрели у трећој години, али мужјаци морају достићи потпуну физичку зрелост да би се могли борити за женку.

Распрострањеност

Дивокозе се могу наћи на планинама западне, јужне и источне Европе, и у Малој Азији на Кавказу. У прошлости су биле широко заступљене у шумама, али су услед присутне људске активностi протеране на високе планине.

Ван Европе, дивокоза је увезена на Нови Зеланд 1907., као поклон аустријског цара Франца Јозефа I. Тамо су наишле на одличне животне услови, популација је брзо порасла и данас врста није угрожена, тако да завод за заштиту, чак охрабрује лов ове дивљачи, због очувања биљног света.[3][4]

Подврсте

Подврсте дивокозе Rupicapra rupicapra су:

  • R. rupicapra tatrica (дивокоза са Татри): са стаништем у Словачкој (Високе Татре, западне Татре, Беле Татре, и Ниске Татре) и Пољској (високе Татре и западне Татре).
  • R. rupicapra balcanica (балканска дивокоза): подврста са стаништем у Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Хрватској, на северу Грчке (Пинд), Републици Македонији, Албанији, Црној Гори и Словенији.
  • R. rupicapra carpatica (карпатска дивокоза): Румунија
  • R. rupicapra cartusiana (шартруска дивокоза): Француска
  • R. rupicapra rupicapra (алпска дивокоза): Аустрија, Француска, Немачка, Италија, Швајцарска, Словачка (Велика Фатра, Словачки рај)
  • R. rupicapra asiatica (анадолска дивокоза или турска дивокоза): Турска
  • R. rupicapra caucasica (кавкаска дивокоза): Азербејџан, Грузија, Руска Федерација
  • R. rupicapra ornata (син. Rupicapra pyrenaica ornata, абрушка дивокоза): Италија.

Види још

Референце

  1. ^ Aulagnier, S.; Giannatos, G. & Herrero, J. (2008). Rupicapra rupicapra. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 5. 3. 2017. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (на језику: енглески)
  2. 2,0 2,1 Macdonald, D.W.; Barrett , P. (1993). "Mammals of Europe."
  3. ^ Recreational hunting in Nelson/Marlborough - Chamois at the Department of Conservation (на језику: енглески)
  4. ^ „Heritage Preservation (p. 40 and 45) at the Department of Conservation (на језику: енглески)[[Категорија:Чланци са спољашњим везама на језику — енглески]]” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 2. 2018. Приступљено 5. 3. 2017. Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература

  • Macdonald, D.W.; Barrett , P. . "Mammals of Europe." New Jersey. Princeton University Press.1993. ISBN 978-0-691-09160-0.

Спољашње везе

Вучко (маскота)

Вучко — званична маскота XIV зимских олимпијских игара, одржаних у Сарајеву.

Читаоци југословенских новина су замољени да одаберу маскоту Зимских олимпијских игара 1984. међу 6 финалиста (од свих 1240 цртежа). Победник је био Вучко, мали вук, којег је дизајнирао словеначки дизајнер и цртач Јоже Тробец. Вучко је симболизовао жељу људи да се спријатеље са животињама. Према МОК-у, Вучко је помогао да се промене предрасуде о вуку као застрашујућој и крвожедној животињи.Остали финалисти су били веверица, јагње, дивокоза, бодљикаво прасе и грудва снега.

Горња Аустрија

Горња Аустрија (нем. Oberösterreich, стари назив: Erzherzogtum Österreich ob der Enns — „крунско Аустријско војводство горе од (реке) Енс“) је једна од 9 савезних покрајина Републике Аустрије, у њеном северном делу. Главни град Горње Аустрије је Линц.

Дивљач у Србији

Дивљач у Србији је веома разноврсна и цењена у целој Европи. У дивљач спадају све животиње које се лове због укусног меса. Дивљач такође служи и за одстрел у спортском лову. У Србији постоји велики број врста дивљачи које су распрострањене у брдским и равничарским крајевима. Дивљач можемо поделити на крупну и ситну. У крупну углавном спадају папкари и звери, док у ситну зечеви, глодари, птице. Крупна дивљач је у Србији најзаступљенија на подручју Војводине због добро одржаваних ловишта као и богатог равничарског предела.

Дивљач делимо на две класе: Сисари, Птице.

Дилиџан

Дилиџан (јерм. Դիլիջան, такође романизовано као Dilizhan, Dilichan, Dilidjan, and Tilichan) је град у Јерменији у северној покрајини Тавуш. Једно је од најпознатијих одмаралишта у земљи смештено у сред Дилиџанског националног парка. Град је стецциште уметника из целе Јерменије. У централној улици Шарамбејан која је изграђена у старом стилу, се налазе бројне занатске радионице, галерија и музеј.

Јерменска влада планира да претвори Дилиџан у финансијски центар регије.

Зимске олимпијске игре 1984.

XIV Зимске олимпијске игре су одржане 1984. године у Сарајеву, тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Остали градови кандидати за Олимпијске игре су били Сапоро, Јапан и Фалун/Гетеборг, Шведска.

Ово су биле прве зимске и друге заредом игре генерално одржане у Источној Европи, на говорном подручју словенских језика и у социјалистичкој земљи, као и прве и за сада једине Олимпијске игре одржане у држави из Покрета несврстаних и у већински муслиманском граду. Такође, ово је било први пут да се Олимпијске игре организују на Балканском полуострву након првих у модерном добу у Атини.

Кавкаски резерват биосфере

Кавкаски резерват биосфере (рус. Кавказский заповедник), пуним именом Кавкаски државни природни резерват биосфере имена Х. Г. Шапошникова (рус. Кавказский государственный природный биосферный заповедник им. Х. Г. Шапошникова) заштићено је природно подручје са статусом строгог резервата природе (IUCN категорија Ia) на крајњем југу европског дела Руске Федерације. Налази се на територијама Краснодарске покрајине, Републике Адигеје и Карачајево-Черкезије, док је административно седиште резервата у граду Сочију. Као заштићено природно подручје основан је 12. маја 1924, обухвата територију површине 2.848 km² и најстарије је и најпространије природно подручје на територији Северног Кавказа.

Статус резервата биосфере додељен му је на генералној седници Унеска одржаној 19. фебруара 1979, а током 1999. резерват је уврштен на листу Светског наслеђа. Један од оснивача резервата био је совјетски биолог Хачатур Шапошников у чију част, од јануара 2008, резерват носи садашње име.

Коза

Коза (лат. Capra) је назив рода папкара из породице шупљорожаца (Bovidae), односно потпородице коза и оваца (Caprinae). Врсте овог рода насељавају јужне делове Палеарктика. Домаћа коза изгледа потиче са Блиског и Средњег истока и северне Африке очигледно је да је животиња сушних предела и шикара. Остале козе су све брдске.

Дивље козе су животиње планинских станишта. Врло су окретне и издржљиве, способне су да се пењу на голе стене и да опстану на оскудној вегетацији. Могу се разликовати од рода Ovis, који обухвата овце, по присуству мирисних жлезда близу папака, у препонама и пред очима, и одсуство других жлезда лица, и присуству браде код мужјака, и бездлаких жуљева на коленима предњих ногу.

Козе

Козе (лат. Caprinae) су потпородица породице говеда (лат. Bovidae). Потпородици козе припада велики број врста коза, козорога, оваца, серова, дивокоза, горала итд.

Национални парк Аланија

Национални парк Аланија (рус. Национальный парк «Ала́ния») је планински део северне падине централног дела Кавкаских планина и један од националних паркова Русије. Покрива трећину јужног дела Ирафског рејона у конститутивном субјекту Руске Федерације Северна Осетија — Аланија. Парк је створен тако да има двоструку намену да служи као еколошко уточиште, јер има веома висок ниво биодиверзитета и угрожених врста као што је западнокавкаски тур, а служи и као област високог културног наслеђа и потенцијал за рекреативни туризам.

Парк садржи широко распрострањене археолошке рушевине из неколико значајних прошлих цивилизација, укључујући и оних из бронзаног доба и наслеђе из доба племена Алани, по којима је овај национални парк добио име. Пошто надморска висина у парку може да се креће скоро до 4.000 метара вертикално на веома кратким растојањима, падине и долине се налазе на великим висинама. Овде климатске зоне варирају од алпских глечера и врхова у високим, јужним одељцима, до степских травњака у северним прелазима.

Национални парк Дрина

Национални парк Дрина је четврти национални парк у Босни и Херцеговини, а трећи у Републици Српској. Основан је 2017. и простире се на површини 6.315 ha. Најближи град је Сребреница. Смештен је са друге стране Дрине у односу на Национални парк Тара у Србији.

Национални парк Маврово

Национални парк Маврово (мкд. Национален Парк Маврово) се налази у Северној Македонији. Основан је 1948. године и заузима површину од 73.088 хектара. Маврово је највећи од три национална парка у Македонији. У национални парк спадају планине Кораб, Дешат, југозападни огранци Шар Планине, велики део планине Бистра и северни делови Крчина. Средишњи део националног парка заузима долина и слив реке Радика. У најнижем делу парка налази се језеро Маврово.

Национални парк Тара

Национални парк Тара је јавно предузеће са седиштем у Бајиној Башти, основано 13. јула 1981. године, управља подручјем који обухвата највећи део масива планине Таре и површину од 24.991,82 ha, на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије.Планина Тара (санскр. звезда) име је добила по илирском горштачком племену Ауторијата (лат. Autariatae), који су у бронзано доба живели на њеним обронцима. Као рефугијални масив стециште је терцијарних и глацијалних реликата, флористички изузетно подручје са готово 1200 биљних врста, од којих 84 балканска и шест источнодинарских ендемита.

Национални парк Шар-планина

Национални парк Шар-планина се налази на деловима општина Штрпце, Призрен, Сува Река и Качаник на Косову и Метохији.

Општина Лепосавић

Општина Лепосавић је најсевернија општина јужне српске покрајине Косово и Метохија. Површина јој је 750 km², и налази се у долини Ибра. Ограничена је са истока падинама Копаоника, са запада падинама Рогозне, и обухвата 72 села са укупно 18.500 становника. Нека насеља која су данас у овој општини су тек 1953. године припојена Косову и Метохији (Лешак, Бело Брдо, Врачево, Бербериште)

Пећина Руфињак

Руфињак (франц. Rouffignac) је пећина у Француској у департману Дордоња где су археолози пронашли слике за које неки тврде да су старе око 13.000 година. Зидови и таванице покривени су са 154 цртежа мамута. Поред мамута, постоје и цртежи коња, бизона и носорога (веома ретка животиња у пећинском сликарству), као и дивокоза.

Руфињак је такође једна од најдужих и најразгранатијих пећина са палеолитским сликарством. Укупна дужина свих пећина и галерија на три спрата је око 10 km.

Још увек се воде расправе око аутентичности и времена настанка слика из Руфињака. Највише неслагања има око слике носорога и дела таванице са дивокозама. Постоји основана сумња да су ти цртежи новијег датума. Осим тога, још нису обављена испитивања угљеником 14 (метод којим се одређује старост археолошких предмета).

Рис

Рис (лат. Lynx) је род животиња из породице мачака.

Сиринићка жупа

Сиринићка жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Средачку жупу, Гору, Опоље и Призренски Подгор. Налази се у котлини горњег тока реке Лепенац североисточно од Шар планине у АП Косово и Метохија, Република Србија. Јужно је територија Северне Македоније.

Шарбановац (Бор)

Шарбановац је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 1624 становника (према попису из 2002. било је 1836 становника).

Шупљорога говеда

Шупљорога говеда, шупљорошци, шупљорози, или говеда (лат. Bovidae), су породица сисара из групе преживара. Породица обухвата преко 140 врста, сврстаних у 10 потпородица. Природни ареал породице обухвата четири континента: Северну Америку, Африку, Европу и Азију. Човек је доместификовао неколико врста шупљорожаца (краве, овце, козе, биволе, јака). Од њих користи млеко, месо и кожу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.