Дејтонски мировни споразум

Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум, мировни је договор постигнут у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, а којим је прекинут рат у Босни и Херцеговини (1992—1995). По овом споразуму, БиХ бива подељена на два дела: муслиманско-хрватску федерацију и Републику Српску.

Конференција је трајала од 1. до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић,[1] председник Републике Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Споразум је званично потписан у Паризу 14. децембра.

Скупштина СРЈ је споразум ратификовала 21. новембра 2002. године.[2]

Делови споразума

Споразум се састоји од следећих докумената:

  1. Анекс 1-A: Споразум о војним аспектима мировног решења
  2. Додатак Б Анексу 1-A: Споразум између Републике Босне и Херцеговине и НАТО пакта о статусу НАТО-а и њихових чланова.
  3. Анекс 1-A: Споразум између Републике Хрватске и НАТО пакта о статусу НАТО-а и њихових чланова.
  4. Анекс 1-A: Споразум између Савезне Републике Југославије и НАТО пакта о транзитним аранжманима за операцију мировног плана.
  5. Анекс 1-B: Споразум о регионалној стабилизацији
  6. Анекс 2: Споразум о међуетничкој граници и повезаним питањима
  7. Анекс 3: Споразум о изборима
  8. Анекс 4: Устав Босне и Херцеговине (односно Анекс I. Додатни споразуми о људским правима који ће се примањивати у Босни и Херцеговини и Анекс II. Прелазне одредбе са изјавама)
  9. Анекс 5: Споразум о арбитражи
  10. Анекс 6: Споразум о људским правима (односно Анекс I. Додатни споразуми о људским правима који ће се примањивати у Босни и Херцеговини)
  11. Анекс 7: Споразум о избеглицама и расељеним особама
  12. Анекс 8: Споразум о комисији за очување националних споменика
  13. Анекс 9: Споразум о оснивању јавних предузећа у Босни и Херцеговини
  14. Анекс 10: Споразум о цивилном спровођењу мировног решења
  15. Анекс 11: Споразум о међународним полицијским снагама
  16. Споразум о парафирању Општег мировног споразума за мир у Босни и Херцеговини
  17. Завршна изјава судије о мировним преговорима о Босни и Херцеговини
  18. Споразум о стварању Федерације Босне и Херцеговине, закључен у Дејтону 10. новембра 1995. године
  19. Анекс на Споразум о стварању Федерације Босне и Херцеговине закључен у Дејтону — Договорена начела за прелазни статут за град Мостар
  20. Споразум о успостављању заједничког већа о сарадњи
  21. Споразум о почетку повратка прогнаних у градове Јајце, Бугојно, Столац и Травник
  22. Споразум о повратку избеглица у подручје Велике Кладуше и Цазина
  23. Елементи договорених принципа за Сарајево
  24. Споразум о односима страна

Обележавање

У Републици Српској 21. новембар обележава се као републички празник, Дан успоставе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.[3]

DaytonAgreement

Потписивање Дејтонског споразума

Bih dayton sr

Дејтонске границе

Dayton

Територијалне промене

Види још

Референце

  1. ^ Шушић 2003, стр. 497-98.
  2. ^ РТС: Париз 1995, потпис на Дејтонски споразум, приступљено децембра 2012, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ Закон о празницима Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број 43/07)

Литература

Спољашње везе

Виши привредни суд Републике Српске

Виши привредни суд Републике Српске је другостепени суд за окружне привредне судове у Републици Српској.

Он суди за цијело подручје Републике Српске, а његово сједиште је у Бањој Луци.

Врховни суд Републике Српске

Врховни суд Републике Српске је највиши суд у Републици Српској.

Дејтон (вишезначна одредница)

Дејтон може да се односи на:

Дејтон (Ајдахо), град у САД у држави Ајдахо

Дејтон (Ајова), град у САД у држави Ајова

Дејтон (Алабама), град у САД у држави Алабама

Дејтон (Вашингтон), град у САД у држави Вашингтон

Дејтон (Вирџинија), град у САД у држави Вирџинија

Дејтон (Индијана), град у САД у држави Индијана

Дејтон (Кентаки), град у САД у држави Кентаки

Дејтон (Охајо), град у САД у држави Охајо

Дејтон (Тексас), град у САД у држави Тексас

Дејтонски мировни споразум

Ентитет

Ентитет (енгл. entity) српска је ријеч страног (енглеског) поријекла, која у српски језик у политичком значењу улази заједничким дјеловањем америчке дипломатије и војног НАТО савеза по потписивању Дејтонског мировног споразума.Ова реч је пре тога у српском језику имала углавном филозофско значење.

Министарство одбране Републике Српске

Министарство одбране Републике Српске било је једно од министарстава Владе Републике Српске које је било задужено за уређивање, развој и остваривање система одбране у Републици Српској. Министарство је постојало од 1992. до 2006. године.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је једно од министарстава Владе Републике Српске које се бави пословима у области пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Садашњи министар је Борис Пашалић.

Мировни планови прије и током Рата у БиХ

Четири велика међународна мировна плана прије и током Рата у Босни и Херцеговини нуђена су од стране дипломата Европске економске заједнице и Организације уједињених нација, док је сам сукоб ријешен Дејтонским мировним споразумом 1995. године.

Било је такође муслиманских, српских и хрватским приједлога за реорганизацију Босне и Херцеговине.

Новембар

Новембар је једанаести месец у години и има 30 дана.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је трећи месец.

Окружна јавна тужилаштва Републике Српске

Окружна јавна тужилаштва Републике Српске су самостални државни органи који предузимају законом одређене мјере у погледу откривања и гоњења учинилаца кривичних дјела.

Оснивају се за подручја окружних судова, а њихова сједишта су у Бањој Луци, Бијељини, Добоју, Источном Сарајеву, Требињу и Приједору.

Политички систем Босне и Херцеговине

Дејтонски мировни споразум којим су посредовале САД, постигнут 21. новембра 1995. године, и који је званично потписан 14. децембра 1995. године, ставио је тачку на најкрвавији сукоб у Европи од Другог светског рата и поново успоставио мир у Босни и Херцеговини.

Споразум је поставио садашњу политичку поделу и структуру власти земље и задужио велики број међународних организација да надгледају, надзиру и спроводе елементе споразума. Упркос дејтонском миру реалност представља тежак изазов. Поставља се питање независности Републике Српске, једног од ентитета Босне и Херцеговине у којој 90% популације чине Срби.

На захтеве Срба за самоопредељење у Босни, муслиманска страна је одговорила све учесталијим захтевима за укидањем Републике Српске. Премијер Републике Српске Милорад Додик је 27. маја 2006. изјавио да би „током расправе о уставним променама могао да инсистира на дефинисању БиХ као федералне државе“.

Један од оснивача Демократске странке, отац председника Србије Бориса Тадића, Љубомир Тадић изјавио је да је то „једини логични след догађаја“. Министар у Влади Републике Србије Ђорђе Мамула, заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић и многи други су такође јавно позвали да се Србима у Републици Српској обезбеди право да одлучују о својој судбини.

Представници Европске уније су поручили да је референдум немогућ, јер се коси са Дејтонским мировним споразумом. Бивши премијер Србије Зоран Ђинђић још 2002. године позвао на „ревизију Дејтонског споразума, уколико дође до независности Косова“.

Пре рата у БиХ, Хрвати су били најмалобројнији од три народа у БиХ; и многи од њих верују да су у постојећој политичкој подели земље остали кратких рукава. У Херцеговини, традиционалном бастиону „тврдог“ хрватства, многи позивају на формирање трећег ентитета. Други Хрвати се, међутим, томе противе и сматрају да БиХ треба да остави иза себе сепаратизам и крене у мултиетничку будућност.

Више од десет година после потписивања Дејтонског мировног споразума нека питања остају неразрешена за многе у Босни. Дејтонским споразумом је обезбеђен мир и успостављени су услови да се земљи омогући да се среди. Наредних 10 година показаће се значајним за будућност Босне, посебно док се суочава са повезаним изазовима економског опоравка, уставне реформе и напорима за даљу интеграцију у Европу кроз чланства у НАТО-у и Европској унији.

Празници Републике Српске

Празници Републике Српске су дефинисани Законом о празницима Републике Српске. Први Закон о празницима Републике Српске је донесен 1992. године.

Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине

Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине је доњи дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Горњи дом је Дом народа.

Рат у Босни и Херцеговини

Рат у Босни и Херцеговини био је војни сукоб на подручју Босне и Херцеговине, који је трајао од 1. марта 1992. до 14. децембра 1995. Овај рат се често описује и као Грађански рат у Босни и Херцеговини; такође се назива и именима као што су Одбрамбено-отаџбински рат (за Србе у Републици Српској), Агресија на Босну и Херцеговину (за Бошњаке у Босни и Херцеговини), те Домовински рат (за Хрвате у Босни и Херцеговини).

Оружани сукоби су почели након референдума за независност који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године. Рат је завршен потписивањем Дејтонског споразума. Процењује се да је током рата страдало око 100.000 људи, док је расељено око 1.800.000 људи.

Република Босна и Херцеговина

Република Босна и Херцеговина је назив бивше државе која је постојала за вријеме рата у Босни и Херцеговини. Све до 9. априла 1992. године за ову државу се званично користио стари назив Социјалистичка Република Босна и Херцеговина.Иако међународно призната у границама југословенске републике СР БиХ, она је дефакто постојала само на простору који је био под контролом Армије РБиХ. Од тог простора и територије Хрватске Републике Херцег-Босне Вашингтонским споразумом 1994. године је договорено формирање Федерације БиХ. Дејтонским споразумом Федерација БиХ постала је један од два ентитета Босне и Херцеговине.

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

Скулптура „Мир“

Скулптура „Мир“ налази се у Бањој Луци, израђена је 2013. године, поводом 18. годишњице од потписивања Дејтонског мировног споразума. Скулптура је дјело академика Миливоја Унковића. Скулптура је у облику голуба. Голубови као устаљен и препознатљив симбол мира су основно полазиште идеје. Израда гипсаног модела и одлијевање у бронзу одвија се директно у финалном материјалу. Од равних челичних плоча, коректура је сведена на минимум. Прецизним обликовањем, кројењем и спајањем дефинисана је финална форма. Овдје је доминантна идеја челика, ватре и умјетничке визије пред којом челик губи сваки отпор и послушно се повија по жељи умјетника. Скулптура је лишена свих банализација описности а форма грађења модерним скулпторским приступом, са доминантним ауторским печатом препознатљивости. Скулптура је монументалних димензија 650×750×150 центиметара.

Устав Босне и Херцеговине

Устав Босне и Херцеговине је највиши правно-политички документ те државе. Он је саставни дио Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, познатијег под називом Дејтонски мировни споразум, који је парафиран 22. новембра 1995. године у америчком граду Дејтону, а потписан 14. децембра 1995. године у Паризу. Тај споразум су потписала три преговарача за окончање рата у Босни и Херцеговини: Алија Изетбеговић, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман. Споразум је подразумијевао завршетак сукоба и доношење овог устава.

Текст Устава БиХ представља Анекс 4 усвојеног мировног споразума, а њиме је Босна и Херцеговина дефинисана као демократска држава, која функционише у складу са законом и на основу слободних и демократских избора. Највеће вриједности Устава БиХ садржане су већ у његовој преамбули, гдје се истичу начела људског достојанства, слободе и једнакости, мир и помирење, правда, толеранција, плурализам, демократија, тржишна привреда, суверенитет, интегритет, политичка независност, те међународно хуманитарно право. У 12. чланака устава дефинисана су људска права и слободе, надлежности и односи између институција Босне и Херцеговине и ентитета, Парламентарна скупштина, Предсједништво, Уставни суд, Централна банка, финансије и друге одредбе. Тако је Босна и Херцеговина трансформисана у сложену и децентрализовану државну творевину са два ентитета, а то су Федерација БиХ и Република Српска.

Један од услова приступања Босне и Херцеговине Европској унији је реформа Устава до 2010, којом би се омогућио јефтинији и функционалнији рад институција.

Устав Републике Српске

Устав Републике Српске је највиши општи правни акт у систему општих правних аката Републике Српске. Устав уређује најбитније односе у Републици, а прије свега саму републичку организацију и овлашћења републичких органа, као и слободе и права грађана, односно држављана Републике Српске.

Хрватско вијеће одбране

Хрватско вијеће одбране (ХВО; хрв. Hrvatsko vijeće obrane, HVO) било је оружана формација босанскохерцеговачких Хрвата, која је постојала током рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године. Основали су је 8. априла 1992. чланови Хрватске демократске заједнице. Представљала је оружану силу Хрватске Републике Херцег-Босне за вријеме рата у БиХ, као и Хрватске одбрамбене снаге, и бранила је хрватске интересе на простору бивше Југославије. Велику подршку пружала јој је Хрватска војска, а сматра се једном од најбројнијих и најефикаснијих хрватских војних формација на простору бивше Југославије.

Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација имала је за основ настојање да се одржи као конститутиван и суверен народ у Босни и Херцеговини. У редовима хрватских војних јединица почетком рата у Босни и Херцеговини са Хрватима су се борили и Муслимани. Хрватске одбрамбене снаге оснивају се 3. децембра 1991, а Хрватско вијеће одбране формира се 8. априла 1992. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини .

ХВО је контролисао западну и централну Херцеговину те велики део средње Босне (све осим Јајца). Једини већи губитак, за Хрвате, био је пад већине Босанске Посавине (није пало само Орашје) јер је та историјска и географска микрорегија била једно од најбогатијих подручја у БиХ. На том подручју, Хрвати су били већина и према попису становништва из 1991. године било их је 131.542.

Крајем октобра 1992. године избија Муслиманско-хрватски сукоб, у којем Муслимани отворено нападају своје дојучерашње савезнике Хрвате. Армија Републике Босне и Херцеговине у четири офанзиве заузела је велик део простора који су били под контролом Хрватског вијећа одбране, готово целу северну и средњу Босну (осим Новог Травника, Витеза, Бусоваче, Кисељака, Крешева, Жепча и ширег подручја око тих градова, Усоре, дела травничке општине, дела завидовићке општине, и дела варешке општине) и део Херцеговине: Коњиц, Јабланицу те источне и северне делове мостарске општине.

Муслиманско-хрватски сукоб је ескалирао током 1993. године, а слаби почетком 1994. године, када политичко-дипломатски преговори између две зараћене стране постају све јачи и значајнији. У марту 1994. године, у Вашингтону је потписано примирје између Хрвата и Бошњака, а њихове територије су уједињене у Федерацију БиХ.

Након потписивања Вашингтонског споразума, ХВО је заједно са Хрватском војском, а у неким акцијама и са Армијом Републике Босне и Херцеговине почео низати ратне победе против Војске Републике Српске. У 7 успешних операција, ХВО заједно са ХВ-ом, а у неким акцијама и са Армијом РБиХ је окупирало читаву западну Босну. Највећа операција је била операција Јужни потез у којој су здружене хрватске снаге избиле на 23 km од Бање Луке, што је било у досегу хрватске далекометне артиљерије. Акција Јужни потез, прекинута је на захтјев међународне заједнице 15. октобра 1995. године.

Дејтонским мировним споразумом завршио се рат у Босни и Херцеговини. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела Босне и Херцеговине по кључу 51-49 (51% територије Федерацији БиХ и 49% Републици Српској) који је усагласила тзв. Контакт група. Дејтонски мировни споразум је дјеловао да усагласи договор о проблематичним питањима неке од којих су биле: правне, државне и територијалне нагодбе.

Године 1995, при завршетку рата у Босни и Херцеговини, ХВО је имао 50.000 војника. ХВО је након Дејтонског мировног споразума дефинисан као хрватска компонента Војске Федерације Босне и Херцеговине, а након реформе одбране 2005. године, трансформисан је у 1. пјешачку (гардијску) пуковнију, један од три пука у оквиру Оружаних снага Босне и Херцеговине.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.