Дејан Савић

Дејан Савић (Београд 24. априла 1975) је бивши југословенски и српски ватерполо репрезентативац, а сада и тренер. Тренутно је селектор репрезентације Србије. Као играч дуго година наступао је за Партизан где је и почео своју играчку каријеру, играо је у Шпанији за Барселону и Барселонету, био је у Италији у Флоренцији и Про Реку, добар део каријере провео је у руском Синтезу, а последњу сезону провео је у Црвеној звезди где је касније био веома успешан и трофејан тренер.

Дејан Савић
Kazan 2015 - Water polo - Men - Gold medal match - 061
Савић у финалу Светског првенства 2015. у Казању
Личне информације
Датум рођења 24. април 1975.(44 год.)
Место рођења Београд
Југославија
Држављанство  Србија
Висина 1,90 м
Играчке информације
Позиција бек
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1989—1998
1998—2000
2000—2001
2001—2003
2003—2005
2005—2010
2010—2011
ЈугославијаСавезна Република Југославија Партизан
Шпанија Барселона
Шпанија Барселонета
Италија Флоренција
Италија Про Реко
Русија Синтез Казањ
Србија Црвена звезда
Репрезентативна каријера
1995—2006
2006—2008
Савезна Република Југославија СРЈ / СЦГ
Србија Србија
Тренерска каријера
Previous teams coached
ГодинеКлубови
2011—2015
2013—
Србија Црвена звезда
Србија Србија

Каријера

Велики дио играчке каријере провео је у свом матичном клубу Партизану. Са Партизаном је освојио титулу шампиона (1995), 6 трофеја националног купа (1990, 1991, 1992, 1993, 1994, 1995), Куп победника купова (1990), Суперкуп Европе (1991) и ЛЕН куп (1998).

Савић је са 444 утакмице рекордер по броју одиграних утакмица за национални тим, а постигао је 405 голова.[1] Последњу утакмицу у каријери је одиграо као ватерполиста Црвене звезде, чији је био тренер три сезоне. Половином децембра Управни одбор Ватерполо савеза Србије је изабрао Дејана Савића за новог селектора А репрезентације Србије.[1]

Медаље са репрезентацијом

Клупски трофеји (као играч)

Клупски трофеји (као тренер)

Референце

  1. 1,0 1,1 Дејан Савић и званично нови селектор, www.politika.rs, 17. 12. 2012.

Спољашње везе

1975

1975. је била проста година.

24. април

24. април (24.04) је 114. дан у години по грегоријанском календару (115. у преступној години). До краја године има још 251 дан.

Борис Вапенски

Борис Вапенски (Нови Сад, 9. октобар 1990) је српски ватерполиста. Тренутно је члан Егера. Са репрезентацијом Србије освојио је сениорском бронзану медаљу на Европском првенству 2010. у Загребу.

ВК Барселонета

ВК Барселонета (шп. Club Natació Atlètic Barceloneta) је шпански ватерполо клуб из Барселоне. Тренутно се тренутно такмичи у Првој лиги Шпаније.

Клуб у данашњем облику је настао 19. јуна 1992. спајањем клубова Club Natació Atlètic (основан 1913) и Club Natació Barceloneta (1929), али клуб наставља традицију старијег клуба и 1913. се узима као година оснивања.Са 16 титула у националном првенству је други најтрофејнији клуб иза Барселоне, док је у националним куповима најуспешнији са 12 трофеја купа и 12 суперкупа Шпаније. У сезони 2013/14. Барселонета је освојила свој први трофеј Лиге шампиона пошто је у финалу победила крагујевачки Раднички а исте године освојен је и трофеј победника Суперкупа Европе тријумфом над руском екипом Спартак Волгоград.

У Барселонети је играло неколико српских прослављених ватерполиста Дејан Савић, Петар Трбојевић, Александар Ћирић. У сезони 2013/14. чланови Барселонете су Марко Петковић и Немања Убовић.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

ВК Про Реко

ВК Про Реко (итал. Associazione Sportiva Pro Recco) је ватерполо клуб из Река, Италија. Основан је 1913. под именом Rari Nantes Enotria, а тренутно се такмичи у Серији А Италије.

Клуб наступа у Серији А од 1954. и освојио је 32 лигашке титуле (прву 1959, последњу 2018), 13 пута Куп Италије, осам пута Куп европских шампиона, шест пута Суперкуп Европе и једну титулу у Јадранској лиги. Про Реко је једини италијански тим који је освојио „гренд слем“ у ватерполу (првенство Италије, куп Италије, Куп европских шампиона и Суперкуп Европе) и то два пута (2006/07. и 2007/08).

ВК Црвена звезда

Ватерполо клуб Црвена звезда је ватерполо клуб из Београда, Србије и део СД Црвена звезда. Интересантно је да је Црвена звезда једини клуб који је три узастопне сезоне, 1985-1987, играо и Прву и Другу савезну лигу. За освајање медаља на Олимпијским играма, Светским и Европским шампионатима 28 бивших играча Ватерполо клуба Црвена звезда добило је доживотно звање Заслужног спортисте.

Ватерполо репрезентација Србије

Ватерполо репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у ватерполу. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.

Ватерполисти Србије су учествовали у свим југословенским репрезентацијама од 1932. до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Играло се под разним именима:

1932—1940. Краљевина Југославија

1945—1991. СФР Југославија

1992—2003. СР Југославија

2003—2006. Србија и Црна Гора

Од 2006. СрбијаВатерполо репрезентација Србије је науспешнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих рачунајући сва такмичењима. ФИНА и ЛЕН сматрају репрезентацију Србије наследницом резултата и успеха репрезентација СФР Југославије и Србије и Црне Горе., те је Србија са пет титула Светског првака најтрофејнија репрезентација у овом такмичењу, док се у билансу за Европско првенство и Олимпијски ватерполо турнир на листи медаља, налази на другом месту иза Мађарске репрезентације.

Свој први званични меч репрезентација је одиграла на Европском првенству 1927. године које је одржано у Италији против Белгије и поражена је резултатом 7:1.

Репрезентација држи и рекорд у најубедљивијој победи у мушкој конкуренцији пошто је на Универзијади у Јапану 1985.године савладана Гватемала са 62:0.

Такође, финале Европског првенства 2016.године, које је одржано у Београду, оборило је рекорд по посећености. Финале овог првенства између Србије и Хрватске пратило је 11 000 гледалаца у Београдској арениНајефикаснији стрелац у историји репрезентације је Александар Шапић са 981. постигнутим голом, док је рекордер по броју наступа за државни тим Дејан Савић са 444 одигране утакмице.

Ватерполисти Србије због своје атрактивности у игри, имају надимак "Делфини".

Олимпијски комитет Србије, СЦГ и Југославије је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу десет пута, 2001. године, у периоду од 2003. до 2009. и 2012.

Виктор Рашовић

Виктор Рашовић (Београд, 13. август 1993) је српски ватерполиста. Тренутно је члан ВК Солнока.

Дебитовао је за репрезентацију Србије 27. марта 2013. у победи над Шпанијом у оквиру Светске лиге.

Вукова награда

Вукову награду од 1964. године додељује Културно-просветна заједница Србије за „нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору“. Награда се састоји од дипломе, плакете и новчаног износа.

Награда је 22. фебруара 2008. додељена 44. пут, за 2007. годину. Добитници су били музички уметник Урош Дојчиновић, драмска уметница Рада Ђуричин, редитељ и писац Петар Зец, психијатар и књижевник академик Владета Јеротић, балетски уметник Константин Костјуков, композитор Рајко Максимовић, академски сликар графичар Добрило Николић, књижевник Слободан Павићевић, књижевник и драматург Радомир Путник и књижевник академик Љубомир Симовић. Изузетну Вукову награду добио је академик Мирослав Пантић.

Награда је фебруара 2009. додељена 45. пут, за 2008. годину. Добитници су били Академија уметности у Београду, Драгослав Павле Аксентијевић, екипа емисије Заборављени умови Србије - РТС, Ђорђе Малавразић, мати Февронија, Милосав Буца Мирковић, Душан Радић, Слободан Ракитић, Сава Стојков и Миодраг Ћупић. Изузетна Вукова награда додељена је Универзитету у Београду.

Награда је 18. фебруара 2010. додељена 46. пут, за 2009. годину. Добитници су били Ансамбл Ренесанс, глумац Радош Бајић, историчар Жарко Димић, организатори манифестације Драгачевски сабор трубача, књижевници Љубиша Ђидић, Драган Лакићевић и Љиљана Хабјановић Ђуровић, вајарка Олга Јеврић, научник Ненад Љубинковић и Универзитет Мегатренд.

Награда је 10. фебруара 2011. додељена 47. пут, за 2010. годину. Добитници су били песник из Врбаса Благоје Баковић, сликар Владимир Величковић, композитор Иван Јевтић, уметнички фотограф из Врбаса Рајко Каришић, професор Универзитета уметности у Београду др Љиљана Мркић Поповић, диригент Милован Панчић, историчар Чедомир Попов, публициста др Слободан Ристановић, театролог Јован Ћирилов и Кућа Ђуре Јакшића у Београду.

Награда је фебруара 2012. додељена 48. пут, за 2011. годину. Добитници су били Задужбина Доситеј Обрадовић, Синиша Ковачевић, Негосава Нена Кунијевић, Предраг Бајо Луковић, Радован Бели Марковић, Милисав Миленковић, Душан Миловановић, Петар Сарић, Гојко Тешић и Милош Шобајић. Изузетна Вукова награда за 2011. годину додељена је Уметничкој ливници „Вождовац“ браће Јеремић.

Награда је 26. децембра 2012. додељена 49. пут, за 2012. годину. Добитници су били Марија Бишоф, издавачка кућа „Православна реч“ из Новог Сада, Бојан Јовановић, Славица Михаиловић, основна школа „Лазар Саватић“ из Земуна, Угљеша Рајчевић, Селимир Радуловић, Драгана Типсаревић, Момчило Моша Тодоровић и Миладин Шеварлић. Изузетна Вукова награда је додељена Манојлу Вукотићу, Рашку Јовановићу и Ђорђу Кадијевићу.

Награда је 9. децембра 2013. додељена 50. пут, за 2013. годину. Добитници су били писци Радомир Андрић, Коста Димитријевић, Гроздана Комадинић и Мошо Одаловић, сликари Момчило Антоновић, Владан Радовановић, драмски уметник Соња Јауковић, протојереј ставрофор Сава Б. Јовић, виолиниста мр Драгутин Богосављевић и историчар Салих Селимовић. Изузетне Вукове награде добили су Карловачка гимназија и писци Лаза Лазић и Лаза Чурчић. О овим признањима одлучивао је жири у саставу Светислав Божић (председник), Милован Витезовић, Жарко Димић, Бора Дугић, Рада Ђуричин, Драган Мраовић, Љубивоје Ршумовић, др Дарко Танасковић и Радован Мића Трнавац.

Награда је 13. фебруара 2015. додељена 51. пут, за 2014. годину. Добитници су били виолиниста Јован Колунџија, књижевници Србољуб Игњатовић и Драган Станић, етнолог Босиљка Росић, редитељ Славенко Салетовић, етномузиколог Нице Фрациле, издавач Жарко Чигоја, народни гуслар Бошко Вујачић и основна школа „Краљ Милутин“ из Грачанице. Изузетне Вукове награде добили су архитекта Михајло Митровић, филолог Дарко Танасковић и компанија „Мона“.

Награда је 8. фебруара 2016. додељена 52. пут, за 2015. годину. Добитници су били редитељ проф. др Предраг Бајчетић из Београда, књижевник Јанко Вујиновић (Београд), новинар, публициста и писац Борко Гвозденовић, књижевник проф. др Драгутин Ђукић (Чачак), Српски културни центар „Свети Сава“ (Суботица), диригент проф. Бојан Суђић (Београд), књижевник Мирослав Тохољ (Београд), академски сликар Радован Мића Трнавац (Београд), публициста и посленик културе проф. Драгослав Ћетковић (Београд) и новинар, публицист Миомир Филиповић (Сремска Митровица). Изузетне Вукове награде добили су књижевник, академик Матија Бећковић, оперска уметница мр Јадранка Јовановић и Гимназија у Крушевцу.

Награда је 8. фебруара 2017. додељена 53. пут, за 2016. годину. Добитници су били композитор и музички педагог Мирољуб Аранђеловић Расински, теолог Драган Вукић, ОШ „Браћа Аксић” у Липљану, диригент мр Ђорђе Павловић, историчар уметности и директор Народног музеја у Чачку Делфина Рајић, молекуларни биолог проф. др Елизабета Ристановић, културни посленик и председник општине Александровац др Југослав Д. Стајковац, драмска уметница Љиљана Стјепановић, ликовна уметница Загорка Стојановић и драмски писац Миладин Шеварлић. Изузетну Вукову награду добили су Гимназија „Вељко Петровић” у Сомбору, књижевник и научник др Миодраг Матицки и Народно позориште Ужице, док је Повеља за активности на очувању културног и националног идентитета српског народа у Црној Гори припала Српском националном савјету Црне Горе.

Награда је 6. фебруара 2018. додељена 54. пут, за 2017. годину. Добитници су сликар Драган Бартула (Лозница), привредник и мецена културе Бранислав Баћовић (Београд), директору Народног музеја у Ужицу Никола Гогић, Дечији културни центар у Београду, музејски саветники Драган Драшковић (Краљево), директор Градске библиотеке Новог Сада Драган Којић, сликар и графичар Боривој Попржан (Нови Сад), управник Народног позоришта у Београду, диригент Дејан Савић, књижевник Јовиша М. Славковић (Гуча) и новинар РТС-а Бранко Станковић (Београд). Изузетне Вукове награде за 2017. добили су Богословија Светог Кирила и Методија (Призрен), Галерија Матице српске (Нови Сад) и оперска дива Милка Стојановић.

Награда је додељена 55. пут, за 2018. годину. Добитници су: народни уметник Предраг Живковић Тозовац, филмски уметник Божидар Зечевић, привредник и мецена културе Милутин Игњатовић, музички уметник проф. Смиљка Исаковић, вајар и сликар мр Лепосава Милошевић Сибиновић, вајар, сликар, графички дизајнер Мирко Мркић Острошки, Народна библиотека „Ресавска школа” из Деспотовца, драмски писац и редитељ Братислав Петковић, „Политикин забавник”, професор Филолошког факултета др Бошко Сувајџић. Добитници Изузетне Вукове награде су: књижевник Перо Зубац, Митровачка гимназија (Сремска Митровица) и Пољопривредна школа са Домом ученика „Соња Маринковић” (Пожаревац).

Дејан Савић (диригент)

Дејан Савић (Београд, 1957) је истакнути српски уметник. Дипломирао је дириговање на Факултету музичке уметности у Београду, а звање магистра дириговања стекао је на Академији уметности у Новом Саду.

Диригент

Диригент је музички предводник ансамбла као што су хор, оркестар, камерни оркестар и слично.

Куп Милан Цига Васојевић 2018.

Куп Милан Цига Васојевић је 2018. одржан по дванаести пут као национални кошаркашки куп Србије. Домаћин завршног турнира била је Бања Ковиљача 16. и 17. марта 2018. године.

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Народно позориште у Београду

Народно позориште у Београду је позориште у Београду које се налази на Тргу републике, на углу Васине и Француске улице, у самом центру града. Основано је 1868. године, а у садашњу зграду, на месту тадашње Стамбол капије, уселило се 1869. године. У оквиру њега функционишу уметничке јединице Опера, Балет и Драма, а представе се одигравају на Великој сцени и Сцени „Раша Плаовић”. Данас представља једну од најрепрезентативнијих и најзначајнијих културних институција Србије.

Сава Ранђеловић

Сава Ранђеловић (Ниш, 17. јул 1993) је српски ватерполиста. Тренутно је члан италијанске Бреше. Са јуниорском репрезентацијом Србије освојио је сребрну медаљу на Европском јуниорском првенству у ватерполу 2012. у Канеу. На Олимпијским играма у Рију 2016. са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу.

Сава Ранђеловић је ватерполо почео да тренира у Нишу са седам година. После десет година проведених у овом клубу, прешао је у кикиндски ЖАК. После једне сезоне прешао је у Црвену звезду, с којом је освојио титулу првака Европе. Од лета 2015. игра за италијанску Брешу.

Савић

Савић може да се односи на:

Савић (презиме), српско презимеили

Вујадин Савић

Дејан Савић

Душан Савић

Зоран Савић

Павле Савић

Соња Савић

Марина Рајевић Савић

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Страхиња Рашовић

Страхиња Рашовић (Београд, 9. март 1992) је српски ватерполиста. Тренутно је члан Црвене звезде.

Дебитовао је за репрезентацију Србије 27. марта 2013. у победи над Шпанијом у оквиру Светске лиге.

Достигнућа Дејана Савића
Репрезентација

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.