Дефицит

Дефицит је разлика у трошковима у односу на приходе током буџетског периода.

Литература

  • Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Ibi deficit orbis

Ibi deficit orbis лат. (изговор: иби дефицит орбис). Ту се завршава свијет; овдје је крај свијета.

Амерички долар

Долар је средство плаћања, обрачуна и размене у САД. Такође је распрострањен као резервна валута у неким другим земљама у свету. Тренутно издавање долара контролишу америчке Федералне резерве. Симбол који је најчешће у употреби за амерички долар је знак долара ($). ISO 4217 код за амерички долар је USD; амерички долар је такође означен као US $ од стране Међународног монетарног фонда. Амерички долар се састоји од 100 центи.У 1995. години у употреби је било преко 380 милијарди америчких долара широм света, од тога двије трећине ван Сједињених Држава, а од априла 2004. године готово 700 милијарди долара је у оптицају и то још увек две трећине ван Америке. Сједињене Државе су једна од неколико земаља које користе назив долар за своју валуту. Неколико земаља користе амерички долар као своју званичну валуту, а у многима се долар употребљава као дозвољено средство плаћања. Американци често користе и реч бак (buck) за долар. Овај термин је настао приликом трговине кожама у колонијално доба.

Амнезија

Амнезија је губитак памћења одређеног временског раздобља или одређених догађаја. Најчешће се јавља као посљедица трауме мозга или патолошких промјена у неким можданим подручјима, али може се јавити и као посљедица претераног узимања психоактивних средстава или интензивног неугодног чувства (нпр. стрес). Може бити привремена или трајна. Органски узроковане амнезије обично доводе до заборављања свега што се у одређеном раздобљу збило, док психогено условљене амнезије доводе до немогућности сјећања само неких догађаја.

Још један вид амнезије је немогућност замишљања будућности. Скорашња проучавања америчке Националне академије наука показала су да људи са оштећеним хипокампусом, који болују од амнезије, не могу да замисле будуће догађаје. То се дешава из разлога што се људи, када замишљају будуће догађаје, користе својим претходним искусвом да би исконструисали потенцијалне будуће догађаје. На примјер, људи који покушавају да замисле шта ће вечерас да се дешава на забави припомажу се својим претходним искуствима на забавама да би што боље исконструисали шта ће се отприлике дешавати на овој.

Једно од могућих објашњења настанка феномена амнезије је да је у питању дефицит у процесу консолидације. Консолидација је процес помоћу којег се тренутне промене у активности мозга преводе у перманентне структурне промене мозга, нпр. формирање нових неуралних синапси.

На први поглед консолидациона теорија боље објашњава процес формирања нове меморије него ретроградни поремећај меморије. С друге стране ова теорија претпоставља да је консолидација процес који траје и више година тако да меморија која се односи на догађаје непосредно пре амнезије није у потпуности консолидована и подложна је губљењу. Ипак, неке особе са амнезијом су способне да уче што говори да се теорија консолидације односи само на неке врсте информација.

Атом

Атом је најмања јединица материје која дефинише хемијске елементе. Материја у чврстом, течном, гасовитом стању, или у облику плазме се састоји од неутралних или јонизованих атома. Атоми су веома мали: величина атома се мери у пикометрима — билионитим деловима (10−12) метра.

Сваки атом се састоји од језгра и једног или више електрона који круже око нуклеуса. Нуклеус се састоји од једног или више протона и типично сличног броја неутрона (водоник-1 нема неутрона). Протони и неутрони се називају нуклеонима. Преко 99,94% атомске масе је у језгру. Протони имају позитивно електрично наелектрисање, електрони имају негативно електрично наелектрисање, а неутрони нису наелектрисани. Ако је број протона и електрона једнак, тај атом је електрично неутралан. Ако атом има вишак или мањак електрона у односу на протоне, онда он има свеукупно позитивно или негативно наелектрисање, и назива се јон.

Електроне атома привлаче протони атомског нуклеуса посредством електромагнетне силе. Протони и неутрони у нуклеусу се међусобно привлаче дејством различитих сила, нуклеарних сила, које су обично јаче од електромагнетне силе међусобног одбијања позитивно наелектрисаних протона. Под одређеним околностима одбијајућа електромагнетна сила постаје јача од нуклеарне силе, и нуклеони могу да буду избачени из језгра, остављајући иза себе различити елемент: нуклеарно распадање доводи до нуклеарне трансмутације.

Број протона у језгру дефинише којем хемијском елементу атом припада: на пример, сви атоми бакра садрже 29 протона. Број неутрона дефинише изотоп елемента. Број електрона утиче на магнетна својства атома. Атоми се могу везати за један или више других атома путем хемијских веза чиме се формирају хемијска једињења као што су молекули. Способност атома да се асоцира и дисоцира је одговорна за већину физичких промена приметних у природи, и тема је науке хемије.

Нису све масе у свемиру састављене од атома. Тамна материја се састоји од не само материје, већ и од честица које су тренутно непознатог типа. Такође, класична Њутнова физика не објашњава многе од особина и понашања атома и субатомиских честица: поље квантне механике је развијено ради тога.

Бахреин

Бахреин (арап. ‏البحرين‎‎), или службено Краљевина Бахреин (арап. ‏مملكة البحرين‎‎) је мала острвска држава која се налази у Персијском заливу . Бахреин је и по броју становника и по величини територије најмања арапска држава. Саудијска Арабија се налази западно од острва, и повезана је са Бахреином ауто-путем Краљ Фад (пуштен за промет саобраћаја 25. новембра 1986. године). Ка југу Персијског залива налази се Катар. У плану је изградња моста пријатељства Катар-Бахреин, који ће бити најдужи мост на свету и повезаће Катар и Бахреин.

Буркина Фасо

Буркина Фасо (франц. Burkina Faso) (понекад насловљена само као Буркина) је континентална држава у западној Африци. Она има површину од 274.200 km2 (105.900 sq mi) и граничи се са шест земаља: Малијем северу, Нигером на истоку, Бенином на југоистоку, Ганом и Тогом на југоистоку и Обалом Слоноваче на југозападу. Раније се звала Горња Волта, а садашњи назив добила је 4. августа 1984. године. Према процени Уједињених нација из јулу 2018. ова земља је имала 19.751.651 становника. Буркина Фасо je франкофонска земља, тако да је франсуски званични језик владе и привреде. Око 40% популације говори Моси језик. Престоница земље је Уагадугу.

Република Горња Волта је успостављена 11. децембра 1958. године као самоуправна колонија у оквиру Француске заједнице, а 5. августа 1960. је стекла потпуну независност, са Морисом Јамеогом као председником. Након протеста студената и синдиката, Јамеога је изгубио власт у државном удару из 1966. године, предвођеном Сангулом Ламизаном, који је постао председник. Његова владавина се подударала са Сахелском сушом и глађу, и суочен с проблемима утицаја традиционално моћних синдиката у земљи, он је био смењен у државном удару из 1980. године, који је предводио Саје Зербо. Поново суочавајући се са отпорима синдиката, Зербова влада је оборена у државном удару из 1982. године, који је предводио Жан-Батист Уедраого. Вођа љевичарске фракције Уедраогове владе, Тома Санкара, постао је премијер, али је нешто касније завршио у затвору. Напори да се он ослободи довели су до поновног државног удара из 1983. године, након чега је он постао председник. Санкара је преименовао земљу у Буркина Фасо и покренуо је амбициозни социо-економски програм који је укључивао националну кампању за остваривање писмености, аграрну реформу на селу, конструкцију железнице и путева, и успоставио законске регулација зе спречавање женског гениталног сакаћења, присилних бракова и полигамије. Санкара је збачен са власти и убијен у државном удару из 1987. године који је предводио Блез Компаоре. Погоршани односи са бившим колонизатором Француском и савезником Обалом Слоноваче били су наведени као разлог за државни удар.

Године 1987, Блез Компаоре је постао председник и након једног наводног покушаја државног удара из 1989. године, он је поново изабран 1991. и 1998. године. Изборе је бојкотовала опозиција и имали су веома мали одзив. То је био случај и са изборима из 2005. године. Он је остао шеф државе све док није био збачен са власти путем општег омладинског преврата 31. октобра 2014, након чега је прогнан у Обалу Слоноваче. Мишел Кафандо је затим постао прелазни председник земље. Дана 16. септембра 2015. је дошло до војног државног удара против Кафандове владе, који је спровео Пук председничког обезбеђења, бивша Компаорева председничка гарда. Дана 24. септембра 2015, под притиском Афричке уније, ECOWAS и оружаних снага, војна хунта је пристала да преда власт, и Мишел Кафандо је поново постављен за привременог председника. На општим изборима одржаним 29. новембра 2015, Рок Марк Кристијан Каборе је однео победу у првом кругу са 53,5% гласова и положио је заклетву као председник 29. децембра 2015.Године 2018 ЦИА Светска чињенична књига даје овај преглед проблема са којима се суочава Буркина Фасо. „Земља је доживела терористичке нападе у свом главном граду 2016, 2017. и 2018. године и наставља да мобилизује ресурсе за борбу против терористичких претњи”. Године 2018. неколико влада је упозорило своје грађане да не путују у северни део ове земље и у неколико провинција у источном региону. ЦИА извештај исто тако новоди да „висок раст популације у Буркини Фасо, понављајуће суше, свеприсутна и трајна несигурност снабдевања храном и ограничени природни ресурси резултирају лошим економским проспектима за већину њених грађана.” Извештај је оптимистичан у неким аспектима, посебно у погледу активности које се спроводе уз помоћ Међународног монетарног фонда. „Нови трогодишњи ИМФ програм (2018—2020), одобрен 2018. године, омогућиће влади да умањи буџетски дефицит и очува критичну потрошњу на друштевене услуге и приоритетне јавне инвестиције.”

Велика криза

Велика криза (позната још као и Велика депресија) је глобални економски крах који је почео 1928. године и трајао до 1939. Сматра се за најдужи и најоштрији суноврат индустријализованог Западног света до велике рецесије.

Почетак Велике кризе се узима 29. октобар 1929. године, дан познат као Црни уторак, када је дошло до пада берзе у Сједињеним Државама, што је резултовало драстичним падом производње роба и услуга, драматичним растом незапослености и акутном дефлацијом. Због културно-социолошких последица овог догађаја, које су биле најизраженије у САД, Велика депресија се налази на другом месту на листи по разорном утицају на друштво, одмах иза Грађанског рата.

Почетак и снага Велике депресије разликују се међу државама. Депресија је посебно била тешка и дуга у САД и државама Европе, мање у Јапану и већем делу Латинске Америке. Постоји више фактора који су утицали на настанак Велике кризе, а највжнији узроци су, између осталог, пад агрегатне тражње, финансијска паника и јуриш на банке и несинхронизоване економске политике националних влада.

Златни стандард, који је блиско повезивао све државе света у мрежу фиксних девизних курсева, играо је кључну улогу у трансмисији америчког економског суноврата ка другим земљама. Опоравак од Велике депресије је у великој мери подстакнут одбацивањем златног стандарда и политиком фискалне и монетарне експанзије, премда монетарна политика у то време још није била у потпуности детерминисана. У условима златног стандарда, ове политике не би биле могуће. Велика депресија довела је до фундаменталних промена економских институција, а кључну улогу у економској теорији и политици је одиграо Џон Мејнард Кејнс, који је поред успостављања макропривреде и доктрине фискалне експанзије, остао упамћен по изјави: „Дуг рок не постоји. На дуги рок сви смо мртви.“

Влажност

Влажност ваздуха представља количину водене паре у атмосфери и један од најважнијих климатских елемената. Од њене количине директно зависи појава падавина. Водена пара у атмосфери ефикасно апсорбује дуготаласно зрачење Сунца. Ваздух који садржи највећу могућу количину паре сматра се засићеним, ако пак дође до расхлађивања истог, он ће постати презасићен и настаће кондензација. Прелазак водене паре у течно стање, при одређеној температури назива се росна тачка.

Гаел Гарсија Бернал

Гаел Гарсија Бернал (шп. Gael García Bernal; Гвадалахара, 30. новембар 1978) је мексички глумац. Гаел потиче из глумачке породице и своје прве кораке у глумачком занату дао је у позоришту. Са 11 година учествовао је у својој првој теленовели, Деда и ја (шп. Abuelo y yo).

Преселио се у Лондон где је студирао глуму. Кад се вратио у Мексико, глумио је у краткометражним филмовима. Његов први филм је Пасји живот (шп. Amores Perros), снимљен 2000. године. Филм је доживео огроман успех и била је номинована за Оскара у категорији за најбољи инострани филм.

Године 2001. снимио је И ја теби кеву (шп. Y tu mamá también), филм који је изузетно еротски набијен, и који је био номинован у категорији за најбољи сценарио.

Године (2004). Снима Рудо и Курси (Rudo y Cursi), комично-трагичну причу о фудбалу и корупцији у Мексику.

Године 2002. добија главну улогу у филму Злочин оца Амара (шп. El crimen del padre Amaro), који је такође био номинован за Оскара у категорији за најбољи инострани филм.

Године 2004. остварује запажене улоге у два филма, Дневник мотоциклисте (шп. Diarios de motocicleta), у режији Бразилца Валтера Салеса (порт. Walter Salles) и Лоше васпитање (шп. La mala educación), Шпанца Педра Алмодовара (шп. Pedro Almodóvar).

Године 2006. добија улогу у филму Вавилон. Тренутно ради на свом редитељском првенцу Дефицит (шп. Déficit).

Гликоген

Гликоген је полисахарид и полимер глукозе који представља примарну складишну форму угљених хидрата код кичмењака. Настаје првенствено у јетри и мишићима, мада готово све телесне ћелије имају способност складиштења мањих количина гликогена. Депои гликогена у јетри представљају резерве глукозе које се, у случају пада концентрације глукозе у крви, веома брзо могу мобилисати и тај пад компензовати. Гликоген депонован у мишићима представља извор енергије током интензивних физичких напора, при чему ослобођена глукоза никада не прелази у крвоток. Иако далеко мање заступљене од резерви липида, резерве гликогена су веома важне и у енергетски суфицитарним стањима, при повећаним концентрацијама глукозе, прве се попуњавају.

Дејан Матић (музичар)

Дејан Матић (Бихаћ, 26. април 1978) српски је певач фолк музике, пореклом из Дрвара. Брат је певача Саше Матића.

Евро

Евро (симбол: €, међународна ознака: EUR, шифра валуте: 978) је званична валута Економске и монетарне уније Европске уније и јединствена валута око 300 милиона грађана 19 земаља Уније:

које чине Еврозону. Ову валуту исто тако званично користе институтиције Европске уније и четири друге Европске земље, као и унилатерално две друге, те је консеквентно дневно користи око 337 милиона Европљана. (ажурирано: 2015. г.) Изван Европе, бројне прекоморске територије ЕУ земања такође користе евро као своју валуту.

Додатно, 210 милиона људи широм света (по подацима из 2013.) користи валуте везане за евро. Евро је друга највећа резервна валута као и друга највише кориштена валута након америчког долара. (Ажурирано: јануар 2017. г.) Са више од €1.109.000.000.000 у циркулацији, евро има једну од највиших комбинованих вредности новчаница и кованица на свету, у ком погледу је премашио амерички долар.Име евро је званично прихваћено 16. децембра 1995. у Мадриду. Евро је уведен у светско финансијско тржиште као рачуноводствена валута 1. јануара 1999, замењујући бившу Европску валутну јединицу (ECU) са односом од 1:1 (US $1.1743). Физичке новчанице и кованице евра су ушле у циркулацију 1. јануара 2002, чинећи га валутом у свакодневној употреби својих оригиналних држава чланица, а до маја 2002. евро је у потпуности заменио бивше валуте. Мада је вредност евра накнадно знатно опала до 0,8252 америчких долара током две године (26. октобар 2000), он у продаји вредео више од америчког долара од краја 2002, а врхунац је достигао са 1,6038 америчких долара дана 18. јула 2008. Од позног дела 2009. године, евро је утонуо у европску дужничку кризу, што је довело до креирања Европског фонда за финансијску стабилност као и других реформи у циљу стабилизације валуте. Јула 2012, евро је пао испод 1,21, америчких долара први пут у две године, услед забринутости око грчког дуга и шпанског проблематичног банкарског сектора. Јуна 2017, евро-долар курс износи ~ US$1,13.Економски и монетарни савез (EMU) најзначајнији је вид новчане реорганизације у Европи од доба Римског царства. Иако се увођење Евра може сматрати једноставно начином усавршавања Заједничког ввропског тржиштва и подржавања слободне трговину међу чланова Еврозоне, Евро је такође значајан део Европског пројекта за политичку интеграцију. Евром управља Европски систем централних банака (ESCB), који се састоји од Европске централне банке (ECB) и Еврозонских централних банака које управљају у државама. ECB, која је смештена у Франкфурту на Мајни у Немачкој, има искључиву моћ да успостави новчану политику; остали ESCB чланови учествују у штампању, ковању, и расподели новчаница и кованица, и деловању Еврозонског систему исплате.

Инфлација у 2009. је износила -0,1%.

Мегалобластна анемија

Мегалобластна анемија је облик анемије који настаје услед поремећаја синтезе ДНК у матичним ћелијама косне сржи.У највећем броју случајева (95%) мегалобластна анемија настаје услед недостатка витамина Б12 или фолне киселине, а у само 5% случајева због наследног или стеченог поремећаја у синтези ДНК. Како при дефициту ових витамина није смањена синтеза РНК, па стога ни хемоглобина, сазревање цитоплазме се одвија нормално. С друге стране, сазревање једра је успорено, а то утиче на способност ћелија за деобу и пролиферацију.

Као последица настају мегалобласти (уместо уобичајених еритробласта), а од њих мегалоцити који доспевају у периферну крв. Велики број мегалобласта и мегалоцита се распада још у косној сржи, а скраћен је и животни век еритроцита у крвотоку. Овај феномен изазива хиперплазију еритроцитне лозе, али она ипак не успева да компензује појачану разградњу ових ћелија, што доводи до анемије.

Најчешћи облик мегалобластне анемије је пернициозна анемија, која настаје услед дефицита витамина Б12. Она је последица нестварања унутрашњег фактора у слузокожи желуца, потребног за апсорбовање витамина Б12 у терминалном делу илеума. Нестварање унутрашњег фактора је последица атрофије слузнице желуца, која је условљена аутоимуним процесима. Постоје и други облици мегалобластне анемије, а један од њих је и еритролеукемија.

Дефицит витамина Б12 је веома редак, јер се довољне количине уносе путем хране (осим код стриктних вегетаријанаца). Дефицит фолне киселине је нешто чешћи, због великих дневних потреба (око 50μг) а малих резерви истог у организму (5-10мг). Недостатак ових витамина изазива и друге поремећаје, као нпр. атрофију епителних ћелија у гастро-интестиналном тракту, неуролошка оштећења и сл.

Облици мегалобластних анемија који настају због урођених или стечених поремећаја у синтези ДНК су: оротска ацидурија, Lesch-Nihan-ов синдром и др. Такође, болест се јавља и као компликација при давању многих хемиотерапијских средстава при лечењу леукемија и тумора.

Привреда Србије

Привреда Србије је модерна и прати модел слободног тржишта. Највећи сектор српске привреде Републике Србије је сектор услуга/терцијални сектор, који обухвата укупно 63,8% БДП. Потом следи индустријски сектор (23,5% БДП) и пољопривредни сектор (12,7% БДП). Крајем 80-их година, на почетку економске транзиције из планске привреде у тржишну, Србија је имала повољну позицију у односу на регион. Та позиција је изгубљена због економских санкција од 1992. до 1995. годиине (које су, између осталог, резултовале и у обарању рекорда хиперинфлације), као и због НАТО бомбардовања 1999. године.

Након доласка Војислава Коштунице на власт 2000. године, држава Србија уводи нове законе за лакшу приватизацију привреде, и од тада следи експоненцијални економски раст базиран на продаји компанија, са највећим растом између 2006. и 2008. Номинални БДП по глави становника је скочио са $1,160 у 2000. години на $6,158 у 2011. години. Процењује се да је номинални БДП Србије у 2010. години износио $43,6 милијарди. БДП ППП за 2010. износи $80,6 милијарди, односно $10,897 по глави становника. У 2010. години, Србија је имала готово највећи економски раст од свих земаља у региону, који је износи 1,9% (реални раст). Тренутни велики економски проблеми Србије су висока стопа незапослености (11,9%, подаци из септембра 2018.) као и високи спољнотрговински дефицит, ($6,9 милијарди). Трговински дефицит се драстично смањио у односу на 2008. годину када је достигао готово $12 милијарди. Такође, покривеност увоза извозом је умногоме повећана са 32% 2004. година на чак 58,5% 2010.

Последњих година, Србија је била сведок инвестиција великих страних фирми. Просечан реални раст у последњих 10 година је 4,45%. Србија има релативно мали удео државне администрације у односу на остале земље европе као део БДП: свега 20,6%. Приватна потрошња износи 74,3% БДП а инвестиције 28,6%.

Током светске финансијске кризе 2008. и 2009. године, влада председника Владе Мирка Цветковића повукла је низ потеза за које неки аналитичари тврде да су спасили земљу и банкарски систем од економског краха. На пример, повећана је државна гаранција за све улоге у банкама на 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем, а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога.

Психопатологија интелигенције

Психопатологија интелигенције се може поделити у две велике групе према томе да ли се ради о урођеном или рано стеченом дефекту интелигенције или о губитку интелигенције која је била правилно развијена. Реч је дакле о менталним ретадацијама (олигофренијама), односно деменцијама.

Постоје многобројне дефиниције психологије, по Србољубу Стојиљковићу она представља општу способност појединца да своје мишљење употреби за нове захтеве, тј., општа духовна способност прилагођавања новим задацима и условима живота.Интелигенција се развија највише у најранијим узрастима, под значајним је утицајем наслеђа и одгоја у раној доби и расте све до периода адолесценције 16-18год., када достиже свој врхунац. Интелигенција се мери стандардизованим психолошким тестовима, а њена вредност се означава IQ количником. Битан предуслов нормалног функционисања интелигенције је очуваност и осталих менталних функција (свест, памћење, схватање, пажња и сл.).

Република Косово

Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са НАТО пактом и Еулексом, има дефакто власт над већином КиМ, док је Северно Косово, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.Према резолуцији 1244 Савета безбедности ОУН цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Организације уједињених нација у оквиру српске суверене територије.

Мада је Републику Косово признала већина чланица ОУН, она није члан многих међународних организација. Према извештајима међународних организација, владавина закона на Косову је у лошем стању, па је присутна трговина људима, шверц дроге (до 40% хероина целе Европе), као и трговина људским органима (за време рата од заробљених Срба и након рата од оних који су их продавали).

Смуђ

Смуђ (лат. Sander lucioperca) је слатководна риба из фамилије гргеча Percidae.

Текући рачун

Овај чланак говори о макроекономском текућем рачуну. За дневне банковне рачуне погледајте Текући рачун (банкарство).

У економији, текући рачун земље је једна од две компоненте њеног платног биланса, друга је рачун капитала (такође познат као финансијски рачун). Текући рачун се састоји од трговинског биланса, нето примарне добити или текућег рачуна платног биланса (зараде од страних инвестиција умањених за плаћања страним инвеститорима) и нето новчаних трансфера, који су постојали у одређеном временском периоду. Биланс текућег рачуна је једно од два главна мерила спољне трговине земље (друго је нето одлив капитала). Суфицит текућег рачуна показује да је вредност нето стране активе (актива минус обавезе) повећана током одређеног периода, а дефицит указује на то да је смањена. Обрачун подразумева и државна и приватна плаћања. С обзиром на то да се роба и услуге начелно троше у текућем периоду, назива се текући рачун.

Тржиште новца

Тржиште новца (енгл. Money Market) је део финансијског тржишта, место сусретања понуде и тражње за различитим облицима краткорочне финансијске активе, односно активе чији је рок доспећа краћи од једне године.

На овом тржишту се обављају трансакције са:

жиралним новцем

узимање и давање краткорочних кредита

есконтни послови

ломбардни послови и

послови са краткорочним хартијама од вредности.Тржиште новца врши монетарну функцију, јер оно представља инструментални оквир у коме се уравнотежује и коригује потреба економских субјеката за новцем, и тиме одржавају своју ликвидност и солвентност.

Главни учесници на тржишту новца су:

држава, која обезбеђује средства за финансирање дефицита у јавним финансијама, без инфлаторних последица. Она деује преко министарства финансија и централне банке. Министарство финансија емитује краткорочне хартија од вредности (обвезнице и записе), којима држава покрива тренутни дефицит у финансирању, до приспећа нових фискалних прихода. Централна банка, као врховна монетарна институција, је најутицајнији учесник на тржишту новца. Она регулише количину новца у оптицају и спроводи монетарну политику. Када жели да повећа понуду новца, централна банка купује на тржишту хартије од вредности, чиме се повећава количина новца у оптицају. Ако жели да смањи количину новца у оптицају, централна банка продаје своје хартије од вредности.

пословне банке. Могу бити издавачи или купци краткорочних хартија од вредности које издају министарство финансија и централна банка.

финансијске институције (пензиони фондови, осигуравајућа друштва, инвестиционе компаније). Обично се јављају као купци (инвеститори).

друге финансијске организације, предузећа и индивидуални инвеститори. Предузећа могу могу бити купци, док познатија и већа предузећа, која стекну поверење инвеститора, такође могу издавати хартије од вредности.Постоје два сегмента тржишта новца и то су:

тржиште жиралног новца и

тржиште краткорочних хартија од вредности.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.