Дефакто

Дефакто (лат. de facto) је латински израз који значи „чињенично” или „у пракси”.[1] У правном речнику дефакто означава стање у пракси које може бити различито од правно прописаног дејуре (лат. de iure, који значи „заснован на закону”).[2]

Референце

  1. ^ „Изрази које би требало да знате” stranijezici.com
  2. ^ Део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада”, уз одобрење аутора.

Види још

Јужна Осетија

Јужна Осетија (осет. Хуссар Ирыстон; рус. Южная Осетия), службено Република Јужна Осетија (осет. Республикæ Хуссар Ирыстон; рус. Республика Южная Осетия) је дефакто независна држава на Кавказу, отцепљена од Грузије. Власти Јужне Осетије сматрају Јужну Осетију независном републиком, док је власти Грузије сматрају територијом у саставу Грузије. Јужну Осетију је као независну државу до сада признало пет суверених држава (Русија, Никарагва, Науру, Венецуела и Тувалу), док је међународне организације попут УН-а, ОЕБС-а, Европске уније, итд, сматрају делом Грузије.

Њу Делхи

Њу Делхи (хинди: नई दिल्ली, Naī Dillī) је главни град државе Индије. Према незваничним резултатима пописа 2011. у граду је живело 257.803 становника. Чини заједничку агломерацију с старим делом Делхија који се налази нешто северније и има 26.454.000 становника (стање: 2016). Налази се на административној територији главног града који је самостална управна јединица у индијској федерацији. Важно је управно седиште, индустријски град, саобаћајно чвориште и културни центар. Како Њу Делхи и град Делхи чине јединствену управну целину, оба града заједно Индијци најчешће зову једноставно Делхи.

Аман

Аман (арап. عمان) је главни град Јордана. Године 2015, имао је 4.007.526 становника у ширем градском подручју.

Берлински споразум (1878)

Берлински споразум је био коначни акт Берлинског конгреса (13. јун — 13. јул 1878) којим су Уједињено Краљевство, Аустроугарска, Француска, Њемачка, Италија, Русија и Турска под султаном Абдул Хамидом II изршиле ревизију Санстефанског споразума потписаног 3. марта исте године. Најзначајнији одредница споразума је одлука о судбини Кнежевине Бугарске успостављене Санстефанским споразумом, иако је сама Бугарска била искључена из учешћа у разговорима руским инсистирањем. У исто вријеме, непостојећа на мапама, Бугарска није била дио међунарног права, нити Бугари сами. Ово искључење је већ утврђена чињеница по Цариградској конференцији великих сила, која је одржана годину дана прије без икаквог учешћа Бугарске.

Споразум је формално признао независност дефакто суверених кнежевина Румуније, Србије и Црне Горе, заједно са аутономијом Бугарске, иако је она дефакто функционисала независно и била је подјељена на три дијела: Кнежевину Бугарску, аутономну покрајину Источну Румелију и Македонију, која је враћена Османлијама,У Источној Анатолији, Берлински споразум је потврдио руске добитке против Османског царства утврђених Санстфанским споразумом, иако су долина Елешкирт и град Догубајазит враћени Османлијама.

Деспот

Деспот (од грч. δεσπότης [despótēs] — „господар”) била је старија византијска дворска титула која је додјељивана синовима или зетовима владајућег цара, а првобитно је означавала престолонасљедника. Из Византијског царства се током средњег вијека проширила на Балканско полуострво, а додјељивана је и у државама које су биле под византијским утицајем, као што су Латинско царство, Бугарска, Србија и Трапезунд. То је довело до уздизања неколико кнежевина на ранг „деспотовине” које су постојале као независне државе или као зависна територија кнежева који су имали и титулу деспота, међу којима су најпознатије Епирска деспотовина, Морејска деспотовина и Српска деспотовина. Супруга деспота је била деспотица (од грч. δεσπότισσα).

У савременом значењу, ријеч је стекла другачије значење: деспотизам је облик владавине у коме један појединац влада са апсолутном влашћу. Сематичком промјеном термин је изједначен са термин тиранин, античком грчком ријечју која првобитно није имала негативно значење и латинском ријечју диктатор, владар који има потпуни ауторитет у Римској републици. У савременом говорном грчком језику, ријеч се често користи за епископе.

Дејуре

Дејуре (лат. de iure) је латински израз који значи „заснован на закону” и означава стање према важећем позитивном праву, често у контрасту са стварном ситуацијом дефакто (лат. de facto — „чињенично” или „у пракси”).

Кабул

Кабул (персијски:کابل - Kâb'l) је главни град Авганистана. Процењено је да има између 2 и 4 милиона становника. Кабул постоји више од 3500 година, а 1776. је постао престоница. Налази се у уској долини реке Кабул, високо у планинама близу Киберског пролаза. Повезан је са Таџикистаном преко тунела који пролази кроз планину Хиндукуш. Индустрија је слабо развијена због честих ратова од 1979. године. Градско становништво је мултинационално и чине га Авганистанци, Паштуни, Таџици и Хазари.

Марионетска држава

Марионетска држава је номинално суверена држава коју дефакто контролише нека страна сила. Израз се односи на владу коју контролише влада друге државе као што луткар контролише марионету. Марионетска држава се описује и као ентитет који споља гледано поседује све чиниоце независности али је у ствари само орган друге државе која га је успоставила и о чијем сателиту је реч.

Регент

Регент (од латинског regens, што значи „онај који влада“) је особа изабрана за шефа државе уместо монарха, због његове малолетности, одсутности или онеспособљености. Особа која врши дужности регента је дефакто владар суверенитета, али не и монарх.

Разлог за потребу регенства може бити и интеррегнум који настане по изумирању предвиђене наследне линије, те регент којег одреди парламент у том случају врши дужности шефа државе док се не изабере нови монарх из једне од споредних наследних линија. За регента се најчешће бирају чланови уже владареве породице или племићи вишег ранга.

Неки од регената:

Александар I Карађорђевић, српски и југословенски регент 1914—1921.

Павле Карађорђевић, југословенски регент 1934—1941.

Миклош Хорти, регент Мађарске за време Другог светског рата

Република Босна и Херцеговина

Република Босна и Херцеговина је назив бивше државе која је постојала за вријеме рата у Босни и Херцеговини. Све до 9. априла 1992. године за ову државу се званично користио стари назив Социјалистичка Република Босна и Херцеговина.Иако међународно призната у границама југословенске републике СР БиХ, она је дефакто постојала само на простору који је био под контролом Армије РБиХ. Од тог простора и територије Хрватске Републике Херцег-Босне Вашингтонским споразумом 1994. године је договорено формирање Федерације БиХ. Дејтонским споразумом Федерација БиХ постала је један од два ентитета Босне и Херцеговине.

Република Крим

Република Крим (рус. Республика Крым [Respublika Krym]; укр. Республіка Крим [Respublika Krym]; кт. Qırım Cumhuriyeti, Къырым Джумхуриети) је република у саставу Руске Федерације, која се налази на полуострву Крим. Део је Кримског федералног округа. До фебруара-марта 2014. године, подручје Крима је дефакто и дејуре било у саставу Украјине, а од тада је дефакто под контролом Русије, док је дејуре статус ове регије споран. Према руском гледишту, на полуострву Крим постоје Република Крим и град са федералним статусом Севастопољ. Украјина не признаје улазак Крима у састав Русије и сматра га делом своје територије, а према украјинском гледишту, територија Крима је политички подељена на Аутономну Републику Крим и град Севастопољ.

Дана 17. марта 2014. године, Врховни совјет Крима усвојио је резолуцију о независности од Украјине и обратио се Русији за пријем Републике Крим у састав Руске Федерације, да би 18. марта 2014. Република Крим ушла у састав Руске Федерације, на основу споразума који су потписали руски председник Владимир Путин и кримски лидери. Град Севастопољ је истог дана такође постао део Руске Федерације, као град са федералним статусом. Административни центар Републике Крим је град Симферопољ.

Површина Републике Крим је 26.081 km². Према подацима из 2013, на територији Републике Крим живи 1.967.119 становника, већином Руса.

Крим је био у саставу Русије, док га Никита Хрушчов није 19. фебруара 1954. одвојио од Руске СФСР и дао Украјинској ССР.

Савезне државе Њемачке

Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (њем. Land; савезних држава (њем. Bundesland)). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (њем. Stadtstaaten), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест савезних држава се користи назив територијална држава (њем. Flächenländer).

Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, савезне државе СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.

Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке савезне државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.

Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности савезних држава и федерације; савезне државе задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, савезне државе своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.

Сомалиланд

Сомалиланд (сомал. Somaliland; арап. صوماليلاند‎ или أرض الصومال), или званично Република Сомалиленд (сомал. Jamhuuriyadda Somaliland; арап. جمهورية صوماليلاند), је дефакто независна држава на Рогу Африке која се налази унутар међународно признате територије Сомалије.

Назависност је проглашена 18. маја 1991. године, али државу до данас нико није признао. Једине званичне везе постоје са суседном Етиопијом.

Сомалиланд је био независан пет дана током 1960. након завршетка британске доминације над овом територијом.

Социјалистичка Република Србија

Социјалистичка Република Србија (скраћено СР Србија) је била једна од шест република које су сачињавале Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).

Била је највећа и најмногољуднија југословенска република, састојала се из три дела — уже Србије и две аутономне покрајине — САП Војводине и САП Косова. Главни град СР Србије био је и главни град СФР Југославије — Београд.

СР Србија настала је дефакто одмах по ослобођењу Србије, крајем 1944. године, када је у Београду новембра 1944. одржано Прво заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС). Под називом Федерална Држава Србија званично је настала 9. априла 1945. године на заседању АСНОС-а. После проглашења Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 19. фебруара 1946. године променила је назив у Народна Република Србија. Назив Социјалистичка Република Србија добила је, кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. и носила га је до 28. септембра 1990. године када је, доношењем новог Устава, преименована у Република Србија.

Списак градова у Азербејџану

Списак градова у Азербејџану по броју становника.

Списак непризнатих и дјелимично признатих држава

Одређени број политичких субјеката прогласио је независност и тражио дипломатско признање међународне заједнице као дејуре суверена држава, али оне нису универзално признате као такве. Ови субјекти често имају дефакто контролу над својом територијом. Неколико тавких субјеката је постојало у прошлости.

Постоје двије традиционалне доктрине које пружају индикације о томе како настају дејуре суверене државе. Декларативна теорија дефинише државу као страну у међународном праву уколико испуњава сљедеће услове, тј. да има:

Дефинисану теорију,

Стално становништво,

Владу и

Способност да ступи у односе са другим државама.Према декларативној теорији, државност субјекта је независна од признања од стране друге државе. Насупрот томе, конститутивна теорија дефинише државу као страну у међународном праву само ако је као такву признају друге државе које су већ чланице међународне заједнице.Квази државе се често позивају на једну или обје теорије како би легитимизовале своје тврдње о државности. На примјер, постоје субјекти који испуњавају декларативну теорију (са дефакто дјелимичном или потпуном контролом над претендованом територијом, владом и сталним становништвом), али њихову државност није признала ниједна друга држава. Непризнавање је често посљедица сукоба са другим држама које сматрају да су ти субјекти саставни дио њихове територије. У том случају, двије или више дјелимично признате државе могу имати претензије на исту област, док свака од њих дефакто контролише дио територије (случајеви Републике Кине и Народне Републике Кине, као и Републике Кореје и Демократске Републике Кореје). Субјекти које признају само мање државе обично се позивају на декларативну теорију како би легитимисали своје тврдње.

У многим ситуацијама, међународно непризнање настало је усљед присуства страних војних снага на територији спорној субјекта, чинећи тиме дефакто статус државе проблематичним. Међународна заједница може сматрати ово војном присуство превише наметљивим, сводећи субјекат на марионетску државу у којој ефективни суверенитет има страна сила. Историјски примјери су Манџукуо под патронатом Јапана и Словачка и Хрватска под патронатом Њемачке прије и током Другог свјетског рата. У слаучају Лоизидоу против Турске из 1996. године, Европски суд за људска права осудио је Турску због вршћења власти на територији Сјеверног Кипра.

Постојали су и субјекти који нису имали контролу над било којом територијом или нису јасно испуњавали услове декралативне теорије за државност, али их је најмање једна држава признала као дејуре суверени субјекат. Историјски то се дешавало у случајевима са Светом столицом (1870—1929), Естонијом, Литванијом и Летонијом (током постојања СССР) или у примјеру Државе Палестине у вријеме проглашења 1988. године. Малтешки витешки ред се тренутно налази у том положају. Погледајте списак влада у изгнанству за непризнате владе без контроле над територијом над којом полажу претензије.

Тајпеј

Тајпеј (кин. 臺北市 / 台北市, T'ai-pei) дефакто је главни град Републике Кине, на острву Тајван.

По подацима из јануара 2007. у централном градском језгру живи 2.622.090 становника, а у ширем градском подручју 10.072.918.

Хеиан период

Хејан период (平安時代 - период мира) представља последње раздобље класичног Јапана, почевши од 794. па до 1185. године. Период је добио име по главном граду Хејан-кјо, данашњем Кјоту. Управо током овог раздобља јапанске историје јача утицај Будизма, Таоизма и Конфучијанизма. Хејан период је такође познат и по врхунцу моћи јапанског царског двора као и уметности; поготову поезије и књижевности. Иако је наизглед моћ била у рукама царског двора, дефакто праву власт је имао клан Фуџивара; као најутицајнија аристократска породица која се путем бракова својих рођака са наследницима царског престола крвно уплела у политику.Почетак Хејан периода карактерише премештање престонице из Хејџо-кјо (平城京) - данашњи град Нара у Хејан-кјо (平安京) - данашњи град Кјото под влашћу цара Канму; како би се учврстио дворски ауторитет и побољшао геополитички положај. Овај период такође карактерише појава самурајске класе која ће напослетку надјачати царску власт и започети период феудализма у Јапану.

Цар Канму додатно унапређује административни систем преузет из династије Танг и назива га Рицурјо системом.

Хрватска Република Херцег-Босна

Хрватска заједница Херцег-Босна је била политичка, културна, економска и територијална цјелина, која је основана 18. новембра 1991. године од стране политичког врха Хрвата у СР Босни и Херцеговини. У „Одлуци о успостави“ ове заједнице наводи се да ће заједница поштовати демократски изабрану власт Републике Босне и Херцеговине док постоји њена независност у односу на Југославију. Хрватска заједница Херцег-Босна 28. августа 1993. прераста у Хрватску Републику Херцег-Босну, државу хрватског народа у Босни и Херцеговини. Вашингтонским споразумом, 18. марта 1994. године договорено је да се од територије Херцег-Босне и територије која је била под контролом Армије РБиХ формира Федерација БиХ.

Иако су самопроглашене границе Херцег-Босне обухватале знатно већи простор, она је дефакто постојала само на територији која је била под контролом Хрватског вијећа одбране.

Хрватска заједница Херцег-Босна никада није усвојила предвиђени статут, а Хрватска Република Херцег-Босна није усвојила предвиђени устав, поштујући формално на тај начин суверенитет Републике БиХ. На територији Републике Херцег-Босне, тј. на територији која је била под контролом ХВО-а, примјењивани су важећи прописи Херцег-Босне, као и прописи Републике БиХ који нису у супротности са прописима Херцег-Босне.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.