Демон

Демон је у религији, народним предањима и митологији натприродно биће, понекад Божија творевина које је уопштено описано као злодух (мада ван монотеистичких вера не мора бити зао) или бјес. Верује се да се демон може призвати и контролисати, што се углавном постиже магијским ритуалима. Такође се често помиње да демон „опседа“ некога или да је ушао у његово тело, под чиме се подразумева да је за поступке те особе одговоран демон или више њих, а не сама особа.

У старој Грчкој реч демон (стгрч. δαίμων - дух, више биће) није имала негативну конотацију: Платон, на пример, у Гозби као демона означава чак и Ероса (или Ерота), старогрчко божанство везано за љубав и жудњу. Са друге стране, у монотеизму демони су увек злих намера и кушају или опседају човека. Еквиваленти добрих старогрчких демона могли би се можда донекле пронаћи међу хришћанским анђелима, јер су бића створена од Бога. Најпознатије помињање демона у хришћанству вероватно је у Новом завету, када Христ истерује демоне из поседнутог човека пославши их у крдо свиња место у ништавило, тиме ослобађајући човека, и показујући самилост чак и према демонима.

У данашње доба се веровање у демоне често сматра сујеверјем, мада постоје многе религије које пропагирају веру у њихово постојање, као и она веровања која их схватају као метафоре или симболе, а не стварна бића. Веровање у демонске силе данас је најизраженије у неопаганизму.

Lilith (John Collier painting)
Лилит је женски демон сукубус

Демони у хришћанству

Хришћанство проповеда да демони постоје и да имају одређену моћ, али да само од воље човека зависи да ли ће га демон надвладати или не. Верујући, човек има већу власт од демона, јер као заштитника има Бога, Његове светитеље и анђеле. Онај човек који напусти Бога и одбацио заштиту анђела чувара, увек добије једног или више демона пратиоца.

Свети Игњатије Брјанчанинов о њима говори: "... очајничка злоба чини карактер палих анђела; њихова лица су слична наказним лицима злочинаца међу људима". Демони су унаказили себе уништавањем добра у себи, рађањем и развојем зла у себи. То се одразило и на њиховом спољашњем изгледу. Из тог разлога Свето писмо их назива зверима, а главног од њих змијом (Отк. 12,9). Не предај зверима душу која се исповеда Теби (Пс. 73,19). "Њихов природни изглед је ужасно страшан и ружан; тако је видео Јов ђавола као наказно чудовиште и приказао га је страшном вербалном сликом" (Јов 39,42).

Свето Писмо говори да демони имају иста чула која има и човек: вид, слух, њух; оно им приписује способност да говоре; палим духовима приписује недостатке пале људске природе, немост и глувоћу. Сам Господ назвао је једног демона глувим и немим. "Душе неми и глуви, Ја ти заповедам" (Мк. 9,25). Приликом другог исцељења човека опседнутог демоном, у Јеванђељу по Луки стоји да је тај демон био нем (Лк. 11,14).

Имају способност да брзо савладавају простор као и анђели. У Јеванђељу по Матеју стоји да је ђаво, кушајући Господа Исуса Христа, узео га у свети град и ставио га на кров храма, а затим Га је узео на врло високу гору (Мт. 4,1-11).

Попут анђела, они такође имају моћ да врше запањујуће промене у видљивој природи. У књизи о Јову стоји да је под дејством ђавола огањ, који се људским погледима учинио како је бачен с неба, спалио Јовова стада оваца заједно с пастирима, као и да је услед манипулација нечистог духа почео ураган који је срушио кућу у којој су била окупљена Јовова деца, те су она погинула (Јов 1,9). У књизи Товитовој написано је о демону Асмодеју који је убио седморицу мужева за које је редом била удавана Сара, кћи Рагуилова (Тов. 3,8).

Види још

Апеп

Апеп (Апоп, Апопис) је староегипатско божанство представљено у облику змије, које сваке ноћи покушава да уништи Ра. Апеп је демон подземног света, син Неитх, а муж Таурет.

Губи на значају пошто га Сет убија и постаје само демон ноћи.

Апеп представља силу хаоса, насупрот Ра који је симбол божанског реда.

Балрог

Балрог је демон из Толкинове збирке легенди. „Балрог“ (на синдериону, једном од измишљених језика које Толкин користи у својим причама, значи „Демон моћи“) је високо, претеће биће у облику човека, које контролише ватру и сенку. Од оружја користи запаљени мач и бич. Он изазива велики страх како у непријатељима тако и у пријатељима и може се обавити сенком и тамом. Може га поразити само особа или створење исте снаге. Дружина прстена се суочила са Балрогом код Казад-дума, дубоко у рудницима Морије у првом делу „Господара прстенова: Дружини прстена“.

Бесомар

Бесомар је демон из старословенске митологије, демон грозоте и одвратности често поистовећиван са вукодлаком или вампиром. Због сличних карактеристика, многи истраживачи митова, посебно балканолози, поистовећивали су вампира, вукодлака и бесомара, тврдећи да су то само три различита имена за истог демона. Између вампира и вукодлака се лако може уочити велики број разлика па се могу разликовати, али не може се тврдити исто и за Бесомара. Први део његовог имена, бес, има исти назив као назив за демона, злодуха, који се увлачи у човека или животињу који након тога побесне. Други део његовог имена би могао имати везе са називом мора. Због тога се на овај начин дошло до израза бесни мор. Такође, постоји идеја о повезаности Бесомара са бесовима и злодусима. Такође се наводи да је Бесомар у ствари њихов вођа, старешина свих злодуха. По неким изворима, Бесомар би могао бити и други назив за краља мртвих, који би могао да буде сам Црнобог, апсолутни и једини владар подземља.

Гел (митологија)

Гел (грч. Γέλως) је у грчкој митологији био демон, односно божанство смеха.

Демон (античка митологија)

У митологијама античке Грчке и Рима демони (грч. δαίμων) су добра или зла натприродна бића између смртника и богова, нижа божанства и духови мртвих јунака (видјети Платонову „Гозбу“) и разликују се од демона у јудеизму и хришћанству, злих духа, који могу завести, повриједити, или запосјести људе.У Хесиодовој Теогонији, Фаетонт је постао демон, дематеријализован, али зла која је ослободила Пандора су женски духови смрти, Кере, а не демони. Хесиод говори о томе како је Зевс претворио људе Златног доба у демоне, да би били тихи заштитници смртних, које могу служити из доброчинства. Слично томе, демон поштованог грчког јунака или оснивача, смјештен на једном мјесту изградњом олтара а не остављен несахрањен и пуштен да лута, давао би срећу и заштиту онима који су престали да одају поштовање. Демони нису били сматрани злима.

Демон као ниже духовно биће опасног, па чак и злог карактера, невидљиво присуство, виђење је које су развили Платон и његов ученик Ксенократ, које је упила хришћанска патристика заједно са другим неоплатонистичким елементима.

У Старом завјету, зли дуси се појављују у књигама o Судијама и о Краљевима. У грчком преводу Септуагинте, која је настала због Јевреја из Александрије који су говорили грчким, грчки „Άγγελος“ (angelos) преведен је као „mal'ak“ (анђео), док демон има значење духа који је нижи од божанства и превод је за хебрејске ријечи за идола, ванземаљске богове хебрејских комшија, непријатељски настројена створења и зла. Употреба ријечи „демон“ у првобитном грчком тексту Новог завјета изазвала је да се та ријеч примијењује на хебрејско-хришћански концепт злог духа у раном 2. вијеку н. е.

Доверски демон

Доверски демон (енгл. Dover Demon) је назив за створење које је 21. и 22. априла 1977. виђено у граду Довер у америчкој савезној држави Масачусетс.

Елпида

Елпида (грч. Ελπις) је личност из грчке митологије.

Еутенија

Еутенија је у грчкој митологији била демон.

Кербер

Кербер (грч. Κέρβερος) (лат. Cerberus) (на грчком „демон из јаме“) је у грчкој митологији био пас - чувар Хадовог подземног царства.

Лесник

Лесник или Лесовик је шумски демон у словенској митологији у чијој заштити су дивље животиње и шума. Лесовика или Лешиха је жена Лесника.

Ноћница

Ноћница је демон ноћи који се, намамљен свјетлошћу, увлачи у кућу. Његово присуство се може чути када по неосвјетљеним просторијама обара посуђе и ствари. Зато се од њих крије домаћа светлост. У сјеверозападној Босни постојало је вјеровање да ноћнице туку децу, а у Лијевчу да их доје. Када мушкарца заболе груди и отврдну, онда се говорило да су га ноћнице сисале. Ноћница је, по старом народном вјеровању, исто што и мора или јој је јако слична, јер људима за вријеме спавања чини разне непријатности.

Пена (митологија)

Пена (грч. ποινή) је у грчкој митологији био демон, чудовиште.

Пентој

Пентој, односно Пентеј (грч. Πένθος) је у грчкој митологији био дух или демон туге, жалости и нарицања.

Псоглав

Псоглав је демон из српске митологије. Веровање у ова створења је било распрострањено у неким деловима Босне и у Црној Гори. Ово биће је описивано као химера са људским телом, коњским ногама и псећом главом. Имало је гвоздене зубе и једно око, попут грчких киклопа. Приповедало се да живе у кавезима или у црној земљи која обилује драгим камењем, али где нема Сунца. Прождирали су људе, а чак су откопавали и гробове како би се хранили њиховим лешевима.

Ропен (криптид)

Ропен (енгл. Ropen) је наводно криптид са острва Нова Гвинеја.

Филофросина

Филофросина је у грчкој митологији била демон.

Црни Арапин

У српској митологији, црни Арапин је назив за арапе и црнце. Црни Арапин се често приказује као црнопути насилник који отима жене и девојке.

У једној причи Арапин је, пошто је био посечен у бици, побегао носећи своју главу под мишком, док у неким предањима и народним песмама фигурише црни троглави Арапин. У српском, као и у веровањима других балканских народа, Арапин је хтонични демон, замена за ђавола. Неки аутори га упоређују са Триглавом.

Шумска мајка

Шумска мајка је у словенској митологији женски шумски демон, она је господарица и чувар шума.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.