Демократска опозиција Србије

Демократска опозиција Србије (ДОС) је била политичка коалиција која је настала 10. јануара 2000. године на иницијативу Српског покрета обнове и сачињавало ју је 19 странака које су биле опозиција тадашњем југословенском режиму Слободана Милошевића. Најјаче странке у ДОС-у биле су Српски покрет обнове и Демократска странка, али је након атентата на Вука Драшковића у Будви, 18 странака ДОС-а одбацило споразум који су потписали сви лидери странака ДОС-а осим Момчила Перишића и одлучило да се ипак иде на изборе без СПО-а. Кандидат ДОС-а на председничким изборима био је Војислав Коштуница из Демократске странке Србије.

Поред ДС и ДСС, ДОС су чинили Демократска алтернатива, Нова Србија, Грађански савез Србије, Демохришћанска странка Србије, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска унија, Савез војвођанских Мађара, Реформисти Војводине, Санџачка демократска партија, Коалиција Војводина, Социјалдемократија, Покрет за демократску Србију, Лига за Шумадију, Нова демократија и Демократски центар. Уз ДОС су тада били Г-17+ и Отпор.[1]

Демократска опозиција Србије
ДОС
DOS logotip
ЛидериЗоран Ђинђић,
Војислав Коштуница,
Небојша Човић,
Велимир Илић,
Драгољуб Мићуновић,
Владан Батић,
Жарко Кораћ,
Јожеф Каса
Слоган"Брига за државу и нацију"
Основана10. јануарa 2000.
Распуштена18. новембра 2003.
ПретходникСрпски покрет обнове, Савез за промене, Савез демократских партија, Демократска странка Србије и други
СедиштеБеоград
 СРЈ
Млади огранакНародни покрет Отпор (де факто)
Идеологијавелики шатор
Веће грађана Савезне скупштине СРЈ
58 / 138
Веће република Савезне скупштине СРЈ
10 / 40
Народна скупштина Србије
176 / 250

(2000—2003)

Чланови коалиције

Назив странке или покрета Лидер Број посланика
након избора 2000.
Демократска странка др Зоран Ђинђић
45 / 250
Демократска странка Србије др Војислав Коштуница
45 / 250
Грађански савез Србије др Горан Свилановић
9 / 250
Социјалдемократија генерал Вук Обрадовић
9 / 250
Нова демократија Душан Михајловић
9 / 250
Нова Србија мр Велимир Илић
8 / 250
Демохришћанска странка Србије др Владан Батић
7 / 250
Лига социјалдемократа Војводине Ненад Чанак
6 / 250
Савез војвођанских Мађара Јожеф Каса
6 / 250
Демократска алтернатива др Небојша Човић
6 / 250
Покрет за демократску Србију генерал Момчило Перишић
5 / 250
Демократски центар др Драгољуб Мићуновић
4 / 250
Социјалдемократска унија др Жарко Кораћ
4 / 250
Коалиција Војводина др Драган Веселинов
4 / 250
Реформисти Војводине Миодраг Исаков
4 / 250
Санџачка демократска партија Расим Љајић
2 / 250
Лига за Шумадију Бранислав Ковачевић
1 / 250
Отпор! Срђа Поповић
1 / 250
Асоцијација слободних и независних синдиката Драган Миловановић
1 / 250
Г17 плус др Мирољуб Лабус
0 / 250

Победа 2000. године

На редовним изборима за Скупштину СРЈ, локалну самоуправу Србије, и ванредне изборе за председника СРЈ, 24. септембра 2000. године, ДОС је однео танку победу у првом изборном кругу . Кандидат Војислав Коштуница, вођа једне од чланица ДОС-а (Демократске странке Србије) победио је кандидата СПС-а и ЈУЛ-а и тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића. Иначе, ДОС је победио у око 90% општина на територији Србије. Власт је одбила да призна опозициону победу. Током десет дана протеста широм целе земље, догодио се централни митинг ДОС-а у Београду, 5. октобра 2000. Тада је испред савезне Скупштине протестовало око милион људи. Већину демонстраната чинили су незадовољни грађани, а учествовале су и разне навијачке групе(Звезде и Партизана највише), организација ОТПОР и други. Током поподнева, маса је упала у Скупштину, и том приликом су на згради настала одређена оштећења, а у гужви је нестао и један број гласачких листића који се налазио у згради. Демонстранти су заузели и зграду државне телевизије и остале државне институције.[1]

ДОС је дошао на власт. Војислав Коштуница положио је заклетву 7. октобра и ступио на дужност председника Савезне Републике Југославије. ДОС је на савезном нивоу био у коалицији са Социјалистичком народном партијом, до избора 2000. коалиционог партнера Социјалистичке партије Србије. Премијер СРЈ је постао Зоран Жижић, а након његове оставке, премијер је постао Драгиша Пешић. Драгољуб Мићуновић је био председник Већа грађана Савезне скупштине, а Срђа Божовић (СНП) председник Већа република.

Ђинђићева влада

Zoran Đinđić, Davos
Зоран Ђинђић

Након пораза на савезним изборима, републичка влада Мирко Марјановића је поднела оставку, па су прелазну владу до избора чинили ДОС, СПО и СПС. Председник привремене владе је био социјалиста Миломир Минић.

Дана 23. децембра 2000. године, одржани су ванредни избори за Скупштину Србије. ДОС је освојио 176 посланичких места (од 250) и имао двотрећинску већину у скупштини. ДС и ДСС су имале по 45 мандата, док је остатак припао преосталим странкама. За шефа посланичког клуба ДОС-а је постављен Чедомир Јовановић, а Драган Маршићанин је постао председник Народне скупштине.

Крајем јануара 2001. године, формирана је Влада Србије на челу са Зораном Ђинђићем, вођом Демократске странке. Ова Влада је извршила низ радикалних економских и друштвених промена. Почела је приватизација предузећа, као и спровођење проевропских и продемократских промена.

Дана 1. априла ухапшен је отмицом бивши југословенски председник Слободан Милошевић. Он је 28. јуна изручен Хашком трибуналу за ратне злочине за које није доказано да је икада починио или учествовао.

Дана 3. августа у Београду је убијен бивши радник Службе државне безбедности Србије, Момир Гавриловић.

ДСС је оптужио Владу Србије да је умешана у ово убиство. Две недеље касније, 17. августа, ДСС је напустила републичку Владу и владајућу коалицију, оптужујући их да су повезани са организованим криминалом.

Септембра 2002. године, на изборима за председника Србије, владајући ДОС је за кандидата истакао Мирољуба Лабуса. Тада најјача опозициона партија, ДСС, истакла је Коштуницу. Он је у другом кругу освојио више гласова од Лабуса, али није изабран због недовољног броја изашлих бирача.[1]

Крај ДОС-а

Фебруара 2003. године, укинута је СРЈ и проглашена Државна заједница Србија и Црна Гора. Тиме је Коштуница изгубио државну функцију и његова партија је прешла у опозицију. ДОС је учврстио своју власт. Међутим, 12. марта, испред зграде Владе, убијен је у атентату Зоран Ђинђић, председник Владе и главни лидер владајуће коалиције. Сахрањен је три дана касније, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. И поред тога што је власт била озбиљно уздрмана, ДОС је успео да задржи премијерску позицију. За новог председника Владе изабран је Зоран Живковић, тадашњи заменик председника Демократске странке и савезни министар полиције.

Његов кабинет, који се разликовао од Ђинђићевог само по избору новог потпредседника Владе — Чедомира Јовановића, био је током те 2003. године на доста климавим ногама. Афере су се низале, и опозиционе странке (ДСС, Српска радикална странка, Социјалистичка партија Србије) почеле су да јачају. Октобра месеца, Скупштина Србије почела је расправу о изгласавању неповерења Влади, коју је иницирала опозиција. У сред те расправе, 13. новембра, тадашња в. д. председника Републике, Наташа Мићић, распустила је парламент и расписала ванредне скупштинске изборе за 28. децембар.

Демократска странка одлучила је да самостално иде на изборе и за носиоца листе истакла Бориса Тадића, потпредседника странке. То је био крај ДОС-а, јер странке из те коалиције нису заједнички наступиле на изборима.

На изборима, Српска радикална странка освојила је највише посланичких места — 82. Коштуничин ДСС освојио је 53, ДС 37, Г17 плус 34, а СПС и коалиција Српски покрет обнове — Нова Србија по 22.[1]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Flags of the World: Democratic Opposition of Serbia, Tomislav Todorović, 22 Novembar 2005

Спољашње везе

2000

2000. је била преступна година.

23. децембар

23. децембар (23. 12.) је 357. дан године по грегоријанском календару (358. у преступној години). До краја године има још 8 дана.

24. октобар

24. октобар (24.10.) је 297. дан у години по грегоријанском календару (298. у преступној години). До краја године има још 68 дана.

Влада Зорана Ђинђића

Влада Зорана Ђинђића формирана је 25. јануара 2001. од стране коалиције Демократска опозиција Србије, коју је чинило 18 политичких партија. Председник Владе био је Зоран Ђинђић, а влада је имала 7 потпредседника и 19 министара. Ово је била седма влада након обнове вишестраначког система у Србији.

Владу је изабрао пети сазив Народне скупштине Републике Србије.

Демократска странка Србије је августа 2001. године напустила Владу Зорана Ђинђића и посланички клуб ДОС-а и све до нових парламентарних избора 2003. била је у опозицији.

Након атентата на председника владе Зорана Ђинђића 12. марта 2003, дошло је до избора нове Владе Србије на челу са Зораном Живковићем.

ДОС

ДОС се може односити на:

Демократска опозиција Србије, коалиција странака у Србији која је учествовала на изборима 2000. године;

DOS (оперативни систем), оперативни систем.

MS-DOS

Демократска странка (Србија)

Демократска странка (скраћено ДС) је опозициона политичка странка у Србији социјалдемократске оријентације. Њен председник је Зоран Лутовац, изабран на унутарстраначким изборима 2018. године.

Драгољуб Мићуновић

Драгољуб Мићуновић (Мердаре, општина Куршумлија, 14. јул 1930) је српски филозоф и политичар, на ванредним парламентарним изборима 2016. године изабран је за народног посланика. Драгољуб Мићуновић је члан посланичке групе Демократске странке у Скупштини Србије, тренутни је председник политичког савета Демократске странке и један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке.

Избори за народне посланике Србије 2000.

Превремени парламентарни избори расписани су 23. децембра 2000. године у складу са споразумом који су 16. октобра потписали СПС, Демократска опозиција Србије и СПО након објављивања коначних резултата избора за председника СРЈ и свргавања Слободана Милошевића са власти. Истовремено је договорено и формирање привремене републичке владе.

Избори за посланике у Савезну скупштину СРЈ 2000.

Избори за посланике у Савезну скупштину СРЈ 2000 су одржани 24. септембра 2000.

Од 6.833.738 грађана СРЈ уписаних у бирачки списак, на изборе је изашло 4.885.337 (71,49%) и то: у Србији је гласало 4.759.030 бирача од 6.395.862 уписана (74,41%), а у Црној Гори 126.307 од 437.876 (28,85% што је драстично мања излазност због бојкота ДПС-а Мила Ђукановића).

Савезна скупштина СРЈ је имала два дома, Веће грађана и Веће република. У Веће грађана се бирало 138 савезних посланика и то 108 из Србије и 30 из Црне Горе, а из законом утврђених изборних јединица по већинском принципу, док се у Веће република бирало 40 савезних посланика, по 20 из сваке републике, према пропорционалном принципу уз цензус од 5%.

Након ових избора Милошевићева коалиција СПС - ЈУЛ је побеђена док су савезну владу формирали ДОС и СНП.

Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 2000.

Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине одржани су 24. септембра и 8. октобра 2000. године.

Избори су извршени у 120 изборних јединица.

Избори за председника Савезне Републике Југославије 2000.

Непосредни избор председника Савезне Републике Југославије одржао се само једном и то на изборима 24. септембра 2000. године заједно са редовним изборима за Скупштину СРЈ и изборима за локалну самоуправу Србије. Претходно су донети амандмани на Устав СРЈ, којима је то омогућено.

Право гласа на овим изборима имало је 6.871.595 грађана СР Југославије уписаних у бирачки списак. Изборе је бојкотовала тада највећа и владајућа коалиција у Црној Гори, предвођена ДПС-ом.Војислав Коштуница, кандидат Демократске опозиција Србије је са 50,24% гласова однео победу у првом кругу, што је представљало прву победу опозиције на изборима од увођења вишестраначја. ЦеСИД је у свом извештају навео да је противправно прекрајање изборних резултата спречено искључиво због притиска услед масовних протеста који су уследили и попуштања институција као што су Савезни уставни суд и Савезна уставна комисија.Након свргавања Милошевића са власти, Савет безбедности Уједињених нација је укинуо међународне санкције СР Југославији, а 1. новембра је СРЈ примљена као пуноправна чланица Уједињених нација.

Народна скупштина Републике Србије

Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Небојша Човић

Небојша Човић (Београд, 2. јул 1958) српски је политичар и спортски функционер. Човић је бивши градоначелник Београда, заменик председника у Влади Републике Србије, бивши шеф Координационог центра за Косово и Метохију. Био је посланик у Народној скупштини у два мандата. Био је председник Кошаркашког савеза Југославије, а тренутно је председник Црвене звезде.

Неуспели избори за председника Србије 2003.

16. новембра 2003. су одржани неуспели избори за председника Републике Србије. Након истека мандата председника Милана Милутиновића, био је ово трећи покушај да се изабере председник Србије.

Павле Петровић

Павле Петровић је председник Фискалног савета Републике Србије и професор емеритус на Економском факултету у Београду. Био је и председник Савета Народне банке Србије и помоћник министра финансија у Влади Србије. За дописног члана САНУ изабран је 2018. године.

Пети сазив Народне скупштине Републике Србије

Пети сазив Народне скупштине Србије конституисан је 22. јануара 2001. године.

Посланици у овај сазив изабрани су на ванредним изборима одржаним 23. децембра 2000. године.

Председник Народне скупштине Републике Србије

Председник Народне скупштине Републике Србије председава Народном скупштином Републике Србије. Тренутна председница Скупштине Србије је Маја Гојковић, народни посланик Српске напредне странке, изабрана 23. априла 2014. године.

Савез за промене

Савез за промене је бивша опозициона коалиција у Србији, коју су Споразумом о удруживању средином 1998. године формирали:

Демократска странка

Грађански савез Србије

Демократска алтернатива

Демократска странка војвођанских Мађара

Демократски центар

Демохришћанска странка Србије

Нова Србија

Социјалдемократија

Српски демократски клуб "Одбрана"

Асоцијација слободних и независних синдиката,те индивидуално:

Драгослав Аврамовић и

Милан Панић. Касније је СЗП обухватао више од тридесет странака и удружења грађана.

Свргавање Слободана Милошевића

Свргавање Слободана Милошевића уследило је након демонстрација 5. октобра 2000. у Београду, након чега је Слободан Милошевић прихватио резултат избора за председника Савезне Републике Југославије 24. септембра који је објавила Демократска опозиција Србије. Овај догађај је у српској јавности познат и као Пети октобар, Петооктобарска револуција, Петооктобарска контрареволуција, Петооктобарски државни удар, Петооктобарски пуч, Петооктобарска окупација, Петооктобарске демонстрације, Петооктобарске промене, Демократске промене или Булдожер револуција, у зависности од политичке перспективе посматрања овог догађаја.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.