Демократска Федеративна Југославија

  1. ^ Пуно име на српскохрватском и македонском језику, написано ћирличким писмом.
  2. ^ Пуно име на српскохрватском језику написано латиничким писмом.
  3. ^ Пуно име на словеначком језику (словеначки користи само латиничко писмо).

Демократска Федеративна Југославија (скраћено ДФ Југославија или ДФЈ) је држава која је истовремено представљала последњи период Краљевине Југославије и први период социјалистичке Југославије (касније познате као Федеративна Народна Република Југославија и Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Њоме је владала Привремена влада Демократске Федеративне Југославије, са трочланим намесништвом.[1]

Демократска Федеративна Југославија[н. 1]
Demokratska Federativna Jugoslavija[н. 2]
Demokratična federativna Jugoslavija[н. 3]

Југославија
Yugoslavia 1956-1990

Географија
Континент Европа
Регија Балканско полуострво
Главни град Београд
Друштво
Службени језик српско-хрватски
словеначки
македонски
 — Премијер Јосип Броз Тито
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Статус Бивша држава
Догађаји  
 — Основана Привремена влада ДФЈ 7. март 1945.
 — Проглашење ДФЈ 10. август 1945
 — Проглашење ФНРЈ 29. новембар 1945
Географске и друге карактеристике
Валута Југословенски динар
Земље претходнице и наследнице
Демократске Федеративне Југославије
Претходнице: Наследнице:
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Краљевина Југославија ФНР Југославија Flag of Yugoslavia (1946-1992).svg
Flag of Italy (1861–1946).svg Краљевина Италија
  1. ^ Пуно име на српскохрватском и македонском језику, написано ћирличким писмом.
  2. ^ Пуно име на српскохрватском језику написано латиничким писмом.
  3. ^ Пуно име на словеначком језику (словеначки користи само латиничко писмо).
Портал:Историја

Име

Иако је назив Демократска Федеративна Југославија ушао у званичну употребу тек од 10. августа 1945. године, постојале су две фазе употребе овог назива:

1) период ДФЈ са две југословенске владе (29. новембар 1943 — 7. март 1945), током кога су постојале паралелно краљевска југословенска влада ван земље и Национални комитет ослобођења Југославије у земљи који је себе сматрао револуционарном владом (обе владе су себе сматрале једином легалном владом). НКОЈ је у том периоду користио ДФЈ као назив земље.

2) прелазни период, током кога је постојала заједничка НКОЈ-краљевска влада (на папиру) од 7. марта до 29. новембра 1945. године. Током тог периода обе стране (краљевска и НКОЈ) су прихватиле назив земље као ДФЈ, па се због тога у том периоду ДФЈ може сматрати задњом фазом краљевине и првом фазом социјалистичке Југославије. ФНР Југославија је проглашена 29. новембра 1945. године, а истом приликом је и проглашена република односно укинута монархија.

Позадина

Одлукама Другог заседања АВНОЈ-а од 29. новембра 1943. године, постављени су принципи за оснивање федеративне државе југословенских народа после Другог светског рата, под вођством Комунистичке партије Југославије. Предвиђено је да Југославија буде федерација 6 република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Србија, СР Црна Гора и СР Македонија. Ова држава би правно заменила Краљевину Југославију, уз нека територијална проширења (Истра, Приморска).

Историјат

Име се појављује након што је краљ Петар II Карађорђевић пристао на формирање краљевског намесништва, које је затим дало мандат Јосипу Брозу Титу за формирање привремене владе. Влада је формирана 7. марта 1945. године, а у њу су ушли чланови НКОЈ-а и шест истакнутих грађанских политичара. Нову владу признале су Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез, Уједињено Краљевство и остале земње чланице Антифашистичке коалиције.

Нова влада није се заклела „краљу и народу“, како су се заклињале владе Краљевине Југославије, него само „народу“. Име државе промењено је, иако монархија (макар званично) није укинута. Остала је на снази одлука АВНОЈ-а о забрани повратка краља у земљу, те договорено решавање тог питања демократским путем по завршетку рата.

Deklaracija o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije (p 1-3)
Deklaracija o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije (p 2-3)
Deklaracija o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije (p 3-3)

Пошто је 7. августа 1945. године у Београду отпочело Треће заседање АВНОЈ-а, краљ Петар II је одлучио да прогласом од 8. августа опозове сву тројицу краљевских намесника. Међутим, намесници се нису повиновали опозиву, а Привремена влада је закључком од 10. августа и формално анулирала краљеву одлуку.[2]

Демократска Федеративна Југославија је званично проглашена 10. августа 1945. године на Трећем заседању АВНОЈ-а у Београду. После избора за уставотворну скупштину новембра исте године, држава је 29. новембра преименована у Федеративну Народну Републику Југославију а монархија званично укинута.

Административна подела

У Демократској Федеративној Југославији било је конституисано шест федеративних држава:

Референце

  1. ^ Fitzroy Maclean — Rat Na Balkanu — Glava Xvii — Ko Odlazi Kući?
  2. ^ Димић 2001, стр. 320.

Литература

Види још

Југославија

Југославија је била назив за три сукцесивне државе у југоисточној Европи, које су носиле тај назив од 1929. до 2003. године. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918. године, а 1929. званично преименована у Краљевину Југославију (понегде позната и као прва Југославија). Земља је током Другог светског рата била окупирана од стране сила Осовине. Током 1945. године, накратко је постојала Демократска Федеративна Југославија, формално монархија, али већ са доминантним републиканским уређењем, да би 29. новембра исте године била проглашена Федеративна Народна Република Југославија - федерација са 6 република и 2 аутономне покрајине (позната и као друга Југославија). 1963. године, донет је нови устав, којим је земља преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Почетком 1990-их година, СФРЈ се распала у грађанском рату, али су две бивше републике, Србија и Црна Гора, одлучиле да наставе југословенску идеју, па је 27. априла 1992. године проглашена Савезна Република Југославија (трећа Југославија). 3. фебруара 2003. године, донета је уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора, којим су ове две републике наставиле постојање заједничке државе још три године (до проглашења независности Црне Горе у мају 2006. године), али је назив „Југославија“ формално укинут.

Југославија (вишезначна одредница)

Југославија може да се односи на:

Југославија, појам за заједничну државу јужних Словена;или:

„Прва” или „Версајска” Југославија (1918—1945), југословенска краљевина:

Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца (1. 12. 1918 — 15. 7. 1920),

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (15. 7. 1920 — 3. 10. 1929),

Краљевина Југославија (3. 10. 1929 — 29. 11. 1945);

„Друга”, „авнојевска” или „Титова” Југославија (1945—1992), југословенска република:

Демократска Федеративна Југославија (7. 3. 1945 — 29. 11. 1945), прелазна фаза између Краљевине Југославије и ФНР Југославије,

Федеративна Народна Република Југославија (29. 11. 1945 — 7. 4. 1963),

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (7. 4. 1963 — 27. 4. 1992),

„Крња” Југославија (25. 6. 1991 — 27. 4. 1992);

„Трећа” Југославија (1992—2006), југословенска република:

Савезна Република Југославија (27. 4. 1992 — 4. 2. 2003),

Србија и Црна Гора (4. 2. 2003 — 3/5. 6. 2006);остало:

више истоимених књига,

1554 Југославија, астероид,

Велика Југославија, иредентистичка идеја,

СК Југославија, бивши фудбалски клуб из Београда

Држава-континуитета

Појам државе-континуитета је правни појам, појам међународног јавног права. Овај појам се не сме мешати са појмом држава-сукцесор (наследник). Наиме, држава-континуитета је иста држава, али са другим називом или другом (већом или мањом) територијом, али са истим правима и обавезама. Држава-континуитета је иста држава, а не наследник неке друге државе. На пример, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1929. године мења назив у Краљевина Југославија. Тиме није створена нова држава, већ је само промењен дотадашњи назив државе, а држава је остала иста. Такође, Демократска Федеративна Југославија у међународно-правном погледу је иста држава као Краљевина Југославија, иако је у унутрашњем погледу извршена социјалистичка револуција. Република Србија је држава-континуитета са Државном заједницом Србија и Црна Гора (на основу Уставне повеље Државне заједнице Србија и Црна Гора), која је држава-континуитета са Савезном Републиком Југославијом.

Милош Кордић

Милош Кордић (Комоговина, Банија, Демократска Федеративна Југославија, 10. август 1944) је српски песник и књижевник који тренутно живи и ствара у Београду.

Миро Вуксановић

Миро Вуксановић (Крња Јела, 4. мај 1944) је познати српски књижевник, академик Српске академије науке и уметности. Објавио је бројне романе, приповетке, записе и поеме.

Момир Зец

Момир Зец је пензионисани генерал-потпуковник Војске Републике Српске и учесник рата у Босни и Херцеговини (1992—1995) на простору Босне и Херцеговине.

Односи Србије и Уједињених нација

Односи Србије и Уједињених нација су односи Републике Србије и Организације Уједињених нација.

Србија је један од 193 члана Уједињених нација.

Демократска Федеративна Југославија је била један од оснивача ОУН 1945. године, а Србија (односно тада СР Југославија) је чланица ОУН од 2000. године.

Од посебног значаја за Р. Србију је континуирано разматрање питања Косова и Метохије у Савету безбедности УН. УН су најважнија међународна организација за Р. Србију када је реч о питању статуса КиМ и очувања суверенитета и територијалног интегритета земље. У складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 (1999), на територији Косова и Метохије делује мисија УНМИК. Извештаји о раду ове мисије разматрају се квартално у СБ УН.

Р. Србија даје допринос раду УН кроз чланство у различитим телима и специјализованим агенцијама УН. Активно учествује у раду Генералне скупштине УН (ГС УН) и њених комитета. Представник Р. Србије (бивши министар спољних послова Вук Јеремић) председавао је 67. заседањем ГС УН (септембар 2012-септембар 2013. године). Тема овог заседања ГС УН била је решавање међународних спорова мирним путем („Bringing about adjustment or settlement of international disputes or situations by peaceful means"). Током 2012. године Републику Србију је посетио генерални секретар УН Бан Ки-Мун.

Председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Ово је списак шефова државе некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (Демократска Федеративна Југославија 1945—1946, Федеративна Народна Република Југославија до 1963).

САО Босанска Крајина

САО Босанска Крајина (Српска Аутономна Област Босанска Крајина) је била српска аутономна област на подручју СР БиХ. Називана је још и Аутономна Област Крајина. САО Босанска Крајина се налазила у Босанској Крајини, и њен главни град је била Бања Лука. Касније, ова област је постала део Републике Српске.

САО Западна Славонија

САО Западна Славонија (Српска аутономна област Западна Славонија) је била српски самопроглашени ентитет унутар СР Хрватске. Створена је 12. августа 1991. и касније је укључена у састав Републике Српске Крајине.

САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

САО Крајина

САО Крајина (Српска аутономна област Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област унутар СР Хрватске. Постојала је у периоду од 1990. до 1991. када је укључена у Републику Српску Крајину. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.

САО Романија

САО Романија-Бирач (Српска аутономна област Романија-Бирач) је била аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992., када је постала део Републике Српске Администрација САО Романије, касније САО Романије-Бирач се налазила на Палама.

САО Семберија

САО Семберија (Српска аутономна област Семберија) или САО Североисточна Босна је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991-1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град ове области била је Бијељина. САО Семберија је била позната и под називом САО Семберија и Мајевица, или САО североисточна Босна

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

САО Херцеговина

САО Херцеговина (Српска аутономна област Херцеговина) је била српска аутономна област настала у СР БиХ, СФРЈ. 1991. године Проглашена је одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине. Касније је укључена у Републику Српску. САО Херцеговина се налазила у области Херцеговине, тачније у њеном источном делу. Такође се називала и САО Источна Херцеговина, или САО Стара Херцеговина.[1]

На челу САО Источне Херцеговине и идејни вођа је био козачки атаман Божидар Вучуревић, градоначелник Требиња.

САО Херцеговина је формирана од заједница општина познатије као Заједница општина Источне Херцеговине, која је формирана 27. маја, 1991. САО Херцеговина је проглашена одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине 12. септембра 1991. године. Обухватала је предео Херцеговине, односно Источне Херцеговине са већинским српским становништвом. Главни град је био Требиње.

Саво Сокановић

Саво Сокановић је пензионисани генерал-потпуковник Војске Републике Српске и учесник рата у Босни и Херцеговини (1992-1995) на простору Босне и Херцеговине.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФР Југославија или СФРЈ), бивша је југословенска држава која је постојала од краја Другог светског рата, до рата почетком деведесетих година двадесетог века. Она је била социјалистичка држава која је обухватала територије данашњих независних држава Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Словеније и Црне Горе.

Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија. 29. новембра 1945. године мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. године коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Главни град СФРЈ био је Београд. СФРЈ се граничила са Италијом на северозападу, Аустријом и Мађарском на северу, Румунијом на североистоку, Бугарском на истоку и Грчком и Албанијом на југу. Западни део републике је излазио на Јадранско море.

За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица Варшавског уговора, и одржавала је блиске везе са западним владама. СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова Покрета несврстаних. СФРЈ је била земља

самоуправног социјализма, са једнопартијским делегатским системом представљања, планском привредом и специфичним системом радничког самоуправљања.

Теодор Атанацковић

Теодор Атанацковић (Сибач, 2. новембар 1945) српски је научник, универзитетски професор и академик.

Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.