Демографија Србије

Шаблон:Infobox country demographics Демографија Србије обухвата приказ демографске структуре Републике Србије. Према попису из 2002. године, који не обухвата податке за АП Косово и Метохија), пописани део Србије има 7.498.001 становника. Од тога 75% становништва живи у градовима, док је проценат писменог становништва 96,4% (мушкарци 98,9%, жене 94,1%). Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника пописаног дела Србије је 74 године (мушкарци 71, жене 76).

Популација (ист.)
Год.Поп.± %
1834.678.192—    
1841.828.895+22,2%
1843.859.545+3,7%
1846.915.080+6,5%
1850.956.893+4,6%
1854.998.919+4,4%
1859.1.078.281+7,9%
1863.1.108.668+2,8%
1866.1.216.219+9,7%
1874.1.669.337+37,3%
1884.1.901.336+13,9%
1895.2.493.770+31,2%
1910.2.922.858+17,2%
1921.4.781.446+63,6%
1931.5.675.567+18,7%
1948.5.794.966+2,1%
1953.6.163.154+6,4%
1961.6.678.227+8,4%
1971.7.202.591+7,9%
1981.7.729.676+7,3%
1991.7.822.915+1,2%
2002.7.498.001−4,2%
2011.7.253.862−3,3%
2015.7.132.862−1,7%
2016.7.041.599−1,3%

Пројекције

  • Извори:[1]

Доле наведена прогноза за будућу популацију је званична процена Народног статистичког института Србије.

Година Популација
2015 7.106.862
2020 6.950.753
2030 6.815.036
2040 6.830.010
2050
2060

Народи и религија на тлу данашње Србије у античко доба

У античком добу, подручје данашње Србије насељавало је више индоевропских народа. У питању су била различита племена Илира, Трачана и Келта. У географском смислу, Илири су насељавали западне, Трачани источне, а Келти северне делове данашње Србије. Касније су се појавили и Римљани и Сармати. Током римске власти, локално становништво је постепено романизовано, а од остатака овог становништва ће настати популације касније познате под именом Власи.

Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били пагани, део подручја данашње Србије око Сирмијума и Сингидунума је представљао један од раних центара ширења хришћанства у Римском царству.

Народи и религија на тлу данашње Србије у доба Сеобе народа и средњем веку

Током Сеобе народа, подручје данашње Србије су населили германски (Готи, Гепиди, Ломбарди) и турски народи (Хуни, Авари, Бугари), а такође и Словени. На овом подручју су у мањој мери становали и византијски Грци, а касније се досељавају и Мађари. Крајем средњег века, на територију данашње Србије долазе и османски Турци.

Након раскола Хришћанске цркве 1054. године, на подручју данашње Србије је доминирало православље, док се са севера ширио католицизам, а са југоистока Богумилство.

Bulgarians and Slavs VI-VII century

Словени у 6–7. веку

Serbia ethnic 6 8 century-sr

Етнички састав територије данашње Србије у 6–8. веку

Slav-7-8-obrez

Словени у 7–8. веку

Serbia religion 1054 02

Верска мапа територије данашње Србије у време Великог раскола 1054. године

Serbia religion 14th 02

Верска мапа територије данашње Србије у 14. веку.

Народи и религија на тлу данашње Србије у новом веку

Током османске владавине, на подручју данашње Србије су, поред православних Срба, живели и исламизовани Срби, а у мањем броју и Турци, Арапи, Јевреји, Роми, Цинцари и Грци. Крајем 17. и у првој половини 18. века, када северни делови територије данашње Србије долазе под управу Хабзбуршке монархије, на ове просторе се почињу насељавати Немци, Мађари, Словаци, Русини, Румуни и други.

Serbia religion 16th 17th 02

Верска мапа територије данашње Србије у 16–17. веку.

Српски етнички простор у периоду од 19. до почетка 20. века

Safarik Srbi 1842

Слика српског језичног простора према Павлу Ј. Шафарику, Праг 1842. године

Cvijic, Jovan - Breisemeister, William A. - Carte ethnographique de la Péninsule balkanique (pd)

Етничка карта Балкана 1918. године

Пописи становништва у Кнежевини Србији и Краљевини Србији

Broj stanovnika srbije 1834 - 1910
Број становника и густина Србије у периоду 1834–1910. година

Попис становништва 1834. године

Укупно - 678.192

Попис становништва 1841. године

Укупно - 828.895

Попис становништва 1843. године

Укупно - 859.545

Попис становништва 1846. године

Укупно - 915.080

Попис становништва 1850. године

Укупно - 956.893

Попис становништва 1854. године

Укупно - 998.919

Попис становништва 1859. године

Укупно - 1.078.281

Попис становништва 1863. године

Укупно - 1.108.668

Попис становништва 1866. године

Укупно - 1.216.348

Етнички састав:

Попис становништва 1874. године

Укупно - 1.353.890

Попис становништва 1884. године

Укупно - 1.901.336

Етнички састав:

Верски састав:

Пописи становништва 1890–1910. године

Година пописа Број становника
сталних присутних
1890 2.185.488 2.161.961
1895 2.341.675 2.312.484
1900 2.529.196 2.492.882
1905 2.724.859 2.688.747
1910 2.922.058 2.911.701

Главни предмет пописивања од 1890–1910. године било је фактичко (присутно) становништво. Али сви ови пописи регистровали су напоредо и правно (стално) становништво.[2]

Пописи становништва у Краљевини СХС и Краљевини Југославији

Попис становништва 1921. године

Простор данашње Србије:

Укупно - 4.807.605

Језички састав:

Покрајина Србија (1918—1922):

Укупно - 4.133.478

Пописи становништва у Србији од 1948. године

Попис становништва 1948. године

Укупно - 6,527,966

Етнички састав:

Попис становништва 1953. године

Укупно - 6,979,154

Етнички састав:

Srbijaetno53

Етнички састав Србије по општинама 1953. године

Попис становништва 1961. године

Укупно - 7.642.227

Етнички састав:

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 1961 1

Етнички састав Србије по општинама 1961. године

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 1961 2

Етнички састав Србије по општинама 1961. године

Srbija - Udeo Srba po opstinama 1961

Удео Срба у Србији по општинама 1961. године

Попис становништва 1971. године

Укупно - 8.446.591

Етнички састав:

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 1971 1

Етнички састав Србије по општинама 1971. године

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 1971 2

Етнички састав Србије по општинама 1971. године

Srbija - Udeo Srba po opstinama 1971

Удео Срба у Србији по општинама 1971. године

Попис становништва 1981. године

Укупно - 9.313.676

Етнички састав:

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 1981 1

Етнички састав Србије по општинама 1981. године

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 1981 2

Етнички састав Србије по општинама 1981. године

Srbija - Udeo Srba po opstinama 1981

Удео Срба у Србији по општинама 1981. године

Попис становништва 1991. године

(Попис су бојкотовали Албанци и делови ромског и муслиманског становништва, тако да је на Косову и Метохији пописано само 359.346 становника и од тога Албанаца само 9.091 (2,53%), Муслимана 57.758 (16,07%) и Рома 44.307 (12,33%), по тим подацима Срба је било на КиМ-у 194.190 (54,04%), Црногораца 20.365 (5,67%), Турака 10.445 (2,91%), Хрвата 8.062 (2,24%) и Југословена 3.457 (0,96%). Касније је Савезни завод за статистику уради званичну процену броја становника Албанаца на 1.596.072, Муслимана на 66.189, и Рома на 45.745, а за целокупну територију КиМ је процењено 1.956.196 становника)

- Званична процена:

Укупно - 9.778.991

Етнички састав:

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 1991 1-1

Етнички састав Србије по општинама 1991. године

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 1991 2-1

Етнички састав Србије по општинама 1991. године

Srbija - Udeo Srba po opstinama 1991 1

Удео Срба у Србији по општинама 1991. године

- Пописано становништво:

Укупно - 8.118.917

Етнички састав:

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 1991 1-2

Етнички састав Србије по општинама 1991. године

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 1991 2-2

Етнички састав Србије по општинама 1991. године

Srbija - Udeo Srba po opstinama 1991 2

Удео Срба у Србији по општинама 1991. године

Верски састав:

Srbija - Verski sastav po opstinama 1991 1

Верски састав Србије по општинама 1991. године

Srbija - Verski sastav po opstinama 1991 2

Верски састав Србије по општинама 1991. године

Srbija - Udeo pravoslavaca po opstinama 1991

Удео православаца у Србији по општинама 1991. године

Попис становништва 2002. године (без података за АП Косово и Метохија)

Укупно - 7.498.001

Етнички састав:

Census 2002 Serbia, ethnic map (by localities)

Етнички састав Србије по насељима 2002. године

Census 2002 Serbia, ethnic map (by municipalities)

Етнички састав Србије по насељима 2002. године

Serbia ethnic02-sr

Етнички састав Србије по општинама 2002. године

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 2002 1

Етнички састав Србије по општинама 2002. године

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 2002 2

Етнички састав Србије по општинама 2002. године

Srbija - Udeo Srba po opstinama 2002

Удео Срба у Србији по општинама 2002. године

Језички састав:

Srbija - Jezicki sastav po opstinama 2002 1

Језички састав Србије по општинама 2002. године

Srbija - Jezicki sastav po opstinama 2002 2

Језички састав Србије по општинама 2002. године

Srbija - Udeo srpskog jezika po opstinama 2002

Удео српског језика у Србији по општинама 2002. године

Верски састав:

Srbija - Verski sastav po opstinama 2002 1

Верски састав Србије по општинама 2002. године

Srbija - Verski sastav po opstinama 2002 2

Верски састав Србије по општинама 2002. године

Srbija - Udeo pravoslavaca po opstinama 2002

Удео православаца у Србији по општинама 2002. године

Попис становништва 2011. године

На попису становништва одржаном на територији Србије од 1. до 15. октобра 2011. године, пописано је 4,15% особа мање него на претходном попису. Узрок овоме био је негативни природни прираштај, као и делимични бојкот пописа.[3]

Национална припадност

Према националној припадности, као Срби изјаснило се 83,3% особа, а још 20 етничких заједница имало је по више од 2.000 припадника. Примећен је веома велики раст броја особа које су се изјасниле по регионалној припадности, као и оних који се нису изјаснили. Осим тога, забележен је велики пораст броја особа изјашњених као Горанци и Роми. Највећи пад броја припадника био је међу Југословенима и Црногорцима:

Национална припадност
Националност Број Удео Промена
2002–2011.
Срби 5.988.093 83,32% -3,62%
Мађари 253.899 3,53% -13,43%
Роми 147.604 2,05% +36,43%
Бошњаци 145.278 2,02% +6,75%
Хрвати 57.900 0,81% -17,99%
Словаци 52.750 0,73% -10,63%
Црногорци 38.527 0,54% -44,2%
Власи 35.330 0,49% -11,79%
Румуни 29.332 0,41% -15,17%
Југословени 23.303 0,32% -71,13%
Македонци 22.755 0,32% -11,96%
Муслимани 22.301 0,31% +14,35%
Бугари 18.543 0,26% -9,53%
Буњевци 16.706 0,23% -16,52%
Русини 14.246 0,20% -10,43%
Горанци 7.767 0,11% +69,58%
Албанци 5.809 0,08% /
Украјинци 4.903 0,07% -8,42%
Немци 4.064 0,06% +4,18%
Словенци 4.033 0,06% /
Остали* 17.558 0,24% +26,12%
Регионална
припадност*
30.771 0,43% +167,92%
Неизјашњени 160.346 2,23% +48,84%
Непознато* 81.740 1,14% +8,29%
Укупно 7.186.862 100% -4,15%

Напомене:
- непотпун обухват
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)

Извор: Републички завод за статистику – Национална припадност, 29.11.2012.

Serbia ethnic 2011 03

Етнички састав Србије по општинама 2011. године

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 2011 1-1

Етнички састав Србије по општинама 2011. године

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 2011 1-2

Етнички састав Србије по општинама 2011. године

Srbija - Udeo Srba po opstinama 2011 1

Удео Срба у Србији по општинама 2011. године

Верски састав

Религија у Србији (2011)

  Ислам (3,1%)
  Атеизам (1,1%)
  Остали (5,25%)
Srbija - Verski sastav po opstinama 2011 1-2
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)

Пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), обухваћена је и верска припадност становништва.[4]

Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност

Srbija - Verski sastav po opstinama 2011 1

Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)

Srbija - Verski sastav po opstinama 2011 1-1

Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)

Srbija - Udeo pravoslavaca po opstinama 2011

Удео православаца у Србији по општинама 2011. године

Srbija - Udeo pravoslavaca po opstinama 2011 1

Удео православаца у Србији по општинама 2011. године

Језички састав

Srbija - Jezicki sastav po opstinama 2011 2
Језички састав Србије по општинама 2011. године

Општим пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), прикупљени су и подаци о матерњем језику становништва.

  • Република Србија - 7186862
  • Српски - 6 330 919
  • Мађарски - 243 146
  • Босански - 138 871
  • Ромски - 100 668
  • Словачки - 49 796
  • Влашки - 43 095

Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност

Srbija - Jezicki sastav po opstinama 2011 1

Језички састав Србије по општинама 2011. године

Srbija - Jezicki sastav po opstinama 2011 1-1

Језички састав Србије по општинама 2011. године

Srbija - Udeo srpskog jezika po opstinama 2011

Удео српског језика у Србији по општинама 2011. године

Види још

Референце

  1. ^ „Population on 1st January by sex and single year age” (PNG). Makroekonomija.org. Приступљено 29. 9. 2016.
  2. ^ Становништво Народне Републике Србије од 1834-1953, Београд јуна 1953 год. (страница 18)
  3. ^ РТС – „Завршен попис становништва“, 16.10.2011.
  4. ^ Верски састав 2011. pop-stat.mashke.org (на језику: српски) (на језику: енглески) Приступљено 27. августа 2015.

Литература

Спољашње везе

Демографија Војводине

Демографија Војводине обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2011. године, Војводина има 1.931.809 становника.

Демографија Косова и Метохије

Демографија Косова и Метохије обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Срби су били већинско становништво на Косову и Метохији од XIII до XVIII века, док крајем XIX века као последица исељавања и протеривања Срба већина постају Албанци. Према последњем попису становништва из 1991. на Косову и Метохији живело је 194.190 Срба, док је број Албанаца тада процењен на 1.596.072 становника.

Демографија Ниша

Према попису из 2002. у Нишу живи 250.518 становника (према попису из 1991. било је 175.391 становника). Статистички годишњак 2007. Републичког завода за статистику бележи 254.164. становника, док према попису становништва 2011. године има 257.867 становника.

У насељу Ниш живи 140.377 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,6 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 60.753 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године). У року од 22 године, број становника у Нишу порастао је за 27.965.

Демографија Новог Сада

Становништво Новог Сада

Демографија Србије и Црне Горе

Демографија Србије и Црне Горе обухвата демографске податке о државној заједници Србија и Црна Гора.

Становништво:

10.600.000 (Србија - 9.981.929; Црна Гора - 620.000)

Старосна структура:

0-14 година:

Србија - 19,95% (мушкарци 1.028.355; жене 963.366); Црна Гора - 22,05% (мушкарци 77.582; жене 72.395)

15-64 године:

Србија - 65,22% (мушкарци 3.187.746; жене 3.322.425); Црна Гора - 66,16% (мушкарци 222.095; жене 227.923)

65 година и више:

Србија - 14,83% (мушкарци 638.204; жене 841.833); Црна Гора - 11,79% (мушкарци 32.400; жене 47.763) (процена 2000. године)

Стопа раста становништва:

Србија - 0,739%; Црна Гора - -12,22% (процена 2000. године)

Стопа наталитета:

Србија - 12,20 рођења на 1.000 становника; Црна Гора - 14,9 рођења на 1.000 становника (процена 2000. године)

Стопа морталитета:

Србија - 11,08 смрти на 1.000 становника; Црна Гора - 7,9 смрти на 1.000 становника (процена 2000. године)

Нето стопа миграције:

Србија - 6,26 миграната на 1.000 становника; Црна Гора- -29,18 мигранта на 1.000 становника (процена 2000. године)

Полна структура:

новорођенчади:

Србија - 1,08 мушкараца/жена; Црна Гора - 1,09 мушкараца/жена

до 15 година:

Србија - 1,07 мушкараца/жена; Црна Гора - 1,07 мушкараца/жена

15-64 година:

Србија - 0,96 мушкараца/жена; Црна Гора - 0,97 мушкараца/жена

65 и више година:

Србија - 0,76 мушкараца/жена; Црна Гора - 0,68 мушкараца/жена

укупно становништво:

Србија - 0,95 мушкараца/жена; Црна Гора - 0,95 мушкараца/жена (процена 2000. године)

Стопа смртности одојчади:

Србија - 8,13 смрти на 1.000 живорођених (2004. године без Косова и Метохије; Црна Гора - 10,97 смрти на 1.000 живорођених (процена 2000. године)

Очекивано трајање живота на рођењу:

укупно становништво:

Србија - 72,39 година; Црна Гора - 75,46 година

мушкарци:

Србија - 69,31 година; Црна Гора - 71,45 година

жене:

Србија - 75,72 година; Црна Гора - 79,82 година (процена 2000. године)

Стопа укупног фертилитета:

Србија - 1,70 деце рођених по жени; Црна Гора - 1,96 деце рођених по једној жени (процена 2000. године)

Етничке групе:

Срби 62,6%, Албанци 16,5%, Црногорци 5%, Југословени 3,4%, Мађари 3,3%, остали 9,2% (1991. године)

Религија:

Православље 65%, ислам 19%, Католицизам 4%, протестанти 1%, остали 11%

Језик:

Српски језик 95%, Албански језик 5% (непоуздани подаци)

Писменост:

укупно становништво:

96,4%

мушкарци:

98,9%

жене:

94,1% (процена 2002. године)

Демографска историја Бечеја

Демографска историја Бечеја

Избеглице у Војводини

Рат на простору бивше Југославије је изазвао талас избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине. Демографски састав становништва АП Војводине се делом изменио приливом великог броја избеглица у смислу да се у покрајини, без обзира на негативан природан прираштај, повећао број становника.

Према првом попису избеглица и других ратом угрожених лица (1996), који су спровели Комесаријат за избеглице Републике Србије и Високи комесаријат ОУН за избеглице, у Србији се налазило 537.937 избеглих и прогнаних лица, од чега 259.700 у АП Војводини.Према другом попису избеглица и других ратом угрожених лица (2001), од 377.131 лица у Србији са статусом избеглице, у АП Војводини се налазило 217.438.Према регистрацији избеглица у Републици Србији 2004/2005. у Србији је било 104.682 лица са статусом избеглице, од чега 50.436 у АП Војводини.Према попису становништва из 2011, у Србији се налазило 74.487 лица са статусом избеглице, од чега 35.521 у АП Војводнини.

Колонизација у Војводини 1945-1948.

Колонизацијом 1945-1948. се у Војводину населило 225.696 лица, од чега 162.447 Срба.

Област предвиђена за насељавање колониста из Босне и Херцеговине обухватала је 38 насеља: у Банату 29 насеља у срезовима јашатомићком, петровградском и кикиндском, а у Бачкој 9 насеља у бачкопаланачком срезу. До половине августа 1946. досељено је 12.208 породица. Међутим, насељавање колониста из Босне и Херцеговине у Војводину тада није престало, него је почетком 1947. продужено повећањем квоте насељеника.Област предвиђена за насељавање колониста из Хрватске обухватала је 14 насеља у срезовима сомборском, апатинском и оџачком. Од почетка септембра 1945. до краја априла 1946. досељено је 7.533 породице.Област предвиђена за насељавање колониста из Централне Србије обухватала је оџачки срез у Бачкој и територију бивших срезова ковинског, панчевачког, вршачког и алибунарског у Банату. До почетка септембра 1946. колонизовано је око 5000 породица, али је од колонизације одустало 2470 породица.Област предвиђена за насељавање колониста из Црне Горе обухватала је насеља у срезовима Кула, Бачка Топола и Нови Сад. Истовремено са организованим насељавањем, текло је и стихијско које је промакло евиденцији Главне комисије за насељавање бораца. Постоје различити подаци о броју породица тада пресељених у Војводину. Никола Гаћеша је дошао до бројке од 6.236 породица.

Попис становништва 1948. у Србији - градови

Попис становништва 1948. у Србији је обављен у склопу општег пописа становништва у ФНРЈ, који је спровео тадашњи Државни статистички уред Савезне планске комисије. Попис је окончан 16. марта 1948. године. Пописни образац је садржао пописна питања и упутство за попуњавање. Основна намера је била да се уради попис становништва ради процене ратних последица и штета. Републике тадашње ФНРЈ делиле су се на градове и срезове.

Попис становништва 2002. у Србији

Попис становништва 2002. у Републици Србији је одржан према међународним препорукама за попис становништва и домаћинстава (Recommendations for the Censuses of Population and Housing in the ECE Region, New York and Geneve, 1998). За разлику од претходних седам пописа када је попис рађен по концепцији сталног становништва сада су начињене измене због којих резултати нису у потпуности упоредиви.

Критични моменат пописа је утврђен према територијалном стању од 1. јануара 2002. године, што значи да је становништво насеља код којих је било територијалних промена исказано према територијалном стању у време последњег пописа.

У стално становништво су укључени сви становници који на једној територији бораве дуже од годину дана. Дакле, страни држављани који су боравили у Србији дуже од годину дана су у попису 2002. године уведени као стални становници Србије. Такође, у стално становништво Србије су укључена само лица која су краће од годину дана на боравку или раду у иностранству. Становником насеља се сматра и лице које је у критичном тренутку пописа ван насеља због одслужења војног рока, одслужења казне, лечења, школовања или рада.

У попису 2002. године су становници насеља који су избегла лица са територија бивше СФРЈ пописани као стални становници Србије и сврстани су као становници насеља у којима су се затекли. Расељена лица са Косова и Метохије су забележана као привремено присутна лица у месту пописа, а не као стално насељена лица.

Овим пописом није обухваћено становништво на Косову и Метохији, те стога не постоји збирни резултат за целу територију републике Србије.

Попис становништва 2011. на Косову

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у самопроглашеној Републици Косово је први попис на Косову од када је прогласило независност. Одржан 1-15. априла 2011. године на основу Закона о попису становништва (Закон број 03/L-237) који је усвојила Скупштина Косова 2010. године. Организатор пописа су власти тзв. Републике Косово.

Попис становништва 2011. у Србији

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији је први попис у Републици Србији од када је поново самостална држава. Требало је да буде одржан 1-15. априла 2011. године, али је због недостатка средстава померен и одржан 1-15. октобра. Пописивање је накнадно продужено до 18. октобра, а у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Пожаревцу и другим градовима/општинама где је било потребно до 20. октобра.

Попис становништва Краљевине Србије 1890.

Године 1890. 31. децембра извршен је у Краљевини Србији попис становништва.

Попис становништва Краљевине Србије 1900.

Године 1900. 31. децембра извршен је у Краљевини Србији попис становништва и домаће стоке. Ово је био тринаести попис становништва у опште, а трећи на реду по одредбама Закона о попису становништва и домаће стоке од 5. децембра 1890. године, и његовим изменама од 13. јануара 1900. године.

Попис становништва Краљевине Србије 1910.

1910. извршен је у Краљевини Србији попис становништва и домаће стоке.

Реални број становника општина и градова Републике Србије 2008. године

Следи списак општина и градова Републике Србије са реалним бројем становника 2008. године. Ова табела није по правилима међународне статистике, јер обухвата и интерно расељена лица са територије Косова и Метохије, која по правилу не улазе у стално становништво. Подаци нису дати за градске општине градова Србије, осим за градске општине Града Београда, при чему је број становнка општине Сурчин урачунат у број становника општине Земун. Такође, није исти критични моменат за све категорије. Број интерно расељених лица је урађен према стању септембар 2008. године док се подаци виталне и миграционе статистике воде на годишњем нивоу.

Религија у Србији

Доминантна религија у Србији је хришћанство, односно православље. По последњем попису из 2016. године, православни верници чине око 85 % становништва Србије. У мањем проценту су заступљени и католички верници (10.4 %), муслимани (3,3 %) и протестанти (0,92 %).

Смртност становништва Србије

Смртност становништва Србије је негативна компонента у кретању броја становника, за разлику од наталитета, као позитиве компоненте, у природном прираштају, која у значајној мери утиче на економске социјалне и политичке потенцијале, и даљи демографски развој Србије.

У Србији је 2016. године стопа умрлих (општи морталитет) значајно висока и износила је 14,3 на 1.000 становника, већим делом услед израженог процеса старења становништва и следствено томе, доминантне патологије везане за старење. У односу на 2013. годину, када је смртност, од свих узрока смрти износила 1.400,0 на 100.000 становника, у 2016. години стопа смртности је опала на 1.428,6 на 100.000 становника.

У Србији годишње од свих узрока смрти умре приближно 100.000 људи. Готово сваки други становник Србије умре од болести срца и крвних судова, сваки пети од малигних тумора и сваки десети од последица повреда, шећерне болест и опструктивних болести плућа. Током последњих 20 година, највећи пораст у умирању у Србији забележен је од малигних тумора и шећерне болести, односно његових компликација.

Шокци

Шокци су јужнословенска етничка група која претежно живи у северним деловима Србије, односно у аутономној покрајини Војводини, источним деловима Хрватске, првенствено у источној Славонији, као и у појединим областима у Мађарској. Претежо су католичке вероисповести. Током 18. и 19. века, чинили су већину међу римокатоличким становништвом у источној Славонији, која је по њима називана Шокадија. Касније су потпали под утицај хрватизације, тако да се велика већина славонских Шокаца данас изјашњава у смислу припадности хрватској нацији, уз свођење шокачког идентитета на степен регионалног обележја. Мањи део Шокаца, првенствено у Бачкој, задржао је свест о својој етничкој посебности у односу на Хрвате и Србе.

Данас су значајније скупине етничких Шокаца присутне у неколико бачких насеља, међу којима су: Бачки Брег, Бачки Моноштор, Сомбор и Сонта у Србији, као и Сантово (мађ. Hercegszántó) у Мађарској. У источној Славонији и јужној Барањи такође постоје скупине шокачког становништва, које је препознатљиво по употреби икавског изговора и источнославонског дијалекта. У Мађарској већином живе у северној Барањи, у околини Мохача и Печуја, као и у мађарсом делу Бачке у Сантову. У Србији их има 1.864, док их је на простору Војводине у 19. веку било више од 20.000. Према попису становништва из 2002. године у Србији је живело 717 етничких Шокаца, од тог броја у Војводини 679 припадника, док је остатак пописан у централној Србији. Према попису становништва из 2011. године у Србији живи 607 етничких Шокаца.

Србија Етничке групе Србије Србија
Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Демографија европских земаља
Суверене државе
Делимично
признате државе
Зависне и
друге територије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.