Дели Јован

Дели Јован је планина на истоку Србије, на отприлике 250 km од Београда, а у близини Неготина и Бора.

Планина се углавном протеже правцем север-југ. Припада планинама карпатско-балканског планинског система, формираног током алпске орогенезе. Планина је дугачка око 19 километара и њене границе планине су од места Плавне на северу, до брда Тилва Њагра на југу. На планини влада субконтинентална клима.

Највиши врх ове планине је Црни врх (1.141 метар).

Дели Јован
Deli Jovan pan2
Панорама Дели Јована
Географске карактеристике
Највиша тачкаЦрни врх
Ндм. висина1.141 m
Координате44°13′28″ СГШ; 22°15′09″ ИГД / 44.224444° СГШ; 22.2525° ИГД Координате: 44°13′28″ СГШ; 22°15′09″ ИГД / 44.224444° СГШ; 22.2525° ИГД
Географија
Дели Јован на мапи Србије
Дели Јован
Дели Јован
Државе Србија
МасивКарпатско-балканске планине
ГрупаКарпатске планине

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Veliki Greben

Veliki Greben je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh je Crni vrh sa 656 metara nadmorske visine. Veli Greben se pruža istočne od sliva Porečke reke, pa sve do njenog ušća u Dunav i nalazi se u nacionalnom parku Đerdap.

Јасеничка река

Јасеничка река је река у источној Србија, десно десно приточје Дунава, дужине око 55 km.

Јасеничка река потиче из источних падина меридионално издужене планине Дели Јован у региону Карпата , источна Србија. Река извире испод највишег врха планине Црни врх и тече на исток, изворно под именом Врелска река. Област је ретко насељена (села Поповица и Трњане (Неготин)).

Река протиче кроз Неготинску Крајину, између села Карбулово и Јасеница, река скреће на север, а одатле је позната као Јасеничка река. Река прави лук ка северу, па на југ у селу Милошево и након неколико километара до града Неготина, регионалног центра Неготинске крајине. Јасеничка река тада прелази на исток, пролази поред села Кобишница - Буковче и улива се у Дунав само неких 1,5 km северно од ушћа реке Тимок.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Град Бор

Град Бор је град у источној Србији у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште града је градско насеље Бор. Са својих 856 km2 спада у пространије градове у Србији. Према попису становништва из 2011. године, на територији града живи 48.615 становника у 14 насеља.

Карпатске планине у Србији

Карпатске планине у Србији су јужни део планинског венца Карпата, који се распростиру у Украјини, Румунији, Словачкој и Чешкој. Налазе се у источној Србији, на десној обали Велике Мораве.

Планине које су део српских Карпата:

Мироч

Хомољске планине

Велики и Мали Крш

Дели Јован

Бељаница

Кучај

Голи Крш

Малиник

Јавориште

Црни Врх

Лишковац

Шомрда

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Кучај

Кучај је планина у источној Србији између река Ресаве, Злотске реке и Црног Тимока. Припада групи Карпатско-балканских планина. Има правац пружања североисток-југозапад на дужини од 40 km. Планина је претежно изграђена од шкриљаца и кречњака. На Кучају се налази пространа Брезовичка површ са бројним крашким увалама (Игриште, Торовиште, Велика и Мала Брезовица). Поред увала срећу се и јаме (Гаура Фрнђефунд) и неке од најпознатијих пећина у Србији (Боговинска, Злотска, Преконошка и Раваничка).

Највиши врх Кучаја је Велика Треста - 1.284 m. Кучај се састоји од следећих висова Копривно брдо, Јавориште и Малиник.

Кључ (област)

Кључ је област у Источној Србији, посебно је одвојена од Карпатско-балканске планинске области, због својих посебних одлика. Налази се између планина Мироч и Дели Јован, као и река Дунав и Тимок. Док Карпатско-балкански предео карактеришу планине, ова област има раван рељеф, са надморском висином око 30 метара. Ово је најзападнији део Влашке низије, која се највећим делом налази у Бугарској и Румунији. Такође, овде се налази најнижа тачка у рељефу Србије. Налази се на месту где се Тимок улива у Дунав, тј. где Дунав напушта Србију. Надморска висина овде износи 28 метара, и ова тачка налази се на Кобишњичком платоу. Највећи град је Кладово.

Лешјанин

Лешјани су породица Стојана Јовановића Лешјанина, државног саветника, министра унутрашњих послова, чији братанац је Рајко Лешјанин, други намесник кнежевског достојанства 1868, министар правде, а други братанац генерал Милојко Лешјанин, министар војни, начелник генералштаба, ослободилац Ниша.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Неготинска Крајина

Неготинска Крајина је крај у североисточном делу Србије између Дунава, српско-бугарске границе, планина Дели Јован и Велики Гребен и Вратњанске реке. Део је Влашко-понтијског басена са најнижом надморском висином у Србији на ушћу Тимока у Дунав (28 m). Чини је плодна равница поред Дунава и Тимока и побрђе и брежуљкасто земљиште, са развијеним ратарством, воћарством и виноградарством.

Околне планине погодују развоју сточарства. Хемијска индустрија развијена је у Прахову (производња вештачких ђубрива), где се налази и речно пристаниште. На Дунаву, код Кусјака, заједно са Румунијом, изграђена је хидроелектрана „Ђердап 2“. Остала индустрија, трговина, угоститељство и занатске делатности развијене су у Неготину и другим местима.

Богата историјска прошлост, културно наслеђе и занимљива и живописна околина Неготина, утицали су на развој туризма у овом крају.

Историјски, појам „Неготинска Крајина“ обухвата територију далеко већу од данашње Општине Неготин, тј. више од трећине подручја града Зајечара, већи део Општине Кладово и мали део Општине Мајданпек.

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Родопске планине,

Карпатско-балканске планине и

Динарске планине.

Поречка река

Поречка река је река у источној Србији, дуга око 50 km, и десна је притока Дунава. Настаје спајањем две мање реке, Шашке и реке Црнајка.

Река Црнајка је краћег тока и извире у подножју планине Дели Јован, док је Шашка дугачка 17 km и извире на планини Лишковац, тачније испод њеног највишег врха, Велики Лишковац. Две реке се спајају код места Милошева Кула и чине Поречку реку, која се на свом 23 km улива у Дунав код Доњег Милановца. Слив Поречке реке, заједно са обалом Дунава код Доњег Милановца, чини област Пореч, у коју спадају села Клокочевац, Тополница и Мосна, као и градско насеље Доњи Милановац, које се некада и звало Пореч.

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Рожањ (планина)

Рожањ је планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Грабово и Рујевица, недалеко од места Ражањ. Највиши врх је Велики врх, са надморском висином од 893 метра. Венац се пружа правцем југозапад-североисток, и наставља се на суседну планину Буковик. Припада групи Родопских планина.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске
Кучајске планине
Остале планине

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.